1234 replies to this topic

[DASUBO]

Šta fascinira milione i milione ljudi da čitav svoj život prate, posvećuju ili, na žalost, daju živote auto trkama već više od 110 godina? Da li je to večita želja ne samo da se pobede drugi, već i da se odnese pobeda nad samim sobom? Svako od ljudi koji su stvarali istoriju auto sporta sigurno ima neku svoju priču i evo prilike da bar neku od tih fantastičnih događaja i automobila oživimo na ovaj način.

Ko zna, možda će sve to čitati neki novi Rudolf Karačola, Manfred fon Braunhič, Tacio Nuvolari, Bernd Rozmajer, Huan Manuel Fanđo, Džim Klark, Džeki Stjuart, Niki Lauda, Alen Prost, Airton Sena, Mihael Šumaher...
To bi bila moja najveća želja...

Ali, najbolje je početi, kako drugačije, od samog početka.

Prva zvanična trka se održala 22 jula 1894 god u organizaciji pariskog magazina Le Petit Journal. Trebalo je preći 127 km od Pariza do Ruana naravno u što kraćem roku. Tada su održane i prve kvalifikacije u dužini od 50 km, kako bi se kvalifikovala vozila koja su uopšte sposobna za glavnu trku.

Pobednik trke je bio grof Žil Albert de Dion u svojoj "parnjači" koji je navedenu distancu prešao za 6h i 48min sa prosečnom brzinom od 19km/h. Interesantno je da de Dion nije primio glavnu nagradu kao pobednik zbog diskvalifikacije njegovog vozila, već je zvanično prvu trku osvojio Žorž Lematre u Pežou koji je stigao 3min i 30s iza de Diona. Izgleda da je ova prva trka zloslutno najavila odluke za "zelenim čojanim stolom" koje su odredile toliko stvari u ovom sportu.
Treći na prvom pobedničkom podijumu, a drugi zvanično, bio je Dorio, takođe u Pežou.


Žorž Lematre u "pobedničkom" Pežou


Trećeplasirani Avgust Dorio u Pežou


De Dion na svom parnom vozilu koje je poslužilo kao osnova za vozilo koje je bilo najbrže na prvoj auto trci, a koje je diskvalifikovano zbog toga što je imalo i "ložača", odnosno "bojleristu"

Eto, kako je sve počelo, od parnjača koje puze drumovima, do aždaja koje su skoro dvostruko brže od aviona iz WW1...

Edited by DASUBO, 14 April 2010 - 18:23.

[alpiner]

Trka održana juna 1906. u Le Mansu je prva koja je dobila naziv Grand prix, a pobednik je bio Ferenc Szisz u Renaultu.



Vožena su dva dana po šest krugova, jedan krug imao je 10 km. Učestvovalom je 12 fabričkih ekipa u 32 automobila. Ovi automobili imali su za današnje pojmove monstrum motore, najveći zapremine 18,3 lit., Fiat 16 l, Mercedes 14,4 l, Renault 12;8 l. Max. brzine na pravcu bila su impozantnih 150 km/h, a potrošnja je ograničena na 30l/100km. Louis Renault je na ovoj trci prvi put primenio svoj patent- hidraulični amortizer. Njegovi automobili su i pored manje kubikaže pobedili zbog dobrog odnosa snaga-težina, naprednijih tehničkih rešenja i jednog tajnog oružja, a to su Michelin pneumatici. Ovi pneumatici su se skidali i stavljali za samo 5-6 minuta, stari sistemi imali su na sebi zakivke koji su se morali seći kako bi se skinuo pneumatik, montaža je trajala 15-20min. Zbog visoke temperature i preopterećenosti uskih pneumatika velikom težinom vozila često je dolazilo do pucanja.
Szisz je trku završio sa prosečnom brzinom od preko 100km/h. Kao nagradu dobio je 45.000 franaka i postaje prava zvezda auto-sporta...štampane su čak i razglednice sa njegovim likom.
1985. u Parizu na velikoj izložbi koja je održana povodom stogodišnjice prvog francuskog automobila imao sam priliku da vidim ovaj legendarni automobil . Mogu vam reći da ta skalamerija izgleda impozantno. Sa izložbenog prostora udaljen sam vatrenim oružjem pola sata po završetku radnog vremena muzeja.
Interesantno da je glavni mehaničar Sziszovog automobila na ovoj legendarnoj trci bio otac Jean Redelea osnivača Alpine koja je Renaultu donela neke od najvažnijih pobeda u svetu auto sporta-titula u WRC-u i pobeda u 24h Le Mansa.
Ova trka je i prekretnica po tome što su u njoj učestvovali uglavnom profesionalni vozači a ne bogataši avanturisti.

Youtube Video ->http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c...hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="480" height="385"></embed></object>">Original Video

Rezultati:
1 3A Ferenc Szisz Renault AK 12 12:14:07.4
2 2B Felice Nazzaro FIAT 130 hp +32:19.4
3 13A Albert Clément Clément-Bayard 100 hp +35:39.2
4 5B Jules Barillier Brasier 105 hp +1:38:53.0
5 2A Vincenzo Lancia FIAT 130 hp +2:08:04.0
6 10A George Heath Panhard 130 +2:33:38.4
7 5A Paul Baras Brasier 105 hp +3:01:43.0
8 1C Arthur Duray Lorraine-Dietrich +3:11:54.6
9 5C "Pierry" Brasier 105 hp +4:01:00.6
10 6A Camille JenatzyJ. T. Alexander Burton Mercedes 120 +4:04:35.8
11 6B "Mariaux" Mercedes 120 +4:34:44.4

Ovo je pobednik trke Ferenc Szisz.



Szisz je poreklom Madjar, a kao mladić zaljubljen u novo tehničko čudo- automobil, došao je u Pariz koji je tada bio evropski centar automobilizma. Ubrzo se upoznao sa Louisom Renaultom i postao njegov lični mehaničar, a kasnije i glavni fabrički vozač. Na jednom sajtu sam pročitao kako je Renault navodno zaboravio svoju legendu. Nevidjena glupost!!! Ne samo da je upisan boldovanim slovima u istoriju već je Renault napravio i Szisz museum pored Le Mansa. Svake godine fabrička delegacija polaže venac na njegov grob. Interesantno je da se dugo nije znalo kada je Szisz umro. Po jednoj priči, ova je istinita, umro je 1944. Drugu priču su izmislili Sovjeti, upotrebili su je u propagandne svrhe, po njoj on se posle drugog svetskog rata vratio u Mađarsku kako bi u svojoj domovini uživao u tekovinama socijalističke revolucije i bratskog mu sovjetskog naroda. Ovaj fake Szisz umro je 1970.

Kasnija verzija Renaulta AK.

Edited by alpiner, 14 April 2010 - 20:02.

[DASUBO]

Uz prve trkačke automobile treba pomenuti i prvu stazu napravljenu namenski za trke automobila. To je neponovljiva staza Brooklands koja se nalazi u blizini Weybridgea u Surrey u Engleskoj. Staza je otvorena 17 juna 1907. god., a poslednja trka na noj je održana 1939. god. Zanimljivo je i to da je ova staza bila i jedan od prvih aerodroma u Engleskoj i da se danas tu nalaze fantastičan muzej vazduhoplovstva i trkačkih automobila. Pravi "mokri san" "večitih dečaka"...




mapa staze iz 1938. god, dužina 4.43 km (2.75 milja)


Neprevaziđeni Bugatti type 35 na Brooklands-ovoj "ivici"


evo kako"ivica" izgleda danas

[DASUBO]

Prvi automobil koji je Mercedes napravio za trke bio je Mercedes Simplex 1902. godine. Automobil je proizveo DMG (Daimler-Motoren-Gesellschaft) kompanija koja je osnovana u novembru 1890. god. Vrlo je interesantna priča oko ovog automobila, jer on predstavlja kamen temeljac najstarije fabrike automobila.

Emil Jelenek, austrijski trgovac automobilima je prvi veliki distributer automobila DMB. Bio je veliki pobornik trka automobila i konstantno je tražio od DMB-a brže automobile. Aprila 1900. godine sklopljen je ugovor o projektovanju novog motora i niže šasije koja bi se mogla i korisiti na trkama automobila koje su postajale sve popularnije. Jelenek je poručio 36 automobila za cifru od 550000maraka, što je današnji ekvivalent od 2.3 miliona eura. U ugovoru je stajalo da će automobili nositi ime Daimler Mercedes, po Jelenekvoj ćerki koja je tada imala 10 godina. Ime Mercedes se tada prvi put pominje i zamenjuje uokvireni natpis Benz na masci hladnjaka.


Mercedes Simplex u muzeju u Štutgartu


Mercedes Jelenek, ćerka Emila Jeleneka kao desetogodišnjakinja

Automobil je konstruisao genijalni inženjer Vilhelm Majbah, koji je uz Ferdinanda Poršea možda najbriljantniji auto inženjer koji je Nemačka dala. Prva trka na kojoj je mercedes simplex učestvovao je Gordon Benet Trophy 1903 godine. Prva trka i prva važna međunardna pobeda za Mercedes. Zla kob koja ovu fabriku prati na trkama prvi put je svoje lice pokazala upravo na pripremama za ovu trku. Čitava fabrika DMB u Cannstatt-u je izgorela u katastrofalnom požaru koji je izbio u pola dva ujutro 10. juna 1903. godine. Izgorela je čitava fabrika zajedno sa 90 vozila, uključujući i tri koja su predviđena za pomenutu trku. Ljudi iz fabrike nisu odustali i pozajmili su tri privatna automobila koja su preradili za trku u neverovatno kratkom roku za ondašnje pojmove.


Zgarište fabrike DMG u Cannstatt-u (čak i danas u Štutgartu vrte glavom i uzdišu kada pomenete ovaj događaj)

Preradili i pobedili. Pobednik trke je bio poznati belgijski trkač Camille Jenatzy, čovek koji je tri puta postavljao svetski rekord u brzini na kopnu i čovek koji je prvi probio barijeru od 100 kmh. Nadimak mu je bio crveni đavo, koji je dobio po boji njegove brade. Ono što je potpuno bizarno je način kako je ovaj čovek poginuo. Ustrelio ga je njegov prijatelj vlasnik poznatih belgijskih novina u lovu i to zato što je čovek neverovatno dobro imitirao glasove životinja. Kamil je hteo da se našali sa svojim prijateljem, ali ga ovaj nije razlikovao od prave životinje. Kada je shvatio šta se desilo uneo ga je u svoj Mercedes i pokušao da odveze do lekara, međutim bilo je prekasno. Tako se ostvarilo Kamilovo bizarno proročanstvo da će umreti u Mercedesu...


Camille Jenatzy u Mercedesu Simplex kao pobednik Gordon Benett Trophy 1903. god

Edited by DASUBO, 23 April 2010 - 07:04.

[Ridjis]

Ова причао око историје трка у Шпанији ме је повукла да погледам нешто о стази Терамар па ево кратке историје стазе, како је изгледала и како данас изгледа

Youtube Video ->Original Video

[Ridjis]

Кратка вожња делом стазе

Youtube Video ->Original Video

и интересантна симулација

Youtube Video ->Original Video

[DASUBO]

Pre tačno 73 godine odigrala se jedna od čudnijih trka u istoriji auto moto sporta, Trka od milion franaka, Prix du Million.

Trku je organizovalo udruženje levičarskih partija u Francuskoj, Front populaire, koje je osnovano 1936. god., gde su učestvovali isključivo francuski proizvođači automobila. Cilj je bio oboriti kretenske arijevske teorije o superiornosti putem auto sporta, jer su u to vreme monstrumi iz Mercedesa i Auto Uniona sa kukastim krstovima na bolidima, harali na trkačkim stazama širom Evrope.

Nagradni fond ove trke je bio milion franaka, što je bila u ono vreme astronomska suma i kako bi što manje uticala veština vozača, a do izražaja došao auto, trkači se nisu takmičili među sobom, nego protiv štoperice. Vozilo se na stazi Autodrome de Montlhéry i to 16 krugova u dužini od 200 km.

Pobednik ove trke je bio René Dreyfus , poznati francuski automobilista u Delahaye 145 sa prosečnom brzinom od 146 km/h ispred Jean-Pierre Wimille u Bugatti-ju.


Delahaye 145 'Million Franc Delahaye'

Trud se isplatio, jer je Drajfus sa ovim automobilom u sred Francuske pobedio kompletan Mercedes i Auto Union na trci Pau Grand Prix 1938. god. Da stvar bude bolnija po naciste, Drajfus je bio - jevrej...

Ovaj post je previše skroman da opiše lepotu i tehničku savršenost automobila Delaž. Iako je ovo pdf o F1, oprostićete mi par sledećih sličica...


Delahaye 135m iz 1937. god.


Delahaye165

Edited by DASUBO, 12 May 2010 - 10:28.

[DASUBO]

i još malo...


Delehaye 135m iz 1936. god


Delehaye 135m iz 1938. god


Delehaye iz 1949. god


Delehaye 235

Edited by DASUBO, 12 May 2010 - 00:14.

[DASUBO]

Dugo već razmišljam kako da napišem fanscinatnu priču o nemilosrdnom ratu Mercedesa i Auto Uniona koji je besneo nepunih sedam godina, a istoriju auto sporta obeležio zauvek. Kako razmrsiti to pakleno klupko sudbina velikih vozača i konstruktora sa jedne strane i jezivog mraka koji ih obavija? Poneke detalje ove priče vrlo rado preskaču u Štutgartu i Ingolštatu. Evo i zašto...

Čitava priča počinje 1933. god. na Berlinskom salonu automobila, gde najmračniji um ljudske istorije donosi dve odluke koje su promenile istoriju auto industrije i auto sporta: stvaranje "narodnog" automobila (najprodavaniji tip automobila u istoriji, nešto što će postati VW Beetle) i stvaranje nemačkog tima u auto sportu koji u potpunosti finansira država, a za šta je bio zadužen Mercedes sa dodeljenih 500 000 ondašnjih maraka državnih para.

Nezadovoljan odlukom "austrijskog kaplara" (kako je podsmešljivo Hitlera zvala pruska aristokratija), baron Klaus von Oertzen (predsednik upravnog odbora Auto Uniona) nagovara Ferdinanda Porsche-a (tvorca Bube) da stvori svoju verziju "nemačkog superiornog trkačkog automobila" a pod značkom Auto Uniona. Stari lisac Ferdinad stvara P-Wagen projekat (P kao Porsche) po novim pravilima za Gp automobile, a po uzoru na Mercedesov Tropfenwagen iz 1923. god. Inovacija ovog dizajna je da se motor nalazio u sredini, a ne iza prednje osovine kao do tada. Ova pozicija motora se u savremenoj F1 zadržala do današnjeg dana, bez izuzetka još od pedestih godina 20. veka.


Dr Ferdinand Porsche stoji pored svog "Auto Union" P Wagen-a


Benz Tropfenwagen (suza) iz 1923. god

Hans Štuk, poznati nemački automobilista, nije mogao da obezbedi sebi vozačko mesto u Mercedesovom timu i koristeći svoje poznanstvo sa Hitlerom uz pomoć Poršea, Adolfa Rozenbergera (prvobitnog finansijera Auto Uniona) i barona Oertzena ubeđuju Hitlera da je za Nemačku najbolje da ima dva vrhunska trkačka tima koja će država podjednako pomagati. Početna suma pd 500 000 maraka je podeljena tačno na dva dela, sa tim bi dodatnih 500 000 maraka osvojio auto koj bi bio najbolji 1934. god. Možete samo da zamislite kako su dočekali ovu "firerovu" odluku u Mercedesu, jer je W25 već bio razvijen.


Auto Union Type a iz 1934. god danas


Mercedes W25 iz 1934. god. sa Luisom Hamiltonom za volanom

Tehničke karakteristike Auto Union tip A iz 1934. god:
broj proizvedenih komada:5
motor: V16 sa cilindrima pod uglom od 45 stepeni, smešten u sredini sa aluminijumskim blikom i glavom od lakih legura, zapremina 4,36 litra, 2 ventila po cilindru sa rootsovim kompresorom, nominalna snaga 220 Kw pri 4500 o/min, obrtni moment 530Nm na 2700 o/min
šasija: aluminijumska oplata na šasiji od hrom molibdenskih cevi ukupne težine max 750 kg
kočnice: doboš na sva 4 točka
max brzina: 275 km/h

Hans Štuk je te 1934. god. sa tipom A ostvario pobede nemačkom i švedskom GP što je bio izuzetan uspeh kako za auto i firmu Auto Union, tako i za Štuka lično koji je pokazao Mercedesu da su ga pomalo nepravedno zapostavili u svom trkačkom programu. Alfred Nojbauer, vođa trkačkog tima Mercedesa i "otac" svih šefova GP timova nikada to sebi nije oprostio... Ali veliki Nojbauer zaslužuje makar poseban post...

Na kraju ovog posta, evo jedne, možda na ovom pdf-u ispričane priče, o nastanku termina "srebrne strele".
27. maja 1934 na Avus areni u Berlinu prvi put su se sreli Auto Union tip A i Mercedes W25. Po novim propisima ograničenje težine za GP automobile je bilo 750 kg. Noć pre trke Nojbauer shvata da W25 sa zaštitnom bojom ima tačno 751 kg. Čitavu noć su mehaničari strugali boju sa mercedesa, sve dok težina nije bila tačno 750kg.
Sledećeg jutra Mercedes W25 se blistao na startu sjajem poliranog aluminijuma bez trunke farbe. Međutim to nije pomoglo, jer su se svi W25 morali povući zbog probelema sa karburatorima i pumpama za gorivo.


Presrećni Štuk u Auto Unionu tip A 1934. god. posle pobede na Avusu, iza Štuka stoji dr Porše, Rozenberger, Oertzen...


Prvu rundu dobija Auto Union...

Edited by DASUBO, 18 May 2010 - 19:22.

[DASUBO]

I još malo slika:


tipična šasija Auto Uniona


predivni V16 u Auto Unionu tip A


Mercedes W25


možda i jedini snimak "ostruganog" Mercedesa W25 sa Avusa 1934. god, rodonačelnika "srebrnih strela"

[alpiner]

Sjajno DASUBO!!!

[EunosCosmo]

DASUBO!!!

[DASUBO]

Hvala drugari na podršci, zaista znači. Nije lako izboriti se sa šumom podataka i interesantnih stvari, a pogotovu nervira ograničenje po pitanju slika. Trebaće mi minimum desetak postova da obradim duo Mercedes, Auto Union i veliki Alfa Romeo završno sa 1939. god.

Unapred se izvinjavam zbog kašnjenja postova i banalnih grešaka u tekstu, jedino pre spavanja stižem da se bavim ovom predivnom temom.

[DASUBO]

Naravno da Mercedes nije mogao da ostane nem na šamarčinu koju je dobio od Auto Uniona maja 1934. god na Avusu i to pred "velikim vođom" u svečanoj tribini.

Već sledeće nedelje na Nürburgring Eifelrennen-u veliki Manfred von Braunhič odnosi pobedu. Te 1934. god. pored pomenute pobede w25 je zabeležio još tri prva mesta i to na španskom i italijanskom GP, kao i na trci Coppa Acerbo. Poslednja pomenuta trka se takođe vozila u Italiji i dobila je ime po Tito Acerbo-u bratu poznatog italijanskog fašiste Giacomo Acerbo-a. Posle poraza fašističke Italije, ovaj GP je preimenovan u Pescara Grand Prix. I inače u priči o predratnom Mercedesu. Auto Unionu i Alfa Romeu sve vrvi od fašista i nacista i prosto je neshvatljivo kako je tako zločinačka ideologija mogla da stvori takva fantastična tehnička rešenja, ali to ipak nije tema ovog pdf-a...

Za to vreme Auto Union tip A pored već spomenute pobede na Avusu (koja se verovali ili ne i dan danas pominje u Audiju kao dokaz tehničke superiornosti nad Mercedesom, što je meni potpuno sumanuto) ostvaruje pobede u švajcarskom i ćeškom GP-ju. Rezultat te sezone je 4:3 za Mercedes i sav uspeh za to nosi naravno W25 kao i fantastična vozačka postava i maestralna organizacija Alfreda Nojbauera.
W25 je osnov ne samo za predratne Mercedesove trkačke automobile nego i posleratni modeli nose istovetnu konstrukciju. Iz tog razloga ovaj auto zaslužuje malo pažnje.


Manfred von Braunhič u Mercedesu w25 1934. god.

Konstruktori ovog izuzetnog automobila su bili pravi virtuozi ovog posla Hans Nibel, Max Sailer, Albert Heess i Max Wagner. Interesantno je spomenuti da je Max Sailer bio jedan od prvih trkača u Mercedesu i posle okončanja vozačke karijere se u potpunosti posvetio stvaranju Mercedesovog trkačkog tima kako u inženjerskom tako i u organizacionom smislu.

motor: M25A, redno osmocilindrični motor sa 4 ventila po cilindru, zapremine 3.36 l i max snage 234kw pri 5800 o/min, dva dvogrla karburatora i mehanički Roots-ov kompresor
šasija: aluminijumska oplata na ramu od čeličnih cevi
kočnice: doboš na sva 4 točka
menjač: manuelni 4 stepena prenosa
max brzina: 300 km/h

1935. god. razvijena je varijanta B sa kojom Rudolf Caracciola uzima šampionsku titulu pobedivši na tri trke od pet bodovanih za šampionat te sezone. Varijanta B je imala čitav niz poboljšanja pre svega u smislu pouzdanosti, dok je najvidljivija bila povećana snaga motora na 272kw pri čemu je masa motora povećana samo za 4kg.
Međutim ni to nije bilo dovoljno da spreči ponovni poraz Mercedesa W25 pred "firerom" na, gde bi drugde, superbrzoj Avus areni te 1935. god i to od Alfa Romea sa maestralnim Tazio Nuvolari-jem. Postoji priča da je Hitler toliko pomahnitao zbog tog poraza da je želeo Nojbauera da pošalje u koncentracioni logor. Navodno mu je glavu spasio Alber Šper, monstrum zadužen za Hitlerovu industriju. Nojbauer ovo nije zaboravio, pa je verovatno zato ovo jedina pobeda nenemačkog automobila u GP takmičenjima od 1934. do 1939. god.


Jedna od dve ovalne krivine na Avus areni sa "aerodinamičkim" Auto Uniona tip B i dva W25

Bitan deo priče o svakom nemačkom predratnom trkačkom automobilu su i specijalne verzije sa zatvorenim, aerodinamičkim telom zarad postizanja što veće brzine.


W25B, prvi trkački auto sa zatvorenom kabinom

Treću evoluciju, poznatu kao W25C karakteriše još jači motor od 333kw i sa smanjenom težinom. Međutim ni to nije bilo dovoljno pred zahuktalim Auto Unionom i Mercedes odustaje od daljeg razvoja koncepta W25 i uvodi konstrukciju W125 sa dvanaestocilindričnim motorom.
Labudova pesma šasije W25 se odigrala naravno na Avus areni i to 1937. god. kada je Herman Lang odneo pobedu sa olakšanim W25 opremljenim monstruoznim V12 motorom od 542kw (ili 736 ks) i specijalnom aerodinamičkom oplatom. Iako su Mercedes W125 i Auto Unioni tip C vladali stazama te godine, ovaj "zastareli" automobil u trci monstruma bez ikakvih tehničkih ograničenja u vidu pravila odnosi pobedu na stazi gde je zabeležio svoje najveće poraze.
Sudbina je čudna ženska...


W25 Avus Streamliner iz 1937. god., poslednja verzija šasije W25

A evo kako to izgleda danas...

Youtube Video ->http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c...hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="640" height="385"></embed></object>">Original Video

Luis je posle ove vožnje izjavio da nikada ništa strašnije u svom životu nije vozio:"...na 80km/h na sat pritisneš kočnicu i ne desi se ništa, a volan je težak čitavu tonu..." Zamislite kao je bilo voziti ovaj auto po Monte Karlu na mokroj cigli...

Edited by alpiner, 24 May 2010 - 15:01.

[DASUBO]

Pobeda Tazia Nuvolarija te 1935. god koja je toliko zabolela "arijevce" je odličan povod da se malo odmorimo od klinča Auto Union vs. Mercedes i prepustimo se dražima automobila fabrike oko koje nema neopredeljenih. Ili obožavate te automobile ili ih jednostavno planirate da ih dignete u vazduh, a najčešće obe stvari želite u isto vreme. Pogađate, reč je naravno o velikom Alfa Romeu.

A.L.F.A. (Anonima Lombarda Fabbrica Automobili, ili u prevodu lombardijska državna fabrika automobila) je osnovana 24. juna 1910. god. u Milanu. Ova fabrika 1915. god. dolazi pod kontrolu napuljskog industrijalca Nikole Romea koji u potpunosti obustavlja proizvodnju automobila i preusmerava sve resurse fabrika koje poseduje, uključujući i A.L.F.A.-u na ratnu proizvodnju. Stećenu ogromnu finansijsku dobit ulaže 1919. god. u proizvodnju automobila i to zato što nije znao šta da radi sa 105 preostalih automobila A.L.F.A. još iz 1915. god.


Nikola Romeo (sa brkovima) pored velikog Askarija

Prvi automobil koji je 1920. god. poneo slavno ime je Alfa Romeo Torpedo 20/30 HP. Interesantno je da skoro odmah počinje angažovanje novostvorene marke u auto sportu. Prva pobeda dolazi već te 1920. god. kada Giuseppe Campari osvaja trku u Mugello-u sa modelom 40-60HP. Iste godine Enzo Ferrari stiže drugi na trci Targa Florio u identičnom automobilu. Ta godina predstavlja početak uspona dva velika imena automobilizma uopšte, Alfa Romeo i Ferrari.


Enco Ferari (u srednjem automobilu) u timu Alfa Romeo 1920. god. na trci Targa Florio, Campari je u automobilu sa br. 2


Aerodinamička karoserija za A.L.F.A. 40-60HP, jedan od najčudnijih predratnih automobila koji nikada nije otišao dalje od prototipa

Pobeda na Targa Flori-ju stiže 1923. god. sa Ugo Sivocci-jem za upravljačem, dok Antonio Ascari stiže drugi. Interesantno je da Sivocci stavlja amblem zelenog lista deteline na belom polju na svoj automobil i od tog trenutka simbol "quadrifoglio" postaje obeležije za vrhunske performanse u programu Alfa Romea.


Alfa Romeo RL sa simbolom deteline sa četiri lista, pobednik trke Targa Florio 1923. god.

Ovakvim uspesima u auto sportu od samog početka, Alfa Romeo postavlja izvrsnu osnovu za predivne automobile koji će uslediti u tridesetim godinama prošlog veka.

Najbolje Alfe tek predstoje...