Jump to content


Photo
- - - - -

Nebojsa Vasovic


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
34 replies to this topic

#16 Nezajaz

Nezajaz
  • Members
  • 25 posts

Posted 18 August 2010 - 14:47

QUOTE (laufer @ 16.08.2010, 20:57) <{POST_SNAPBACK}>
Hajde da podjemo od kraja. Nebojsa Vasovic nije Filistejac, vec Srbin. Kakvog ima smisla nazivati oponenta u knjizevnoj polemici imenom davno nestalog naroda, a opet zakletog neprijatelja(Jevreja) iz mitskih dubina. Hajde da iskonstruisemo analogiju sa suprotnim predznakom. Kako bi izgledalo da na pr. gospodin Nezajaz, bude zbog svog pisanja o Vasovicu, nazvan Turcinom na pr. ( mitski, mrski neprijatelj). Takvih primera cak ima, doduse po stadionima i navijackoj subkulturi. Setimo se kako cascavaju Mila Djukanovica njegovi politicki neprijatelji.
Ide se dotle da se prebrojava koliko je u knjizi pomenuta rec "Jevrej", kao da je to samo po sebi greh. Ne kaze se da li je to uvek sa negativnim predznakom. Stanislav Vinaver na pr. dobija samo reci hvale,kao i Singer,sto samo po sebi Vasovica abolira od svakog antisemitizma. Zasto se ne pogleda kako to da su Kisovi junaci skoro iskljucivo Jevreji. Njemu se zameralo zasto se nije bavio temom logora i u samoj Jugoslaviji. Implicitno priznajuci osnovanost takvih zamerki, pred kraj zivota snimio je dokumentarnu emisiju o dve logorasice sa Golog Otoka, inace Jevrejke. Postavlja se pitanje, da li su Jevreji najvece zrtve golootockog logora, ili mozda Crnogorci. Zasto Kis nije tu temu obradio iz takve perspektive na pr.


Poštovani laufer, biću kratak. Gospodina Vasovića nazvao sam Filistejcem, Filistejcem u onom smislu u kom taj termin koristi Nabokov, jer su Vasovićevi pogledi na umetnost vulgarni. Poslušajmo poslednji stav Šumanovog opusa 9. Poenta celog teksta bila je da se Vasović oslonio na nacionalnost, na versku pripadnost, na patriotizam, na moralni kodeks, kao nekakve kriterijume za određivanje 'kvalitetne' literature. Stanislav Vinaver zaista jeste mag srpskog jezika, ali razloge za to Vasović pronalazi u Vinaverovom patriotizmu, kao što je za njega Singerovo jevrejstvo pozitivno ukoliko ga se pomenuti odrekne. Uostalom, svi antisemiti, imaju "negde tamo", nekakvog poznanika Jevrejina, koji je pošten čovek. I to je sad nekakvo aboliranje. Zbog toga je antisemitizam "un snobisme de pauvre". A Jevrejstvo Kišovih protagonista je samo književni postupak, 'oneobičavanje' u formalističkom pogledu, ništa više. Eto, nadam se da razumete šta zameram Vasoviću - njegovu odsutnost kad se o govori književnoj teoriji.

QUOTE (laufer @ 16.08.2010, 20:57) <{POST_SNAPBACK}>
I dalje nije jasno, i ne moze ni da bude, kakve veze imaju Deniken i Kis. Sta znaci da je Pescanik antropoloski roman? On to nije u smislu antropologije kao nauke, odnosno nista vise nego bilo koji drugi roman od ustanovljavanja tog knjizevnog roda. Ali hajde da poverujemo piscu jos malo , pa da nam objasni zbog cega je njegov roman antropoloski. Kaze jer je paleontoloskoj stvarnosti prisao sa naucnom akribijom. Zbog cega je tema Pescanika paleontoloska? Da li je posebno uocljivo da je Kis, vise od bilo kog drugog romanopisca, posvecen svom romanu? Nepristrasan posmatrac to ne moze da vidi. I onda dolazi vrhunac, poredjenje sa Denikenom, tadasnjim vladarom bestseler lista, koji se izgleda danas dobro kotira jos samo kod neuspesnih branitelja svake Kisove promasene recenice. A u takve svakako spada , matematicar koji je zalutao u knjizevnost. Ne mogu da prezalim vreme koje sam potrosio na citanje necega sto se zove Kisa i Hartija.


Dobro, ja sam se pozvao na Tasićevu tvrdnju, a ne na čitav njegov opus, o kojem ne bih diskutovao, niti na njegove stavove o D. K., koji me blago rečeno ne interesuju. Tako nekako stoje i stvari na relaciji Kiš-Deniken (ako Vam nisam pomogao citatima u prošlom komentaru, bolje da batalimo ovo).

Antropološki , jer je antropologija (gr.)
nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije, fiziologije,filozofije, arheologije i nauke o jeziku.

Peščanik zaista prikazuje E. S. u okviru društvenih zbivanja, kao što npr. u poglavljima "Beleške jednog ludaka" prikazuje filozofske poglede E. S., kao i njegovo psihičko rastrojstvo. Paleo - što znači staro, jer je pismo Eduarda Kiša autentičan dokument koji datira iz (valjda) 1942. godine. Na osnovu tog pisma Kiš gradi roman, tamo gde informacije prestaju on stvara nove 'izvore' (kao Borhes u odeljku "Et cetera" Sveopšte Istorije Beščašća, kao što Deniken falsifikuje tvrdnje o vanzemljcima). Ovo o čemu govorim (što je samo objašnjavanje očiglednog) samo po sebi ne garantuje da je literatura dobra, nju treba raščlaniti i sklopiti ponovo da može da kuca kao ljudsko srce, a opet, ni to nije dovoljno da bi se objasnila ona, manje ili više iracionalna, magija knjige.

Vasović ne radi ni jedno ni drugo (Q. E. D.)


QUOTE (laufer @ 16.08.2010, 20:57) <{POST_SNAPBACK}>
S obzirom na nacin Pekicevog izrazavanja, i na to da su zajednicki delovali u knjizevnoj areni, kvalifikovanje "samodramatizacija Danilova podigla njegov slučaj na jedan stepen nešto veći od svojih pravih razmera" je sasvim dovoljna. On jednostavno nije mogao vise od toga.
Kis ne samo da je cenio Dragoslava Mihailovica, vec su bili nerazdvojni pajtasi. To je islo dotle da je na Mihajlovicevom vencanju Kis trazio od maticara da bude zaveden kao treci kum. Danas u opustenom, privatnom razgovoru, Mihajlovic i za Vasovicevu i za knjigu Narcis bez lica, kaze da su ozbiljne. Sasvim dovoljno.
Igor Mandic je spreman da kaze " da iz cele price ni Kis nije izasao sasvim cist".


Neka nije, ali niko od gorepomenutih ne tvrdi za Kišovu literaturu da je bezvredna, kao što to čini Vasović, a pritom ništa od toga ne dokazuje jer ...

QUOTE (laufer @ 16.08.2010, 20:57) <{POST_SNAPBACK}>
Jedna druga stvar je presudna za ovoliki odijum prema Vasovicu, pored njegove zestine i polemicnosti. A to je da je za vecinu vreme stalo sa Kisom. Savremena knjizevnost, posebno poezija, nikog ne zanima. Te poruke i poetike prolaze nezapazeno, tako da se desava da ljudi Vasovica dozivljavaju kao nekog prostackog anonimusa, a njegov znacaj je veliki, kako na planu poezije, tako i esejistike. Svakom bih preporucio knjigu Poezija kao izvanumiste, to je cak i jedan Jerkov morao da prizna.
Usled te Vasoviceve anonimnosti je i zestina protivnapada, kakvog su postedjeni vec etablirani klasici kao na pr. Crnjanski, od kog je kako mislim Vasovic preuzeo redove o Krlezi. Radi se o poznatoj polemici iz 30ih godina, oko Crnjanskovog clanka Oklevetani rat.


... je Vasovićeva knjiga 'korak napred, dva nazad'. Niko nije 'nedodirljiv', treba govoriti o svim 'kanonizovanim klasicima svetske književnosti' kritički. Ja nemam ništa protiv Vasovića, samo ističem jednu važnu činjenicu - da on nije znao kako to da uradi, da je njegova sposobnost u neskladu sa njegovom neverovatnom nadmenošću.

Edited by Nezajaz, 18 August 2010 - 14:50.


#17 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 19 August 2010 - 11:40

CODE
[/code]Poenta celog teksta bila je da se Vasović oslonio na nacionalnost, na versku pripadnost, na patriotizam, na moralni kodeks, kao nekakve kriterijume za određivanje 'kvalitetne' literature. Stanislav Vinaver zaista jeste mag srpskog jezika, ali razloge za to Vasović pronalazi u Vinaverovom patriotizmu, kao što je za njega Singerovo jevrejstvo pozitivno ukoliko ga se pomenuti odrekne. Uostalom, svi antisemiti, imaju "negde tamo", nekakvog poznanika Jevrejina, koji je pošten čovek. I to je sad nekakvo aboliranje. Zbog toga je antisemitizam "un snobisme de pauvre". A Jevrejstvo Kišovih protagonista je samo književni postupak, 'oneobičavanje' u formalističkom pogledu, ništa više. Eto, nadam se da razumete šta zameram Vasoviću - njegovu odsutnost kad se o govori književnoj teoriji.
[code]


Ovo jednostavno nije tacno, Vasovic tek uzgred pominje Vinaverov patriotizam, a za Singerovo odricanje od jevrejstva ste izmislili potpuno. Radite necasnu stvar jer isturate Kisovo jevrejstvo da biste ga odbranili od kritike.
Je l vi hocete da kazete da je postupak oneobicavanja moguc jedino ako su junaci Jevreji? Kod Kisa bi do oneobicavanja doslo kad bar poneki junak ne bi bio Jevrejin.
Sa druge strane, upotrebili ste izraz Filistejac ne navodeci da li je u Nabokovljevom smislu ili ne, kao da je to vazno, kao da Nabokov nije mogao da pogresi. Upotreba imena jednog naroda kao sinonima za vrednosno los kvalifikativ, koji je proizvod tradicije jednog drugog naroda( jevrejskog), samim tim ne-nepristrasne, ne moze da bude ni pravedna ni metodoloski ispravna.

CODE
[/code] Dobro, ja sam se pozvao na Tasićevu tvrdnju, a ne na čitav njegov opus, o kojem ne bih diskutovao, niti na njegove stavove o D. K., koji me blago rečeno ne interesuju[code]


Mozda bi se moglo i osvrnuti na nesto sto se zove Kisa i hartija, jer su i tu primenjeni postupci kao sto su falsifikovanje izvora, citati, posvete itd iz slicnog arsenala. Sve to dovodi do getoizacije knjizevnosti ( Vasovic lapidarno kaze "citiram te, citiras me knjizevnost") i potonuca u dosadu.

CODE
[/code]Antropološki , jer je antropologija (gr.)
nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije, fiziologije,filozofije, arheologije i nauke o jeziku.Peščanik zaista prikazuje E. S. u okviru društvenih zbivanja, kao što npr. u poglavljima "Beleške jednog ludaka" prikazuje filozofske poglede E. S., kao i njegovo psihičko rastrojstvo. Paleo - što znači staro, jer je pismo Eduarda Kiša autentičan dokument koji datira iz (valjda) 1942. godine[code]


Kis je samo spretno prvi izmislio nekorisceno ime. Pescanik bi se mogao nazvati i istorijskim romanom, ali istorijskih romana ima mnogo, samim tim nisu interesantni. Paleontologija se bavi proucavanjem starih bica. Vreme u kom se odvija radnja i vreme u kom je Pescanik napisan se razlikuju za 30ak godina. Ja mislim da tu nema metsa za koriscenje prideva paleontoloski.

CODE
[/code]je Vasovićeva knjiga 'korak napred, dva nazad'. Niko nije 'nedodirljiv', treba govoriti o svim 'kanonizovanim klasicima svetske književnosti' kritički. Ja nemam ništa protiv Vasovića, samo ističem jednu važnu činjenicu - da on nije znao kako to da uradi, da je njegova sposobnost u neskladu sa njegovom neverovatnom nadmenošću.[code]


Hocete da kazete da je Vasoviceva knjiga ipak zbog neceg znacajna, pa bi bilo zanimljivo cuti u cemu je znacaj tog koraka napred. Lako cemo za ona dva koraka nazad, o tome ste dosta pisali.
Salu na stranu, kako to da nema kritickog osvrta na vec kanonizovanog Kisa. Kako to da se stalno cuje da je najbolju odbranu napisao sam Kis u Casu anatomije. Gde to ima da se bezuslovno veruje piscu u odbrani svog dela, valjda je bar malo pristrasan. Zar to nije pomalo neukusno. Jerkov se neoprezno otkrio kad je napisao da "rasprava o Kunderi ima smisla jedino u Parizu, odnosno na svetskoj sceni". Posto jos niko nije pokrenuo slicnu raspravu o Kisu negde u belom svetu,onda je nece biti ni kod nas. Na Vasu veliku zalost , g. Nezajaze, Kis ce ostati nedodirljiv i kanonizovan, o njegovom delu se nece govoriti.

Edited by laufer, 19 August 2010 - 11:41.


#18 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 19 August 2010 - 12:10

QUOTE (laufer @ 16.08.2010, 20:57) <{POST_SNAPBACK}>
A u takve svakako spada , matematicar koji je zalutao u knjizevnost. Ne mogu da prezalim vreme koje sam potrosio na citanje necega sto se zove Kisa i Hartija.

Hajde da razdvojimo dve stvari. Prva je tvoj subjektivni utisak o Tasicu i njegovom delu. Nasuprot tebi, ja, na primer, smatram da je Kisa i hartija sjajna knjiga, te da je Tasic jedan od nasih najboljih zivih prozaista (u inace malom drustvu). Ali o tim ukusima mozemo, ali ne moramo raspravljati.

Ono oko cega moramo raspravljati jeste tvoj bezobrazluk koji se ogleda u boldovanom iskazu. Jel to treba da bude neka uvreda? Ili si mozda cuo da je u istoriji knjizevnosti sasvim normalna pojava da ljudi imaju i drugu profesiju (npr. cinovnik osiguravajuceg drustva, entomolog, profesionalni vojnik, itd. - da malo poznajes istoriju knjizevnosti, bilo bi ti odmah jasno na koje velike autore mislim). Samo kad neko zaluta na ovaj pdf literatura moze da to sto je covek uspesan matematicar kao i uspesan pisac bude mana, a ne vrlina.

#19 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 19 August 2010 - 13:14

Ovo nerazumevanje napisanog postaje manir naseg dragog Schrodingera.
U boldovanom iskazu poenta nije ni u pojmu matematicar, ni u pojmu knjizevnost, vec u pojmu zalutati.

#20 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 19 August 2010 - 16:54

A ti si sasvim siguran da razumes samog sebe? Ili svoje nerazumevanje svesno plasiras kao duhovitost?

#21 Nezajaz

Nezajaz
  • Members
  • 25 posts

Posted 26 August 2010 - 22:32

Ovo jednostavno nije tacno (...)


Dobro onda, da čujemo - šta to nije tačno? Kada pominje Singera (str. 68), on pominje interview u kom Singer tvrdi za Jevreje da "Ima nečeg ružnog u našem narodu. On nikada neće naći mir. Ima nešto čime mi izazivamo mržnju.", to je za Vasovića dokaz par excellence Singerove veličine. On Vinavera inače pominje 'tek uzgred', jedina njegova tvrdnja da je "Vinaver je jedan od najvećih znalaca srpskog jezika", dok "Kiš nema ni osnovno čulo za maternji jezik.", potkrepljena Boga-pitaj-čime, bi trebalo da ima veze sa književnošću, sve ostalo je kod njega politika. Štajner za njega nije žrtva, jer je, kako sam Vasović otkriva (sic!), 'učetvovao u izgradnji komunizma', jer on kaže "da postoji i ona druga polovina istine o Karlu Štajneru o kojoj ni Štajner ni Kiš mnogo ne govore." (str. 67) da bi usledilo pola strane onoga o čemu govori Štajner u jednom delu '7000 dana u Sibiru', a bogami i Kiš na jednom mestu u Homo poeticus.

Godine 1977, u jednom predavanju beogradskoj omladini, na pitanje nekog mladog levičara: "Da li ste tokom svog dvadesetogodišnjeg robovanja ostali verni svojim mladalačkim idejama?" Štajner je odgovorio bez oklevanja: "Mi, logoraši, bili smo obična stoka, ljudi svedeni na najniže biološke instinkte i najelementarnije egzistencijalne potrebe. Tu mesta za ideologiju nije bilo; jedina 'ideologija' bila je kako preživeti." Mnogi slušaoci, među kojima je bilo i studenata iz Austrije, Nemačke, Francuske, Italije, uzvrteli su se, protestujući: Štajner nije izgovorio frazu koja mu je bila sugerisana pitanjem i koja oslobađa griže savesti ideologizovanu, teleološku svest (. . .)

Mišljenje je za Vasovića okamenjen konstrukt, promeniti mišljenje, ne ostati dosledan (kao što su to učinili Berđajev, Kolakovski ili Camus), to je za njega smrtni greh.


Upotreba imena jednog naroda kao sinonima za vrednosno los kvalifikativ, koji je proizvod tradicije jednog drugog naroda( jevrejskog), samim tim ne-nepristrasne, ne moze da bude ni pravedna ni metodoloski ispravna.


filistar (jevr. Plischthi)
ćivta, čovek ograničena duha (čiji duhovni život ne prelazi granice njegovih animalnih potreba i sitnih zarada); u studentskom jeziku: prezrivo ime za građane i sve koji nisu studenti (izraz postoa po Filistejcima, ratobornom nesemitskom narodu u jugozapadnoj Palestini, koji je dugo ratovao sa Izrailjcima).

(kao što se korišćenje izreke 'da se Vlasi ne dosete' ne mora odnositi na Vlase, ili, ako dozvoljavate, kao što se 'kurac na biciklu' ne mora izričito odnositi na Dotičnog)

Što se 'oneobičavanja' tiče:

"Art is a way of experiencing the artfulness of an object; the object is not important."

Ni na jednom mestu Kiš ne piše nešto poput fraze "On je bio Jevrejin" ili neku sličnu direktnu, svakodnevnu banalnost. Oneobičavanje je upravo protest protiv svakodnevnog govora - videti objekat drugačije.

Pristupiti literaturi na taj način, znači pristupiti konstrukciji, jeziku i jezičkim predstavama. Usmeriti se na lingvistiku (a ne na Jevreje), onda da vidimo na čemu smo.

Edited by Nezajaz, 26 August 2010 - 22:33.


#22 Flaubert

Flaubert
  • Members
  • 1,483 posts

Posted 27 August 2010 - 10:36

Lazni Car Scepan Mali? To ona sa debelim koricama? :thumbs:

Ima jedan dobar pasus u njoj:

U svom „Času anatomije“, Kiš je pokušao da definiše nacionalizam iz svih mogućih uglova. No, njegova analiza nacionalizma promašuje u svakom pogledu. Nijedan aspekt nacionalizma Kiš nije uspeo da osvetli a da pri tome ne upadne u očigledne kontradikcije i besmislice. Pođimo redom. U „Času anatomije“, nacionalizam je definisan:

– Iz ugla semitizma: Nacionalista je slika i prilika antisemite. Netačno! Uporediti: Nacionalista je slika i prilika antihinduiste. Smešno, zar ne?
...
– Iz ugla profesije: Nacionalista je luzer u svojoj profesiji, pa u nacionalizmu vidi šansu da se dokaže kao ličnost. Kiš kaže: „On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one suviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam.“ („Čas“, s. 30) Netačno! Nacionalista često iskazuje svoja shvatanja kroz profesiju kojom se bavi (literaturu, novinarstvo, umetnost). Da bi to mogao činiti, on mora najpre uspeti u profesiji. Ako bi svi nacionalisti bili nekakvi luzeri kakvim ih vidi Kiš, kakvog bi onda imalo smisla polemisati sa njima? A šta tek reći za Kišovu tvrdnju da su nacionalisti zapostavili svoje porodice? Kiš javno potkazuje nacionaliste njihovim ženama da su ih muževi zapostavili!



Marija Čudina :)

#23 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 27 August 2010 - 20:01

Sta nije istina? Pa nije istina nista od onoga sto zlonamerno pokusavate da predstavite. Evo potpunog citata :''Nema sumnje da je Štajnerova knjiga potresno
svedočanstvo o teroru jednog režima nad pojedincem
.'' Dakle je l NV negira Stajnerovu i ne samo njegovu grandioznu patnju? Naravno da ne. Idemo dalje: ''No, ona još uvek
nije i potpuna istina o Štajneru kao ličnosti. Preciznije rečeno, Štajnerova
knjiga se bavi onim delom Štajnerovog života koji ovoga pisca prikazuje
kao žrtvu. Ali, postoji i ona druga polovina istine o Karlu Štajneru
o kojoj ni Štajner ni Kiš mnogo ne govore...Karlo Štajner, već
krajem Prvog svetskog rata postaje član rukovodstva komunističke
omladine. Propagirajući komunističke ideje, bio je aktivni radnik kominterne
u Zagrebu, Parizu, Beču, Berlinu. Napustivši Jugoslaviju,
1932, odlazi u SSSR gde je postavljen za direktora izdavačko-štamparskog
preduzeća Komunističke internacionale. Na toj dužnosti proveo je
četiri godine, dok u jesen 1936. nije uhapšen i poslat u logor. Drugim rečima,
Štajner je dobar deo svog života proveo izgrađujući isti onaj režim
koji ga je na kraju poslao u Sibir. Zanimljivo je da Kiš u Štajneru i sličnim
likovima jevrejske istorije vidi isključivo nevinu žrtvu jednog političkog
režima. Mi bismo danas voleli da znamo šta je to uradio Štajner
da spreči progone neprijatelja komunizma do 1936? I ne samo progone
neprijatelja, već i onih komunista koji su bez ikakvog stvarnog osnova
proglašeni takvima, samo da bi pod izgovorom te optužbe bili poslati u
smrt. On je za to vreme direktorovao u svom preduzeću, i nije mu ni padalo
na pamet da razmišlja o ispravnosti komunističke ideologije.''

Ja ne znam sta je ovde netacno i tako strasno da izaziva zgrazavanje, odnosno na koji nacin razmisljati kriticki o Stajneru, i o samom problemu staljinistickih procesa.

Dalje:''Da Jevreji
pod komunizmom nisu bili samo nevine žrtve kako to veruje Kiš,
ukazao je u jednom intervjuu poznati jevrejski pisac Isak Baševis Singer.
U razgovorima sa D. Teluškin, objavljenim pod naslovom „Gospodar
snova“, Singer primećuje:„Jevreji su stvorili komunizam. Bio sam svedok. Oni su podržali Staljina.
Zaslužuju da sede u zatvoru. Sami su radili na tome. Svi su bili komunisti.
Ima nečeg ružnog u našem narodu. On nikada neće naći mir.
Ima nešto čime mi izazivamo mržnju.“...''

NV ovo komentarise na sledeci nacin : ''Singerovu izjavu ne shvatamo kao negiranje tragičnosti pojedinačnih
sudbina pod Staljinovim režimom (bile one jevrejske ili ne), već kao pokušaj
da se ponovo postavi pitanje odgovornosti za tu tragiku.
Zaista, da
li su Jevreji koji su radili za Staljina i podržavali njegovu diktaturu, čak i
u samom vrhu državnog aparata, takođe odgovorni za jevrejske žrtve
pod Staljinom, ili je za njih odgovoran samo Josif Visarionovič? Očigledno,
jevrejsko iskustvo pod Staljinom, ili kojim drugim režimom, nije
nešto monolitno i beskonfliktno, kako bi hteo da nam prikaže Kiš. I
ako je Singer uspešniji kao pisac od Kiša, onda je to i zato jer nije preuzimao
klišee o jevrejskoj istoriji kao nepobitne istine. Otuda u prozi
ovoga pisca srećemo čitavu galeriju likova od kojih svaki otelovljuje
svoju „istoriju“. Dakle, za vrednovanje Kišovog književnog dela nije važno
to što su mu književni likovi Jevreji, već to što su gotovo svi ti likovi
rađeni na istu mustru
. Slikajući uvek jedan te isti lik, lik nevine žrtve,
Kiš se opasno približio crno-belom viđenju istorije koje je velikoj umetnosti
strano. Ovo crno-belo viđenje stvarnosti odrazilo se i na odsustvo
dijaloške dimenzije u njegovom delu. Jer, ako postoji samo jedan lik, lik
nevine žrtve, bila ta žrtva Jevrejin ili ne, jasno je da se sa žrtvom ne vodi
dijalog, ona se sažaljeva, i tačka! Ako se sve ovo ima na umu, nije jasno
šta je Kiš hteo da postigne insistiranjem na formi književnog dela, na
eksperimentu. Zašto bi neko uopšte eksperimentisao sa jezikom i formom,
ako je ono što ima da kaže nepobitno i jedino moguće
. Služeći se
tradicionalnom tehnikom pripovedanja, Singer nam je u svojim delima
dao obilje književnih likova i književnih tema. Kiš je isprobao sve moderne
postupke, a nije uspeo da stvori više od jednog lika. A i taj lik nije
čovek pojedinac, već progonjena rasa.''

U prvom postu upotrebili ste Filistejac sa velikim pocetnim slovom, u nasem jeziku taj oblik je krajnje neobican i redak, skoro da se i ne koristi. Shvativsi da ste se istrcali, i da je to primeceno, sad pokusavate da se opravdate.

Edited by laufer, 27 August 2010 - 20:05.


#24 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 27 August 2010 - 20:08

Marija Čudina


Kisovi branitelji izbegavaju i da pomenu poglavlje '' Kis kao kriticar umetnosti''. Pitam se zasto :thumbs:

Edited by laufer, 27 August 2010 - 20:09.


#25 Nezajaz

Nezajaz
  • Members
  • 25 posts

Posted 27 August 2010 - 20:37

sad pokusavate da se opravdate.


Ma neka sam i pogrešio, manimo se akademskih zamerki:

pričao sam
mu o sebi, da sam komunist i član Partije od 1919, da sam zbog
komunističke djelatnosti bio u inim zatvorima Europe i da sam,
eto, sada optužen kao špijun, terorist i diverzant.

To piše Štajner, ovaj citat je prvi na koji sam naišao. On će pisati i o tome kako je

direktorovao u svom preduzeću


etc. Sve su to podaci o kojima Štajner piše (otkud bi ih uopšte Vasović 'otkrio'?).

Uostalom - šta to znači:

Mi bismo danas voleli da znamo šta je to uradio Štajner
da spreči progone neprijatelja komunizma do 1936?


Kako je to Štajner uopšte mogao da zna (o tome u više navrata govori i Solženjicin) u toku jedne 'Zavere ćutanja'? Da li je znao ili ne, to ostaje u domenu nagađanja. Jedine informacije dolaze od samog Štajnera.

I kako su to Kišovi junaci 'rađeni na istu mustru', za Vasovića su i E. S. i B. D. nedužni Jevreji, ni manje ni više. Va bene. A kada bi se upustili u malo ozbiljnije posmatranja, videli bismo da je jedino što je zajedničko za tu dvojicu upravo jevrejstvo. B. D. aktivno učestvuje u društvenom procesu, E. S. se nenadano našao u njemu. Oni su yogi i comisario , da se poslužim Keslerovim terminom.

Mnogo toga navodi N. V. A od dokaza ni traga. 'Dokazi, dokazi meni trebaju.'

http://www.youtube.c...feature=related

#26 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 27 August 2010 - 21:46

Posle svega najlakse je pobeci u izmotavanje.

#27 Nezajaz

Nezajaz
  • Members
  • 25 posts

Posted 28 August 2010 - 10:00

Tragična ozbiljnost je komična.

I kako može doći do ovakvog nesporazuma? To je otud što ljudi čitaju brzo, loše i sude pre nego što su shvatili (J. P. Sartre, Qu'est-ce que la littérature?). Malo je čudno što Vasović insistira na fabuli, likovima, poukama i sl, kada sam Kiš tvrdi da je fabula tek građa za sižejno oblikovanje i da literatura počinje tamo gde prestaje poruka.
Šta je tu nejasno? Još budalastija tvrdnja da se Kiš (po analogiji sa Džojsom) udaljio od realnosti (!). Slično su tvrdili i za Borhesa, a zar ne mislite da su izvori, koje on navodi, tu da bi pokazali, više od svega, da su jedini izvori, i da nema osobe koja bi određeni događaj mogla da posvedoči. Sva je stvarnost u bibliotekama.

Umetnost je laž koja nas upućuje da shvatimo istinu

#28 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 28 August 2010 - 12:11

Ovo vec postaje besmisleno. Nezajaz, vasi argumenti blede, blede...
To je ta vrsta pisanja gde se ne zna o cemu se prica, svaki cas se poteze cas Nabokov, cas Sartr, Janko, Marko... Umesto da se prica o jednoj konkretnoj knjizi, prica se o svim knjigama, jer svaki cas neko moze da utrci sa nekim citatom koji sa predmetom razgovora nema nikakve veze. Moram da ucinim napor da bih pronasao nesto na sta se vredi osvrnuti.

Sva je stvarnost u bibliotekama.


Ovo je ''zanimljivo''. Je l vi hocete da kazete da je na pr. Kisova knjiga, jer je iz biblioteke, superiorna u odnosu na Stajnerovu, koja je iz zivota? Zanimljivo kazem, jer u razgovoru sa Stajnerom, Kis se ponasa kao djak prvak, koji na profesorove zamerke odgovara sa '' popravicu, popravicu''. Otkud to? Stajneru Kis ne treba, on je svoju knjigu napisao bez njega, opet, bez Stajnera o cemu bi pisao Kis?
Dokona citalacka publika umesto da citanje koristi za zivu intelektualnu aktivnost, neku vrstu dijaloga sa knjizevnim materijalom koji joj se nudi, usled inercije biva omamljena nekim dimnim zavesama. Tako ljudi pocnu da , kao svoje, koriste nekakve dosetke tipa, antropoloski roman, stvarnost je u biblioteci ( malo morgen, pitajte Stajnera i Salamova da li im je stvarnost bila biblioteka), ono cuveno ,a posebno iritantno jer nista ne znaci, Fordovo, poruke saljem postom itd itd.

Umetnost je laž koja nas upućuje da shvatimo istinu


A ovo bi kao nesto trebalo da znaci? Recite nam onda sta je to lazno u Kisovoj i Stajnerovoj knjizi, i do koje to istine nas ta laz upucuje.

Edited by laufer, 28 August 2010 - 12:23.


#29 Nezajaz

Nezajaz
  • Members
  • 25 posts

Posted 28 August 2010 - 12:43

Je l vi hocete da kazete da je na pr. Kisova knjiga, jer je iz biblioteke, superiorna u odnosu na Stajnerovu, koja je iz zivota?


Ne, ja hoću da kažem da je Kišova knjiga, koja je 'iz biblioteke', superiorna u odnosu na Štajnerovu, koja je 'iz života', jer potonja tragična ispovest spada u memoare, dok ona prva spada u domen literature. Štajnerova ispovest je 'realnija, tačnija' dodajte epitet koji želite. Kišova knjiga je umetničko delo u kom se primenjuju književni postupci, paralelizmi, u kom jezičke predstave imaju samostalnu vrednost itd. U tom smislu je Grobnica za B. D. superiornija. Pretvoriti jednu osetljivu temu u umetničko delo, ako time ne dobija na snazi, onda dobija na svežini. Ako dozvoljavate poređenje, kada Haydn iskoristi neku poznatu melodiju 'iz naroda', 'iz života', iz čega god, i iz nje stvori svoju 104. simfoniju, što će reći, temu iskoristi, varijacionim principom obradi na hiljadu načina, smesti je u neku klasičnu formu, onda je svakako Haydnovo delo na višem umetničkom nivou (ista stvar sa Šopenovim mazurkama, one su jednostavno harmonizovane poljske narodne melodije). Samo to, ništa drugo. Osim ako ne tvrdite da su u ovom našem slučaju oba prozna dela, a da su kompozicioni stil i tehnika pisanja nebitni ili suvišni. Ako je tako, onda nemamo o čemu dalje da razgovaramo.

#30 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 28 August 2010 - 14:28

Evo kako superiorni Kis prolazi pored inferiornog Stajnera:

„Vi ste napisali, negde u ‘Grobnici za Borisa Davidoviča’ (...)
da se vaš junak u to vreme šetao, uveče, oko Kremlja! To biste
morali za novo izdanje da ispravite...
Svako ko bi se u to
vreme vrzmao oko Kremlja, pogotovu stranac, kao što je vaš
junak, taj bi bio odmah uhapšen.“

"„Obećavam mu da ću GLEDATI DA
TO ISPRAVIM za sledeće izdanje. To i još neke njegove primedbe
.“

Zasto se nije pozvao na postupak, citiranje izvora, preoblikovanje, oneobicavanje, bla, bla, truc, truc...


P.S. Ne odgovoriste sta je to lazno i u Kisovoj i u Stajnerovoj knjizi.

Edited by laufer, 28 August 2010 - 14:28.