443 replies to this topic

[jugoplastika]

http://aktualac.net/...tike-drugi-dio/

 

još malo starih slika. ima i nešto sa utakmica protiv Partizana

[Ridjis]

Ej Vi.
Svi znate da navijan za Hajduka od malih nogu. Osin njega u gradu postoji i NK Split. Od Meja di san zivija do Gripa di san isa svaki dan obavezno prodjen kraj njihovog stadiona. Nemos falit ako igraju utakmicu ili treniraju. Ipak nikad ih nisan isa gledat osin naravno kad su igrali protiv Hajduka. Jednostavno me ne interesiraju. Ali isto tako nikad nisan ima potrebu otic na stadion i vridjat ili srat po njima. Ma niti pljunit iz auta u pravcu stadiona. Jednostavno navijan za drugoga i vi me ne interesirate. Zasto ovo pisen. Ne mogu razumit potribu nekih ljudi da odu na neki portal i otvore clanak o ljudima koje ocito ne vole i onda seru po njima. Ja san uspija iz ove nase male grupe eliminirat sve negativce bez prilike na zalbu. Dokle god van buden zanimljiv pisacu a kad prestanen slobodno mi recite. Fala. Dovidjenja. No hard feelings. Meni je ovo sve skupa iznenadjujuce otislo u neku sferu di se nisan nada ni u ludilu, ali neka. Valjda ste nostalgicni za nekim sretnijim vremenima ili za svojon mladosti. Neki mozda samo postuju velikog sportasa koji je sve postiga samo radom. Svejedno zasto ste ovde dokle god gustate. I nikad nisan neke negativnosti vidija od vas sta me pratite. Sve normala i neka tako ostane. Moze se o svemu normalno razgovarat.
Neki portali valjda procijene da in je to zanimljivo i kopiraju moje postove. I onda najezda zombija. Ljudi koji te ne poznaju, nikad s tobon nisu progovorili ali te ne vole. Mora bit da je tesko NE otvorit clanak.
Ljudi nastojte da je casa uvik polupuna a ne poluprazna. Previse je negativnosti oko nas zato se bas trudin da sa svakin u ovoj grupi komuniciran. Nekad ne stignen odma ili preskocin jer je toga dosta ali se trudin koliko god mogu gurat neku pozitivu. Ne mogu sa svima stic popit kavu ili doc u posjetu negdi jer jednostavno ne stignen od obaveza. Tu i tamo ocu. Zdravi i veseli bili.

 

Izgubljena generacija
Kad vec pricamo o proslosti evo jos jedna interesantna poveznica. Sigurno niste znali da je Damir Duplancic zvani Cunko ili Dupli kako ocete, trenira kosarku a usput isa s menon u skolu. Igrali smo skupa neko vrime kod Petra Bezelja. Znamo se dakle nekih skoro 37 godina (pun k....) Bija je malo svojeglav pa ga trener nije volija i zivot je nastavija priko tenisa, muzike i radio emisije. Jedan od onih likova koji je polako posta prepoznatljivi simbol grada. Njegove Izgubljene generacije sridon u 8 navecer su nezaobilazne za sve nostalgicare onog vrimena u Splitu. Poseban mi je gust slusat kad san negdi daleko, daleko. Tako iman slusanje Izgubljene u taksiju u Cambodiji, u avionu nasrid Atlantika na putu za Ameriku, u Maleziji, Qataru da ne govorin di sve po Europi. Jedino sta mi je draze su predstave Izgubljena na daskama. Ipak je sve to uzivo nekako blize srcu. A njegove ideje genijalne tako da je steta sta ih ne radi cesce. Za moj 50-i rodjendan smo napravili nezaboravnu emisiju na daskama i zajebanciju iza u Fabrique. Da ga nema tribalo bi ga izmislit. U neku ruku ga smatran nasljednikon Mosora u gradu Splitu jer siri pozitivnu energiju priko radio valova ali i uzivo. Svaki njegov DJ nastup je u stanju rasplesat bilo koga osin mene naravno. Dupli ne daj se. Upri jos bar ovoliko koliko se znamo jer je uz tebe osta jos Martin i Mama Je sta ne propustan. Steta sta su ograniceni na tri minute.

[Ridjis]

Jedan dobar o roditeljima u danasnjem sportu
 

Roditelji
Evo jedne koju moran napisat jer me to godinama mori ali zbog nedavnog dogadjaja bas moran. Izbjegavacu imena jer ne zelin nikome radit niti reklamu niti vridjat. Dakle, zove me prijatelj dobar i pita mogu li popit kavu s jednin roditeljen ciji mali igra balun. Kazen ja njemu da neman nikakve veze s nogometon ali frend je frend i ajde. Nadjemo se mi i lik trazi sponzora. Kaze da ako mali trenira u Nike ili Adidas da ga drugacije gledaju skauti. Ja gledan u nevjerici. Bas si meni nasa tu pricu prodat i kazen ja njemu lipo da to nema veze s vezon. Onako fino ga pokusan osvjestit i kazen da cu prvo pitat nekog prijatelja koji se bavi nogometon ko je mali uopce. I onda nakon par dana shvatin sve. Mali se slika s menon naravno i stavi na instagram da san mu ja menadjer i da smo potpisali ugovor. Tako da ako cujete da se bavin s time apsolutno NIJE ISTINA. Ne zelin se bavit s time niti u kosarci a kamoli tamo di neman pojma. I na kraju cujen da mali i nije bas neki talenat kako mi je prezentirano. Klasika. 
To je samo jedan primjer sta danas rade roditelji tin jadnin klincima. Di god dodjes vise po ogradama i deru se na dicu sta tribaju radit. Svi su zavrsili fakultete kosarkaske, nogometne, kondicione i sve druge potrebne za stvaranje igraca. Jadnu dicu maltretiraju psihicki i fizicki u nastojanju da od njih naprave Messija ili Kukoca. Ne razumiju da to tribaju radit klubovi i treneri. Da dici u glavi rade problem jer bidni ne znaju koga ce slusat. Prisustvova san utakmici na Gripama di trener vice klincu da pridje blize u pritisak igracu a roditelj s tribine vice da se makne od njega jer je brzi ovaj. Sad vi meni recite sta je u glavi klincu od 15 godina. Ako ne pridjen izvadice me trener i vikat a ako se ne maknen stari ce mi vikat posli utakmice. I sta mislite sta ce bit od njega. Nista. Ka sta nista nije bilo ni od ovog jer je to dite nestalo s radara ozbiljne kosarke a predispozicije su bile tu. Raznorazni advokati, racunovodje, doktori , mesari, frizerke,zidari i ostali molin vas ostavite dicu na miru. Poticite ih da se bave sporton ali svaka opsesija novcen i uspjehon je totalni promasaj. Sport kojin se bavis moras prvo volit i gustat ic na trening svaki dan. Ipak je to samo igra. Sve ovo drugo dolazi samo od sebe. Neko ko je talentiran se vidi iz aviona. Ali to vi roditelji ne mozete vidit osin ako se niste tin sporton profesionalno bavili. 
I jos za kraj jedna bitna stvar i zamjena teza. Menadjeri bi trebali radit za igrace a ne igraci za menadjere.
 

[Ridjis]

Trst
Tamo negdi 71-72 godine vode mene starci u Trst. Znate kako je bilo u ono vrime. Jedan program na televiziji cili dan a drugi tek od popodne. Informacija nemas samo san cuja za neki tamo Trst di se ide po rebatinke. Sili mi u famoznog Pezoa 404, takozvanog repasa i vozi cilu noc do tamo. Kad smo dosli parkirali na njihovu rivu i ja iden izac iz auta. Riva in je bila poplocana onin kockama sican se ka danas. Otvorija san vrata i prstima dira po podu da vidin jeli to isto ka kod nas. Kako smo dosli rano ujutro prva stanica je bila mala samoposluga. Tu smo uzeli bublice kruva, sira i mortadele. Alooooo.... taljanske mortadele. I limenku Coca Cole. Prvi put san je u zivotu vidija. Onako praznu san je nosija doma za drzat olovke. Starci su nesto kupovali spize i robe a meni su uzeli mali plasticni brod sa vanbrodskin motoron na baterije. Nebi zna sa cime to danas uopce usporedit. Kad su obavili kupovinu isli smo odma nazad. Prid granicu standardno skidanje etiketa i oblacenje na sebe sve sta moze stat. I onda scena iz Malog mista kad Bepina ide iz Trsta. Cin je oni carinik starome vratija pasose ja viknen da mi dobaci brod koji je stari sakrija negdi po autu. Mos mislit vridnosti. Stari me prisika pogledon i srica da ovi carinik bice nije cuja. Bija san glavni na Bracu par dana dok ga jedan dan nisan upalija na plazi i kako je bilo malo valova odnilo mi ga je a ja se boja dubine i ode on nazad u Italiju. Plaka san ka rodna godina cilo lito.

 
 

Na danasnji dan se moran sitit moje stare majke. Dunja se zvala, mislin da nisan napisa zadnji put. Stari je Niko baj d vej. U neko doba neznan ni sam kad i kako san ih poceja zvat stari i stara. Tako su ostali do dan danas pa rekoh eto da se zna. Sa staron san ima odnos ka iz filma Zikina dinastija. Ljubi ga majka. Tako je ona mene zvala. Kad bi zva doma i slucajno se javija stari bilo bi samo;Evo ti mater. A kad slucajno nebi nazva jedan dan ona bi zvala mene i pitala sta san ljut na mater. Kad se razbolila (rak naravno) okrenija san sve zivo za pomoc joj i produzit zivot. Vodija je u Rim, Atenu, Zagreb po bolnicama. Borila se ka lav pet godina i na kraju otisla na neko bolje misto odakle nas gleda i pazi. Taj zadnji dan nikad necu zaboravit. Stari i ja kod nje u sobi a ona svjesna svega jos lagano je imala snage za pricat nakon pete operacije. Zove nas doktor vani i kaze da je stara gotova i da nece 24 sata izdrzat. Nama to nije tako izgledalo ali covik zna sta govori. Ulazimo nazad u sobu i ona onako na pola otvori oci i pita. Sta ste vi tamo s doktoron isli sapcat. Kad mi tada srce nije puklo valjda nece nikad. U sekundi se moras sredit i nesto joj suvislo rec da ne primjeti. Kako ti kupus. Kaze ona meni da doveden sestru iz Splita. Isti dan doleti sestra i stara potira nas dva iz sobe. Sestri kaze. Gledaj, ispod druge desne police ormara imas zalipljenih 100 maraka, ispod tapeta je knjizica od banke di imas 100 dolara. U zahodu ispod lavandina je zlatni lancic sta je pradida ostavija. Tako je ona njoj sve lipo objasnila. Onda je zvala nas i mene i sestru potirala u Split a stari je osta jos par dana dok nije umrla. Dozivila je najvece moje uspjehe, dva unuka jedino mi je zaj sta najmladjeg Niku nije docekala. On bi bija bas po njenom gustu. Stara moja pocivaj u miru a nema dana da mi ne padnes na pamet.
❤️

[Ridjis]

Kad san vec pisa posebno o materi evo nesto i o starom. Bija je strah i trepet. Nije on nikad tuka da ne mislite osin oni put kad san zasluzija i gore nego se od pocetka postavija tako da kad on kaze nema price vise. Samo te pogleda i sve ti je jasno. Radija je ka pas. Vozija kamione i autobuse. Kad bi dosla placa donija bi doma onu kuvertu sa lovon i trakon od dva metra di su pisali svi moguci odbici. Znan da su pizdili na sve te odbitke ali ja nisan nista razumija. Danas znan sve sta in je smetalo. Stara bi sve raspodilila u jednu plasticnu fasciklu s pretincima. Struja, voda, rezije razne, spiza, kredit i dala starome za kavu. Ona je vodila racuna da sve stima. Stari bi me nekad vodija sa sobon kad san moga od skole ic. Beograd, Bugojno, Vis,Supetar, Hvar. Kad me vodija u Bugojno prvi put san vidija pravi snig. Ono sitno u Splitu se ne racuna. Zaustavija se na Kupresu negdi i pustija me ka s lanca. Ja glavon pravo u snig i ka bager guran isprid sebe. Mos mislit rukavica i opreme sta san ima. Mokar posli 10 minuti ka crkveni mis nazad u kamion se grijat. Na Visu je bila tvornica plasticnih brodova i stari mi je nabavija sandolinu. Bice dobija jeftino jer je zna svakoga na otoku. Ma kakva sandolina. Jahta je to meni bila. Kad san bija na Bracu isa bi svako jutro u Sutivan kupit kruva.
Kupija mi je i biciklu. Bilu Pony kad san prosa prvi razred. Uvalija je mene i nju u kamion i odveja me u Supetar. Prosverca bi me iza i to je meni bilo ludilo ka da san opljacka Pentagon. Prvo san mu pomoga istovarit kamion. Vrice od 50 kila brasna i onda me ucija vozit. Sta je iza mene i drza a ja pedalira nizbrdo. Kako san krenija dobro okrenen se rec mu vidi kako san dobar a on na vrhu brda odavno me pustija. Od straja san se izvrnija odma ali san taj dan naucija vozit.
Kad san napunija 18 godina reka mi je ajmo ucit vozit auto. Odveja me na Poljud. Malo rikverc, prva, druga dva, tri djira po parkingu. U vr glave 15 minuti i kaze vozi doma na Trstenik. Kazen ja njemu jesi ti normalan, razbicu ti auto. Ili vozi doma ili nadji drugog da te uci. Uvik je ima metode ka ono za plivanje davnih dana. Mislin se ja ako tebe nije briga za auto nije ni mene. I ja lipo od Poljuda do Trstenika odvozija i jos priko Kmana pokupili staru. Ona kad me vidila za volanon usrala se vise od mene. Dosa san doma a samo mi se jedan put ugasija. Eto ti kaze on meni. Sad mos u skolu ic polagat. U stvarno san sve izpolaga iz prve. Najvaznija njegove lekcije su bile;Nikad ne gledaj auto isprid sebe nego dva, tri isprid. Svako stablo, pjesak, kanta za skovace uz cestu su potencijalni problemi. Sve moras pratit i ne boj se. I zapanti da se na svakoj cesti 3 auta mogu mimoic ako su sva tri prisebni ali ako jednoga uvati panika najebali ste sva tri. Ziva istina. On je dolazija na sve utakmice dok stara nije mogla to gledat uzivo. Karta, tribina. Nikad nije usa u klub pitat nista.
Kad smo osvojili zadnju titulu Toni i ja otisli kod Kolje Mjede probusit usi. Dosa ja doma a on s vrata. Skidaj to. Nisan tija a on vise nije ponovija. Tu smo izgleda zaminili uloge. Nikad nije trazija nista od mene. Ni on ni mater. Mogli su doc i rec ajde sine kupi nan Mercedes ili nesto tako. Nikad. Skromni od pocetka do kraja. Pomaga san in ja fala bogu, pomazen i danas ali uvik normalno. Nikad zahtjevi. Staroj san donija neki medaljon s Kariba. Nosila ga je par miseci i vratila mi ga. Sinko sta ce to meni. Umrla je s jaketon Messaggera sta san ja dobija od kluba. Sacuvaj boze da bi me uvalila u trosak. Kad je bija rat stara i sestra sa malon od misec dana su dosle kod mene u Rim. Stari nije tija iako je vec ima pet banki. Osta je doma cuvat pekaru. Jedino je dosa par dana po Toyotin djip pun medicinske opreme za 4.brigadu sta san posla u Split.
Kad je proda garazu koju je dobija od svoga oca donija je meni pare i reka. Ti si sad glava kuce i drzi. Brines o nama vec toliko godina i znaces bolje upravit nego ja.
Eto to su van moji starci. Sad van moze bit jasniji i moj zivot i stavovi. Ne pada jabuka daleko od stabla.

[Ridjis]

 

 

Opet moja stara na tapetu. Iako nikad nije isla na utakmice jer nije mogla gledat da mene neko udre ili sacuvaj boze da izgubin, imala je jedan svoj mali svijet koji mi je dala kad san zavrsija karijeru u Jugoplastici. Desetak godina je ona ka hrcak skupljala isjecke iz svih novina di bi nesto pisalo o meni i slagala u jednu knjigu s tvrdin koricama. Bice se nije nadala koliko ce toga bit pa je izasla i druga a i treca knjiga puna njenih isjecaka i natpisa. Kad mi je to dala posli pustih godina nisan moga virovat. Da san Amerikanac ovo bi vridilo miljune a ovako miljune vridi samo meni. Danas idu slike svih listova prve knjige a ostale dvi svako 7-8 dana da imate vrimena listat jer je toga puuuuuno. Have fun.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ridjis]

Interesantan ovaj drugi tekst "Omladinci odusevili"  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Ridjis]

 

 

 

 

 

 

 

 

[AkoPostaveNekogVisokog]

Ne moze ni Mairosu sve sam da stigne, pa evo jedan njegov tekst za dušu svih nas koji smo rasli uz Winston YUBA ligu
https://www.beforeaf...jednom-u-srbiji