Jump to content


Photo

Учесници СП кроз писаније једног


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
40 replies to this topic

#31 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 01:00

Полако али сигурно ближимо се крају па тако стигосмо и до последње групе Х.


Хондурас


"Хеј све мање типова остаје попут нас, све друго одавно је отишло у Хондурас и трудимо се знанствено да пропаднемо барем достојанствено..." Тако каже Ђоле Балашевић. Иначе земља о којој се не зна превише ни у фудбалском, а Бога ми ни у неким другим аспектима. Мени је ето можда и најпознатија по песми с обзиром да јако често волим да чујем звуке поменутог кантаутора. Додуше знам да је Хондурас земља Централне Америке, лепе климе и прелепих плажа. Што се тиче фудбала знам да им је ово други наступ на СП-има.

Кренимо од почетка, прву утакмицу репрезентација Хондураса одиграла је 1921 године. Наредних година играли су пријатељске утакмице а прво званично такмичење биле су Централноамеричке игре 1930 године. На прво СП исте године нису били позвани, за следеће '34 нису учествовали ни у квалификацијама а исто се догодило и када је реч о шампионатима 1938, 1950, 1954 и 1958. године.


Прво СП на које је репреземтација Хондураса покушала да се пласира било је у 1962. у Чилеу. Први круг по групама су завршили изједначени са Коста Риком а испред Гватемале. После додатног меча Коста Рика је отишла у завршни круг квалификација. 1966. су се опет окушали али овога пута су имали још мање успеха, у мечевима са Америком и Мексиком освојили су само један бод захваљујући ремију код куће против Амера.
Помак је остварен у циклусу за Светски Куп '70 у Мексику. Прва квалификациона група је преброђена захваљујући победама над Јамајком и Коста Риком. Након тога играли су полуфиналне утакмице против комшија Ел Салвадора, након победа обеју екипа код куће играна је утакмица на неутралном терену а Салвадор је био бољи и отишао је до последње препреке ка СП.


За Мондијал у Немачкој 1974 мало је промењен квалификациони систем па су све екипе, њих шест: Мексико, Хондурас, Хаити, Гватемала, Тринидад и Тобаго и Холандски Антили играле у једној групи у истој земљи, овога пута Канади, и то само по једном са сваким ривалом. Хондурас је једину победу забележио на старту против Тринидада а када су одиграли у другом колу нерешено са Мексиком многи су помислили да би то могла бити та година, међутим касније су играли много лошије и завршили као четврти. На изненађење многих Хаити је отишао пут Немачке.
За наредни шампионат Хондурас није конкурисао ни у квалификацијама.


Како је на СП 1982. године у Шпанији повећан број учесника тако су и земље Централне Америке добиле и другог представника. Систем квалификовања је био исти као и у претходна два циклуса, значи шест екипа игра свако са сваким а прва два стичо право наступа на највећој светској смотри фудбала. Учесници квалификација били су: Хондурас, Салвадор, Мексико, Канада, Куба и Хаити а турнир се играо управо у Хондурасу. Домаћа репрезентација победила је Кубу, Хаити, и Канаду а одиграла нерешено са Мексиком и Салвадором што је било довољно за прво место у групи и пласман по први пут на једно СП.
Група која је запала Хондурасу на самом турниру није била нимало лака, домаћи Шпанија, Југославија која је имала добар тим и Северна Ирска. Први меч Хондураса и одмах велико изненађење и сензација, 1-1 са домаћином а Хондурас је чак дуго и водио. У другом колу сличан сценарио с тим што је сада Северна Ирска дуго водила 1-0 али је меч завршен 1-1. У последњем колу и Хондурас и Југославија су имали шансе у случају победе, но ми јесмо победили голом Пижона и тако послали Хондурас кући али ни нама та победа није била довољна.

Youtube Video ->Original Video


Након излета у Шпанију лета 1982. Хондурас пропушта наредно првенство иако су били близу пласмана, посустали су на послеедњој препреци, тј Канади. 1990. нису били ни близу Италији а 1994. опет су Канађани били бољи али овога пута и Мексиканци тако да је још једна прилика пропуштена.
Иако повлашћен да не игра разне преелиминарне рунде Хондурас није успео да се пласира ни на СП '98.
Мондијал у Кореји и Јпану је била нова нада, први рунда квалификација била је мало мучење са Панамом и Никарагвом али зато у полуфиналној групи Хондурас је био убедљив, једини пораз од Јамајке али и то је било довољно за прво место у групи. На крају остала је финална група од шест екипа при чему три добијају карту за СП, Хондурас је био први испод црте. Коста Рика, Мексико и Америка су били "срећници".
У циклусу за одлазак на завршни турнир '06 у Немачкој Хондурас је своје такмичње завршио веома рано.


После 28 година Хондурас је стигао до свог другог пласмана на СП а да би га се домогли морали су да најпре избаце Порто Рико у двомечу, 2-2 и 4-0, затим преброде јако тешку групу са Јамајком, Мексиком и Канадом, што им је успело захваљујући победама над Канадом 3-1 и 2-1, победом и поразом против Јамајке 2-0 и 0-1 а исти однос имали су и са Мексиком, 1-0 и 1-2. Али ту није био крај борбе, формирана је финална група од 6 екипа од којих су прве три имале гарантовано место у ЈАР. Америка, Мексико и Хондурас су на крају биле те три репрезентације.

Youtube Video ->Original Video


Највећи успех Хондураса поред ова два пласмана на завршницу СП су две титуле шампиона Централне Америке '93 и '95.


Репрезентација Хондураса се састоји од нешто више играча који играју у домаћој лиги али има и доста интернационалаца, посебно "Енглеза" и "Италијана" попут Фигерое, Суаза, Паласиоса, Леона...
Тим који ће представљати своју земљу састоји се од

голмани: Валадарес, Кањалес и Ескобар.
одбрана: Фигероа, Бернандез, Чавез, Оскар Гарсиа, Сабиљон, Џони Паласиос, Мендоза и Емилио Изагир
средина: Вилсон Паласиос, Леон, Гевара, Хендри Томас, Едгар Алварез, Еспиноза, Нуњез и Турциос.
напад: Давид Суазо, Карлсо Павон, Велкам и Мартинез.

Наравно главна звезда и најбољи играч је бивши нападач Интера Давид Суазо, у њега се улаже пуно нада. Сан Хондурашана је да се прође први круг а у томе ће им главни ривали бити подједнако и Чиле и Швајцарска. Шпанија је апсолутни фаворит групе док ће остале 3 екипе водити борбу за друго место. Можда се очекује да Хондурас не буде у тој конкуренција али ја мислим да итекако могу да се боре за друго место. Хондурас углавном игра леп фудбал и увек су симпатична екипа тако да не сумњам да ће и на овом СП побрати много симпатија,

#32 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 01:01

Швајцарска



Када нешто функционише перфектно каже се да "ради као швајцарски сат". Међутим Швајцарска фудбалска репрезентација никада није радила баш тако идеално, чак ни близу томе. Најбољи резултати су остварени на самом почетку историје светских првенстава, '34, '38 и '54 када су били домаћини.
Први свој меч селекција Швајцарске одиграла је још давне 1905. године против Француске и била поражена у Паризу са 2-1. Прва победа остварена је против Немаца (5-3) у пријатељској утакмици.


Прво СП одиграно у Уругвају 1930. године Швајцарци су пропустили, претпостављате због далеког пута који би требало превалити да би се тамо стигло. Међутим већ на наредном шампионату '34 у Италији узимају учешће и у 1/8-финала избацују Холандију. Након тога наишли су на, у то време изузетно јаке, Чехословаке и добро су се борили, водили 1-0 па сустизали 2-1 али на крају су ипак били поражени 3-2. Тако је остварен најбољи пласман, 1/4-финале које је касније поновљено још два пута.
Швајцарска је затим крајем 30их искористила чињеницу да се треће првенство света игра опет у Европи, да је у многим земљама фудбал у трећем плану, што због неких ратних припрема, што због (не)развитка земаља и тако успела да понови '38 на СП резултат из Италије. У 1/8-финала најпре су одиграли нерешено са Немцима и након продужетка па се играо нови меч, у њему Швајцарци су били бољи и тријумфовали 4-2. У 1/4-финалу опет јак противник, овога пута Мађарска и опет није било радости за субјекте ове наше приче.

Youtube Video ->Original Video


Након Другог Светског рата Швајцарска се још увек држала у неком врху светског фудбала, што је донекле и логично с обзиром да је њих рат готово мимоишао. "Рекао" сам да је Швајцарска као свој најбољи домет имала 1/4-финала на СП-има али најбољи пласман је остварен у Бразилу 1950. јер су турнир завршили као шести, додуше од 13 репрезентација што је уз прво СП у Уругвају најмањи број учесника.
У групи Швајцарци су били са Бразилом, Југославијом и Мексиком. Једини пораз доживели су у првом колу и то од наше репрезентације, веома убедљиво 3-0. Након тога направили су изненађење и одиграли 2-2 са домаћином а у последњем колу савладали су Мексико.


1954. године Светски Куп се одигравао управо у Швајцарској, која је као носилац добила групу са Италијом, Енглеском и Белгијом. У то време систем је био такав да се играју утакмице против два ривала из групе, према жребу и ако неке екипе имају исти број бодова онда играју додатни меч за пролазак. Швајцарска је у првој утакмици победила Италију 2-0 а Након тога изгубила од Енглеске. Како су и Енглез и Италијани тукли Белгијанце остало је да се одигра бараж између Швајцарске и Италије. Банкари, како их некад зову, су опет били бољи и тако опет стигли до 1/4-финала. Ту су одиграли једну ватерполо утакмицу са Аустријом која се завршила резултатом 7-5 за Аустрију, на полувремену је било 6-4.

Youtube Video ->Original Video


После четири узастопна првенства на којима су се такмичили Швицарци, како кажу комшије, пропуштају СП у Шведској '58. Међутим врло брзо се враћају на светску фудбалску сцену, већ у Чилеу 1962. године... Мада можда боље да се нису ни враћали јер су такмичење завршили као последњи на читавом шампионату. У групи са Чилеом, Немцима и Италијанима нису освојили нити један бод, 3-1 Чиле, 2-1 Немачка и на крају 3-0 Италија. Били су једини тим без бода на турниру.
Ништа боље нису прошли ни на следећем наступу 1966. у Енглеској. Тукли су их Немци 5-1, па Шпанци 2-1 и Аргентина 2-0 и опет су били последња екипа на комплетном такмичењу.


Криза Швајцарског фудбала се од 60их наставља и продубљује све више и више. Пропуштају редом шампионате '70, '74, '78, '82, '86 и '90 а практично ни на један од ових нису били ни близу да се квалификују. Ту и тамо би одиграли по неку добру утакмицу против квалитетнијих репрезентација попут Енглеске, Италије, Шведске... али су умели често да губе и од такозваних пацера.
И тако проћиће готово 30 година од последњег учешћа Швајцарске на великим такмичењима да би коначно дочекали нека боља времена па да опет заиграју фудбал током тих јунских врелих дана а што ће гледати читав свет.
Да би отишли у Америку '94 Швајцарци су требали практично да направе чудо и поред Италије, Шкотсе, Порутгала, Естоније и Малте упадну на једно од прва два места. Сјајан стар је ипак наговестио да то и није немогуће, ређали су се добри резулати, победа над Естонијом 6-0 у гостима, кући против Шкотске 3-1, реми са Италијанима на чизми 2-2, између двеју победа над Малтом одиграли су 1-1 са Португалом кући а затим добили и Италију. Нако Пораза од Португала и ремија са Шкотима мало су се довели у незгодан положај али победа над Естонијом је отклонила све дилеме и Швајцарска је после 28 година паковала кофере за одлазак на СП.
На самом шампионату срећа их је мало погелдала па су добили једну од слабијих група са Румунијом, Америком и Колумбијом. Ако је 1-1 са Американцима на старту шампионата било мало разочарење свакако је победа од 4-1 против Румуна у другом колу било огромно изненађење. У последњој утакмици изгубили су од већ елиминисане Колумбије и тако испустили прво место у групи, мада не верујем да би било неке посебне разлике, уместо са Шпанцима играли би са Румунима. Шпанци су их прописно "угазили" и послали кући са 3-0.
Ову генерацију је предводио легендарни нападач Борусије Дортмунд Стефан Шапујза, а поред њега ту су још наступали Ћириако Сфорца, Алан Сутер, Кнуп, Бикел...

Youtube Video ->Original Video


Након два повезана велика такмичења, СП '94 и ЕП '96. Швајцарци опет западају у серију лоших резултата. Не одлазе на СП 1998, затим ни на ЕП 2000, а у квалификацијама за СП 2002 се вероватно сећате да су играли у групи са нама и да се као ни ми нису пласирали.
Међутим последњих 10ак година видан је конастантни напредак пре свега Швајцарске лиге а самим тим и Швајцарских фудбалера. То потврђује и чињеница да од ЕП 2004. године нису пропустили нити један велики фудбалски догађај.
До Немачке 2006. су превалили тежак пут на коме је било и бробе и туче и скандала. Квалификациона група у којој су играли је била веома тешка: Француска, Република Ирска, Израел, Кипар и Фарска Острва. Банкари нису најбоље стартовали, у првих 5 утамица забележили су само две победе и то против најслабијих екипа у групи, Кипра и Острвљана. Међутим ствари су ипак мало биле боље због 0-0 у Француској. У другом делу готово да су поновили исте резултате, добили су исте противнике а ремизирали са истим. Међутим и Израелци су завршили истоветним учинком, "детаљ" који је донео друго место Швајцарцима било је 2-2 у Израелу а 1-1 у Базелу. Но то није значило да је карта за Немачку купљена, она је само резервисана а да би се чекирала морао си проћи бараж. Противник је била Турска која је гласила за фаворита. Први меч у Швајцарској је завршен победом домаћина 2-0. Међутим у Турској с дешавало свашта, повели су врло рано "црвени" али већ почетком другог полувремена је било 3-1 за Турке што им још није било довољно, у последњим минутима се резултат кретао 3-2, 4-2. Након тога наступају немиле сцене на терену и у тунелу. Дошло је до туче и шутирања међу фудбалерима. На крају све то није могло да промени чињеницу да ће Швајцарци ипак "летети" за Немачку.
На шампионату су тврди, чврсти и дисциплиновани фудбалери из брдовите земље играли веома добро. Пре првенства су Французи били фаворити групе, а Того, Јужна Кореја и Швајцарска су требле да се боре за друго место. Својим играма и резлутатим Швајцарци су то променили. Добили су са по 2-0 Кореју и Того а одиграли и по трећи пут у две године 0-0 са Французима. Но ни прво место није било довољно да обезбеди противника којег ће Швајцарска победити. Против Шевченкове Украјине није било голова након 120 минута па су одлучили једанаестерци, ни један Швацарац није погодио пенал па је крај био неминован.
Ову генерацију су предводили: Гогел, Фреј, Барнета, Мањин, Сендерос, Деген, Штрелер, Ђуру, Вики, Јакин, Кабањас, Бехрами...

Youtube Video ->Original Video


За СП у ЈАР 2010. Швајцарска је имала веома слабу квалификациону групу што су искористили на најбољи могући начин. Једини прави ривал бил а је Грчка, док је Израел играо слабије код куће него иначе. Летонија, Луксембург и Молдавија никан нису ни били озбиљни конкуренти у квалификацијама.
Оно што је значајно за Швицарце јесте да нема превише промена у саставу последњих неколико година, унапада је већ дуго капитен Фреј, одбрану већ неко време држе Мањин и Сендерос, везни ред Јакин, Барнета и Бехрами...

Иначе састав који путује у ЈАР је следећи:
Голмани: Бенаглио, Волфли и Леони.
Одбрана: Мањин, Сендерос, Лихтштајнер, Циглер, Берген, Грихтинг и Егиман.
Средина: Барнета, Јакин, Бехрами, Хугел, Падалино, Гохкан Инлер, Фернандес, Швеклер и Шакири
Напад: Фреј, Нкуфо, Дердиок и Буњаку.

Као што се да видети има ту доста натурализованих играчи али то ништа не чуди, псоебно када је реч о Немцима, Аустријанцима и Швајцарцима последњих година.
Швајцарска би у овој групи требала да се бори за друго место, мислим да могу доћи до њега али биће јако тешко, Чиле је веома неугодна екипа али ни Хондурас не заостаје.
Према Швајцарцима сам увек некако био као и они током ратова, неутралан :ph34r: тако ће бити и на овом шампионату

#33 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 01:02

Чиле



Када се помене Чиле прво на шта ме асоцира је пустиња Атакама и великог мајстора фудбала, Ел Матадора - Марсело Саласа. Ех какав је то фудбалер био...
Иако најпросперативнија земља Јужне Америке Чиле последњих 20ак година не успева да направи озбиљнији резултат у фудбалу, а да имају традицију имају. Фудбалска федерација Чилеа је друга најстарија у Јужној Америци и једна од најстаријих у свету, основана још давне 1895. године. Први меч Чилеанци су одиграли 1910. против Аргентине и поражени су са 3-1. Након то га су веровали или не чекали још 31 утакмицу, у којима су забележили 26 пораза и 5 ремија, на своју прву победу. Прву победу забележили су 1926 против Боливије, 7-1.


Пошто се прво СП играло у Уругвају Чиле је узео учешће и био је у групи са Аргентином, Француском и Мексиком. Аргентина и Чиле су победили прве две утакмице против Мексика и Француске па је остало у последњем колу да одлуче ко ће проћи даље, пошто је само првиа екипа из групе имала пролазак даље. Аргентина је ипак била боља и са 3-1 савладала Чилеанце. Чиле је наредна два шапионата у Европи '34 и '38 проупустио да би друго првенство по реду на тлу Јужне Америке било и друго за национали тим Чилеа. Овога пута група је била састављена од Шпанаца, Енглеске, Америке и Чилеа. Шпанија је доминирала са све три победе а остале три екипе су забележиле по једну победу, Чиле је изгубио од Енглеске 2-0 а победио Америку 5-2. Но с обзиром да и овог пута само прва екипа одлази даље није било много ни битно ко има бољу гол разлику.


Након СП '50 у Бразилу историја се понавља, опет два СП на територији Европе, '54 у Швајцарској и '58 у Шведској, на која се Чиле није пласирао. Четири година касније најбоље светске репрезентације се враћају у Јужну Америку а домаћин је управо Чиле. Владала је огромна еуфорија у овој држави а домаћи играчи су били смештени у групу 2 са Немцима, Италијом и Швајцарском. Једна утакмица из ове групе ће посебно остати упамћена...
Чилеанци на старту добијају Швајцарску 3-1, а с обзиром да су у првом колу Немачка и Италија одиграле 0-0 јасно је било свима да Чиле уколико победи Италију обезбеђује себи пролаз даље а Азуре практично шаље кући. Цео шампионат '62 је био екстремно груб али ова утакмица је посебна прича, чак је добила и своје име - "Сантјашка битка" јер је утакмица одиграна у Сантјагу. Било је свега и свачега, прљавштине, ударања, туче, шутирања, два Италијанска играча су избачена а на крају је њихову репрезентацију морала полиција да брани. Италијани су од '8 минута имали једног а од '40 минутта два играча мање, дуго су се држали али су ипак у финишу меча Чилеанци искористили предност и дошли до победе 2-0. У последњем колу су истим резултатом поражени од Немаца и због тога завршили на другом месту. 1/4-финале је донело меч са Совјетима и нову победу Чилеа од 2-1, у полуфиналу се ипак није могло против прејаког Бразила и Гаринче, 2-4. У борби за треће место Чиле је победио репрезентацију Југославије са 1-0. Ово је највећи успех Чилеанаца на СП-има.

Youtube Video ->Original Video
Youtube Video ->Original Video



Четири године касније Чиле је направио још један мали успех, пласирао се на прво СП које се играло у Европи, тачније у Енглеској. Међутим саме игре на првенству нису биле за похвалу, порази од Италије и Совјетског Савеза и реми са Северном Корејом били су довољни само за последње место у групи. Најзначајнији играч који је носио дрес репрезентације у претходно описаних 10ак година био је Леонел Санчез. А на СП у Енглеској поваио се и Елиаш Фигероа који ће наредних 15ак година бити један од најзначајнијих играча.
На Мундијал '74 у Мексико нису отишли јер је Уругвај био бољи али зато су успели још једном да се квалификују за турнир у Европи. Немачка 1974. била је нова шанса да Чиле покуша да понови достигнуће из '62. Али сам пут до СП је био веома контраверзан. Пошто су успели да елиминишу Перу у додатном бараж мечу Чилеанци су морали да играју и бараж који су играли једна Европска и једна Јужноамеричка екипа. Противник је био Совјетски Савез и прва утакмица у Москви је завршена резултатом 0-0.
Други меч је требао да се игра у Сантјагу међутим Совјети нису желели да пристану да играју на стадиону који је Пиноче користио као логор. Фифа није желела да промени место одигравања па се Совјети нису појавили на утакмици, Чилеанци су погодили празну мрежу и ту је утакмица прекинута.
На завршном турниру Чиле је добио групу са две Немачке, Источном и Западном и Аустралијом. Западна Немачка их је победила Брајтнеровом бомбом, а са Источњацима су одиграли 1-1. Против Аустралије није било голова али та утакмица није била ни битна толико пошто је било јасно да немају шансе за други круг.

Youtube Video ->Original Video


У наредном квалификационом циклусу бољи је био Перу од Чилеа тако да после Мексика '70 пропуштено је још једно првенство у "комшилуку". Као да је Чилеу наједном више одговарала Европа, а то се наставило чињеницом да су се поново појавили на Светском Купу у Шпанији 1982. године. "Трећа срећа" није важила за Чилеанца јер поново нису успели да се пласирају у други круг, шта више завршили су турнир са три пораза, Аустрија 1-0, Немачка 4-1 и Алжир 3-2.
Као и '70 и '86 за СП у Мексику није обезбеђен пласман. Чилеанци су се надали да ће зато барем можи да се квалификују на Мундијал у Италији '90, али да би до тога дошли нису смели да изгубе меч против Бразила на Маракани у Риу. Челе је губио средином другог полувремена када је наједном голман Чилеа Роберто Рохас остао да лежи јер је наводно погођен протеничким средствима од стране Бразилских навијача. Чилеанци нису желели да наставе утакмицу јер се наводно нису осећали безбедним. Након одгледаног снимка утвршено је да је Рохас симулирао и да није био погођен, због овога је Чиле суспендован и из ових и из квалификација за наредни шампионат.

Youtube Video ->Original Video


На срећу по Чилеанце одсуство са СП-ава се није превише одужило, прву прилику након суспензије успели су да искористе како бих опет заиграли на једном овако битном такмичењу. 1998. у Француској Чиле је заиста имао одличну екипу предвођену двојицом феноменалних центарфорова: Иваном Замораном и Марселом Саласом. У групи са италијом, Аустриијом и Камеруном су играли леп фудбал, Салас је посебно био инспирисан, постигао је два гола против Италије за 2-2, гол против Аустрије, 1-1 а последњи меч у групи Чиле је такође ремисирао, Ћиле - Камерун 1-1.
Но и то је било довољно да по први пут Чиле прође у други круг на једном првенству у Европи. У 1/8-финала против Бразила није било шансе, 4-1. Поред поменутог двојца стубови репрезентације били су голман Нелсон Тапиа, Хавиер Маргас, Кларенс Акуња...

Youtube Video ->Original Video


Претходна два СП Чиле се није квалификовао за завршницу у Кореји и Јапану, односно Немачкој.
Сада се враћају на сцену а колико могу заиста је добро питање, у квалификацијама су играли одлично и били су други иза Бразила. Носиоци данашње генерације су Умеберто Суазо и Матиаш Фернандез-

Састав који је селектор Биелса објавио је следећи

Голмани: Клаудио Браво, Пинто и Марин.
Одбрана: Пабло Контрерас, Јара, Фуентес, Валдо Понсе (добро познат са менаџера :ph34r:), Исла и Гери Медел.
Средина: Матиаш Фернандез, Родриго Тело, Кармона, Видал, Валдивиа, Естрада, Фиеро и Родриго Милар.
Напад: Умберто Суазо, Марк Гонзалес, Алексис Санчез, Орелана, Паредес...

С обзиром да сам о борби за друго место у овој групи већ писао код предходних двеју екипа не бих се пуно понављао. По мени ако нека екипа у групи може мало да намучи Шпанце то је Чиле. Некако ми је ова екипа била увек симпатична, посебно док су играли Заморано и Салас тако да ће и овог пута имати симпатије када је реч о борби за пролаз даље из ове групе.

#34 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 01:04

Није да ме мрзи, да немам времена или да не желм да посветим нешто времена и првим фаворитима шампионата Шпанцима али једнсотавно нећу написати пост о њима пошто је то учинио @ZvezdaIznadSvega, додуше доста раније али ипак због тога што је желео да да свој допринос овим писанијама ја ћу само да квотујем његов пост.


Hajde da se i ja malo ukljucim u "predstavljanje" ucesnika Mondijala.

Moj "favorit" i ekipa za koju cu navijati (naravno Srbija bez konkurencije), aktuelni Evropski prvak:

Spanija

Ekipa koja kroz istoriju dobila epitet "luzera", bez mnogo zapazenih rezultata na velikim takmicenjima s obzirom na igrace koji su igrali za "crvenu furiju".

12 puta ucesnici Svetskog prvenstva (prvi put 1934 u Italiji, najbolji rezultat cetvrto mesto 1950-te u Brazilu)
9 puta ucesnici Evropskog prvenstva (prvo ucesce 1964-te, dva puta su bili sampioni -1964, 2008)
Od znacajnijih rezultata treba pomenuti i Olimpijsko zlato u Barseloni -1992

Najvise nastupa za reprezentaciju ima Andoni Zubizarreta (126), prate ga Raul Gonzales i Iker Casillas sa po 102 nastupa. Najbolji strelac je Raul Gonzales (44 gola) , slede ga David Villa (36) i Fernando Hierro (29).

Bez obzira na ne bas impresivne rezultate na predhodnim takmicenjima, Spanija ove godine ima jedinsvenu priliku da se "zlatnim slovima" upise u istoriju svetskog fudbala. Osvajanjem "Eura 2008" su , cini mi se, probili tu barijeru (kompleks kako god) "velikih ekipa". Nesto slicno je uspelo Francuskom timu pre 10-ak godina.

Ekipa

Golmani: Neprikosnoven na golu Iker Casillas, koji godinama spada u drustvo najboljih svetskih golmana. Potencijalne rezerve - Diego Lopez (Villareal), Pepe Reina (Liverpool).

Odbrana : Alvaro Arbeola (Real Madrid), Gerard Pique (Barcelona), Carlos Marchena (Valencia), Carles Puyol (Barcelona), Joan Capdevila (Villareal), Sergio Ramos (Real Madrid), Raul Albiol (Real Madrid).

Sredina: Verovatno i najbolji deo tima. Ovde ce selektor biti na "slatkim mukama". Andres Iniesta (Barcelona), Xavi (Barcelona), Cesk Fabregas (Arsenal-propusta Mondijal, na zalost, ali zasluzuje da bude pomenut), Juan Mata (Valencia), Xabi Alonso (Real Madrid), Sergio Busquets (Barcelona), Marcos Senna (Villareal), David Silva (Valencia), Jesus Navas (Sevilla).

Napad: Po mom skromnom misljenju tandem napadaca Villa-Torres je bez premca u dansnjem fudbalu (samo da se "EL Nino" oporavi na vreme). Dakle, David Villa (Valencia), Fernando Torres (Liverpool), David Guiza (Fenerbahce), Alvaro Negredo (Sevilla).Eventualno i Fernando Llorente (Athletic Bilbao).

Selektor : Vicente Del Bosque

Za ovakvu ekipu svaki rezultat sem polufinala pa nadalje bi bio neuspeh. Bili su najubedljiviji u kvalifikacijama (10 meceva-10 pobeda). Suvereno i potpuno zasluzeno su osvojili Evropsku titulu (kao retko ko do sad), i mislim da ih samo neke nezeljene povrede kljucnih igraca mogu spreciti da naprave uspeh u Juznoj Africi.


Posted Image



#35 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 01:06

Као што увек у животу оно најлепше и најбоље мени остављам за сам крај тако сам и сада оне нама најдражије оставио за крај ове приче


Србија


Posted Image Posted Image




Moрам да нагласим одмах да причајући о репрезентацији Србије и нашем фудбалу кроз историју позиваћу се и писатим о утакмицама и такмичењима које је играла репрезентација Југославије. Једноставно ми смо остали ту где јесмо и ти резултати са нама, поред тога ФИФА као наследника свих бивших земаља признаје репрезентацију Србије тако да и званично сви ти резултати на неки начин припадају нама.


Грађани Србије су се са фудбалом упознали јако давно, још на крају 19ог века када је 1896. године донешена прва лопта на ове просторе. Врло брзо почеле ссу да се играју и прве утакмице а већ 1899. године је основано Прво Српско друштво за игру лоптом, ово друштво биће камен темељац за касније оснивање савеза и националне "куће фудбала".
Првих година чак нису сви били начисто како тачно гласе правила, а највише утицаја на развој фудбала су имали наши "инострани" студенти, који су студирали широм Европе и тако се раније упознавали са овом игром. По повратку у Србију своје знање и љубав према фудбалу су успешно преносили на околину.
Када је реч о првом клубу основаном у Србији ту постоје недоумице, наиме у Суботици је 1901. године основан клуб "Бачка" међутим у то време Суботица није била у саставу Србије па се онда као најстарији клуб може сматрати ФК Шумадија из Крагујевца која је основана 1903. године. Недуго затим основан је БАСК, Српски Мач, Соко...
За екипу Српског Мача веже се први незванични наступ Српског фудбала ван граница земље, наиме 1911. године су решили да одиграју пријатељску утакмицу у Загребу, управа није хтела да дозволи ово гостовање али су играчи отишли на своју руку и наступили под именом репрезентација Краљевине Србије. По повратку кући непослушни играчи су истерани из клуби али су они основали БСК који ће доминирати све до Другог Светског рата.

Фудбалски савез је основан 1919. године у Загребу под именом Југословенски ногометни савез. Пошто је савез био подељен на подсавезе по регионалном принципу повремено је долазило до несугласица и сукоба. Тако је краје 1929. године савез распуштен да би после неколико месеци дошло до помирења али и пресељења савеза у Београд и то под именом Фудбалски савез Југославије. Под овим именом радиће наредних 77 година.
Исте године, 1930., одржано је прво СП у далеком Уругвају. Због ранијег сукоба Хрватски (под)савез забранио је својим играчима учешће на овом СП, па су у Уругвај бродом отпутовала репрезентација састављена само од Српских играча.
На самом првенству наша репрезентација била је у групи са Бразилом и Боливијом. Први меч и одмах највећи могући противник, Бразил. Југославија је одиграла сјајно и победила головима Тирнанића и Бека са 2-1.
У другом мечу савладана је Боливија убедљиво 4-0 и ето Југославије у полуфиналу. Ту је нажалост Уругвај демонстрирао силу и победио са 6-1. Maда Југославија је постигла гол на самом почетку који је судија поништио наводно без ваљаног разлога, а након тога признао два нерегуларна Уругвајцима. Но то су све непроверене приче тако да ћемо веровати у резултат. У то време се није играла утакмица за треће место тако да смо га поделили са Америком. Творци овог сјајног успеха били су Тирнанић, легенда Моша Марјановић, Бек, Јакшић, Вујадиновић, Секулић, Најдановић...


Наредна два Мундијала, 1934. у Италији и 1938. у Француској Југославија је пропустила јер је за прво у квалификацијама била лошија од Швајцарске и Румуније а за ово '38 Пољска је била боља у двомечу.
Као и читав свет тако је и Југославију 40их година захватио рат у том периоду уништено је много тога па тако и сама помисао на фудбал, међутив рат у Свету још није био завршен а на простору Београда су почели да се оснивају клубови, два свакако најзначајнија су Црвена Звезда. која ће 45 година касније да постигне највећи успех Српског клупског фудбала, и Партизан. Током своје историје ова два клуба ће дати мноштво великих фудбалера и репрезентативаца.
Већ после рата је обновљена и репрезентација а њени ослонци били су великани попут Митића, Бобека, Мркушића, браће Чајковски, Косте Томашевића, Хорвата, Беаре, Ђајића, Бранка Станковића...
Ови момци су играли квалификације за СП у Бразилу 1950. године. Потребно је било бити бољи од Израела и Француске а псоебно је било тешко са Француском, обе утакмице су завршене 1-1 па је играна мајсторица на неутралном терену у Фиренци. Југославија је победила голом Жељка Чајковског у продужетку.
На првенству смо били у групи са Швајцарском, Мексиком и Бразилом. У прве две утакмице смо демолирали Швајцарце са 3-0 а затим и Мексико са 4-1. Као што сам већ раније писао Бразил је све своје утакмцие играо на Маракани док су остале екипе путовале, тако је Југославија морала пред одлучујући меч да превали преко 1000 км од Порто Алегреа до Риа. Поред тога при изласку играча на терен Рајко Митић је ударио главом зид изнад степеница и тако смо практично играли са 10 играча. Бразил је победио 2-0 и отишао у Финалну групу.

Youtube Video ->Original Video


Да је ова екипа једна од јачих у Европи показало се четири година касније када је на СП у Швајцарској пласман суверено и убедљиво остварен, свим победама у квалификацијама, а на шампионату у групи опет Бразил, поред њега још Француска и Мексико. Битна појачања за Југословенску репрезентацију били су Милош Милутиновић, Црнковић, Вујадин Бошков и Зебец а у међувремену Мркушића је на голу заменио Беара.
Добро смо опет играли у групи, победили Француску 1-0, па су нам Бразилци исчупали бод али већ то је било довољно за 1/4-финале. Ко зна докле би догурала ова репрезентациај да није налетела на увек упорне Немце који су и освојили овај турнир. Изгубли смо 2-0.

Youtube Video ->Original Video


Након овог првенства неминовна је била смена генерације, са сцене су отишли Митић, Бобек, Станковић и дружина али стигле су адекватне замене, поред већ поменутих Милутиновића, Бошкова, Зебеца појавио се и Драгослав Шекуларац. Нова генерација не само да је била сигурна и убедљива у квалификацијама за шампионат '58 у Шведској већ је исте године остварила једну од највећих победа, 5-0 над Енглеском.
У Шведској у групи су нам ривали опет били Французи и још Шкотска и Парагвај. Опет нисмо поражени у групи, прво коло 1-1 са Шкотима, затим победа над добром Француском са легендарним Фонтеном, а онда меч који нам је можда дошао главе на овом првенству, водили смо чак три пута али то није било довољно да савладамо Парагвај. Због тога смо завршили као други у групи и уместо против Северне Ирске играли опет са Немцима. Овога пута смо били још тврђи орах и пружили још јачи отпор али ни то није било довољно, изгубили смо 1-0.

Youtube Video ->Original Video


Сјајан период Југословенског фудбала наставио се на ОИ 1960. у Риму када је освојена златна медаља. На овај успех надовезује се пласман и на СП у Чилеу 1962. Ову репрезентацију предводио је Шеки а од претходних играча значајну улогу је играо Дражен Јерковић који је '58 био резерва. Нови момци који су стигли били су и "Партизанове бебе" Јусуфи, Дурковић, Шошкић, затим Скоблар, Галић, Матуш, Владица Поповић...
Нисмо добро почели турнир јер су нас поразили Совјети 2-0, након тога момци су се пробудили и демолирали "домаће" екипе Уругвај 3-1 и Колумбију 5-0. Доминирали су Јерковић и Галић. Тереће узастопно 1/4-финале на СП-има и противник, погађате Немачка. Дошло је време да се наплате дугови, Југославија је тријумфовала 1-0 и ушла међу најбоље 4 екипе света, што је у том тренутко свакако и била. У полуфиналу противник нам је био добор познат, Чехословачка са којом смо често играли и имели да побеђујемо. Међутим овога пута то нам није пошло за руком па смо морали да одиграмо меч за треће место против домаћина, али и њега смо изгубили.

Youtube Video ->Original Video



И ако углавном у истом саставу, једино без Шекуларца али са легендарним Васовићем и Осимом, репрезентација је подбацила у квалификацијама за СП у Енглеској '66. Француска и Норвешка биле су боље. При крају квалификација када смо покушавали да достигнемо пласман покушао је Шекуларац да помогне а добили смо и новог мајстора и најбољег српског фудбалера у историји - Драгана Џајића. после обог неуспеха многи играчи су се полако повукли из репрезентације а нова гарнитура, поред Џаје, Ћурковића, Аћимовића и Осима једноставно није имала довољно квалитетних играча да избори пласман ни на Светски Куп у Мексику 1970.


Наредних неколико година афирмацију ће стећи играчи попут Бајевића, Карасија, Петковића, Каталинског, Јерковића, Шурјака, Богичевића, Облака, Холцера, Кривокуће, Благоја Пауновића... Уз староседеоце Џајом и Аћимовићем играли су квалификације за СП '74. у групи са Шпанијом и Грчком. Пре последње утакмице у Грчкој требала нам је победа од два гола разлике за мајсторицу са Шпанцима или три разлике за директан пласман. Пошто смо водили у 20ом минуту са 2-0 чинило се да неће бити проблема, међутим до полувремена Грци су изједначили. Шурјак је средином другог полувремена вратио наду, а онда смо безуспешно нападали готово пола сата. Када се већ чинило да је све готово Караси постиже легендарни погодак који је на свој начин испратио Владанко Стојаковић. У мајсторици смо добили Шпанце 1-0 и отишли у Немачку на СП. Такође у овим квалификацијама заиграо је још један врхунски таленат, тада још увек осамнаесогодишњак Владимир Петровић Пижон. На првенству смо били у групи са Бразилом, Шкотском и Заиром а такмичење смо отворили ремијем са Бразилом 0-0. Оно што ће остати упамћено и то не само у нашој историји већ историји светских првенстава јесте рекордна победа у другом колу против тима Заира од чак 9-0. У последњем колу смо одиграли 1-1 са Шкотима и пласирали се у други круг тј групу са Западном Немачком, Пољском и Шведском. Реално имали смо квалитета барем за друго место у групи и борбу за треће место на турниру али оно што ова репрезентација није имала за разлику од неких претходних које су постигле најбоље резултате јесте атмосфера. Тачно је и то да је већ 70их фудбал био озбиљнији и више распрострањен, да је било више квалитетних екипа али било је и више новца и играчи су постајали веће звезде. То је оно што је било највећи проблем у другом кругу за репрезентацију Југославије. Тражиле су се веће премије, неки играчи се међусобно нису "мирисали" и све је то довело да у другом кругу изгубимо све три утакмице и вратимо се кући као седми.

Youtube Video ->Original Video
Youtube Video ->Original Video


Након тога све се некако наставило лошим током. У наредним квалификацијама за СП у Аргентини '78 није се имала јасна визија нити јасан скуп грача који носе дрес. Од утакмице до утакмице било је доста промена. Поред играча из Немачке Каталинског, Џајића, Облака, Шурјака, Богичевића, Бајевића... кроз репрезентацију су продефиловали Филиповић, Савић, Зајец, Вукотић, Сеад и Сафет Сушић, Халихоџић, Трифуновић, Попивода, Мужинић...А није било Пижона. И поред лоших игара легендарном и неочекиваном победом над Румунијом 6-4 у гостима смо дошли у ситуацију да победом против Шпаније на Маракани одемо у Аргентину. Међутим у утакмици, која ће остати упамћена по томе што је Шпанац Хуанито погођен стакленом флашом у главу, смо одиграли као и већину осталих из тог периода репрезентације. Пораз је био неминован и СП је пропуштено.

Youtube Video ->Original Video


Повратак Миљана Миљанића за селектора мало и на кратко је вратио неки ред у национални тим. Установљен је какав такав костур тима који су сачињавали Пижон, Златко и Зоран Вујовић, Шурјак, Драган Пантелић, Сафет Сушић, Гудељ, Зајец, Крмпотић... У квалификационој групи смо били више него сигурни и ето нас опет на СП, овога пута у Шпанији 1982. Група и није била тако јака, Шпанија, Северна Ирска и Хондурас. Међутим лош старт и реми са Ирцима је створио протисак да се против Шпаније мора остварити позитиван резултат. Додатни проблем је био у томе што су Шпанци такође киксирали у првом колу против Хондураса па је и њима требала победа. Међутим меч је кренуо одлично и Гудељ нас је довео у рано водство, али онда наступа човек у црном и старт, мислим, Зајеца ван шеснаестерца оцењује као пенал. Шпанац је промашио гол судија је поновио док други Шпански играч није изједначио, интересантно је да је пенал реализовао човек који је 5 година раније на Маракани "попио" флашу у главу - Хуанито. Касније смо примили још један и изгубили, но с обзиром да су Хондурас и Ирска одиграле нерешено остала је врло реална шанса да се ствари исправе победом над Хондурасом. То је и учињено али су нам Шпанци опет покварили рачуне поразом од Северне Ирске.

Youtube Video ->Original Video


Након Шпаније репрезентација потпуно запада у апатију и сивило, не само да је пропушено СП 1986. у Мексику већ се није знало ко све није облачио национални дрес. Неки играчи нису хтели да се одазивају позиву ако не би били у првој постави, неки су једни друге прозивали после утакмица по новинама, опште расуло а што је тужније заиста смо имали врхунске играче од којих су многи пуно значили широм Европе. Хаџибегић, Шестић, Ђуровски, Радановић, браћа Вујовић, Пикси, Слишковић, Баждаревић, Гудељ, Млинарић, Eлснер, Шкоро, Мркела... Али толико није било хемије и атмосфере да смо једва добијали Луксембург 1-0. На једној пријатељској утакмици са СССР-ом, '87 Маракана је била готово празна, а ако узмете да су поред силног броја одличних фудбалера за репрезентацију наступали и фудбалери типа Јаневског (бивши тренер Црвене Звезде) јасно је да је дно било дотакнуто.


Међутим да све не буде тако црно побринули су се неки млађи момци који још увек нису имали више од 20 година. Чувена "Чилеанска генерација" је на СП за младе 1987. године освојила прво место. Ову сјајну екипу чинили су Просинечки, Шукер, Мијатовић, Штимац, Бобан, Гордан Петрић, Јарни, Драгоје Лековић, Бранко Брновић... У групи су момци имали гол разлику 12:3 уз максималиних 6 бодова. Даље су падали Бразилци за који су играли Цезар Сампајо, Зе Марија, Андре Круз и Едилсон, Источни Немци са Матијасом Замером и у финалу Западни Немци са Андреасом Мелером.

Youtube Video ->Original Video


Ивица Осим је као селектор крајем 80их успео мало да консолидује репрезентацију и током квалификације ослањао се углавном на одређени круг играча, Јозића, Спасића, Хаџибегића, Катанеца, Пиксија, Сафета Сушића, Ивковића, Баждаревића, Савићевића, Златко Вујовић и Бранко Брновић. Иако је пласман на СП 1990. у Италији изборен није све било најсјајније. Добрим делом осећао се утицај на репрезентацију због политичке ситуације у држави и рата који је био на прагу. Репрезентација на приајтељским утакмицама пред СП у Загребу није имала подршку а и Осиму се замерало добрим што готово да ниједном играчу "Чилеанске генерације" није указивао шансу. Осим није имао храбрости ни на СП да поведе већи број ових момака који су већ играли значајне улоге у својим клуовима. У Италију су отишли само Просинечки, Шукер, Лековић и Јарни, а само је Просинечки имао неку значајнију улогу.
Први меч на шанпионату играли смо против Немачке и Матеус нас је потопио својим головима, 4-1. Притисак је порастао и тешком муком Југославија је савладала Колумбију другим голом Јозића на турниру. Након тога лакше се дисало и прорадила је екипа против У.А.Е. Своју прилику посебно је добро искористио Дарко Панчев са два гола и стварно штета што није добио више прилика на том шампионату. Пут у 1/8-финала нас је нанео на Шпанију, ова утакмица остаће упамћена по мајсторијама Драгана Стојковића који је са два гола одвео свој тим у 1/4-финале, а тамо су нас чекали Аргентина, Марадона и Гојкочеа. Можда и највећа грешка Осима, оставио је Шабанаџовића да стриктно пази на Марадону а овај је већ у '30 минуту добио други жути тј црвени картон. И са играњем мање Југославија се борила, па чак имала и најбољу шансу када је Савићевић промашио оно што се не промашује. Издржали смо и продужетке а на ред су дошли пенали, најбољи играчи обеју репрезентација су промашили али за "плаве", у том мечу беле, промашили су још и Драгољуб Брновић и Хаџибегић тако да је Аргентина наставила даље а репрезентација Југославија у таквом облику се по послењи пут вратила кући.

Youtube Video ->Original Video


Даље знамо шта се дешавало, ништа лепо наредних неколико година чак је фудбал био једна од светлих тачака, Црвена Звезда је постала првак Европе 1991. а репрезентација без Хрватских играча се уверљиво и доминантно пласирала на ЕП 1992. Међутим ту се завршавају лепе ствари које је и фудбал донео, ФИФА и УЕФА су на сраман начин вратиле репрезентацију из Шведске практично са аеродорма а наша замена Данска постала је шампион.
Уследиле су године санкција и изолације а када се СФР Југославија и дефинитивно распала рапсала се и репрезентација те земље, створена је СР Југославија и нова екипа. Имала је та екипа страшно пуно феноменалних играча али ето нису имали прилике да се покажу на званичним утакмицама. Чак је требало да прођу две године како би уопште неко одиграо барем пријатељске мечеве са нама, била су то гостовања Бразилу и Аргентини која нисам могао да гледам јер није било струје. Због санкција нисмо учествовали у квалификацијама за СП у Америци и ЕП у Енглеској а прилику да се такмичимо коначно смо добили у квалификацијама за СП. Због слабијег рејтинга услед неиграња имали смо веома јаку групу са Шпанцима, Чесима, Словацима, Фарским Острвима и Малтом. Било је сјајних утакмица, пре свега две победе над вицешампионом Европе Чесима али ипак смо завршили као други у групи и чекао нас је бараж. За противника Југославија је добила Мађарску и не да је показала супериорност већ је потпуно понизила некада моћну Мађарску, укупан резултат 12-1.
Нову екипу предводио је Пикси, уз њега остали мајстори били су Мијат, Дејо, Југа, Миха, Ђука, Јокан, Краљ, Саво и Дарко, Бата Мирковић, Ђоровић, Бранко Брновић... Тим је "селектирао" Слободан Сантрач и сматра се да је управо он био најслабији део тима. Посебно је чудно што су на пример на СП у првој постави били Петровић и Комљеновић, док је своју шансу добијао и Стевић, сви они практично нису ни играли у квалификацијама. Савићевић је мало играо што због слабе форме, што због кукавичлука селектора. У утакмици са Немцима откриће је био Дејан Станковић. Очајно смо кренули и једва савладали Иран само захваљујући Михајловићевом слободњаку, затим смо протви Немаца имали 2-0 али мало несреће, аутогол Михајловића, пуцање мишића Ковачевића који је одиграо одличну утакмицу, мало Немачке упорноси и меч је завршен 2-2. У последњој утакмици славили смо против Америке али опет игра није била на нивоу.
Испуштена победа против Немаца нас је скупље коштала него се чинило, уместо да у 1/8-финала играмо са Мексиком ми смо налетели на вечито нама неугодне Холанђане, но и поред тога имали смо своју шансу на 1-1 генијални Аранда нам је досудио пенал, Мијат је шутнуо добро, онако како треба али фалило је 3, 4 цм... Давидс нас је потопио у '92 минуту шутем који је прошао кроз шуму ногу. Иначе да смо били први у групи након Мексика у 1/4-финалу би нас чекала Хрватска...
Остаје жал што је ова генерација била ускраћена да игра такмичења '94 и '96 јер су ипак тада били на врхунцу Пикси и Дејо, '98 су то били само Миха и Југа. Време је полако истицало.

Youtube Video ->Original Video



Крајем прошлог и почетком овог века нашим фудбалом па и репрезентацијом су загосподарили "стручњаци" попут Милана Живадиновића и "Бата" Ђоре тако да је крах био неминован. Репрезентација је одиграла један од најсрамнијих квалификационих циклуса, барем од када ја пратим фудбал, и тако пропустила СП 2002. У тим квалификацијама по први и једини пут национални тим је изгубио код куће у једној званичној такмичарској утакмици.
Након Ђоре и Савићевић је успео да се "прослави" на мест селектора у квалификацијама за ЕП пошто је успео да у двомечу са Азербејџаном освоји само бод.
Једна веома лимитирана и екипа у коју нико није веровао се окупила око Саве Милошевића и Дејана Станковића, нових капитена нове земље Србије и Црне Горе. Са клупе је екипу предводио Илија Петковић и чини се да је више имао неку очинску љубав коју је могао да пренесе играчима него неког знања. Великом борбеношћу, трвдом игром али и јаком одбраном екипа је гурала добро кроз квалификације. Уз Декија и Саву терет су понели Звонимир Вукић, Немања Видић, Драгутиновић, Гавранчић, Короман, Крстајић, Кежман, Љубоја, Јеврић, пред сам крај квалификација битну улогу заиграо је и Жигић. Матеја Кежман је својим головима практично одвео репрезентацију у Немачку а свакако је посебно битан био онај против Босне у последњем мечу за 1-0. Јеврић је примио само један гол у свим утакмицама у групи.
Међутим најбоље би било да се ту зауставимо са присећањем на ово СП, јер се у Немачкој све распало као кула од карата. Најпре глупост селектора позивањем свог сина на списак од 23 играча, глупост с обзиром да ни у квалификацијама није играо, а након тога још већа глупост враћања истог, тј дечко је сам одустао. Из ове перспективе кад видимо како су нам одиграли дефанзивци можда боље да није. Велики проблем била је и Видићева повреда тако да нам је одбрана била смешна у саставу Дудић, Гавранчић, Ђорђевић и Крстајић. Додатни проблеми били су сукоби између играча. Резултате вреди само напоменути 0-1 против Холанђана, 0-6 Аргентина и 2-3 Обала Слоноваче.



Почев од 2003 године млада репрезентација је константно на завршним турнирима ЕП, а чак два пута је играла финале. Сви ти млади таленти су се временом развијали, отишли у озбиљне клубове и то је морало да се осети и код А селекције. Доласком Радомира Антића на место селектора све се то уклопило и укомбиновало тако да за неке могу бити чудни резултати Србије али они су ипак неки логичан ток и сплет околности.
Србија ће у ЈАР дебитовати на СП-има под тим именом, надајмо се да ће наступ бити успешнији него икад пре.
А имамо у кога да верујемо, Станковић, Видић, Ивановић, Красић, Јовановић, Луковић, Лазовић, Пантелић, Милијаш, Кузмановић, Обрадовић, Тошић, Суботић, Жигић, Коларов, Качар, Рукавина, Мрђа, Петровић, Нинковић, Ђуричић и Исаиловић могу много. Момци само храбро, па како буде. Пуно среће и радости!



П.С: Можда сам заиста претерао али ни сам нисам планирао да овако буде дуг пост али ме прича једноставно повукла и све дубље увлачила. Велики део сам добро знао али много тога ме је заинтригирало па сам мало истраживао.
Надам се да вам се ипак свиђа :ph34r:



Дрес боје божура,
орао оцила јуначко срце у грудима
то је моја Србија...


#36 AirBall

AirBall
  • Members
  • 20,451 posts

Posted 12 June 2010 - 01:07

Alal ti vera na utrosenom vremenu...

Well done sto bi rekli englezi...

#37 CRNO BELI SVET

CRNO BELI SVET
  • Members
  • 1,166 posts

Posted 12 June 2010 - 08:05

Svaka čast Riđi, pravo fudbalsko remek delo...
Sa uživanjem ću još koji put pročitati analizu svih reprezentacija...

Edited by CRNO BELI SVET, 12 June 2010 - 08:11.


#38 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 12 June 2010 - 13:22

Alal ti vera na utrosenom vremenu...

Well done sto bi rekli englezi...



Svaka čast Riđi, pravo fudbalsko remek delo...
Sa uživanjem ću još koji put pročitati analizu svih reprezentacija...


Хвала вама и свима који су ме до сад или ће ме похвалити, да се не понављам рачунајте да сам увек рекао хвала :ph34r:

Иначе хвала свима који су читали и који су ме допуњавали и исправљали грешке. Можда сам заборавио да овде сместим још неки пост који је био допуна ових моји "анализа" али једва сам синоћ гледао на очи и једва сам све испребацивао. Ако уочите да још нешто треба да се пребаци кажите па ћу ја то да уметнем у ове моје постове :)

#39 glimmer twins

glimmer twins
  • Members
  • 40,295 posts

Posted 12 June 2010 - 14:35

Svaka cast!

Mogao si knjigu da napises i uzmes neku kintu. :ph34r:

Edited by glimmer twins, 12 June 2010 - 14:59.


#40 Markov

Markov
  • Members
  • 10,561 posts

Posted 12 June 2010 - 14:49

Svaka cast za tekst Ridji, sve pohvale od nekoga ko ne bi imao strpljenja za ovoliki prikaz istorije fudbala na SP :ph34r:

#41 1jeAhonen

1jeAhonen
  • Banned
  • 2,042 posts

Posted 16 June 2010 - 08:05

..pridruzujem se pohvalama....i od nekog ko ne bi imao strpljenja da sve ovo procita... :ph34r: