Jump to content


Photo
- - - - -

Veštačka inteligencija


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
33 replies to this topic

#16 Hill Bill

Hill Bill
  • Banned
  • 7,389 posts

Posted 13 January 2010 - 23:56

...
S druge strane, delimično mi je i jasno zašto ne postoji nikakv ekvivalent TT-a koji bi odredjivao slobodu - o proceni slobodnih akata (tj. odredjivanju šta su) imamo još manje pojma nego o tome pta su inteligentni postupci. Situacija je takva da bi dosta ljudi bilo spremno da, bar na nekom nivou, prihvati determinizam i kod ljudskih odluka. Verovatno je onda način razmišljanja da ako mashinama pripišemo inteligenciju koja je dovoljno slična ljudskoj, iz toga prozilazi da treba da im pripišemo i slobodu koja je dovoljno slična ljudskoj (dakle, ako smo mi determinisani potpuno, i mashine su, ako mi imamo nivo slobode, ona i njima treba da pripišemo), i to prvenstveno iz razloga što ako im pripisujemo inteligenciju, pripisujemo im i semantički (implicitno i mentalni) sadržzaj, koji je konstutivan za pretpostavku slobode u slučaju ljudi. Nisam siguran da bi takav argument bio dovoljno dobar bez nekih dodatnih pretpostavki i poboljšanja.
...

Dovoljno dobar odgovor. I kod ljudi, sloboda odlučivanja se ne manifestuje statistički da će se jednom na sto upita dobiti drugačiji odgovor, već da će u jednom trenutku doći do prekida komunikacije, prekida neracionalnog utroška "procesorske snage" i energije. Prirodne mašine imaju mehanizam optimalizacije energetske efikasnosti, pa tako njegov veštački ekvivalent mora imati iste blokade (petlji) u svom "biosu". U protivnom se rizikuje da taj veštački um bude inteligentan, ali autističan.

Ako se pod slobodom odlučivanja podrazumeva trigerisanje nekog modula intuicije, onda je po meni jednostavnije uzeti prostu random funkciju; tolika je otprilike i vrednost intuicije. Možda je to samo moj remanentni (yet rezidentni) pozitivizam, ali šta ću kad je jak! :ph34r:

Na kraju krajeva, i sama ambicija kreiranja veštačkog razuma je duboko pozitivistička, zar ne?

#17 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 14 January 2010 - 07:04

Dovoljno dobar odgovor. I kod ljudi, sloboda odlučivanja se ne manifestuje statistički da će se jednom na sto upita dobiti drugačiji odgovor, već da će u jednom trenutku doći do prekida komunikacije, prekida neracionalnog utroška "procesorske snage" i energije. Prirodne mašine imaju mehanizam optimalizacije energetske efikasnosti, pa tako njegov veštački ekvivalent mora imati iste blokade (petlji) u svom "biosu". U protivnom se rizikuje da taj veštački um bude inteligentan, ali autističan.

Ako se pod slobodom odlučivanja podrazumeva trigerisanje nekog modula intuicije, onda je po meni jednostavnije uzeti prostu random funkciju; tolika je otprilike i vrednost intuicije. Možda je to samo moj remanentni (yet rezidentni) pozitivizam, ali šta ću kad je jak! :ph34r:

Na kraju krajeva, i sama ambicija kreiranja veštačkog razuma je duboko pozitivistička, zar ne?


Da, slažem se da je ideja (bar na izvestan način) suštinski pozitiivistička. Najbolje se zapravo vidi to u činjenici da su najveći kritičari same ideje, počev Searla s Chinese room argumentom, obično imali jake nepozitivističke intuicije.

#18 kom@

kom@
  • Members
  • 167 posts

Posted 25 February 2010 - 00:16

Sad, na brzinu sam pregledao po temama pdf-a, pa kad sam video da nema slične, rešio da otvorim.

Mislite da ce ovakvi chatbotovi (bazirano je na prvom iz ove vrste ALanu)

http://www.a-i.com/m...X...4YyQ7plTg==

i

Child machine poput Hala

http://www.a-i.com/s...p...=2&root=115

dostici sposobnost konverzacije da prodju Tjuringov test?

Tjuringov test ukratko - igra imitacije, ako posle odredjenog vremena kompetetntni ispitivač ne može da odredi ko je od dve strane s kojima razgovara čovek, a ko mašina, onda bi mašini trebalo da pripišemo inteligenciju. Oslanja se na ideju da je pokazivati "simptome inteligencije" (sposobnost da se vodi koverzacija na nivou kompetetnog ljudskog sagovornika) različit slučaj od pokazivanja "simptoma gripa", u kom slučaju je moguće pokazati iste bez imanja gripa. ( http://plato.stanfor...es/turing-test/ , ovde je jedan dobar uvodni tekst o tome)

Ovi chatbotovi i child machine koji danas postoje nisu sposobni da proalze taj test, ali optimisti kažu da će za desetak godina biti napravljeni neki koji će biti sposobni. Ja nisam toliki optimista, pa bih dao dvadesetak godina fore.

Sledeće pitanje bi bilo, da li prolazak Tjuringovog testa zaista garantuje da ti programi imaju inteligenciju? I Da li mogu raziviti svest, odnosno neke oblike intencionalnosti?
(neki bi branili potvrdne odgovore kroz krilaticu "inteligencija je u oku posmatrača" prihvatajući subjektivističku definiciju, ali ja ne mislim da je to, niti dobar, niti jedini način da se brane potvrdni odgovori; on the other hand, neki bi, služeći se argumentima tipa The Chinese room argument imali neempirijski dobijene negativne odgovore).

Now, pre nego što ja dam svoja mišljenja, hteo bih da vidim da li tema ima potencijala, tj da li se još neko na profesionalnom, poluprofesionalnom iili amaterskom nivou bavi nečim iz ove oblasti, pa da li je za diskusiju.


Ako se ne varam, ima neki štos, možda ga je neko spominjao, kada je bosanac trebao da preko tog tjuringovog testa da utvrdi da li je iza paravana čovek ili kompjuter. Posle nekog vremena, čuje se neka buka, drljanje, radi nešto pun gas, a posle i dim i miris nagorele plastike. Izađe bosanac i pitaju ga, pa šta si to uradio, kaže on: "Sedeo ja tako, ne znam šta bi ga pito, pa rekoh š'a ima ba? a ovaj počo...

Šalu na stranu, (a u svakoj šali nešto istine,) sećam se, neko mi pričo, kako se nekad mislilo u toj oblasti da će biti najteže dosegnuti visoke intelektualne funkcije pa se još specifično mislilo na šah. Na kraju je ispalo da su lakše napravili mašinu koja je najbolja u šahu a vrlo teško im ide da naprave mašinu koja bi bez teškoća popila šalicu čaja. Zaista. Ispostavilo se da potez pijenja kafe iz šoljice vrlo komplikovan mehanizam u kojem učestvuju možda desetine i stotine mišića, sprega...

Moje neskromno mišljenje je da je izraz veštačka inteligencija neprimeren, jer po meni, o inteligenciji tu nema ni reči. Inteligencija podrazumeva shvatanje, razumevanje, svesnost...

#19 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 26 February 2010 - 01:22

Ako se ne varam, ima neki štos, možda ga je neko spominjao, kada je bosanac trebao da preko tog tjuringovog testa da utvrdi da li je iza paravana čovek ili kompjuter. Posle nekog vremena, čuje se neka buka, drljanje, radi nešto pun gas, a posle i dim i miris nagorele plastike. Izađe bosanac i pitaju ga, pa šta si to uradio, kaže on: "Sedeo ja tako, ne znam šta bi ga pito, pa rekoh š'a ima ba? a ovaj počo...


:) good one :ph34r:

Šalu na stranu, (a u svakoj šali nešto istine,) sećam se, neko mi pričo, kako se nekad mislilo u toj oblasti da će biti najteže dosegnuti visoke intelektualne funkcije pa se još specifično mislilo na šah. Na kraju je ispalo da su lakše napravili mašinu koja je najbolja u šahu a vrlo teško im ide da naprave mašinu koja bi bez teškoća popila šalicu čaja. Zaista. Ispostavilo se da potez pijenja kafe iz šoljice vrlo komplikovan mehanizam u kojem učestvuju možda desetine i stotine mišića, sprega...


S shahom se ispostavilo da je prilichno lako, jer su programi koji ga igraju napravljeni bez uplitanja u pitanja uchenja, pitanja govora jezika, i slichnih stvari koje su i dalje cim za provaljivanje - zasnivaju se na teorijama racionalnog odluchivanja (ukljuchujuci teorije igara), teorijama verovatnoce, i ukapanju tih elemenata (prilichno uproshceno, ali to je osnovna ideja). Inteligentno planiranje tu ima jako malog udela, zakljuchivanje je vec potpuno programirano unapred, nema prostora za neko uchenje, nadogradjivanje toga (sem eksterno) i takve stvari su uglavnom vec dosegle vrhunac, sada samo mogu da se prave bolje zbog boljih mogucnosti aproksimacija koje danashnji kompovi mogu da izvrshe.
Pravi goal iz oblasti igara, prema mom mishljenju, bio bi programiranje nechega shto bi igralo poker, ali s glavnom idejom programa koje je daleko od ovoga shto se do sada pokushavalo (a to su uglavnom pokushajji primenjivanja istog principa (uz, naravno, odredjene izmene i prilagodjavanja) koji je uradjen za shah) - goal bi bio nauchiti da igra s svim elementima igre, blefom, laganjem, sumanutim taktikama u ochajnim momentima, i sl. Ali, to je sumanuta ideja, nece to skoro moci ni da se uzme ka' ozbiljno, nazhalost.


Moje neskromno mišljenje je da je izraz veštačka inteligencija neprimeren, jer po meni, o inteligenciji tu nema ni reči. Inteligencija podrazumeva shvatanje, razumevanje, svesnost...


Pa, bash zbog toga je ceo projekat od pochetka uzeo kao deo imena "inteligencija", da bi se eksplicitno znalo da im je dostizanje tih stvari cilj. To shto zasad ne postoji neshto shto ga je ispunilo, ne znachi da je cilj nedostizhan (ima naravno ljudi koji s raznoraznim argumentima tvrde da jeste nemoguce, ali to je druga pricha), vec samo da je trenutno nedostignut.

#20 kom@

kom@
  • Members
  • 167 posts

Posted 05 March 2010 - 20:39

:) good one :ph34r:

S shahom se ispostavilo da je prilichno lako, jer su programi koji ga igraju napravljeni bez uplitanja u pitanja uchenja, pitanja govora jezika, i slichnih stvari koje su i dalje cim za provaljivanje - zasnivaju se na teorijama racionalnog odluchivanja (ukljuchujuci teorije igara), teorijama verovatnoce, i ukapanju tih elemenata (prilichno uproshceno, ali to je osnovna ideja). Inteligentno planiranje tu ima jako malog udela, zakljuchivanje je vec potpuno programirano unapred, nema prostora za neko uchenje, nadogradjivanje toga (sem eksterno) i takve stvari su uglavnom vec dosegle vrhunac, sada samo mogu da se prave bolje zbog boljih mogucnosti aproksimacija koje danashnji kompovi mogu da izvrshe.
Pravi goal iz oblasti igara, prema mom mishljenju, bio bi programiranje nechega shto bi igralo poker, ali s glavnom idejom programa koje je daleko od ovoga shto se do sada pokushavalo (a to su uglavnom pokushajji primenjivanja istog principa (uz, naravno, odredjene izmene i prilagodjavanja) koji je uradjen za shah) - goal bi bio nauchiti da igra s svim elementima igre, blefom, laganjem, sumanutim taktikama u ochajnim momentima, i sl. Ali, to je sumanuta ideja, nece to skoro moci ni da se uzme ka' ozbiljno, nazhalost.

Pa, bash zbog toga je ceo projekat od pochetka uzeo kao deo imena "inteligencija", da bi se eksplicitno znalo da im je dostizanje tih stvari cilj. To shto zasad ne postoji neshto shto ga je ispunilo, ne znachi da je cilj nedostizhan (ima naravno ljudi koji s raznoraznim argumentima tvrde da jeste nemoguce, ali to je druga pricha), vec samo da je trenutno nedostignut.

Što se veštačke inteligencije i igara tiče, sve što sam ja video je ništa drugo nego programirani skriptovi. Dakle, moglo bi se reći da su računari 'inteligentni' koliko i strug ili bilo koji drugi alat otprilike.
Ono o čemu pričaš u vezi pokera, mi se čini ne kao uvođenje inteligencije/racionalnog odlučivanja već kao psihološke elemente svojstvene čoveku, kao što su emocije, motivi, iskustvo i tako dalje.
Najinteligentnije što sam i video u igrama je u jednoj staroj zvanoj close combat (microsoft) bilo je upravo uvođenje psihološkog modela individualnim (sprajtovima) vojnicima kontrolisanih od strane AI ili igrača u vidu iskustva i motivacije. To je ispalo vrlo verodostojno. Nekako je za to uvođenje u pomenutu igru bio zadužen psiholog NASA, i sam veteran iz Vijetnama. Što se tiče AI i skripta, to je i dalje bilo očajno.

I na kraju, interesantan dijalog između astronauta i kompjutera na početku ovog videa: Is all we see or seem, but a dream within a dream? E.A.Po

Edited by kom@, 05 March 2010 - 20:41.


#21 MilosRS

MilosRS
  • Members
  • 626 posts

Posted 28 July 2010 - 14:38

S shahom se ispostavilo da je prilichno lako, jer su programi koji ga igraju napravljeni bez uplitanja u pitanja uchenja, pitanja govora jezika, i slichnih stvari koje su i dalje cim za provaljivanje - zasnivaju se na teorijama racionalnog odluchivanja (ukljuchujuci teorije igara), teorijama verovatnoce, i ukapanju tih elemenata (prilichno uproshceno, ali to je osnovna ideja). Inteligentno planiranje tu ima jako malog udela, zakljuchivanje je vec potpuno programirano unapred, nema prostora za neko uchenje, nadogradjivanje toga (sem eksterno) i takve stvari su uglavnom vec dosegle vrhunac, sada samo mogu da se prave bolje zbog boljih mogucnosti aproksimacija koje danashnji kompovi mogu da izvrshe.
Pravi goal iz oblasti igara, prema mom mishljenju, bio bi programiranje nechega shto bi igralo poker, ali s glavnom idejom programa koje je daleko od ovoga shto se do sada pokushavalo (a to su uglavnom pokushajji primenjivanja istog principa (uz, naravno, odredjene izmene i prilagodjavanja) koji je uradjen za shah) - goal bi bio nauchiti da igra s svim elementima igre, blefom, laganjem, sumanutim taktikama u ochajnim momentima, i sl. Ali, to je sumanuta ideja, nece to skoro moci ni da se uzme ka' ozbiljno, nazhalost.


Koliko god dobru masinu za igranje igara (sah, poker,...) napravio to se ne moze nazvati inteligencijom.

Inteligencija podrazumjeva sposobnost ucenja a ne proracunavanje vjerovatnoce ili izvrsavanje nekog unaprijed zadatog backtracking algoritma.

Inteligencija bi bila kad bi ta masina igrala bolje t.j. ucila nakon svake odigrane partije, a to bi znacilo da sama prepravlja algoritam po kome radi (sto i jeste poenta Tjuringove masine). Za sada je cini mi se tako nesto miljama daleko.

#22 iDemo

iDemo
  • Members
  • 5,385 posts

Posted 28 July 2010 - 14:56

Koliko god dobru masinu za igranje igara (sah, poker,...) napravio to se ne moze nazvati inteligencijom.

Inteligencija podrazumjeva sposobnost ucenja a ne proracunavanje vjerovatnoce ili izvrsavanje nekog unaprijed zadatog backtracking algoritma.

Inteligencija bi bila kad bi ta masina igrala bolje t.j. ucila nakon svake odigrane partije, a to bi znacilo da sama prepravlja algoritam po kome radi (sto i jeste poenta Tjuringove masine). Za sada je cini mi se tako nesto miljama daleko.

Da li se racuna u 'sama uci' ako je sposobna da doda upravo odigranu partiju u bazu podataka partija koje ce u sledecim partijama (opet i opet) da pretrazuje u potrazi za najboljim potezom?

#23 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 28 July 2010 - 15:11

Inteligencija podrazumjeva sposobnost ucenja a ne proracunavanje vjerovatnoce ili izvrsavanje nekog unaprijed zadatog backtracking algoritma.



Naravno, to je neupitno. Uostalom, i u prvom postu sam pomenuo child machine kao shto je npr Hal na ovom sajtu, koji i pokushavaju da imaju takav pristup (naravno, to je za mogucnost konverzacije, ne igre) - da imaju veliku sposobnost uchenja jezika iz priche sa ostalima.


....
i

Child machine poput Hala

http://www.a-i.com/s...p...=2&root=115

dostici sposobnost konverzacije da prodju Tjuringov test? ....



Ipak, veliki je problem shto josh uvek nije dovoljno postignuto sa tim, a pitanje je da li je sam pristup dovoljno vredan da se i dalje ide njime bez preterano vidljivih rezultata.

#24 uroshenko

uroshenko
  • Members
  • 295 posts

Posted 29 July 2010 - 03:38

Da li se racuna u 'sama uci' ako je sposobna da doda upravo odigranu partiju u bazu podataka partija koje ce u sledecim partijama (opet i opet) da pretrazuje u potrazi za najboljim potezom?

Jok, osnovni algoritam ostaje isti.

BTW kakve crne veze imaju pattern recognition tehnike pominjane u januarskim postovima sa AI?


e da, ovo:

Inteligencija podrazumeva shvatanje, razumevanje, svesnost...

Je nešto što bi ja nazvao katastrofalno nedovoljnom definicijom. Ms'lim, šta je gornjim rečeno? Kao što nemamo egzaktnu/upotrebljivu definiciju termina "inteligencija", nemamo ni definiciju termina "čovek" (doduše oba pitanja su daleko više u domenu transhumanizma negoli inžinjerski problem, ali vrlo brzo će doći vreme kada će se odgovor na oba pitanja morati dati pošto poto).

#25 slow

slow
  • Members
  • 3,778 posts

Posted 29 July 2010 - 10:49

nemamo ni definiciju termina "čovek" (doduše oba pitanja su daleko više u domenu transhumanizma negoli inžinjerski problem, ali vrlo brzo će doći vreme kada će se odgovor na oba pitanja morati dati pošto poto).


Čovek je jedino biće koje ima svest o sopstvenoj nesvesti.  :ph34r:

#26 uroshenko

uroshenko
  • Members
  • 295 posts

Posted 29 July 2010 - 11:00

Čovek je jedino biće koje ima svest o sopstvenoj nesvesti.  :ph34r:


Dok ostala definiše nesvest o sopstvenoj svesti

#27 slow

slow
  • Members
  • 3,778 posts

Posted 29 July 2010 - 11:40

Dok ostala definiše nesvest o sopstvenoj svesti


Pa da. Ako životinje npr. imaju neki oblik svesti one su nesvesne kvaliteta te svesti. Čovek je svestan svojih ili tuđih kognitivnih nedostataka (uglavnom), životinja samo fizičkih (npr. kada predator u nekom obliku obradi informaciju koja je životinja u krdu, ranjena ili bolesna, pogodna za napad).


Što se veštačke inteligencije tiče, pitanje je da li ona može autonomno da oceni svoje nedostatke.

Seti se onog antičkog o ''znam koliko ne znam'' ili ''znam da ništa ne znam'' kao definicije mudrosti

Edited by slowmotion, 29 July 2010 - 11:45.


#28 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 29 July 2010 - 12:03

Pa da. Ako životinje npr. imaju neki oblik svesti one su nesvesne kvaliteta te svesti. Čovek je svestan svojih ili tuđih kognitivnih nedostataka (uglavnom), životinja samo fizičkih (npr. kada predator u nekom obliku obradi informaciju koja je životinja u krdu, ranjena ili bolesna, pogodna za napad).


Što se veštačke inteligencije tiče, pitanje je da li ona može autonomno da oceni svoje nedostatke.

Seti se onog Aristotelovog o ''znam koliko ne znam''


(al' ova tema shetka po svim meridijanima :D ) bold - kvaliteta svesti? To nije toliko bitan problem, imati svest/nemati svest se obichno u kognitivnim naukama upotrebljava kao apsoultan predikat - tj. kao npr. 'biti trudan' - ne mozhe malo da se 'ima svest' , isto kao shto ne mozhe malo da se bude trudan. (ovo kazhem da bih povukao granicu izmedju upotrebe termina 'imati svest' u politichkom smislu ili chak svakodnevnom govoru, gde je potpuno smisleno reci za nekoga "X nije imao svesti o tome koliko je trebalo da ima" or smthng like that, tj. da se rangira kvalitet te svesti, dok se ovde termin ne upotrebljava na taj nachin.)

Dalje, nisam siguran da je nediskutabilno da bi bilo moguce reci za nekoga ko nije svestan svoje svesti da ima svest. Odnosno, smatramo da je samosvest nuzhna (shto ne znachi da je i dovoljna) osobina svesti. Tako i za zhivotinje za koje smatramo da imaju neki oblik (bitno je da je rech oblik, a ne nivo, zbog gorerechenog) svesti, smatramo da imaju i samosvest. [naravno, ovo shto sam sad naveo nije ni samo potpuno potvrdjena teorija, jer je sve ovo daleko od nauke koja zna 'u potpunosti' shta i sa chime radi]

A ne bih Aristotela petljao u ovaj problem, daleko od toga da je on imao neshto preterano danas relevantno da kazhe na ovu temu [shto je, sa obzirom na razvijenost neuronauke, medicine, [pa i logike i kompletne nauke] tog doba i razumljivo]. Ali bih preporuchio jedan zanimljiv dokumentarac (the secret you) koji je iznenadjujuce puno informativan, i ne mogu mu se uputiti prevelike zamerke ni kad se bavite materijom koja se tu obradjuje. :ph34r: :)




Kao što nemamo egzaktnu/upotrebljivu definiciju termina "inteligencija", nemamo ni definiciju termina "čovek" (doduše oba pitanja su daleko više u domenu transhumanizma negoli inžinjerski problem, ali vrlo brzo će doći vreme kada će se odgovor na oba pitanja morati dati pošto poto).


Da. Zato i nema dovoljno egzaktnog odgovora, ljudi iz ove oblasti po difoltu takve ne daju. Tjuring je upravo pokushao da iznese jedan odgovor za poitanje inteligencije koji je egzaktan, ali, iz danashnje perspektive mislimo da nije dovoljno dobar. Tkd, my guess would be, da je potrebno chekati nekog novog genijalnog matematichara/upiushiteegzaktnunauku koji ce se zainteresirati za tu, delimichno filozofsku stranu problema, i nadati se da ce dati egzaktan odgovor. :D

#29 slow

slow
  • Members
  • 3,778 posts

Posted 29 July 2010 - 12:26

(al' ova tema shetka po svim meridijanima :ph34r: ) bold - kvaliteta svesti? To nije toliko bitan problem, imati svest/nemati svest se obichno u kognitivnim naukama upotrebljava kao apsoultan predikat - tj. kao npr. 'biti trudan' - ne mozhe malo da se 'ima svest' , isto kao shto ne mozhe malo da se bude trudan. (ovo kazhem da bih povukao granicu izmedju upotrebe termina 'imati svest' u politichkom smislu ili chak svakodnevnom govoru, gde je potpuno smisleno reci za nekoga "X nije imao svesti o tome koliko je trebalo da ima" or smthng like that, tj. da se rangira kvalitet te svesti, dok se ovde termin ne upotrebljava na taj nachin.)


Ako svest shvatimo na binaran način, to jest ako je ima ili nema, a nikako da je ima više ili manje, odnosno da ne postoji niža ili viša svest, onda bi svest bila u osnovi nešto različito od inteligencije. Jedna od osnovnih karakteristika inteligencije je njena gradacija, koja je neizostavni deo humora, ne samo naučnih teorija. Dobar, loš, zao,...pametan, glup, najpametniji   :)

Edited by slowmotion, 29 July 2010 - 12:26.


#30 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 29 July 2010 - 12:46

Ako svest shvatimo na binaran način, to jest ako je ima ili nema, a nikako da je ima više ili manje, odnosno da ne postoji niža ili viša svest, onda bi svest bila u osnovi nešto različito od inteligencije. Jedna od osnovnih karakteristika inteligencije je njena gradacija, koja je neizostavni deo humora, ne samo naučnih teorija. Dobar, loš, zao,...pametan, glup, najpametniji   :ph34r:


Opet, slazhem se na svakodnevnom nivou upotrebe ove rechi. 'Inteligencija' zaista koristimo u svakodnevnom govoru gradacijski. Za oblast AI i dela kognitivne nauke koja se bavi pitanjima da li su josh neki poznati nam oblici zhivota inteligentni, ne koristi se rech tako, vec kao apsolutan predikat, you are, or you are not. Tek kada bi neki oblik zhivota okarakterisali kao inteligentan po toj upotrebi rechi, mogli bismo da pochnemo da za ocenu njegovih intelektualnih sposobnosti upotrebljavamo rech 'inteligencija' u svakodnevnom smislu.