Либан (Lebanon, لبنان)
121px_Flag_of_Lebanon.svg.png 2.54KB
5 downloads
LEB.jpg 42.86KB
5 downloads''Португал, то је Бразил у Европи'', чувена је реченица Небојше Глоговца у филму ''Муње''. Либан – то је Швајцарска на истоку, Европа у малом ван Европе. Онима који знају за Либан само из ратних хроника за време грађанског рата и сукоба са Израелом, ово звучи невероватно. Међутим, чињеница је да су ратна разарања оставила јако мало трагова у најурбанијем делу државе, главном граду Бејруту и околини, који су били објекат великих финасијских улагања у време француског протектората. Оно што иде у прилог оваквим епитетима, осим чињенице да се центар Бејрута својом архитектуром и инфраструктуром нимало не разликује од најлуксизнијих европских метропола, јесте и ореол најлбералније државе арапског света који краси управо Либан. И не само то, већ и полилингвизам, суживот више нација и вероисповести, утицаји различитих култура које су кроз историју боравиле на тлу Либана (Грци, Римљани, Феничани..) апсолутно оправдава овакве епитете. Наиме, у Либану се готово паралелно говори арапски и француски, а под утицајем запада, све више и енглески; у Либаун живи нешто мање од 4 милиона становника, од тога по 28% шиита и сунита, 22% маронита (хришћани), 8% грчких православаца, 4% грчких католика, 5% Друза, 1% Сиријаца православаца и 4% америчких хришћана. Тако није необично да, ходајући улицама Бејрута, наизменично наилазите на џамије, католичке и православне цркве између којих је свега неколико десетина метара удаљености. У Бејруту се налази и црква Светог Ђорђа у којој је највећи део сачуваних моштију овога свеца, а који је и рођен у Бејруту. Улицама Бејрута можете, заправо, шетати само ако немате у пасошу печат да сте претходно били у Израелу, јужном суседу ове државе са којом Либан нема дипломатске односе. Ако сте претходно боравили у Израелу, не можете ући у Либан. На северу и истоку Либан се граничи са Сиријом, а на Западау излази на Средоземно море. Код нас најпознатији либански писац је Амин Малуф, писац историјских и псеудоисторијских романа на француском језику, превођен на више светских језика (''Крсташки ратови у очима Арапа''...).
Либан је добио име по арамејској речи laban, што значи ''бело'', а то се односи на планину Либан која је целе године прекривена снегом. Није то једина географска атракција у Либану, који има такву климу да није необично да пре подне скијате, а поподне истог дана пливате у Средоземном мору. У Либану су изузетно популарни екстремни спортови за које је погодна планиска географија ове државе – планинарење, рафтинг, једрење... Али да је Либан Европа у малом ван Европе говори и податак да су најпопуларнији спортови у држави кедровог дрвета - фудбал и кошарка. Од већих спортских догађаја последњих година, у Либану је одржан Азијски куп у фудбалу 2000. и Панарапске игре 1997. Либанска прва кошаркашка лига броји 16 клубова, а најпознатији је Sporting Al Riadi (*
да би се избегла евентуална грешка у транскрипцији, поједнине мање познате властите именице писаћу у оригиналу или енглеској верзији) из Бејрута, који је освојио 21 титулу првака Либана, а зна и за наслов азијског и арапског првака, а из чијих редова ће на СП у Турској наступати четворица кошаркаша.
Либански кошаркашки савез приступио је Фиби 1947. г, 6 година након осамостањења Либана од Француске. На ранг листи ФИБА налази се на 24. месту. Занимљиво је да је Либан два пута настуао на Европском првеству – 1949. у Каиру (по позиву организатора, пошто се на турниру појавило само 5 европских репрезентација) и 1953. у Москви. На ЕП '49 поражени су од Грчке 36-45, Сирије 28-38, Египта 30-57, Холандије 22-34, и Турске 41-48. На Првенству '53 наступили су у саставу: Ahmed Idlibi, Christos Georgio, Maurice Nasr, Elie Homsi, Shawki Rababeh, Naim Barakat, Saadeddine Itani, Vartkes Alahaidoian, Jean Diarbekirian, Khalil Mekkawi, Georges Estephan. Селектор је био Ahon Kadian. Репрезентација Либана играла је у групи Д и забележила поразе од Бугарске 51-94, Југославије 51-95, Финске 57-66, и Израела службеним резултатом 2-0. У борби за пласман остварили су једну победу и тако изборили 15. место у конкуренцији 17 екипа, испред Данске и Шведске.
Након тога, Либанске кошаркашке рептезентације није било нигде наредних 46 година. Тек 1999. Либан успева прву пут да избори пласман на ФИБА Првентво Азије, и од тада нису пропустили ниједно континентално ни планетарно првенство. Врхунац су доживели само две године касније, када су освојили сребрну медаљу, а тај успех поновили су и 2005 и 2007. Поменуте 1999. Либан је заузео на Азијском првеству седмо место у конкуренцији 15 репрезентација. У првој фази су у групи А заузели прво место са максималним учинком (победе над УАЕ 75-70, Корејом 76-65 и Филипнима 60-50) и тада се чинило да Либан може да направи значајан резултат. Међутим, недостатак искуства на оваквим такмичењима узео је данак. У четвртфиналној рунди (која се опет играла по лигашком систему) забележили су сва три пораза – од Саудијске Арабије 69-92, Кувајта 86-81 и Кине 67-107. На крају су у борби за пласман победили Сирију 61-60 и победом завршили такмичење, зазузевши већ поменуто седмо место.
Али, све је на наплату дошло две године касније у Шангају. Либан је овога пут у групи (Б) забележио две победе (над УАЕ, поново, 70-69 и Сингапуром (90-56), али су им Кореанци/Корејци узвратили за пораз две године раније у Фукуоки и победили 97-71. С другог места Либан је прошао у четврфиналну групу. И тамо су остварили скор 2-1 победама над Јапаном 83-73 и Кинеским Тајпехом 87-72, али је и даље за њих и цео континент непремостива препрека била Кина од које су поново поражени – 76-87. Тако су се са другог места пласирали у плуфинале где су остварили велики подвиг победом над дотад непораженом Корејом 75-72. У финалу су, наравно, поново убедљиво поражени од Кине 63-97, али је освојена прва, историјска медаља за Либанску репрезентативну кошарку.
Од тада Либан је сваке године на Азијском првенству долазио бар до полуфинала. Наредно Првенство играно је 2003, поново у Кини, у Харбину. И овога пута Либан лако пролази прву фазу максималним учинком (Казахстан 79-70, Хонг-Конг 90-67, Узбекистан 88-60). У четвртфиналној групи поново им запада Кина од које унапред уписују поразе. Овога пута било је 110-71, али се победама над Јапаном 76-63 и Индијом 118-72, Либан поново са другог места пласирао у полуфинале. Тамо их је и овога пута дичекала силно мотивисана Кореја, која успева да се реваншира за Шангај и победи 85-83 после продужетка. У борби за 3. место Либан губи од Катара 67-77.
Године 2005. Азијско првенство одржано је у Дохи и тада Либан успева други пут да дође до финала. Не треба ни напомињати да су тамо изгубили од Кине, али овога пута су им били колико-толико тврд орах, изгубили су ''само'' 61-77. На путу до финала су имали већ толико пута пређен пут – максималан учинак у првој фази (Јордан 69-59, Индија 105-79, Хонг-Конг 109-53) и у четвртфиналној групи поново – Кину и поново скор 2-1 и пласман у финале са другог места. Кинези су овога пута били најмање убедљиви – 87-73, док је Либан забележио победе против Саудијске Арабије 97-63 и Јапана 77-59. У полуфиналу Либан побеђује Катар 83-79, а финале је већ описано.
На Првеству 2007. у Токошуми, Кинези, након 4 узастопне титуле и 9 тријумфа на последњих 10 првенстава, падају са трона. Али није Либан био тај који је искористио прилику. У финалу је био бољи Иран, тада велико изненађење. Пут до финала за Либан није био нимало лак. У првој фази наишли су на Јапан, од кога су доживели пораз 67-77, па су победе над старим муштеријама Кувајтом (105-59) и Емиратима (106-64) биле довољне само за друго место. У четвртфиналној групи, зачудо, овога пута Либан није био са Кином, стога су први пут успели да се пласирају у полуфинале са првог места, победама над Катаром 90-68, Кинеским Тајпехом 95-64 и Ираном 82-60. Пошто је Кина елиминисана већ у првој фази пут ка титули изгледао је отворен, поготово после победе у већ класичном полуфиналу против Кореје 76-64. Али хладан туш стиже у финалу од већ поменутог Ирана. На овом Првенству изузетан учинак Фадија Ел Катиба и просека од 27.3 поена по мечу остао је у сенци још ''луђег'' Иранца Михаела Маданлија који је бележио просечно 33.1 поен по мечу.
Коначно, прошле године у Тианџину Либан бележи још једно четврто место. У прелиминарној фази поново са скором 2-1 пролази у другу рунду са другог места. Скалп Либану овога пута узео је Јордан 84-67, док су репрезентативци земље кедра славили победе већ традиционално, против УАЕ (108-38?!) и Индонезије 123-36!? Овога пута систем такмичења био је нешто измењен, па су се играле две групе осмине финала, али су се преносили резултати из прве фазе. Либан је пренео пораз од Јордана и победу над Емиратима, а у новој групи забележио је пораз од Кине која је опет личила на ону стару (68-71), а победе над Катаром 73-63 и Казахстаном 105-56. Четвртфинале се овога пута играло на елиминације. Либан је победио Катар, опет, 75-65, али је у полуфиналу опет изгубио од Кине 72-68 и показао да је запатио гадан комплекс у дуелима са Кинезима. Иран победом у финалу над Кинезима 70-52 показује да оно две године пре тога није било случајно, а Либан показује да ''не уме'' да игра утакмице за 3. место, па је и овога пута изгубио – 80-66 и опет од Јордана. Следеће године се Азијско првенство игра у Бејруту, па ето прилике да Либанци коначно истински нападну и прву титулу у својој историји.
Историјат учешћа Либанаца на светским првествима није ни приближно овако богат. Светско првенстви у Турској биће им треће узастопно, али и укупно треће. Либан је први пут наступио на СП 2002. у Индијанаполису. Састав који је ушао у историју као први који је прадстављао кошаркашки Либан на СП је: Fadi El Khatib, Joe Vogel, Roy Samaha, Ghazi el-Boustani, Elie Mechantaf, Paul Khouri, Roni Fahed, Georges Chibani, Charles Bardawil, Yasser el-Hajj, Walid Doumiati, Bader Makki. Екипу је са клупе предводио Jon Neuman. У дебитантском учешћу Либан није забележио у групи ниједну победу, поражени су од Бразила 73-102, Порторика 77-99 и Турске 80-107. У борби за пласман поражени су од Канаде и Алжира и тако заузели последње место.
На прошлом првенству у Јапану, које се играло по новом систему са 4 групе по 6 репрезентација, Либан је успео да забележи и прве, историјске победе на СП. У првом колу савладали су Венецуелу 82-72, а касније и Француску, сензационално 74-73. Поражени су од СЦГ 57-104, Аргентине 72-107 и Нигерије 72-105 и тако заузели претпоследње место у групи. Састав који је наступао на овом СП разликоаво се у односу на онај из 2002: Fadi El Khatib, Joe Vogel, Roy Samaha, Omar EL Turk, Sabah Khoury, Jean Abdelnour, Bassem Balaa, Rony Fahed, Brian Beshara, Hussein Tawbe, Ali Mahmoud, Ali Gakherddine. На клупи је седео Paul Coughter.
Најпознатији ирански кошаркаши:
Rony Seikaly је 11 сезона провео у НБА лиги играјући за Голден Стејт, Мајами, Орландо и Њу Џерси. Итересантно је да је каријеру почео (Панатионаикос) и завршио (Барселона) у Европи. Играо је на позицији центра, први је Либанац у НБА лиги, а рекорд каријере му је 40 поена. Није никада наступио за репрезентацију Либана, иако је имао жељу јер је 1986. наступао за тим САД-а, чије држављанство такође поседује, те ФИБА није дозволила да промени боје. Био је шампион света са репрезентацијом САД-а 1986. као 21-годишњак. Приватно је свестрана личност, бави се некретнинама, из хобија ради као диск-џокеј, а познат је и по хуманитарном раду. Организује хуманитарни голф турнир, а међу првима је који је пружио подршку Меџику Џонсону када се открило да је овај ХИВ позитиван.
Elie Mechentaf je био капитен Либана од 2000. до 2006. Наступао је на СП у Индијанаполису, а са СП 2006. је изостао због суспензије након допинг-скандала. Његова слава није излазила ван граница Либана. Поникао је у Sagesse Club-у, где је провео скоро целу каријеру. Врхунац и он и клуб доживљавају 1998. када освајају клупско Панарпско првенство. На заласку каријере једну сезону одиграо је за Champvill, да би се потом вратио у Sagesse и тамо заврпио каријеру. Од '96. до 2002. сваке године је проглашаван МВП-јем Првенства Либана. Три пута је проглашаван за најбољег арапског, а два пута за најбољег азијског играча. Познат је и као велики навијач репрезентације Бразила, каријеру завршио пре две године.
Либан ће у Турској на СП играти први пут без
Joe Vogel-а који је одлучио да заврши са репрезентативном каријером. Има 36 година али и даље игра у екипи шамиона Либана, поменутог Sporting Al Riaydi-a. Током каријере променио више либанских клубова, а играо је и за Галатасарај у сезони '96/97. Студирао на Колорадо Универзитету, неколико пута проглашаван за најбољег либанског играча, учествовао у освајању све три репрезентативне медаље... Игра на позицији центра, и он има америчко држављанство. Изабран као 46. пик на драфту од стране Сијетла '96. али није наступао у НБА лиги.
Највећа узданице либанског тима на СП у Турској су селектор
Tab Baldwin капитен
Fadi El Khatib, бек
Rony Fahed, центар J
ackson Vroman, и бивши НБА играч
Matt Freije.
Tab Baldwin je 52 године стар Американац са новозеландским пасошем, или Новозеланљанин са америчким пасошем, како више волите. Кошаркашкој јавности познат по томe што је на СП 2002. са репрезентацијом Новог Зеланда направио ''бум'' пласманом у полуфинале. Пре тога је освојио Првенство Океаније, а са новозелнадским клубом Otago Nuggets за осам година освојио 5 титула првака државе. Највећи је тренер у историји Новог Зеланда, 2003 је добио призање зa специјалне заслуге за развој кошарке у Новом Зеланду. У Европи водио ПАОК и Банвит, а до фебруара ове године био је тренер Кепеза из Анталије. У априлу именован за селектора Либана. Судбина се њиме сурово поиграла, па ће на СП у Турској играту у групи са својим Новим Зеландом.
Ростер:
4
Jean Abdel Nour, 1983, 198 цм, бек/крило, Sporting Al Riady Бејрут, Либан
Играч који изузетно игра одбрану, а за своју висину је и одличан скакач. Прошле године на Првенству Азије против Кине сакупио чак 14 скокова. Важи за играча који има изузетну радну етику, у Турској ће бити ''играч задатка'', није кошгетер. Проглашен је за играча који је највише наредовао у либанској лиги, 2005. г. Најбоља сезона му је била 2008/09. када је за либански тим Bluestars имао просек од 16 поена и 7.4 скока по мечу. Играо и на СП 2006. и Азијском првенству 2007. (учествовао у освајању сребрне медаље) и 2009.
5
Jackson Vroman, 1981, 208 цм, центар, Mahram Техеран, Иран
Прошле године на Првенству Азије имао просек од 17,1 поен, 8,4 скока и 2,5 асистенције. Натурализовани Американац са НБА искуством из Сан Антонија и Њу Орлеанса. У Европи играо за Гран Канарију, Ђирону, Лијетувос Ритас. Карактерише га одлична игра леђима. Као натурализовани играч са НБА искуством, под великим је притиском јавности. Са иранским Mahram-ом године освојио све могуће трофеје.
6
Ali Mahmoud, 1982, 182 цм, бек, Sporting Al Riady Бејрут, Либан
Прошле године на Првенству Азије бележио 5 поена, 1,5 скокова и 2,6 асистенција. Шестоструки узастопни првак Либана са Sporting Al Riyadi. Тимски играч, одлично игра одбрану, не превише ескплозиван. У Турској ће бити резервни организатор.
7
Rony Fahed, 1981, 182 цм, бек, Tainjin Ronggang, Кина
Прошле године на Првенству Азије бележио 10,6 поена, 4 скока и 2,4 асистенције по утакмици. Одличан тројкаш и истовремено добар одбрамбени играч. За Tainjin Ronggang бележио просечно 14,1 поен, 4,3 скока, 4,9 асистенција i 1,8 украдених лопти.
8
Elie Rustom, 1987, 192 цм, крило, Al Moutahed Tripoli, Иран
9
Еlie Stephan, 1986, 190 цм, Champville SC Иран
Свестран играч, тражи минуте са клупе. Имао лошу клупску сезону
10
Ali Kanaan, 1985, 206 цм, центар, Umass Lowel САД
Прошле године на Првенству Азије бележио 2,2 поена, 3,2 скока и 0,6 асистенција као дебитант. Има одличне физичке предиспозиције, одличан скакач и добро игра одбрану. Очекује се да ће имати мање од 10 мин. по мечу.
11
Akl Rodrigue 1988, 189 цм, бек, Sporting Al Riaydi Бејрут, Либан
Прошле године на Првенству Азије бележио 2,2 поена, 1,5 скокова и 0,2 асистенције. Младић коме се прориче добра каријера.
12
Аli Fakhredine 1983, 202 цм, крило, Sporting Al Riady Бејрут, Либан
Прошле године није играо на Првенству Азије, а 2008. на квалификационом олимпијском турниру бележио 4 поена и 2,5 скокова у просеку.
13
Matt Freije 1981, 208 цм, крило, Mets de Guaynabo, Порторико
Прошле године на Првенству Азије бележио 15,7 поена, 4,6 скокова и 0,8 асистенција. Прави кошгетер, уме да сам избори позицију за шут. Мана му је физичка лимитираност.
Играч са НБА искуством, наступао за Њу Орлеанс и Атланту. Рекорд каријере поставиo 26. децембра 2004. – 12 поена и 11 скокова. За Атланту бележио просечно 2.1 поен по мечу.
14
Reda Ghaled 1981, 204 цм, крило, Champville SC Либан
Велики борац, играч који емитује много енергије на паркету. Тимски играč, изузетно игра одбрану.
15
Fadi El Khatib 1979, 197 цм, крило, Champville SC Либан, капитен
Прошле сезоне на ФИБА Првенству Азије бележио у просеку 13,4 поена, 4,7 скокова, 2,7 асистенције. Занимљиво је да је почео каријеру као центар. Наступао на оба претходна СП, и имао одличан просек. У Индијанаполису - 17,6 поена, 6,2 скока, 4,4 асистенције, 2,6 украдених лопти, а 2006 још бољи – 18,8 поена по мечу. Током 2007 наступао у Еврокупу за украјински Черкаси и бележио 12,3 поена, 3,8 скокова, 3 асистенције. Лидер екипе, практично играч око кога се све врти. Један од највећих играча у историји либанске кошарке.
Једино је репрезентација Јордана одиграла више припремних мечева пред СП у Турској од Либана – 19 наспрам 18. Од тих 18 мечева Либан је добио 14. Либан је почетком припрема прво учествовао на турниру на Тајвану где је освојио друго место са 5 победа и једним поразом. Потом је у три јапанска града играо три пријатељске утакмице против домаће екипе – две победио и једу изгубио. Потом је освојио Куп Боре Станковића на коме је био домаћин. На том турниру остварио је максималан учинак. За крај учешће не турниру у Турској и скор од једне победе и два пораза. Током припремних мечева, према очекивањима, најбоље паритје пружили су Matt Freije и Jackson Vroman.
Осим поменутог Новог Зеланда, репрезентација Либана ће на СП у Турској играти у групи са Француском, Литванијом, Канадом и Шпанијом.