1 reply to this topic

[Amarilla]

Postovani!
Roditelj sam dvoje dece, prvi i treci razred. Moj problem nije usamljen, pa cu Vam ga predociti.Ja sam jedna od onih vecitih optimista koji se nadaju da pisanje ovakvih pisama IMAJU neku sansu da preokrenu stvari. Trudili smo se da decu upisemo na neki sport. Divljanje, bahatost, prebijanje novinara, unistavanje tudje imovine koje se svako vece, na svakom cosku moze uociti kod neizivljene omladine, po meni je direktna posledica neusmerenosti njihove (prevelike) energije u pravom smeru, a da postoje organizovani planovi i programi za sport, ta deca ne bi toliko bila na ulici, a bili bi i iscrpljeni treninzima, pa se ne bi tako ponasali, manje bi bili podlozni pogubnom uticaju sa medija i Interneta, pogotovu o politickim temama kojima nisu ni dorasli. Kako stoji stvar sa sportskim klubovima? Prvo- clanarina je preskupa, za dvoje dece je to-puta dva! Da li treba da biram koje cu dete upisati a koje ne? Nekada, "drzavni " klubovi su ubirali decu po skolama i za djabe trenirali u raznim sportovima. Ne kazem da i sada treba da budu besplatni, ali neka socijalna, manja cena, neki honorarni rad studenata trenera, nesto bi moglo da se smisli, samo ja ne radim u Ministarstvu da bih to smisljala. I drzavni i privatni klubovi su jednako skupi. Drugi problem koji smo pri upisu imali su termini za treniranje. Sve su skole za koje smo bili zainteresovani imale termine za treninge- subotom i nedeljom! Cekajte, pa tad deca treba da su sa mnom, kod babe u selu u poseti, u gradu, to su porodicni dani! I to rano ujutru. Da li biste vi tada vase dete budili i vodili, posle 5 dana obaveza i ustajanja, u subotu u 8 svi na noge, vozim te na trening! Pa to se ni samoj deci nije dopalo! One retke, koje su imale cak po jedan termin radnim danom, to je bilo u 21,22 uvece! A zasto je to tako? Zato sto su sve dvorane, hale i sportski tereni u pristojnijim terminima iznajmljeni privatnim klubovima, ili privatnim svrhama, a deci su ostali nemoguci termini. Nemojte mi reci da nemate uticaj na to, imali biste, kad biste hteli. Jer- to je javasluk, a drzava sluzi da javasluk onemoguci. Treci problem: upisali smo decu, nemamo nase slobodne dane nego potpuno nezdravo po svim pravilima, 5 dana ne treniraju, pa dva za radom treniraju, vikendom! i sad imamo situaciju Placanja, koja se odigrava na sledeci nacin: u evrima, na poljancetu, bez priznanice, o racunu da li da govorimo? Cele rate za takozvane Pripreme, sto u inostranstvu sto u Srbiji, placaju se po gore opisanom pricipu, a za to roditelji jos dobiju nazad smrsalu i isprebijanu decu, jer osim Trenera na te pripreme ne idu ni neki doktor, ni psiholog, ni niko drugi nadlezan za odgovornost za tu celu akciju. Idu- Trenerove devojke i zene. Ali one bas i ne mare za tudju decu koja su najmladje dete u grupi uzeli da malte...to je valjda sportski?!
Kao sto rekoh, verujem u pomeranje sveta na jednom kraju, zbog pomeranja krila leptira na drugom, i zato Vam i pisem. Mozda se nesto desi. Mozda puno dece, pa i moja, dospeju u neke pristojne klubove, za Bilokoji sport, dva-tri puta nedeljno, po podnosljivoj ceni, gde ce svoju energiju trositi, kicmu ispraviti, uciti se timu, zajednistvu, solidarnosti i samim tim i duhovnosti.
Mozda. Ili trazim puno?
Veliki pozdrav,
Mama
PS cija deca idu u skolu, staru 160 godina (14. Oktobar) U Beogradu, koja nema fiskulturnu salu, i casovi fizickog se obavljaju u memljivoj, prasnjavoj ucionici, a ako je lepo vreme napolju, u potpuno neuredjenom i razrovanom dvoristu.

[alberto.ascari]

Jezivo. Nema veze sa temom, ali i to je jedan od razloga zbog čega mi je bolje napolju. Moja ćerka (12 god.) trenira ovde. Danas kaže da jedva čeka da joj počnu treninzi u septembru, a u nedelju se tek vratila sa priprema gde su bila iz njenog kluba 2 autobusa dece.