227 replies to this topic

[nemanjaol]

Odlicna tema, sa nestrpljenjem ocekujem nastavak. Keep up the good work.

[Ulični Muzičar]

Odlicna tema, sa nestrpljenjem ocekujem nastavak. Keep up the good work.

fala...
ima još
al' pišem sa 2 psta pa mi treba vremena

[Leonina]

Zaista lep topik, baš uživam u čitanju, dodje kao relaxacija posle vrljavog dana
Samo napred, navukla sam se na ovo kao na serije

[Zivotije]

ne sviram u Srbiji od 1997.
imao sam ponude , ali nisam prihvatao (klubovi , kafići ... ) ... ima više razloga
znači AlFi opet svira ?
vidjaš li Vladu , što svira Dilana?

Алфија сам последњи пут видео пре пола године. Стварно је изабрао тупаво место за свирку, поред продаваца пиратских дискова и јефтиних чарапа. Видео сам да продаје и неку своју књигу...
Влада Дилана сам последњи пут видео у прошлом миленијуму, не знам шта је са њим.
Што се тиче осталих свирача из Кнез Михаилове, Столету Пиксију су украли фрулу, само да знаш.

[Ulični Muzičar]

Столету Пиксију су украли фрулу, само да знаш.

e jbg ... služila mu je i kao mikrofon !

[Ulični Muzičar]

A , KAKO JE SVE POČELO - prvi deo


Mene je kao klinca zanimao dosta fudbal. Ne toliko igranje , koliko praćenje rezultata,statistika ...(vodio sam ličnu statistiku u sveskama).
Sećam se da su neki drugovi jos u osnovnoj školi počeli da se interesuju za muziku, dok sam ja negde u prvom razredu srednje (usmereno ... haha) dobio (u suvlasništvo sa sestrom) prvi gramofon.
Sestra je, zanimljivo, pre toga nekoliko godina kupovala singl ploče omiljenih (festivalskih) pevača , tako da smo imali šta da slušamo od prvog dana ... Oliver Dragojević, Zdravko, Tereza Kesovija i tako to ...
gramofon je riknuo dok je još bio pod garancijom (posle par nedelja) ,pa smo (uz doplaćivanje) dobili novi - STEREO !
ubrzo je sestra kupila i prvi LP . Srebrna Krila ... malo je preskakao, ali uz pomoć 50 para (novčić) smo izlazili na kraj ...

jedan tip po imenu Rade je doneo rok muziku u nas komšiluk...
malo je bio stariji od mene (3 god.)
rano je počeo da izlazi ... i srećom družio se sa rokerima.
sećam se kako nam je prepričavao doživljaj jednog svog druga …
1974. je sviralo Bijelo Dugme , ili pod tim nazivom , ili drugim (jutro?) na jednom rukometnom igralištu pored naše osnovne škole
i on je bio oduševljen ozvučenjem , veličinom zvučnika ... do pola visine gola

Rade nam je puštao da slušamo , na svom kasetofonu, Deep Purple, Wishbone Ash , Atomsko Sklonište ...
kupio je i neku gitaru , ali nikada nije otišao mnogo dalje od G-dura sa dva prsta (palac 6.žica-3.prag a kažiprst 1.zica - 3. prag ... što je , u stvari , G9 ...hehehe ...)

mi smo se tako zaintersovali za rok muziku ...
prvi LP koji sam ja kupio bio je "doživeti stotu" (B.Dugme) .Tada je bio izašao ...
posle sam nabavio Bitlse ... tražio sam , uporno , neku stvar kojoj nisam bio znao naslov, i našao je iz 5-6 pokušaja (5-te , 6-te ploče ...) ... korisno ...

e, sad, kljucno je bilo kada je Rade ponudio svoju gitaru na prodaju meni i Zvonku...
Zvonko- moj komšija , vrsnjak ('66) , prvi drug (i najbolji) u detinjstvu ...
ja nisam otkupio tu gitaru , ali Zvonko jeste, pa smo mi malo počeli da , kao, učimo da sviramo

1982-ga ... je bila (leto-jesen)

još jedan drug-komsija (Dragan - Daci) je kupio neku gitaru , a ja sam je stalno pozajmljivao od njega,
dok nisam shvatio da ne ide dalje tako i krenuo u kampanju ubedjivanja ćaleta da mi kupi gitaru , a posle ne treba da mi daje džeparac 6 meseci (bio je običaj da kada dobije platu - da mi isplati "moj deo")

i tako u subotu 26. februara 1983-ce godine dobijem ja svoju prvu gitaru (iz “Robne kuce Beograd” of korz ...)...
a džeparac ? ... pa, držali smo se dogovora neko vreme (dok nisam rešio da ga jednostrano prekršim !)
btw , ta gitara je završila pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima svoju karijeru!
zvanična verzija ... Zvonko je , u Hendrix- stilu , razbucao prilikom neke pijanke ...

tako smo mi sviruckali... ja sam voleo da skidam melodije , Zvonko je voleo više akorde …

bližio se prvi nastup …
na gitarijadi u našem gradu
9. maj 1983. imao sam gitaru dva i po meseca .... hehehe...





...pozdrav do ponedeljka ...

[Hotstepper]

...sažvakao sam ceo topik u jednom dahu (uz 2 jutarnje kafe..)
ovo je jedna od najlepših tema koju sam ovde dosad čitao.

..čitajući, pregršt stvari me je oduševilo,
neverovatno opisano i puno pitanja mi je sad na pameti ...
neka prvo bude
da li si ikad poželeo da napišeš knjigu o ovome što ovde pišeš,
tj. jel ovaj forum sada isto onako "skupljanje hrabrosti" za zapisati svoje
misli kao što je bilo '89 za sviranje?
..ako jeste, znaj, ja bih sigurno kupio tu knjugu!

Edited by Hotstepper, 22 March 2010 - 11:27.

[Ulični Muzičar]

@Hotstepper
sada je već kasno ... sve i da hoću da napišem knjigu
imam ovakvu temu na više foruma - i sada je javno vlasništvo
možda kada skroz omatorim ... ko zna ...
pozdrav ...
i hvala - komplimenti me obavezuju da nastavim , iako ponekad pomislim "šta će mi ovo , bre ..." (pišem sa dva prsta , btw ...)

Edited by Ulični Muzičar, 22 March 2010 - 14:55.

[zlizla]

Najbolja tema mesecima i mesecima unazad, koja je malo vratila u život jako posrnuli forum. I sam sam osetio čari sviranja na ulici. Konkurencija je na Zapadu je neverovatno jaka, ima gomila ljudi koji od toga bukvalno (kao i ti između ostalog) žive i to rade j...o dobro.
Kako si krenuo uopšte sa touch playing stilom, direktno inspirisan Stanley Jordanom ili si i pre nego što si njega čuo eksperimentisao sa tim. Ne sećam se da sam čuo u Srbiji nekoga da svira tim stilom? Koliko je vežbe bilo potrebno za savlađivanje takve tehnike i imaš li neko formalno muzičko obrazovanje? Voleo bih da čujem još neke snimke...

[Hotstepper]

sada je već kasno ... sve i da hoću da napišem knjigu
imam ovakvu temu na više foruma - i sada je javno vlasništvo

ajde da ne zvučim kao otrcani kliše u amerčkim filmovima, ali nikad nije kasno..
Napisati to u formi nekog dnevnika i to ovako jednostavno i iskreno kao što si i ovde
i eto ti sjajne knjige... nikad ne znaš šta od toga može ispasti...
tebe košta samo da pomeriš 2 prsta

ja sam kupio STRONGMEN-ovu knjigu, a pre toga sam mesecima čitao njegov blog,
baš ovde na B92...

[Massive_Attack]

Voleo bih da čujem još neke snimke...

Kad sam prvi put otvorio topic, nekako odma videh da obećava, pa sam sa istim pitanjem prvi na njoj i odgovorio.
Bilo bi sjajno da čujemo još nešto.

@Ulični Muzičar

Ne znam koliko si ljubitelj novijih tehnologija, no htedoh da te pitam ovako sa strane tvoje sopstvene produkcije, da li si nekada probao, ili koristio neku od pedala? Konkretno mislim na loopstation, npr Boss RC50?

Ovo što rade ova dva momka na ulicama Amsterdama je preko nje. Mislim da ne treba da objašnjavam šta ova pedala radi.

[Ulični Muzičar]

Kad sam prvi put otvorio topic, nekako odma videh da obećava, pa sam sa istim pitanjem prvi na njoj i odgovorio.
Bilo bi sjajno da čujemo još nešto.
@Ulični Muzičar
Ne znam koliko si ljubitelj novijih tehnologija, no htedoh da te pitam ovako sa strane tvoje sopstvene produkcije, da li si nekada probao, ili koristio neku od pedala? Konkretno mislim na loopstation, npr Boss RC50?
Ovo što rade ova dva momka na ulicama Amsterdama je preko nje. Mislim da ne treba da objašnjavam šta ova pedala radi.

e, pojma nemam o toj pedali
ja sam oduvek svirao na "čisti zvuk"
jednom sam hteo da uzmem neku pedalu , ali , rekli su mi da mnogo troši baterije
a, i tadašnje moje pojačalo je bilo jednokanalno , pa zbog toga (obe gitare zajedno u isti ulaz)



................................................................................
.................................................................................
.......................

................................................................................
.................................................................................
........................

................................................................................
.................................................................................
........................


A, KAKO JE SVE POČELO ... 2.deo



kako smo bili oduševljeni kada nam je jedan tip pokazao SMOKE ON THE WATER ... he he …
na 6-toj žici : 0-3-5 0-3-5-5 0-3-5 3-0 ... hehehe … da je bar bilo (drugi deo) 0-3-6-5 ...
ali mi se nismo žalili ni ovako (kasnije smo se ponovo oduševili kada smo to isto odsvirali na dve žice ... tzv. "četvorke" ...)

dakle..
došlo vreme gitarijade '83..

mi rešili da nastupimo

odlučili smo da sviramo "kosovski božuri" od “YU grupe”
DACI- ritam gitara
ZVONKO- solo gitara
JA- bas
STOŠKA- bubnjevi

e , sad ...
imali smo tri akustične gitare (najnižeg kvaliteta) + nekoliko primeraka "Bazara" (ženski časopis)...
kakve sad veze imaju "Bazari"? hehehe ..

pa to su nam bili ... doboš, činela, kontra-činela i sve ostalo što čini set bubnjeva!
Dacijeva sestra je , srećom , čuvala stare brojeve , onako bezveze , pa nam ih je rado ustupila. Palice smo imali.
tako smo mi održali par "proba" ...

9.maj 1983.
gitarijada...
nije bilo polufinala ...
(ali je od sledece gitarijade uvedena mala selekcija pre početka , da bi se blokirao nastup preterano gluvima...
kasnije i pravo polufinale ... a, mislim da smo i mi doprineli tome)

elem, sećam se kako sam se ,dzvirnuvši malo kroz vrata i videvši masu ljudi ... (prepuno je bilo)... uplašio
samo, bilo nas je četvoro , pa nisam mogao da pobegnem i ostavim kolege bez "BASISTE"...

došao je red i na nas...
izlazimo ...
meni neko od tehničara okačuje bas gitaru oko vrata ... pita me da li je ok kaiš (da li da podigne ili spusti gitaru)
ja , kao, ok je ... A, PRVI PUT sam držao bas gitaru u svom zivotu ... podešava zvuk ... pita me opet za mišljenje .. ja - ok je ...
Zvonko , koji je svirao solo , mislim da je uhvatio par puta električnu gitaru u ruke (od druga) ... nisam siguran ...
Daci- ritam gitara.. mislim da nije “hvatao” električnu ...
bubnjar , Stoška, je bio najopušteniji ... zajebant po karakteru ...
pokušao je da izvede neki "prelaz" na bubnjevima,prilikom "zagrevanja" , ali kako je prvi put u životu seo za bubanj ... polomio je jednu palicu ...
hehehe...
pošto je “malo” promašio razapetu kožu na dobošu i lupio po ivici ... (kako se vec zove to ...)

"odsvirali" smo , dok se publika smejala i zviždala ...

jedan iz komšiluka (ne baš blizak drug sa nama) se najviše zabavljao zviždajući i smejajući se , što mu nikada nisam u potpunosti oprostio...
mada ... objektivno ...
Zvonko je svirao pravi tonalitet za "kosovski božuri" ... Dm, valjda beše ...
Daci -ritam neki drugi tonalitet + pogrešni akordi
ja -bas ..u skladu sa ritam gitarom ... samo pogrešno u odnosu na melodiju ...
Stoška ... lupao je samo u doboš (+ nista nogama , naravno ...)

KAKO JE TO SVE ZAJEDNO ZVUČALO – J…. LI GA ... HAHAHA ...
dao bih mesec i po dana života da mogu da vidim snimak tog "nastupa" , koji nije uradjen , naravno ... (1983-ća ...)

posle su nas zajebavali u komšiluku , ali nama nije bas smetalo jer ...
1. sve naši ljudi (+seste,kumovi, recimo)
2. samo nek se priča ... hhehehe .. napredni smo bili ...
kasnije se počeo koristiti čuveni moto (na estradi)- samo nek se priča ... pa, makar i dobro ! (mi smo to spontano shvatili)

na lokalnom radiju je u nedelju ujutro išla neka muzička emisija gde su nas POMENULI... EJ !!!
neko je čuo to od komšija-drugara ... ispričao nam i … ulepšao nam zivot ...


medjutim , vrhunac sreće je za nas bio kada je u lokalnom nedeljnom listu, u članku posvećenom gitarijadi, pisalo ... i ovo :
"... bilo je i bendova koji nisu umeli da izvuku ni nekoliko akorda ..." i navedena su imena ČETIRI "benda" ..
a, medju njima NISMO BILI i mi .... [ čuvam taj broj još uvek]
hehehe...

pisalo je još … citat (pamtim hehehe) :
"grupa ***** je izvela kompoziciju KOSOVSKI BOŽURI. Da nije bilo lošeg vokala, ova kompozicija bi , sigurno je, zvučala mnogo bolje"
dobro , mi smo zajebavali našeg "lošeg vokalnog" ... kao , upropastio nas je ...
mada .. pevanje je bio poslednji razlog za smejanje ... taj "novinar" nije imao pojma o muzici kad nas nije ljudski ispljuvao
(moguće je da su to pisali gimnazijalci - smer žurnalistika ...)

pa, ja se stvarno nisam potrudio da odslušam ostale , al' mora da su se mnogo trudili ako su zaista uspeli da nas "nadmaše" ...

a, mi smo , naravno, napravili računicu ...
bilo je 14 grupa ... 4 gore od nas ... znači ... ZAUZELI SMO IZVANREDNO DESETO mesto
odlično za prvi put ...

sviraćemo opet, kad nismo najgori ...
a vanredna gitarijada je najavjena uskoro ... avgusta , čini mi se ...
e, sad se stvarno nije moglo više bez nas …

Edited by Ulični Muzičar, 23 March 2010 - 15:23.

[Ulični Muzičar]

Najbolja tema mesecima i mesecima unazad, koja je malo vratila u život jako posrnuli forum. I sam sam osetio čari sviranja na ulici. Konkurencija je na Zapadu je neverovatno jaka, ima gomila ljudi koji od toga bukvalno (kao i ti između ostalog) žive i to rade j...o dobro.
Kako si krenuo uopšte sa touch playing stilom, direktno inspirisan Stanley Jordanom ili si i pre nego što si njega čuo eksperimentisao sa tim. Ne sećam se da sam čuo u Srbiji nekoga da svira tim stilom? Koliko je vežbe bilo potrebno za savlađivanje takve tehnike i imaš li neko formalno muzičko obrazovanje? Voleo bih da čujem još neke snimke...

kako sam krenuo tom tehnikom - opisaću detaljnije
nemam muzičko obrazovanje
nešto me zeza upload ... a imam neke audio snimke iz 1990 (knez mihajlova)

aj opiši malo svoja iskustva !

[Ulični Muzičar]

A , KAKO JE SVE POČELO ... 3.deo




dok smo mi tako uživali u popularnosti u našem kraju
objavljeno je da će se održati još jedna gitarijada , posle 3 meseca , otprilike (mislim avgust 1983.)
nas uhvatila panika ...

na brzinu smo se okupili , ali je Zvonko bio na selu kod babe i dede
pošto nije bilo mobilnih i pošto u nasem naselju nije bilo ni "običnih" telefona (do 1986-te), poslali smo telegram Zvonku ...

gitarijada.stop.odma' dolazi .stop.

on, je normalno, "dojurio" prvim putničkom vozom ...

e, sad smo ,kao , hteli da odsviramo nešto naše ....hehehe...
naše ... hmmmm

rif je bio alla "Paranoid" ... samo ... to smo nesvesno drpili (ja, evo , priznajem sam to "komponovao")

solo ... e, to sam vec SVESNO drpio od WHISHBONE ASH (persephone)

tekst ... opet ja - "ludi dani" (imam negde zapisano)
otprilike : DANAS SVAKO MISLI SAMO NA SVOJ ĆEF
..............DANAS BI DA SVAKO BUDE ŠEF ... itd..

refren : LUDI...
.............IDU LUDI DANI
.............LUDI ...
.............LUDI SU I LJUDI (drugo ponavljanje : LUDI SMO I MI)

jesam bio prorok ... hehehe … stvarno su nam došli LUDI DANI ... ubrzo ...


kao, svestrani muzičari, izmenjali smo instrumente izmedju sebe ..
Zvonko od solo - prelazi na ritam gitaru
ja sa bas gitare - na solo + pevanje
Daci sa ritam gitare (+ vokal) - bubnjevi
Stoška sa bubnja - na bas (za kaznu ... hehehe)

prešli smo da probamo iz Dacijeve dnevne sobe (kada mu roditelji nisu bili kod kuće) u njegovu garažu ...
tehnički nismo napredovali ...
i dalje iste tri akustične gitare
jedino lupanje po "Bazarima" , rasporedjenih po trosedu je zamenjeno nekakvim kantama
(mislim da smo i "činelu" napravili - poklopac od jedne od doticnih kanti smo vezali žicom i okacili o plafon)

ne sećam se koliko puta smo probali , mozda 5-6 puta...
bilo je zanimljivo ,jer su se skupljali tu drugovi i drugarice iz komšiluka ... kako to već biva ... zezanje ...


a, da bubnjar ne bi ponovio grešku svoga predhodnika (polomio palicu prilikom "zagrevanja" - zbog neiskustva)
smislili mi kako ćemo ...
Dacijevi roditelji su radili u jednom hotelu

otac mu je bio , valjda beše , glavni kuvar ...
aaaaaa ... tamo su imali svakoga dana živu muziku , a bubnjevi ... glupo da se montiraju svako veče ...
seli mi (ceo "band") u autobus ... i pravac hotel *****
otkrili bubnjeve (zaštićeni bili od prašine) i naš bubnjar Daci se tu malo,kao, srodjivao sa njima (mislim - bubnjevima)
i , skovao je planove gde će tacno da lupa kada budemo nastupili ...

ja sam se mnogo zeznuo što sam pristao da POKUŠAM da pevam ...
moram da napomenem da sam bio EKSTREMNO stidljiv, povučen, introvertan ... kako hoćete (kasnije sam se izvuk'o malo iz toga)
u školi sam uvek bio najmirniji ( uključujući i devojčice ...)
na probama nisam pevao , nego , kao , zamisljali smo da tu sad , kao ,ide vokal ...

e, pošto su na prethodnoj gitarijadi svirali i gluvi (muzicki... nikoga da ne uvredim ...)
uveli su mini selekciju pre početka , pre ulaska publike ...
naš red...
mi, kao krenuli...
a, ja sviram i mislim ... sve mislim ... "jao, šta da radim kad dodje vreme za pevanje ..." (posle uvodnog rifa)
mislim da bi to bilo neko mumlanje , u najboljem slučaju - šaputanje ...
ali , NA MOJU OGROMNU SREĆU , rekli su (žiri) ... “dosta , sledeći ... “ (taman kada je trebalo da zinem ...)
tako da sam propustio jedinu priliku u životu da javno zapevam ...
a-ha , da … neko je od prisutnih kolega viknuo "lopovi" i … bio je u pravu ... (rif - paranoid ...)

na kraju su rekli ko neće moći da nastupi

bilo je 4 grupa a medju njima i mi ...
ja sam bio presrećan što neću morati da pevam, jer lako je bilo planirati .. sad' stvarno bio došao trenutak ...
neki (Stoška) od mojih su tražili da nam daju da ponovimo , pa da onda odluče da li da sviramo ili ne ...
na sreću (moju) nisu nam dozvolili...

meni je bilo k' o Dostojevskom kada su ga izveli na streljanje , pa u poslednji čas pročitali carevo pomilovanje ...
veliko olakšanje ... i uživancija ...
lepo sam zauzeo mesto u 3-ćem , 4-tom redu i čekao početak
em ne moram da se blamiram , em ne moram da plaćam kartu hehe... barem to ...


to bila gitarijada kada je jedan tip (Voska) svirao neki instrumental ("oaza" .. naslov , čini mi se ...)
i bio proglašen za najboljeg instrumentalistu...
u toj "oazi" je bio ubacio i "turski marš" ...
meni se mnogo dopalo to njegovo muziciranje i mislim da sam tad' možda doneo odluku da nema više zajebavanja,
nego mora da se ozbiljno izuči gitara ...

maštao sam kako cu ja jednom tako izaći i razvezati svirku , a svi ce se oduševiti ...
jednostavno...
uglavnom klinci i počinju da sviraju iz tih razloga... da se prave važni , da muvaju devojke ...


tako je neslavno završio moj prvi band. Nikada više nismo svirali ...
nikada više i nisam svirao u nekoj grupi (što mi je malo i žao),

jedino sAm ... i u paru sa još jednim gitaristom (duo "the bridge")

ja i Zvonko smo nastavili da učimo u "duetu" ...
on je voleo akorde (u početku)
ja sam se bacio na vežbanje skala i ostalog ...

[zlizla]

Nisam se dugo bavio ovim zanatom, ali to kratko vreme će mi ostati zauvek u sećanju. Svirao sam u Nemačkoj par nedelja, iz znatiželje najviše, pre svega znajući da tu ne može niko da me prepozna (to sam oduvek želeo da probam, a nača moralna načela je poznato kako se postavljaju prema ovom vidu šou-biznisa). To je bila neka singer-songvrajter varijanta, ali netipična utoliko što sam svirao na klasičnoj gitari (koja mi je bila jedina dostuna, uz električnu, koja je opet uredbom graskih vlasti zabranjena za te svrhe, ili mora da se traži posebna dozvola i plati znatno više). Nenaviknut na dinamiku ulične svirke, vrlo brzo sam se umarao. Ali nije se radilo o 'fizičkom' zamoru prstiju ili glasnih žica, nego o psihičkom, gde sam posle prvih dva sata krenuo da sviram mehanički. E, to ne volim. Za nekih tri do maksimalno četiri sata dalo se zaraditi oko 30-ak€.

Najupečatljivije iskustvo u tih 15-ak dana odnosi se na tipa koji mi je nakon par pesama posmatranja prišao, upoznao se i zatražio gitaru da malo prosvira. Skeptično i rezervisano sam mu je ustupio, tim pre što nije izgledao preterano ugledno. Međutim nakon par prvih tonova, ispostavilo se da dečko zaista zna znanje, odsviravši nekoliko impresivnih flamenko foršpila. Narednog dana priključio mi se sa svojom gitarom, i u narednih par gaža svirali smo intrumentalne improvizacije, za svoju dušu. Koliko smo zaradili, ne sećam se, više ili manje sa 'sigurnim' repertoarom, ni danas ne bih mogao reći, to bejaše u drugom planu.
Ono što se kod drugara međutim nije dalo sakriti jeste njegova, na prvi pogled očigledna, narkomanska pozadina. Nimalo diskretna. To je ono što je i napravilo u startu distancu prema njemu, i što nikad nisam imao želju, čak ni tada kada sam u Nemačkoj imao veoma malo osoba s kojima sam mogao da pričam, da mu se približim. Tri meseca posle toga, kada sam već priču o uličnoj svirci skroz zabatalio, cela storija dobija tragičan epilog. Posredno sam saznao da je momak umro od overdouza. Nije mi bilo ni malo svejedno.