Ja sam pisao o politickoj odgovornosti Kostunice; da li postoji njegova krivicna i zakonska odgovornost, ja ne znam i ne bih hteo da insinuiram.
Medjutim, delanje/nedelanje Kostunice je samo jos jedan dokaz u prilog tezi da ne postoje mali i veliki, zli i dobri nacionalizmi - nacionalizam je uvek i samo retrogradna ideologija koju je u vecem delu normalnog sveta odavno pregazilo vreme, a koja na Balkanu i dalje dobro uspeva zahvaljujuci drasticnom istorijskom kasnjenju. Uostalom, sredina i druga polovina XIX veka bili bi idealno istorijsko vreme za Kostunicu - XXI vek to sigurno nije.
Potraga Za Gospodjom Mirom Markovic
Started by
elle
, Mar 28 2003 21:42
21 replies to this topic
#17
sonjal
-
- Banned
- 3,375 posts
Posted 01 April 2003 - 12:27
Juce je demantovana takva vest, a Rusi kazu da takav profesor na univerzitetu "Lomonosov" ne postoji.Sada sam cuo na BleKa-televiziji da je Mira Markovic u Moskvi, i da tamo radi kao profesor na univerzitetu "Lomonosov"!?
Radi se o najvecem i najprestiznijem ruskom univerzitetu, poznatom i kao "MGU". Eto, akademica Ruske akademije drustvenih nauka je ipak nasla uhlebljenje van politike i van Beogradskog univerziteta.
#18
Brane
-
- Members
- 1,312 posts
Posted 01 April 2003 - 15:27
xe xeJuce je demantovana takva vest, a Rusi kazu da takav profesor na univerzitetu "Lomonosov" ne postoji.Sada sam cuo na BleKa-televiziji da je Mira Markovic u Moskvi, i da tamo radi kao profesor na univerzitetu "Lomonosov"!?
Radi se o najvecem i najprestiznijem ruskom univerzitetu, poznatom i kao "MGU". Eto, akademica Ruske akademije drustvenih nauka je ipak nasla uhlebljenje van politike i van Beogradskog univerziteta.
#19
5ko
-
- Members
- 1,479 posts
Posted 01 April 2003 - 16:16
Srpska Ledi Magbet (Feodor Starcevic, "Danas" 01.04.2003)
Citajuci prvo zvanicno saopstenje o potrazi za Mirom Markovic saznajem da je utvrdjeno da se ne nalazi ni u jednoj od svoje dve kuce. Svoje dve kuce!?
Kako svoje? Zaradila sa svojih deset prstiju? Dedovina? Ostalo od Slobe? Slobo u Hagu, ali kuce niko ne dira? Legalizam, mozda? Jos jedna upecatljiva ilustracija koliko je vlast posle 5. oktobra 2000. sama sebe smatrala nemocnom. Do dana danasnjeg nije se nasao niko da delozira Miru iz kuca koje su jedino mogle biti dodeljene dok je Slobo bio za uzasa, bilo da su mu ih cankolizi dodelili dekretom, bilo da je on "platio" par hiljada maraka za zdanja milionske vrednosti. Da li mu je Bracika doneo tih par hiljada u koverti da uplati? Napokon, ne moze se ocekivati od vodje srpskog preporoda da se bavi tako sitnim stvarima kao sto je pisanje ceka sa licnog racuna.
Kakva razlika od postupanja sa prvom damom SFRJ, Jovankom Broz! Jos se njen muz nije cestito ni ohladio pod mermernom plocom u Kuci cveca, a efikasno Predsednistvo, predvodjeno beracem pecurki, izbacuje Jovanku iz Belog dvora, uskracuje joj pristup licnim stvarima, dodeljuje joj neku, po njenim izjavama, skromnu kucu koja prokisnjava i stavlja je pod budno oko supovca koji vozi "mercedes" koji joj je, kao, dodeljen. I sve se to desava jos uvek u istom sistemu, nista se revolucionarno nije desilo, svi se jos uvek zaklinju da sa Titovog puta skrenuti nece. Da ne budem pogresno shvacen, moram reci da ne smatram Jovanku nekom specijalnom licnoscu. "Drugovi" su mu podveli partizanku da se okane operske dive; licka seljanka je prosla neizbezni put pokondirene tikve i poverovala da se i njena mora cuti, i slusati.
Ljudi koji su imali kontakt s njom, a priznajem da je tesko znati sta je istina, a sta su joj napakovali, svedoce o znacajnoj dozi histerije, izrazene cuvenim tankim glasicem, tako neskladnim sa punackom figurom.
Pa ipak, dozvolicete, kakva razlika izmedju Jovanke i Mire! Prva baca bombe na okupatorske bunkere, potom se uci hodanju u dugim haljinama od tila i konverzaciji sa sefovima drzava. Koliko sam puta cuo od stranaca koji su je negde sreli, pogotovo u ranom periodu, kako ih je sarmirala (nas neodoljivi, divlji dinaroidni sarm!) i kako je zaista bila (bar naizgled!) dostojna Titova pratilja i predstavnica jugoslovenskog lepseg pola. Jovanka igra tu ulogu, ne nevaznu, vise od 30 godina, godina koje su bile vreme mira, blagostanja i medjunarodnog ugleda. Potonja se javlja na jugoslovenskoj sceni 1987. godine posle puca na Osmoj sednici kao supruga coveka "sa suncem u kosi"; njenim doprinosom isprva se cini jedino plasticni cvet u kosi. Postepeno izranja da je ona, u stvari, spiritus movens srpskog vozda; bez nje, on bi bio, i ostao, mali aparatcik.
Ona mu je ulila ambiciju, ona mu sapce na uvo sta da radi, ona mu obezbedjuje podrsku pseudoakademskih krugova u Srbiji kojima ona u potpunosti pripada. U, verovatno dubokom, ubedjenju glupaka da rade prave stvari, ona zajedno s njim razbija SFRJ i stvara stanje haosa i gradjanskog rata u kojem stradaju milioni, a gube zivote stotine hiljada.
Za to vreme njena javna aktivnost sastoji se u pisanju clancica u beogradskim modnim casopisima o efemernim temama, u kojima ona za svakoga ko hoce da vidi otkriva svoj nivo intelekta. Da ne znate ko to pise, procenili biste - tinejdzerka, definitivno provincijalka, pisano negde u ‘60-im. Kada znate o kome se radi zakljucujete da je rec o zaostatku u razvoju. No mnogo znacajnije je sto, citajuci to u vreme uzasa, ne biste ni naslutili da u isto vreme zivote gube hiljade ljudi u Jugoslaviji. O tome nema nista. Ona o tome ne zna nista!?
Kada se par ludaka privremeno konsolidovalo posle Dejtona, ona pocinje da pametuje na politicke teme; rezultat je, kunem se, losiji nego da je to pokusala Jovanka sa srednjom bombaskom skolom. Mislim da Jovanka sigurno ne bi mogla na taj nacin da zastrani kao Mira u idiotskim clancima u okupiranoj Medjunarodnoj Politici, u kojima ona objasnjava o cemu se u stvari u svetu radi. Kao sto njen muz krade simbole Jugoslavije predstavljajuci se kao njen zastitnik, a u stvari je razbijajuci, tako ona ogrce plast levice, sa pogledima ekstremne desnice. Neka je Bog na pomoci levici koju zastupa Mira Markovic!
Sve je dakle laz, u koju mogu verovati samo imbecili i kriminalci koji su se ugradili u taj rezim, koji ce ostati srpska sramota do kraja nasih zivota.
No, ne sve. Jedno je istina: zlocin.
Niko me nikada nece ubediti da Mira nije ucestvovala u planiranju svega, apsolutno svega, sto je Slobo sprovodio. Mislim da je to danas jasno i vecini Srba. Samo to je trebalo da bude dovoljan razlog da se i ona spremi u neki bajbok, ako ne haski, ono domaci, i da se smatra sretnom sto nije zavrsila kao Elena Causesku. Ali idemo dalje. Zar nije ona zavapila, u pravom sekspirijanskom stilu: "Da li ima iko ko ce me osloboditi tog nesnosnog novinara?" Ima, kako da ne, verne "beretke" ce to srediti. I ubise Curuviju. Mozda zaista neko misli da je Slobo doneo odluku sam, u divnoj izolaciji, da smakne Stambolica kada su doznali da on dobiva ideju da se pojavi kao protivkandidat Vozdu. Kao sto su zajedno planirali svaki potez u zivotu, tako su isplanirali i ubistvo Stambolica. Zajedno.
Bilo mi je nepojmljivo da se Mira nakon 5. oktobra tretira maltene kao sveta krava i da je cak niko ne hapsi kada je uhapsen njen partner u zlocinu. Ona nastavlja da paradira po srpskoj politickoj sceni, dolazi u Skupstinu, daje intervjue.
Sada, nakon svega, posle ubistva Djindjica, sve postaje znatno jasnije. Mozda postane jasno i primitivcima koji su mislili da je Slobo branilac srpstva. Da li jos uvek neko misli, nakon njenog isplaniranog bekstva u Rusiju pre atentata, da je Mira prestala da bude Ledi Magbet ako je general Magbet u zatvoru?
Nadam se da ce dve kuce konacno izaci iz Mirinog poseda. Ako ikome padne na pamet da ih rusi radi poruke, porucujem: niposto. Ima dovoljno beskucnika koje tu treba nastaniti; prvenstveno beskucnika koji su to postali delovanjem ludog para.
Poslednja napomena: ko pisne protiv vanrednog stanja u ovom trenutku, taj nije legalista vec ima interes za zadrzavanje ranijeg stanja. Stvarni legalisti mogu samo pozdraviti razracunavanje sa kriminalcima koji su do juce bili slika Srbije. Nakon dugo, dugo vremena napokon nesto dobro u zemlji Srbiji. Djindjiceva smrt nije bila kraj nade, kako su planirali, vec njen pravi pocetak. Bravo.
Autor je bivsi jugoslovenski diplomata; sada zivi i radi u Nju Delhiju
Citajuci prvo zvanicno saopstenje o potrazi za Mirom Markovic saznajem da je utvrdjeno da se ne nalazi ni u jednoj od svoje dve kuce. Svoje dve kuce!?
Kako svoje? Zaradila sa svojih deset prstiju? Dedovina? Ostalo od Slobe? Slobo u Hagu, ali kuce niko ne dira? Legalizam, mozda? Jos jedna upecatljiva ilustracija koliko je vlast posle 5. oktobra 2000. sama sebe smatrala nemocnom. Do dana danasnjeg nije se nasao niko da delozira Miru iz kuca koje su jedino mogle biti dodeljene dok je Slobo bio za uzasa, bilo da su mu ih cankolizi dodelili dekretom, bilo da je on "platio" par hiljada maraka za zdanja milionske vrednosti. Da li mu je Bracika doneo tih par hiljada u koverti da uplati? Napokon, ne moze se ocekivati od vodje srpskog preporoda da se bavi tako sitnim stvarima kao sto je pisanje ceka sa licnog racuna.
Kakva razlika od postupanja sa prvom damom SFRJ, Jovankom Broz! Jos se njen muz nije cestito ni ohladio pod mermernom plocom u Kuci cveca, a efikasno Predsednistvo, predvodjeno beracem pecurki, izbacuje Jovanku iz Belog dvora, uskracuje joj pristup licnim stvarima, dodeljuje joj neku, po njenim izjavama, skromnu kucu koja prokisnjava i stavlja je pod budno oko supovca koji vozi "mercedes" koji joj je, kao, dodeljen. I sve se to desava jos uvek u istom sistemu, nista se revolucionarno nije desilo, svi se jos uvek zaklinju da sa Titovog puta skrenuti nece. Da ne budem pogresno shvacen, moram reci da ne smatram Jovanku nekom specijalnom licnoscu. "Drugovi" su mu podveli partizanku da se okane operske dive; licka seljanka je prosla neizbezni put pokondirene tikve i poverovala da se i njena mora cuti, i slusati.
Ljudi koji su imali kontakt s njom, a priznajem da je tesko znati sta je istina, a sta su joj napakovali, svedoce o znacajnoj dozi histerije, izrazene cuvenim tankim glasicem, tako neskladnim sa punackom figurom.
Pa ipak, dozvolicete, kakva razlika izmedju Jovanke i Mire! Prva baca bombe na okupatorske bunkere, potom se uci hodanju u dugim haljinama od tila i konverzaciji sa sefovima drzava. Koliko sam puta cuo od stranaca koji su je negde sreli, pogotovo u ranom periodu, kako ih je sarmirala (nas neodoljivi, divlji dinaroidni sarm!) i kako je zaista bila (bar naizgled!) dostojna Titova pratilja i predstavnica jugoslovenskog lepseg pola. Jovanka igra tu ulogu, ne nevaznu, vise od 30 godina, godina koje su bile vreme mira, blagostanja i medjunarodnog ugleda. Potonja se javlja na jugoslovenskoj sceni 1987. godine posle puca na Osmoj sednici kao supruga coveka "sa suncem u kosi"; njenim doprinosom isprva se cini jedino plasticni cvet u kosi. Postepeno izranja da je ona, u stvari, spiritus movens srpskog vozda; bez nje, on bi bio, i ostao, mali aparatcik.
Ona mu je ulila ambiciju, ona mu sapce na uvo sta da radi, ona mu obezbedjuje podrsku pseudoakademskih krugova u Srbiji kojima ona u potpunosti pripada. U, verovatno dubokom, ubedjenju glupaka da rade prave stvari, ona zajedno s njim razbija SFRJ i stvara stanje haosa i gradjanskog rata u kojem stradaju milioni, a gube zivote stotine hiljada.
Za to vreme njena javna aktivnost sastoji se u pisanju clancica u beogradskim modnim casopisima o efemernim temama, u kojima ona za svakoga ko hoce da vidi otkriva svoj nivo intelekta. Da ne znate ko to pise, procenili biste - tinejdzerka, definitivno provincijalka, pisano negde u ‘60-im. Kada znate o kome se radi zakljucujete da je rec o zaostatku u razvoju. No mnogo znacajnije je sto, citajuci to u vreme uzasa, ne biste ni naslutili da u isto vreme zivote gube hiljade ljudi u Jugoslaviji. O tome nema nista. Ona o tome ne zna nista!?
Kada se par ludaka privremeno konsolidovalo posle Dejtona, ona pocinje da pametuje na politicke teme; rezultat je, kunem se, losiji nego da je to pokusala Jovanka sa srednjom bombaskom skolom. Mislim da Jovanka sigurno ne bi mogla na taj nacin da zastrani kao Mira u idiotskim clancima u okupiranoj Medjunarodnoj Politici, u kojima ona objasnjava o cemu se u stvari u svetu radi. Kao sto njen muz krade simbole Jugoslavije predstavljajuci se kao njen zastitnik, a u stvari je razbijajuci, tako ona ogrce plast levice, sa pogledima ekstremne desnice. Neka je Bog na pomoci levici koju zastupa Mira Markovic!
Sve je dakle laz, u koju mogu verovati samo imbecili i kriminalci koji su se ugradili u taj rezim, koji ce ostati srpska sramota do kraja nasih zivota.
No, ne sve. Jedno je istina: zlocin.
Niko me nikada nece ubediti da Mira nije ucestvovala u planiranju svega, apsolutno svega, sto je Slobo sprovodio. Mislim da je to danas jasno i vecini Srba. Samo to je trebalo da bude dovoljan razlog da se i ona spremi u neki bajbok, ako ne haski, ono domaci, i da se smatra sretnom sto nije zavrsila kao Elena Causesku. Ali idemo dalje. Zar nije ona zavapila, u pravom sekspirijanskom stilu: "Da li ima iko ko ce me osloboditi tog nesnosnog novinara?" Ima, kako da ne, verne "beretke" ce to srediti. I ubise Curuviju. Mozda zaista neko misli da je Slobo doneo odluku sam, u divnoj izolaciji, da smakne Stambolica kada su doznali da on dobiva ideju da se pojavi kao protivkandidat Vozdu. Kao sto su zajedno planirali svaki potez u zivotu, tako su isplanirali i ubistvo Stambolica. Zajedno.
Bilo mi je nepojmljivo da se Mira nakon 5. oktobra tretira maltene kao sveta krava i da je cak niko ne hapsi kada je uhapsen njen partner u zlocinu. Ona nastavlja da paradira po srpskoj politickoj sceni, dolazi u Skupstinu, daje intervjue.
Sada, nakon svega, posle ubistva Djindjica, sve postaje znatno jasnije. Mozda postane jasno i primitivcima koji su mislili da je Slobo branilac srpstva. Da li jos uvek neko misli, nakon njenog isplaniranog bekstva u Rusiju pre atentata, da je Mira prestala da bude Ledi Magbet ako je general Magbet u zatvoru?
Nadam se da ce dve kuce konacno izaci iz Mirinog poseda. Ako ikome padne na pamet da ih rusi radi poruke, porucujem: niposto. Ima dovoljno beskucnika koje tu treba nastaniti; prvenstveno beskucnika koji su to postali delovanjem ludog para.
Poslednja napomena: ko pisne protiv vanrednog stanja u ovom trenutku, taj nije legalista vec ima interes za zadrzavanje ranijeg stanja. Stvarni legalisti mogu samo pozdraviti razracunavanje sa kriminalcima koji su do juce bili slika Srbije. Nakon dugo, dugo vremena napokon nesto dobro u zemlji Srbiji. Djindjiceva smrt nije bila kraj nade, kako su planirali, vec njen pravi pocetak. Bravo.
Autor je bivsi jugoslovenski diplomata; sada zivi i radi u Nju Delhiju
Edited by 5ko, 01 April 2003 - 16:18.
#20
HIGHFELDER
-
- Members
- 248 posts
Posted 01 April 2003 - 16:45
Pa nasledila od TATE. Njen TATA imase celovitu Jugoslaviju svih naroda i narodnosti, pa sto ona nebi mogla da ima "samo" dve kuce ? Ja ne znam u cemu je ona to zgresila. Ona je samo manipulisala - nista nikad sama nije umela da uradi. Kolko se secam nije umela cak ni jaja Slobi da ispece ! Siroma sada cuci u Hagu.
#21
Tromotorac
-
- Members
- 5,480 posts
Posted 01 April 2003 - 21:26
Nece nju nikada uhvatiti. Ni nju ni njenog sina, oni su se na vreme sklonili kao sto to uobicajeno biva u horror filmovima, arhi-villian uvek opstaje.
#22
vladan
-
- Members
- 25,392 posts
Posted 02 April 2003 - 00:00
Tekst koji je preneo 5ko odlicno oslikava Miru Markovic.
Ono sto nije eksplicitno u tom tekstu je do koje su mere nase devedesete bile jeftini kic: Kic borbe za "vekovna ognjista" i "srpsku sirocad", kic kvazikomunizma i levicarstva, kic baljezganja o socijalnoj pravdi istovremeno sa brzim prugama; ukupno, ceo zivot bio je kic, a najvise carujuci nacionalizam.
Vrhunac tog kica bio je Kostunica u svom odnosu prema Miri Markovic.
Onome kome to danas nije jasno, to neci, verovatno, niti biti jasno bilo kada; medjutim, vreme tece...
Srbija nacionalista i kvazikomunista, Srbija SRS i SSJ, Srbija Milosevica, Mire Markovic, Seselja, Pelevica, Arkana, Kostunice, dominantnih struja u SPC, SANU, UKS, Srbija Medakovica, Ekmedzica, Kesica i slicnih nikada nije bila, nije i nece biti nista drugo osim kica - na zalost, vrlo zlokobnog kica, koji su stotine hiljada platili glavom.
Ono sto nije eksplicitno u tom tekstu je do koje su mere nase devedesete bile jeftini kic: Kic borbe za "vekovna ognjista" i "srpsku sirocad", kic kvazikomunizma i levicarstva, kic baljezganja o socijalnoj pravdi istovremeno sa brzim prugama; ukupno, ceo zivot bio je kic, a najvise carujuci nacionalizam.
Vrhunac tog kica bio je Kostunica u svom odnosu prema Miri Markovic.
Onome kome to danas nije jasno, to neci, verovatno, niti biti jasno bilo kada; medjutim, vreme tece...
Srbija nacionalista i kvazikomunista, Srbija SRS i SSJ, Srbija Milosevica, Mire Markovic, Seselja, Pelevica, Arkana, Kostunice, dominantnih struja u SPC, SANU, UKS, Srbija Medakovica, Ekmedzica, Kesica i slicnih nikada nije bila, nije i nece biti nista drugo osim kica - na zalost, vrlo zlokobnog kica, koji su stotine hiljada platili glavom.
