Jump to content


Photo
- - - - -

Ulični Muzičar ... kao prosjak i kao car !


  • Please log in to reply
227 replies to this topic

#16 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 04 March 2010 - 18:13

DIREKTAN PRENOS - EKSKLUZIVNO ZA ... ALBANIJU !


Mene prenosili i u Albaniji ... ha ha ha
tj ... prenosili moju (uličnu) svirku ...

elem , dodje neki tip (pošto je predhodno poslušao malo kako sviram) ... i pita da li bih mogao da odsviram nešto romantično ...
"pa , evo , ovo što sam malopre odsvirao je bilo romantično" - kažem ... (koristimo engleski ... )

ne,ne , da li bi mogao SADA da odsviraš nešto romantično ... za moju devojku ( ja počnem da gledam naokolo ... da je pronadjem )
... koja nije tu - kaže on
i vadi mobilni ...
ahaaa, hoćeš telefonom da ... ahaaa OK OK ... (nije mi prvi put...)

pozove je on , stavi telefon ispred zvučnika i ja odsviram "za Elizu" (ha ha ha ... to mi je prvo palo na pamet)
posle jedno 30 sekundi prekine on vezu (malo su i pričali ...) ... da se ne istroši ...
i kaže da je ona (njegova darling) ... u Albaniji ... da joj je bilo drago itd ...itd ...

plati lepo momak i ode ...
  • 0

#17 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 04 March 2010 - 21:35

VOZOVI



proveo sam dobar deo mladosti po vozovima ...

Jednom sam u komadu 30 dana "živeo" u vozu !

1991.
uzeo sam "inter rail" kartu ... (par puta)
sa njom si mogao da putuješ mesec dana po (skoro) svim evropskim državama
uslov je bio da imaš ispod 26 godina
kada putuješ od jednog mesta do drugog
samo upišeš polaznu i krajnju stanicu u prazna polja
i , posle , kondukter samo ... overi to (izbuši ili napiše nešto ...)

još se tada dešavalo da iz Nemačke krenem uveče i probudim se u Italiji
a, da me niko nije dirao ...
znači Nemačka carina na izlazu ,
pa Švajcarska na ulazu , pa na izlazu
pa Italijanska na ulazu u Itaiju
jednom čak ni kondukteri nisu ulazili ...
Nekada na granici udje carinik ...
samo prodje i ne traži svima pasoš na uvid
nago samo "sumnjivim" tipovima ... meni obavezno ...hehe...


Tako ja sviram , znači , u jednom gradu pre podne , a, popodne sam već u nekom drugom
uveče sednem lepo u voz i .... spavanje
naravno , izaberem neki poluprazan voz , da bi ceo jedan kupe mogao da bude samo moj ...
a ,ako se desi da se usput voz napuni i udju ljudi i kod mene ...
pa, ja lepo izadjem na narednoj stanici .. i sve iz početka !

ili ... dodjem u neki grad prerano (počinjao sam svirku oko 10-11 ujutru ...)..
ništa , napravim još jedan krug ...
odem do nekog bližeg mesta ... i vratim se ponovo

sećam se kad su u moj kupe jednom upali neki Englezi (4-5)
pošli ljudi na oktober fest ... u Minhen
svaka druga reč im je bilo ono "faken"... za bilo koju stvar su morali da kažu da je - "faken"
elem , imali su PUN jedan ranac sa pivskim limenkama ...
i meni su dali da se "okrepim" ...
ja počeo da im sviram neki BLUES ...
al' za 5 minuta oni su već počeli da hrču (osim jednog)

U Nemačkoj su vozovi tačni ... taman pomisliš : "a-ha , evo ga kasni" , kad on ... eto ga stiže
Našao sam bio i neku varijantu za pranje kose toplom vodom (u umivaoniku)
čak i za sušenje ... neka "duvaljka" je bila , odakle je duvao topao vazduh (odozgo) .. pojma nemam čemu im je to služilo ...

a , naučio sam i kako sa 1,5 litra vode (iz flaše) oprati kosu ..
a, za kupanje ... dobro , mora se prenoćiti u nekom jeftinom pansionu ...
mada sam čuo i za varijante .... tuširanje na benzinskoj pumpi , ali nisam probao ...

najsmešnije je bilo kada sam morao da punim baterije za pojačalo ! (bile su unutra u pojačalu)
Obično sam to radio u čekaonici
ali , negde nije bilo utičnice za struju
pa sam nalazio nekakve utičnice izmedju koloseka ...
ljudi su me čudno gledali , jer im nije bilo jasno šta ja to muvam tamo...
pojačalo je bilo u nekoj kutiji od kartona, koja mi je služila , u toku dana , kao "kasa" ...
oni su gledali kako ostavljam neku sumnjivu stvar i vraćam se na klupu
(verovatno ih je to ohrabrivalo ...
da sam ostavljao tu kutiju i odlazio - sigurno bi zvali policiju)
ipak , i ovako me čudi kako nikada niko nije pozvao obezbedjenje ...
... da provere da ne postavljm bombu , možda ...

to su neke stvari sa početka moje karijere ...
sada imam jedan mali kombi , krevet unutra , posteljina , jastuk ,
bejbi vlažne maramice - za "kupanje" , balone za vodu (u letnje vreme) ,
mali TV (i DVD) ...
veći broj kvalitetnih baterija itd.
pa , i ja sam u nekakvom 21-om veku ... majku mu !!!
  • 0

#18 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 06 March 2010 - 01:14

KAKO JE DUPLI VISKI ... NESLAVNO ZAVRŠIO !



donosi mi neki tip viski , dok sviram ... na ulici ...

predhodno je , u stvari , bio već ...
da me pita nešto u vezi gitare , da li je vreme da mu klinac počne sa sviranjem ... i tako to

dakle, nešto kasnije , dolazi sa još jednim tipom
i pruža mi plastičnu čašu ..." izvol'te viski ..."

ja zahvalim , ali odbijem ...
on kaže da će ostaviti čašu , pa mogu kasnije ...
JA: " nemoj , molim te, da mi ostavljaš , ne pijem dok sviram ..."

ubaci se njegov drug : ALI PLATO JE ...
JA : šta ja tu mogu ...mogao je prvo da pita
"... ali dupli viski" ... tužno ce ON ...

I NA KRAJU , KAO LJUTI MALO , REŠE DA VISKI TREBA DA ZAVRŠI U KANTI ZA SMEĆE ...
ja slegnem ramenima ...
mislim ... mogao je da ubaci pare ... teča ...

ja ne pijem ništa dok sviram, da ne bih imao problema sa WC ( izmedju ostalog ..)
A NI PAR SATI PRE POČETKA ... pošto sviram po 4-5 sati u komadu ...

a, žestoka pića i ne volim ...

oni su bili neki ljubimci viskija, i bilo im je žao ...
... što je DUPLOM viskiju bilo sudjeno da zavrsi u smeću !
  • 0

#19 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 06 March 2010 - 14:41

ULIČARSKA ETIKA


I u mojoj profesiji postoje neka nepisana pravila.
Osnovno pravilo je da, ako neko već svira tamo gde bi i ti , treba da se odmakneš na neku pristojnu udaljenost ...
Pa tamo sviraj kol’ko ’oćeš ...
Ako su dva svirača preblizu , nikome to nije na korist (u parama ... a , i u nervima !)
Dobro je i da su na različitoj strani ulice ... ako ih je samo dvoje , a ulica široka (a, ima takvih)

E, a, koliko se to poštuje ...
hm ... hm ... hm ...
Kao i obično , svako misli na sebe i boli ga uvo za druge ...
Oni koji su jači , ne mare za slabije ...
Jači , pre svega u smislu da imaju pojačala , više ih je ... prave veću galamu ...

Ja sam u početku veoma pazio na to .
Čak sam uvažavao i prosjake , koji su mi delimično i kolege
Međutim, sada sve više i ja mislim prvenstveno na sebe ...
Dobro , ne stanem nikome na metar razdaljine
Ali , gledam da se udaljim koliko je potrebno , a, da MENI taj neko ne smeta ...

To su me naučili ...
Mnogo puta mi se desilo da se čudim kako nemaju ni minimum obzira

Ako više dana za redom sviraš na istom mestu i neko nov dođe pa zauzme to „tvoje“ mesto
Ne možeš da se buniš ... i jedan i drugi radite nezakonitu stvar ... bez dozvole
Tako ja mislim ...
I , sutradan poranim da povratim svoju poziciju
Međutim , kada je obrnuto ... imam problema ... niko nema obzira
Tu računam i ljude koji po ulici prodaju razne sitnice ... ne samo muzičare
Tako me polako kvare ... teraju me da i ja mislim samo na sebe


Evo poslednji primer od letos :
Svirao sam na istom mestu svako veče
Neki Rumun je, pak , išao od restorana do restorana ...
Znate ono ... svira 5-10 minuta , pokupi pare od gostiju i ... ide dalje
Prvo veče sam sačekao da odsvira to svoje na 5 metra od mene ...( bio je i tu neki restoran ...)
On svira harmoniku (+njegov sin od 7-8 god. ... znači dve harmonike) i pravi veliku galamu
Nije me ometao samo kad dođe da svira tačno ispred mene ,
nego i dok se , polako , približava i , polako , odlazi ...
drugo veče ja njemu kažem da preskoči taj restoran gde je sviram ... nije u redu da ja pauziram zbog njega
malo smo se posvađali
on meni reče ... ti tu sviraš celo veče , valjda mogu i ja 10 minuta ...
a ja njemu ... ti sviraš po celom gradu , svi restorani su tvoji ... ostavi mi bar ovo mesto ...
-pa , to je samo 10-tak minuta ... on će
-pa , to je za mene nešto para ... (zna se otprilike „satnica“ ... pa i tih 10 minuta ...)
i što bih ja tebe „čašćavao“ ...

i tako se mi tu malo posvađamo ... svako ima svoju „teoriju“
na kraju sam mu , iznerviran , zapretio da ću mu poslati policiju zato što iskorišćava maloletnu decu
(to jeste ozbiljna stvar – maloletna deca ne treba da rade !)
To ga je uplašilo , izgleda ...
Inače on je ostavio devojčicu od 1o-tak godina da prosi (razvlači harmoniku ... bezveze) u jednoj ulici
A, sa sobom je vodio sina od 7-8 godina
Zajedno sviraju , a mali na kraju i skuplja pare od ljudi što večeraju ... i tako svako veče , celo leto
( i koga briga što dete u tom uzrastu treba da se igra , a, ne da radi )


Najgori su oni Južno-amerikanci ...
Njih apsolutno nije briga što ti sviraš ...
Jednostavno , izaberu sebi najbolje mesto i ... udri ...
I ti , šta ćeš ...
Pokupiš se i odeš ...

Ima i prosjaka koji šaraju ulicom i traže pare od prolaznika ...
Kad vide da neko počne da čeprka po novčaniku , da bi meni ubacio ...
Oni mu (joj) priđu i traže ... neki im i daju ...
Ali , ja im uvek kažem da se udalje od mene ... ako im se usladi taj sistem ...


Jedan drugi slucaj ...

Svirao sam negde ... i dolazi sasvim blizu mene žena sa onom velikom muzičkom kutijom (na točkovima)...
Ono ... vrti ručicu , a ono samo svira ...
To dosta jako „zvuči“ ...
Ja joj priđem i protestujem , ljubazno ...
Ona kaže da tu „svira“ (vrti ručku) svaki dan ...
Ja je zamolim da se odmakne malo ... (bila je 7-8 metara od mene)
Prvi sam stao tu ... u prolazu sam ... samo taj dan (pola dana ...) ...
Ona je skoro uvažila moju molbu
Ali , u tom trenutku dolazi njen muž ...
Ljuti se na nju što uopšte razgovara sa mnom ...
Kao ... ma, šta mu se pravdaš , ko ga j...
I počne on da vrti ...

Ja se vratim na svoje mesto ... ljutito ...
Okrenem pojačalo (skoro) do „daske“ ... (da bih se i ja čuo ... njemu nisam smetao , sigurno ...)
I pomislim u sebi ... A SAD LJUDI , MOLIM VAS , UBACUJTE PARE ...
Nisam mogao dugo tako da galamim ...

I ... hehehe ... počnu ljudi da ubacuju ...kod mene
Jedan , drugi , treći ... a kod njega niko !
A , on je bio okrenut prema meni i sve vidi ...
A ljudi ... samo ubacuju ...
Nije prošlo više od 4-5 minuta ... promeni on poziciju
Nerviralo ga je da gleda to ...
Ja smanjim „volume“ ... i nastavim normalnom jačinom
pomislim ... more, ima boga ...hehehe ...
  • 0

#20 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 08 March 2010 - 01:56

VOLIM JA ... OVAJ SVOJ POSAO !


Moram da kažem da ja volim svoj posao
Kad već nešto mora da se radi ... ja biram ovo svoje
Govorio sam uvek da je pravi posao onaj koji bi radio i besplatno

E, sad ... kada bi se naprasno obogatio ...
Mislim da bih napravio pauzu ... sigurno ...
Ipak mi je malo dosadilo ... 21-va godina !
Ali , vratio bi se ...
Svirao bih ili beslatno...
ili za pare ... koje bih posle poklanjao najbližim kolegama , prosjacima ... bilo kome
malo bih promenio i repertoar ...
sada se trudim da ono što sviram zvuči , pre svega , LEPO ...
Jer sviram za prolaznike , pa tek onda za sebe ...
Znači , malo bih više svirao za sebe (tvrđi zvuk ...)
Ne bih svirao po hladnoći , vetru , po kiši –ispod nekog balkona
Manje sati u komadu ...
Itd ...itd...
Ali bih (makar povremeno) SVIRAO ... na ulici !!!
Po tome cenim da sam izabrao pravi posao za sebe !

Početkom devedesetih je izvestan broj ljudi iz bivše SFRJ krenuo da svira po ulici – iz nužde !
Nije bilo para , nije bilo posla ...
pa, kao , bolje je i to nego da kradu...
hehe ...
i meni su nekoliko puta (imajući nameru da me pohvale) ... rekli da ... dobro , bolje je to što sviram nego da kradem ...

Ja uvek ističem da sam počeo da sviram po ulicama zato što sam tako hteo ja...
Nisam morao !
1989. sam mogao da nastavim da radim u fabrici u koju me je doveo otac , koji je tamo radio puno godina (radio sam 4 meseca ... kol’ko da zaradim za pojačalo ...)
Radno mesto sa perspektivom ... hehe ...
Mogao sam da budem nekakav šef , kasnije ... na bojenju čarapa
pošto tamo niko nije imao hemijsku školu
a , i plata tada (1989, 1990 ... ) je bila fina ...

mislim da za mene , onkakav kakav sam ...
da je ovaj moj - idealan posao ...
nezavisnost ... nema šefa ...
ja odredjujem kada ću da radim , koliko dugo , koliko često , gde ...
nezavisnost mi omogućava i to što sam oduvek svirao sam
(izuzev nešto malo ... na Jadranu ... ali , to je bilo više zezanje , a manje ozbiljan „rad“ ...)
A, to što uspevam da sviram sam , a , NE PEVAM ...
Za to kažem FALA ... Stanley Jordan – u ...
  • 0

#21 comandante

comandante
  • Banned
  • 6,688 posts

Posted 09 March 2010 - 02:07

1 od najboljih topika u ovom forumu :ph34r:
  • 0

#22 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 09 March 2010 - 07:51

@comandante ... f.a.l.a.



MAMAC


znate li šta je to?

kad' sam svirao u Nemačkoj, negde na početku karijere ....
neka žena traži siću po novčaniku ... taman da stavi , kaže
au, pa ti nisi ništa zaradio (slobodan prevod....) ... i ubaci pare i ode ...

ja pomislim ... pa tek sam počeo da sviram ... 2-3 minuta....

posle nešto razmišljam ...
pa, ljudi ne znaju kad sam ja počeo ... i glupo je da bude prazan koferčić ...

i tako počnem da stavljam "mamac" ... tj. da stavim nekol'ko novčića sam , na početku ...
kasnije sam već to usavršio ... duplo dno (gornje - pokretno) sa zalepljenim parama...

e, sad ... nije dobro ni da ima puno para , tako da ,čim se s'kupi malo .... hop !
podignem duplo dno i pare odu dole , a gore ostanu samo one zalepljene ...

smešno mi je kada prolaznici vole da dzvirkaju u kofer .. da vide kako mi ide ...
neki i komentarišu ...
neki kažu ... a, slabo ...
a, ja se mislim ... pa, otkud , bre, tečo ,znaš da li sam počeo pre 1 minut ...? ... nego ćutim , šta ću ...

U vreme hiperinflacije , pitaju me ljudi kol'ko mogu da zaradim za jedan dan ... mogu li 5 maraka ...
... a meni je mamac bio toliko ...
al' dobro , tada je ovde 100 maraka bilo bogatstvo ...



sećam se jednog komentara ... u Knez-u ...A, PA TI SI VEĆ ZARADIO ZA PEČENJE !
hehe ... kao da ja sviram zato što sam gladan ...


a, jedan deda je pričao svome unuku ..(a ja sve čujem)...
EVO , OVO JE ULIČNI SVIRAČ ... NJEMU NIJE VAŽNO KOLIKO ĆE DA ZARADI , NEGO DA ZABAVLJA PROLAZNIKE ...
ja slušam i mislim .... sigurno ...

Edited by Ulični Muzičar, 09 March 2010 - 07:52.

  • 0

#23 Zivotije

Zivotije
  • Members
  • 177 posts

Posted 10 March 2010 - 10:43

Jedan mail moje drage Elizabete, pa te molim da ga pročitaš.

Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.




3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...


занимљива прича :ph34r:
постоји ту још једна ствар, становници САД немају баш толико времена, да застану и послушају уличног свирача. обично им се живот своди на оно стандардно посо-кућа-ђамија.
ништа лепше глуварити по граду за време радног времена.
  • 0

#24 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 11 March 2010 - 12:54

POZNATE LIČNOSTI KOJE SU UBACILE NEKU KINTU ... ili nisu ...


Avramovic (super deka ) ... onaj sto nas je spasao od hiper-inflacije 1994-te
Zarko Korac
.................njih dvojica malo vecu paru ... kao , recimo 400-500 din .. u danasnje vreme ...

Zaharije Trnavcevic (znanje-imanje ... kasnije i političar )
Bajaga
Žika - iz Bajaginog banda .... on vise puta
Pavle Minčić

Sergej Trifunovic
Dragan Ilic (generacija 5) ..... njih dvojica su "kibicovali" , ali nisu platili

pevac Smaka, gen.5 ... onaj nislija ... ne znam mu ime

Milan Paroski (politicar sa pocetka 90'tih) i Čanak su me vrlo mrko pogledali ... [u N.S.]


Djindjiću sam namignuo , a on se osmehnuo ... prolazili su ulicom (1996 -niš) ...[izborna kampanja]

dalje...
Bata Kanda (harmonikaš)

p.s. ako se setim još nekoga, dodaću ...
  • 0

#25 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 14 March 2010 - 02:00

ODAKLE TI OVE PARE , A ?


Kada je prošlo to prvo leto (1989.) i ja se trijumfalno vratio kući ,
dosadjivao sam svima redom sa svojim pričama .
otprilike k’o oni “solunci” što su po bezbroj puta prepričavali svoje ratne avanture …


Odmarao sam 50-tak dana i …
krajem oktobra krenem ja ponovo …
bila je to četvorodnevna (mini) turneja
BG , ZG (2dana) i opet BG !

Ne sećam se da li se u Beogradu dogodilo nešto posebno važno ,
jer sam kasnije puno puta bio na po nekoliko dana i ne znam šta je tačno koji put bilo…

a, u Zagrebu je jedan drug služio vojni rok , pa sam ga posetio.
Pitao sam jednog taksistu da li ZNA gde je Vlaška ulica (tamo je bila kasarna) …
On me je onako “nezgodno” pogledao i rekao “pa , bilo bi glupo da ne znam”
Vlaška ulica je jedna o najvećih ulica u CENTRU Zagreba … to sam kasnije saznao !

Zanimljiva je bila razlika izmadju BG i ZG .
u BG su mi ljudi bliže stajali … i više me zapitkivali …
(dobro , i Knez-Mihajlova je tesnija od Zagrebačkog Trga Republike … [sada Bana Jelačića])
u ZG su bili na većoj distanci , što mi je odgovaralo (uvek sam imao tremu kad više od nula ljudi zastane da me sluša)
i , uglavnom , nisu me mnogo ”uznemiravali”
Ipak , posle jedne svirke u ZG mi je priš’o neki tip da mu objasnim kako to ja sviram (Stanley Jordan tehnika ...)
demonstrirao sam mu malo ... (i on je bio neki gitarista)
polako, polako , kasnije ... skrenuo je razgovor
počeo je da mi priča o hari-krišni ...
meni je bilo zanimljivo , jer sam prvi put slušao te stvari ( 1989 !!! ) pa sam i pitao ...
davio me on , davio ...
ja postavljao pitanja...
na kraju mi je dosadilo i ,kada je video da ja želim da zbrišem ...
kaže on , kao ... „čekaj, ne možeš tek tako da odeš ... pa, što sam se ja mučio 2 sata?“
he, he ... izgleda da je bio dobio zadatak od njegovih da misionari po gradu ...

Spavanje je bilo po vozovima.
a , pošto sam bio dva dana u Zagrebu , malo je bilo i na železničkoj stanici i na klupi u parku

Od para koje sam „ubrao“ za ta 4 dana , kupio sam neki sintisajzer ... 250 DM je koštao
vrlo loš... jedva da nije bio igračka (danas jeste – moj sin od 5 god. „svira“ na njemu , povremeno)



a, što ova priča ima takav naslov ... pitate se vi , možda ...

pa ... moji roditelji nisu bili baš sigurni da se od sviranja na ulici mogu zaraditi neke pare ,
iako sam doneo nešto sa svoje prve turneje („varljivo leto 89-te“)
u ova 4 dana sam , rekoh , zaradio oko 250 DM , što je u to vreme bilo oko pola radničke plate
tada su postojale samo novčanice (znači - HARTIJA) ...
pare sam stavljao u ranac , na dno... a, odozgo - pojačalo , razne stvari ...
tako da su bile skroz izgužvane
kada sam došao kući , izvrnuo sam ranac na kuhinjski sto (sa namerom da novčanice „ispeglam“ i prebrojim)
moj otac je zabezeknuto gledao u GOMILU para na stolu (stvarno GOMILA ... jer - em zgužvane, em ih je bilo puno )
i rekao : „ Odakle ti ove pare ? “
  • 1

#26 Zivotije

Zivotije
  • Members
  • 177 posts

Posted 15 March 2010 - 07:43

кроз кнез михаилову ретко пролазим, тако да не знам да ли још тамо свираш. да ли си само улични свирач или понекад наступаш и по клубовима?
од старих уличних свирача виђам повремено алфија у подземном пролазу код шест каплара. не знам зашто је изабрао то место, баш вуче промаја, ретко му ко застане.
  • 0

#27 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 15 March 2010 - 09:08

кроз кнез михаилову ретко пролазим, тако да не знам да ли још тамо свираш. да ли си само улични свирач или понекад наступаш и по клубовима?
од старих уличних свирача виђам повремено алфија у подземном пролазу код шест каплара. не знам зашто је изабрао то место, баш вуче промаја, ретко му ко застане.

ne sviram u Srbiji od 1997.
imao sam ponude , ali nisam prihvatao (klubovi , kafići ... ) ... ima više razloga
znači AlFi opet svira ?
vidjaš li Vladu , što svira Dilana?
  • 0

#28 Constantin

Constantin
  • Members
  • 21,382 posts

Posted 15 March 2010 - 09:18

POZNATE LIČNOSTI KOJE SU UBACILE NEKU KINTU ... ili nisu ...
pevac Smaka, gen.5 ... onaj nislija ... ne znam mu ime

Najda.....
  • 0

#29 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 15 March 2010 - 19:45

Najda.....

da , da ...
  • 0

#30 Ulični Muzičar

Ulični Muzičar
  • Members
  • 148 posts

Posted 15 March 2010 - 19:46

sa ""www.dw-world.de""

(podsetilo me da sm i ja platio kaznu "groznim nemackim policajcima")[pisaću o tome]



Nije lako biti ulični muzičar
Ko u minhenskoj pešačkoj zoni želi da svira mora najpre da dobije posebnu dozvolu. U otmenom delu grada sa skupim radnjama, u koje zalaze uglavnom platežni kupci, ulični muzičari moraju da prođu posebnu audiciju.

Na audiciji se proverava ne samo umeće, već i izgled, nastup i ponašanje umetnika. Konkurencija je velika, a onome ko prođe audiciju smeši se dobra zarada. Dozvolu izdaje Albert Ditrih. On vodi audiciju za ulične svirače.

- „Stvarno očekujete od mene da sviram na kiši?“, pita jedna kandidatkinja.

- „Ne, ne, tu unutra“, odgovara Albert Ditrih.

Ruskinja Olga mora da dâ sve od sebe.

„Gradonačelnik je bio jasan. On smatra da pešačka zona u Minhenu mora biti na određenom nivou. Tu su fine radnje i muzičari moraju biti na tom istom nivou", pojašnjava Albert.

Interesovanje muzičara je veliko, ali samo deset dnevno sme da nastupi pred publikom. Zanimljivo je da sam Albert Ditrih ne svira nikakav instrument; prilikom izbora kandidata na audiciji, oslanja se na sluh.

Olga je po svemu sudeći „prošla“.

„Zaista je bilo super. Primetio sam manju grešku, ali to nije ništa strašno. Na ulici je važno da svakih sat vremena menjaš lokaciju, mislim da tu neće biti nikakvih problema", kaže Albert.

I Angel prolazi audiciju

Sledeći kandidat je Angel. On svira bugarsku etno-muziku. U minhenskoj pešačkoj zoni mogu da nastupaju samo iskusni muzičari.

- „Možete li odsvirati još nešto, neku drugu melodiju?"

Angel prelazi na klasičnu muziku. Albert je zadovoljan i daje mu prolaznu ocenu.

Nakon audicije sledi obilazak terena. Albert, gospodar licenci, proverava da li je sve u redu; pravila se moraju poštovati. „Ko predugo svira, ima pogrešan instrument, ili nema odgovarajuću dozvolu - taj odmah leti."

Kazne dostižu sume i do 1000 evra.

Za Olgu se sviranje u pešačkoj zoni isplatilo: „U redu je da neko o tome odlučuje, to je zanimanje kao i svako drugo, potrebni su kriterijumi, neka garancija kvaliteta - pravila, ko gde sme da svira."

U elitnom Minhenu ne može baš svako sve. Ali, za sada je, pod bavarskim nebom, svet još uvek u redu – pa čak i akustički.


sa ""www.dw-world.de""

(podsetilo me da sm i ja platio kaznu "groznim nemačkim policajcima")[pisaću o tome]
  • 0