443 replies to this topic

[Ridjis]

Amo dalje. Iz Splita odlazin u Rim. Potpisujen najveci ugovor u povijesti i odma postajen neprijatelj svima. Ljubomora je zajebana stvar. Od protivnika,sudaca,navijaca, svi me gledaju popriko ka da san in ukra nesto. Sve to skupa meni samo dobra zivotna skola. Iz jednog teskog rada i discipline ulazin u lagodni polurad i jet set nacin zivota. Privatni avioni, autobus samo za nas po mjeri i slicne pizdarije. U tom trenutku covik lako poludi i prilagodi se. Mislis da se s lovon moze kupit sve. Medjutim tako nisan odgojen i preda mnom se ukaze ogledalo. Kaze ajmo mi malo radit i sve ce doc na svoje misto. Da ne duzin previse ko ne razumi neka procita objavu o treneru Bianchiniju prije koji dan. Ljudi koji su vodili klub nisu bas imali neki plan i program nego su ukrcali najbolje sta se moglo kupit i tili bit prvaci. Kako to ne ide bas tako nego triba radit sve in se razbilo vrlo brzo. Prva godina ajme majko da bi drugu godinu s pomocnin treneron dosli do osvajanja kupa Koraca i polufinala play off-a. Trecu godinu klub je prodan i razmontiran brzinom munje. Mahorna su potirali jer je na treningu razbija stolicu zbog loseg zalaganja Talijana. Shvatin odma da ce tu bit silovanja i dogovorin raskid ugovora bez penala samo da mi daju papire di ocu. Sve u svemu jako korisne tri godine. Mozda jedna viska ali san ima prilike igrat sa dva vrhunska NBA profesionalca. Michael Cooper, inace clan petorke legendarnih Lakersa i Rick Mahorn, clan legendarnih Bad boysa iz Detroita. Dva totalno razlicita tipa a savrsena za naucit nesto. Cooper je bija primjer profesionalca u svemu. Od treninga, ponasanja, spavanja na vrime, odrzavanja tijela u teretni. Bas sve po zanatu. Rick je bija veliko dite. Trening i utakmica uvik 100% a van toga vece dite nisan vidija. Odma smo se naravno sprijateljili i nakon misec dana donese on iz Amerike neke paintball pistolje. To tada nije bilo vidjeno u Europi. Isli bi okolo i pucali jedan po drugome i po zidovima. Sve je bilo ok dok nije jedan dan sta na pumpu i ja naletija da me on ne vidi. Puca san mu u vozacko staklo koje je nazalost bilo otvoreno usrid zime. Direkt u civericu. Kad me tada nije ubija nikad nece. Srica san uspija utec s auton pa dok smo se vidili sutra dan prosa ga je bijes. Ali nisan prosa liso. Usrid treninga je zaglumija zglob i otisa pravo u ducan kupit sav slag u spreju sta je bilo i raznobojne konfete. Naspreja mi je auto od glave do pete i posuja konfetama. Tako san mora vozit doma da mi oprosti. Samo san moga obrisat malo da vidin isprid sebe. Var zivi s njime godinu ipo dana.
Tuc se protiv njega na treningu je bilo neopisivo. Ljudska gromada, jaci od svih sta san u zivotu igra protiv. Tako san okusija pravi NBA.

 

Treca godina u Rimu osjetin da je vrime za promjenu. Oni prodali klub, novi vlasnik neambiciozan a Boston vec odavno zove. 3-4 puta je bila manja lova ali me to nije bilo briga. Izazov me vuka ka magnet. Dosa san u Boston ka rookie i tako su se ponasali prema meni. Jos iz Europe. Kreces od nule nosit torbe i slicno. Prve pripremne utakmice po par minuta. Ko da me neko na Mars bacija. Medjutim kako san se pripremija ka zvir sa Zmajen brzo je sve to doslo u red. Nikad necu zaboravit prvu utakmicu sezone. Petak a nama dolaze Knicksi u Garden. Kisa lije i ja krecen na vrime u dvoranu a vanka totalna blokada prometa. Stojin u mistu po ure i kad vidin da bi moga zakasnit zoven Zeljanu na telefon da dodje pokupit auto a ja na noge po kisi. Srica nije bilo daleko od doma do dvorane. Ostavija auto na srid ceste upaljen sa kljucen u bravi samo da ne zakasnin. Nakon 6-7 minuta od pocetka utakmice kaze meni trener ides umisto Pinckney-a. Stojin u prolazu izmedju zapisnickog stola i novinara, cekan prekid i gledan u sve one zastave na krovu. Prodje mi kroz glavu. Jebate, balavac iz nekog malog Splita ulazi igrat u veliki Boston Garden where Havlicek stole the ball. Kakav osjecaj. Cin san usa trema me prosla i do kraja utakmice san odigra odlicno, da jedno 15 koseva i odusevija publiku da su odma poceli skandirat Dino, Dino. Zamisli dosa neki lik iz neke Kroejse i zna igrat. Wow. Nisu tada znali jesan li iz Rusije ili Koreje. Malo po malo posli jedno misec dana uletija san u petorku i vise nisan pusta iz ruku. U drugi misec posli pola sezone udren glavon u zid. Bez obzira na izvanredne pripreme ispraznija se tank i ja nakon 5 minuti utakmice nemogu maknit. Ka bolestan disen na skrge. Tu odigran jedinu utakmicu u zivotu bez kosa. Sut 0-14 protiv San Antonia. Sutradan dolazimo u Phoenix i doceka nas Danny Ainge i krene meni govorit. Ti ces uspit big time u NBA. Lako ti me zajebavat na 0-14. Ne, ne kaze on meni. Nije zajebancija. Igras 18 minuta, sutnes 0-13 i imas muda sutnit 14-u. Nema problema za tebe.
Kako san bija u krizi trener mi zabrani trenirat. Kaze odradija si Europsku sezonu i triba ti odmor. Meni to nikako u glavu. Klin se klinon izbija. Zoven ja Zmaja hitno u Ameriku i on i ja vanka sa dvi tute, kapa i jaketa na trcanje na minus 20. U autu termosica caja i grijanje radi non stop. Nema kruva bez motike. Vrlo brzo san se vratija u ritam nakon toga. Druga godina je bila jos bolja sa manje oscilacija. Te godine smo u play offu imali Orlando sa Shaqon na kolinima. Izgubili prvu kod njih 50 razlike a drugu ih dobili 10 kod njih. Doma trecu vodili 3 zadnji napad njihov. Ispadne in balun iz ruke a ovaj nas nije vidija nego se okrenija zagradit. Balun se odbije njima u ruke i daju nan tricu za izjednacit sa sirenon. Nakon toga smo se raspali. Steta. Trecu godinu san ima osjecaj da mogu dat 20 svakome u bilo kojoj dvorani. Samopouzdanje mi je bilo na vrhu. Igra san s lakocon. Tamo negdi pred kraj slomije mi u jednom skoku Mason kost u saci desne ruke i tu san pauzira jedno misec dana. Steta jer bi bili opet u play off-u. Cetvrta godina vec na lito osjetin da me probada kolino u polucucnju. Platija san igranje za reprezentaciju i klub non stop. Hrskavica se potrosila i pocelo je bolit sve vise i vise. Igra san malo losije a kako je iducu godinu izlazija na draft Tim Duncan meni preporuce operaciju na pola sezone. Shvatija san poruku pisca i oden to sredit. Nakon sezone promini se trener i ovaj novi nije me ima u planu iako je prica suprotno. Izlaga me na sastanku i ja odlucin nazad. Dosta mi je bilo neambicioznih igraca koji bi nakon poraza igrali na karte i smijali se ka da nista nije bilo. Mene su vukli trofeji, finala i adrenalin. Tako ja lipo prihvatin Pao.

[Ridjis]

Atenu san izabra najvise radi Piksija. Docekalo me ka veliku zvijezdu u klubu a novine i navijaci s velikon skepson zbog kolina. Vrlo brzo je to selo na svoje misto. Doduse ima san problema sa suigracima, pogotovo Grci jer nisu navikli radit. Bilo je tu razbijanja boca, stolica i stolova. Godinama nakon mog odlaska kad bi sreja neke tada vec poznate Grcke igrace i reprezentativce rekli bi mi da su tih godina tek shvatili kako se postaje pobjednik. Zahvaljuju se do neba jer san in pokaza put prema gore i nacin. Ali djelon, ne ricima. Danas kad dodjen u Grcku docekan san sa vecin postovanjen nego doma. Inace kako san u Bostonu trecu godinu osjetija totalnu napadacku moc tako san dolaskon u Pao osjetija da san obrambeno sazrija do kraja i da vodin ekipu za ruku u oba pravca. Totalna kontrola i nadmoc. Suigrac mi je bija famozni Byron Scott iz Lakersa. Odma smo osvojili prvenstvo protiv jakog PAOKa sa Stojakovicen u glavnoj ulozi. Posli 14 godina osvojit titulu u Grckoj donosi tretman bozanstva. Drugu godinu opet dobro. Igramo finale play off-a protiv Olympiakosa i oni imaju prednost domaceg terena. Nikad u povijesti Grcke kosarke se nije dogodilo da prvi u regularnom dijelu nije bija prvak. Oni su vec slavili titulu a igraci trosili bonuse na auta. To znan jer san kasnije igra s njima. Jedino nisu racunali na moju ludu glavu i ekipu koja je sazrila za pobjedu u gostima. Pred poluvrime gubimo 3 razlike i oni imaju napad. Promase, ja skacen i u zraku gledan semafor. 2.6 sekundi do kraja. Izracunan u tren oka sta mogu, dva brza driblinga do centra i pali. Od table ka oko. Izjednacenje i momenat okrenut na nasu stranu. Drugo poluvrime otvorimo sa 9-0 i do kraja nismo ispustali prednost. Kad god bi prisli blizu rjesava san teske stvari. Ili kosevima ili otvaranjen prostora za druge. Nasi navijaci ludi. Panathinaikos gurnut u sferu ozbiljnih klubova i ulaganja. Ja zbog incidenta sa sinom predsjednika zajedno s Piksijen odlazin i ne osvajan titule prvaka Europe koje su dosle ubrzo ali mi je to otvorilo neka druga vrata i neka nezaboravna zivotna iskustva vridnija od titule prvaka Europe.
Sta se tice incidenta lik nas je vridja i pljuca nakon utakmice kad san jos bija pun adrenalina i reakcija je bila instiktivna. U tom momentu ne triba ti puno. Neprimjereno s moje strane ali jebiga. Bas ic mavat crvenon krpon isprid bika ljutog ka pas nije pametno. Posli par godina smo se culi i izgladili sve skupa.
Moran dvi pizdarije s Piksijen napisat.
Zamisli ti njega da me izvadi iz igre kad ja to tako nisan mislija. Mater ja njemu, fala bogu on meni i nas dva kuma ne razgovaramo. Onda moja zena zove njegovu kad se sutra ide na put i ko vozi. Dolazimo jedan po drugoga i do aerodroma ni slova. Tako desetak dana komunikacija priko zena do prve dobre utakmice.
Prije svake utakmice imali smo isti ritual. Kava i sok od narance. Jedna od prvih utakmica kad smo kretali s kave povuce on nezgodno pepeljaru koja padne i razbije se. Ja odigran briljantno tu utakmicu i svaka sljedeca kava mora bit isto radi Grckog sujeverja. Dodjemo u kafic i on stavi torbu odma do pepeljare tako da kad povuce torbu baci pepeljaru na pod. Ako ne pukne slucajno vrati je gori i ponovo povuce. Koliko ih je samo razbija u dvi godine.
I jos dva momenta iz Beograda i Zagreba. Idemo igrat kup prvaka protiv Zvezde. Ovi moji stave dva cuvara da me prate u stopu. Jedan isprid mene a jedan iza non stop. Spavaju priko puta moje sobe s otvorenin vratima. Jedan spava a drugi u sobi na stolici gleda moja vrata. Meni je sve to bilo bez veze jer nisan bas bojazljiv tip. Samo su mi stvorili nervozu bez potribe. Zna san di iden i pretpostavlja kakva ce bit atmosfera. Cuja san fala bogu da mi jebu sve po spisku, da Tudjmana pecu i okrecu ali moja moc koncentracije je bila jaca od svega. Toliko san izbacija sve suvisno iz glave da san odigra skoro savrsenu utakmicu. Prvo poluvrime bez promasaja a sve skupa samo dva. Dvadeset i kusur koseva, neznan ni sam vise koliko skokova i kljucna banana na plus jedan u zadnjoj sekundi na Rakocevicu. Kad san kasnije gleda snimku tek onda san cuja da su svih 40 minuta samo mene vridjali bez sekunde stanke. Gadjanje kovanicama i svime sta in je doslo pod ruke. Just another day in office. Nema veceg gusta u nego takvoj atmosferi dobit i igrat dobro.
Dodjemo u Zagreb igrat protiv Cibone. Dolazin doma, svi prijatelji oko mene a mi super favoriti. Prije pocetka Slavko Cvitkovic me moli da odma iza utakmice uzivo iden na tv. Ocekivali smo laku pobjedu i ja onako nezainteresiran previse krenen mlako u utakmicu. Oni vode stalno i meni dodje neki asist sam ispod kosa. Zakucan onako mlako samo da ga stavin i onda krece u dvorani skandiranje Dino cigane. Big mistake. Instant su mi narasli rogovi i pretvorija san se u samog Djavla. Zgazija san ih sam samcat, slavija svaki kos ka da je gol i provocira svih do te mjere da me Cvik nije tija primit na televiziju posli. U biti ne diraj lava dok spava.

 

[calisthenics routine]

[Ridjis]

 

 

Zadar. Ko nije igra u Zadru a ima je priliku nezna sta je propustija. Nema tih para koje to mogu platit. Danas cu vas udavit jer nemogu priskocit neke price. Prvo kako je uopce doslo do toga. U to doba samo su dva kluba placala velike ugovore. Kako san iz jednog otisa iz vec poznatih razloga ovi drugi su znali da nema ko platit ni blizu te su pokusavali spustat cijenu i odugovlacit. E tu su se zajebali. Dodje meni Bura i kaze ajde treniraj s nama da se odrzavas pa kad ti uleti neka ponuda ajde svojin puten. Meni se to svidi i dogovorin se za cas na puuuuuno manju cifru nego san inace trazija. 4-5 puta manju. I tu nastaje ludilo. Cujen da su po Zadru karuseli ka da su uzeli prvenstvo, da ekipa trubi po gradu i mase zastavama. Kad su ovi iz Olympiacosa culi da san potpisa zovu odma i kazu dacemo sta god oces. Platicemo odstetu Zadru, savezu i kome god triba. Iako san ima na papiru da mogu ic ca nisan tija razocarat ljude. Nebi moga sebe pogledat u ogledalo. To van je sve jedina istina a bilo ko da kaze drugacije laze ka pas. Kad san dosa na prvi trening vidin ja di san dosa. Prvo ulazis u dvoranu di je vise ljudi na treningu nego 90% utakmica po Europi. Predstavljanje ekipe totalno ludilo iza dvorane. 30000 ljudi najmanje. Bengalke, rakete, petarde. Nevjerovatno. Cila sezona je bila nevjerovatna. Igrali smo odlicno i osvojili kup usrid Zagreba s lakocon. Docek nevjerovatan. Ali ne u Zadru nego cilin puten. Trube isprid nas i iza nas. Staron ceston dolazimo na Maslinicki most. Tamo blokada. Dolaze iz suprotnog pravca, sa svih strana. Niko ne vozi tuda. Zaustavljaju nas na mostu i krece tarapana. Puca se iz svih oruzja, totalni urnebes. Dolazi pekarski Tamic i iz njega umisto kruva izlazi ko zna koliko ljudi. Trajalo je to jedno po ure i nekako krenemo svi skupa u koloni u Zadar. Neki lik kuca na vrata i kaze da je dosa na noge iz grada do mosta i da moze li s nama. Naravno da mos. Uru smo jos vozili do grada i oko 4 ujutro na balkon gradske vijecnice. Opet barazna vatra iz svih oruzja. Reka bi Mestar “ludega li grada”. U kupu Saporta smo dogurali do polufinala. Dobro smo igrali sve do kraja. E onda krecu problemi. Arijan slomije ruku i tu smo legli malo u formi. Ja se fizicki satra jer san mora gurat za dva. Izgubili smo startnu jedinicu a oni su se dobro tempirali za kraj sezone. Da stvar bude gora na utakmici u Zadru zabije mi Krstic palac u oko jedno 3-4 cm. Pukne oko ka dinja. Naravno da nije bilo namjerno nego u zaru borbe za balunon. Padnen u nesvjest od bola na momenat. Jedva san dosa do svlacionice i pravo u bolnicu. Tamo mi sasiju dva punta na kapak, stave oni tasel ka gusaru i posalju me doma. Sutra na pregledu drugi doktor gleda,gleda i u trenutku poblidi. Kaze ko ti je ovo jucer gleda. Puklo oko i hitno u operacionu salu na sivanje. Jedna je stvar onako vruc na sivanje a druga kad se oladis. I sve gledas jer ti sije oko. Veselo vece svakako. 4-5 miseci nakon san vidija duplo. Mislija san adio Mare. 
Ekipa. 
Prvo san igra sa Komazecon cilu godinu i to mi je bilo super. Jedan od one slavne petorke iz Barcelone. Drazen,Stojko,Toni,Dino i Arijan. Slagali smo se odlicno. Kako se nes slozit s dobrin igracen. 
Steta loma ruke jer je moglo bit drugacije. Osin njega ruke nan je da Darko Krunic. Jedan izvanredan suter i jos bolji lik. Steta sta mu fizikalije nisu pratile kosarkasku vjestinu jer bi bija zajeban igrac. Braca Ruzic su bili mladi. Korisni obadva. Jure malo iskusniji a Tomo je zna dobro iskoristit prostor sta san mu otvara. Bekovi su nan bila najslabija karika. Ni Kalamiza ni Scott nisu mogli pratit a Marko je ima tek 17 godina. Kako je Marko usa u prvu ekipu. Usljed par povreda ostali smo bez beka na treningu i posalju nan ga iz juniora. Mi sutra dan igramo neku laganu utakmicu a za 5 Cibona u Zadru. Nakon treninga kazen ja Buri. Slusaj me dobro. Ovaj mali sutra mora igrat. Ne bit u ekipi nego igrat 20 minuta. Ovi me gleda koji mi je, ali poslusa. I tako je Marko usa u ekipu i do kraja sezone igra. Pre mlad je bija za neku veliku ulogu ali nan je da dobre ruke. Nakon toga karijera samo takva. Naravno da je to samo velikin radon napravija. Cesto me nakon mog odlaska zva za savjet sta radit i dan danas smo super prijatelji. E sad lik s kojin san se najvise poveza. Hege. Kad san dosa u Zadar lola je skuplja boce viskija na ormaru i tija me vodit okolo sa sobon po kaficima. Isli smo mi vanka ali san ja u ponoc vec bija doma a samim time i on. Svaki dan san ga vuka da igramo basket prije treninga i utakmica. I tako umisto da on mene upropasti ja njega navucen na profesionalizam kojeg prije nije bas volija. Druzili smo se svaki bozji dan. Svako putovanje smo igrali na karte u busu, avionu, aerodromu. Non stop. Odra san ga ka zeca samo da se zna. On osin sta se opametija, poceja je igrat ozbiljnije minute i nakon toga isto napravija dobru karijeru. Neznan bili reka da mi je najstariji sin ili mladji brat. Knezevic, Zuza, Skalabrin, Vanjak i Maloca su upopunjavali ekipu kako kad je bilo potribe zbog povreda. 
Bura i Tiho Bujan su nas trenirali a Dado i Dr. Srzentic licili. Atmosfera u gradu cilu godinu nenormalna. Nemos proc ulicon, nemos platit kavu. Neznan sta bi reka osin dat par primjera. 
Dolazin u samoposlugu kupit salame i sira. Kazen gospodji iza pulta molin vas 10 deka motradele. Ona pocne vadit novu iz celofana a ja misleci da nije vidila da ima naceta kazen joj da netriba nova. Kaze ona meni. Ne, ne. Za tebe se otvara nova. Ma ne triba godpodjo, dobra je i ova. Nista te nisan pitala. Ok, onda 10 deka sira. Opet ona otvara novi i opet ja govorin da ima naceti. Jesan ti rekla da se za tebe otvara novi. Sta rec. 
Jedan dan vozin iz Splita na trening. Stara cesta, nema jos autoputa i kasnin malo. Vozin kroz Bibinje 150 i fala bogu zaustavi me policija. Promislin kako san najeba sad. Kaze on meni. Jesi ti normalan. Ko ce igrat ako ti pogines. 
Opet ja u samoposlugu i pauk mi dize auto. Ljudi in govore da je moj ali njih dva ne obadaju. Ja izletin vanka i taman na vratima vidin Jeep Ckerokee priko dvi trake izmedju dva stabla dolazi do ova dva lika iz pauka. Nesto in kaze i ovi spustaju i odlaze. Meni ni a ni be. Samo je nesta posli. 
Igramo neku utakmicu. Vodimo dosta, ja na klupi 5-6 minuti do kraja, publika mirna i odjedan put krece ludilo i skandiranje. Ljubisa, Ljubisa. Ko je Ljubisa, sta je sad. Neman pojma. Kad ono ulazi neki klinac iz druge ekipe u igru a preziva se Samardzic. Pa ti vidi. Ni kriv ni duzan odma usa u masinu. 
Druga utakmica protiv ekipe s Cipra. 40 razlike za nas desetak sekundi do kraja faul na njhovom Amerikancu i dva penala. Odjedan put svi na noge i zvizdanje ka da je po kosa za nas i odlucuje se. Ovi crni gleda u cudu koji je sad njima. 
Utakmica protiv Benstona, neko od nasih puca penale a ja se naslonin ispod suprotnog kosa na ogradu. Ponude me kokicama i ja uzmen 2-3 i stavin usta. Odma ludilo u dvorani. Izadjen na 30 razlike vanka i eto ti od ruke do ruke dolazi cila kesa kokica. Ja uzmen i kako san zna da necu vise igrat sakrijen sugamanon i pocnen zuljat. U dvorani delirij. 
Svakako, meni je u Zadu bilo ludilo koje necu zaboravit dok san ziv. Nacin kako san primljen, nacin na koji dan danas pokazuju postovanje prema meni,prijatelje koje san steka za zivota. Kad promislin na Zadar odma mi je nekako toplo oko srca i to ne mogu prominit ni ona dva idiota koji su napisali ono gadljivo pismo u Slobodnu nakon sezone. 
Eto san malo upila ali mora san.

[melov rezignirani batler]

ova sa zadrom mi je najbolja do sada (:

[Ridjis]

Vidin da svi polude kad napisen sta o Zadru pa evo jos par sitnica koje su se dogadjale u svin klubovima i koje san naucija od starijih igraca davnih dana. Igramo u Bugarskoj osminu kupa i neki lik opali Arijana namjerno. Ka on igra doma i oce se pokazat da je zajeban. Dobro, promislin. Onda cemo tako igrat. Medjutin prvo pamet u glavu. Triba proc dalje pa se onda obracunavat. Dobijemo mi gusto par razlike i nije bili vrime za pizdarije nego ja pricekan Zadar. Cin smo se odvojili na sigurno zoven ja akciju da radin blok za naseg koga ovaj cuva. Bilo je skoro laku noc ali je odnija doma lipu modricu.
Drugi put igramo prijateljsku doma. Necu spominjat imena jer nisu bitna imena nego princip kako se za ekipu triba sve radit. Vodimo puno i ja na klupi. Igra Zuza koji je tada ima 18-19 godina. Dite. U nekoj situaciji njihov centar ( 2.08 lik. Nije bas mali i slabiji nego kus covika) opali onako pederski Zuzu i razvali mu usta. Prekid, ulazi doktor i gleda ga. Ja dodjen i vidin Zuza krvav do kolina. Ekipe se odvojile, svaka na svoju klupu. Oden onako nonsalantno do njih setnjon i ovog debila potegnen u glavu i kako se okrenija oko sebe jos nogon u guzicu. Sam isprid njih 12. Ovi se pokupe i da nece zavrsit utakmicu nego odu doma. Uvik san prezira papke koji namjerno tuku laktovima. Gusta san igrat muski ali nikad papacki.
Evo par pizdarija sta su mi suigraci napisali i Markova strana price. Sad ocekujen od ekipe s juga, pogotovo ribara da napisu sve sta su pizdili kroz cilu godinu. Ko bi se svega sitija samo znan da san umira od smija s njima. Je lipo kad je publika blizu. Lipa je nova dvorana ali ko moze platit Jazine. Pogotovo u 5-i misec na plus 50.
I za kraj o mom treniranju i ponasanju neka pricaju moji suigraci. Ja neman potribu prodat se za dvi kave.

[Carl Johnson]

 

Vozin kroz Bibinje 150 i fala bogu zaustavi me policija. Promislin kako san najeba sad. Kaze on meni. Jesi ti normalan. Ko ce igrat ako ti pogines. 

 

[estranged]

U vezi ove price o Pao-u , ko je Piksi ?

[melov rezignirani batler]

U vezi ove price o Pao-u , ko je Piksi ?

 

piksi subotic, tadašnji trener panatinaikosa

[Ridjis]

U vezi ove price o Pao-u , ko je Piksi ?

 
Bio je na pocetku jedan Dinovog pisanja jedan post posebno posvedjen Suboticu



 

Odma nakon Zadra zove me Sokrates Kokkalis, vlasnik Olympiacosa glavon i bradon na telefon. Kaze, prvo ja se izvinjavan za proslu godinu jer su moji menadjeri vodili pregovore diletantski. Sad ja prican direktno s tobon i kad se mi dogovorimo menadjeri ce odradit papirnato. Kad mozes u Atenu? Kazen ja njemu da priceka jer san bez jednog oka, vidin duplo i neznan kad cu uopce pocet ista radit. To je moj problem, sutra u 10 ujutro na aerodromu te ceka avion. Ja na aerodrom a tamo Gulfstream za 20 ljudi preuredjen za 8. Odvedu me u Atenu i pravo kod njega u kancelariju. Dobar dan, dobar dan kazi ti meni lipo koja je tvoja cijena. Ja njemu ni pet ni sest. Moja cijena je jedan dolar vise od najskupljeg igraca Europe. Ovi me pogleda, nasmije se i kaze evo ti 50 iljada vise. Tako ja ranjen ostanen u Ateni odma i potpisen ugovor. Ekipa je bila dobra ali trener mlad i neiskusan. Ja uvik isti. Lete boce na treningu a on to ne razumi i pocimamo se svadjat. Igramo nelose ali smo mogli puno bolje. Dolazi prvi derbi i Pao kod nas. Meni narasli rogovi i adrenalin me puka tako da san na treningu u teretani diga bench 170 kila jedan put. Na utakmici delirij. Jedna od boljih. Da san skoro 30 i dobijemo ih. Ludilo u dvorani. Posli par miseci kod njih ocekujen svasta, medjutin 90% pune dvorane aplauz. Izgubimo tisno i to i u finalu play offa. 3-2. Pokradu nas zadnju. 5 puta mi sviraju korake u akciji jedan na jedan.
Utakmica cetvrtfinala Eurolige u cetvrtak a ja u sridu padnen na kuk i razlije se ogroman hematom i blokira mi nogu totalno. Moj Ante me 24 sata masira i pokusava ga izvuc. Spava bi na stolu za masazu i on bi me probudija za terapiju i opet spavat. Sutra tri ure prije utakmice dolazin u dvoranu i krecen se prisvlacit. Dodje doktor i kaze da necu igrat. Da mi on nece potpisat dozvolu. Mislin se ja dragi moj ko ce te sta pitat ako ja mislin da mogu. Krenen hodat u krug ali boli za popizdit. Kad san se malo ugrija krenen trcat pa skakutat i tako jedno uru ipo. Boli ali nekako podnosljivo. Dan 24 sa 17 skokova i nakon utakmice Ante i doktor me docekaju isprid svlacionice na kolinima i klanjaju se.
Iako s treneron nisan bija bas prijateljski meni je ekipa uvik bila na prvome mistu. Igramo jednu utakmicu u gostima i on me izvadi vanka i uvede Femerlinga igrat. Ovaj dobije balun i odigra jedan na jedan. Falije, sudac nista ne svira i on krene sucu prigovarat. Ne vrati se u obranu i njegov igrac skoci u napdu i da kos. Trener popizdi, zove tajm out i pocne vikat na njega. Na to ovaj krene pizdit treneru nesto. Meni odma pukne film i uvatin ga za vrat. Razdvoje nas ali mene cilu utakmicu drzi ludilo. Zavrsi, i ja u svlacionicu spreman ga se potegnit cin udje. Medjutin valjda je namirisa sranje i nije se pojavija u svlacionici bar uru vrimena. Dok san se istusira nije dosa a do sutra san se oladija vec.
Posli desetak godina sretnen ja Iliju Zourosa(trenera) negdi u Grckoj. Zaleti se on na mene, skoci mi oko vrata i pocne ponavljat. Ti si najbolji igrac kojeg san ikad ima. Onda to nisan kuzija a sad znan. Najbolji daleko. Tek kasnije san shvatija sta san ima u rukama i koliko san u biti naucija od tebe.
Ajde neka mislin se.
Svakako igrat u Grckoj za Oly i Pao je nesto posebno. Neznas koji su ludji od kojih ali kad te vole onda te vole. Vjerovatno san jedini u povijesti koji je igra za obe ekipe a da ga vole i vamo i tamo. Inace si izdajnik i otpadnik.

 

 

 

Tomic ko narkoman na ovoj slici

[kovacevicsavo]

Ovo desno je legenda David Rivers?

[pantelia24]

Radja-Tomic-Ikonomu-Rivers

[Asterion]

Svaka čast Ridjisu što ljepi ove 'feljtone'.

Zamolijo bi moderaciju, da premesti sve u vezi Rađe na advekatan topik, tj. Velikani svetske košarke.

 

Izbrišite moj video(Rađa,NU2) i pustite jahrastaffarajev.

[Ridjis]

Svaka čast Ridjisu što ljepi ove 'feljtone'.
Zamolijo bi moderaciju, da premesti sve u vezi Rađe na advekatan topik, tj. Velikani svetske košarke.

 
Posto ja ne mogu da prebacim sopstvene postove nastavicu ovde da kacim da bi sve bilo na jednom mestu, dok moderacije na prebaci naravno


 

Nakon iscrpljujuce sezone u Olympiacosu pozove me gazda na veceru i stavi pred mene prazan cek. Upisi cifru sam ali imas uvjet da si na pripremama 1.8. Vec je bija kraj 6 og miseca i ja lipo njemu vratin cek i kazen ako budete tribali igraca negdi oko nove godine javite se. Moran glavu i tijelo odmorit. Posli jedno tri miseca krenen trenirat i javi mi se Cibona. Nisu dobro startali u sezonu i oce nesto prominit. Krenemo mi u pregovore ali nikako na zelenu granu. Odugovlace i ne javljaju se redovno. Ja odustanen od te ideje i prestanen ozbiljno trenirat. Prodje misec dana bez kontakta i jedan dan vozin za Zagreb. Stara bila u bolnici gori kad zove Stojko. Ajde oce te ovi iz Cibone da dodjes. Nema teorije da pristanen na tako nesto polu spreman ali Stojko je Stojko. Tu nema razgovora. Oni u ocajnoj situaciji. Samo tri kola do kraja Europe i triba dobit bar dvi za proc dalje. A mene dovedu dva dana pred prvu utakmicu. Izgubimo od AEKa doli i taman drugu utakmicu udjen u ritam ali izgubima nesto ugusto zadnji minut. Oni odma zatraze raskid ugovora. Neozbiljno ali nije to bila vise Cibona Mirka Novosela. Razidjemo se na kraju u miru a meni se nije dalo vise nigdi ic. Steta jer da su se dogovorili sami sa sobon misec dana ranije bili bi prosli sigurno.

 

 

 

 

THE END
Nakon Cibone nije mi se dalo vise nista radit. Kad ti je muka doc na trening onda je bolje ostavit se jer je utakmica samo slika treninga. Medjutim navike su navike a glava trazi neko odrzavanje. Tako san stalno bija na Marjanu, doduse u drugom ritmu ali redovito. Odbija san sve ponude i mislija da je gotovo. Tamo negdi iza nove godine pocnu me iz kluba nagovarat da odigran ligu za prvaka jos. Oni nakaradni sistem di si moga tri miseca igrat i napravit nesto. U Splitu 12 mladih, neiskusnih igraca na pocetku karijere. Ukic 19 godina Kedzo 20 i Subotic 23 su samo neki poznatiji. Ja in kazen moze ali triba za neki rezultat jos dva igraca. Trokut je osnova kosarke. Oni nagovore Skansija a ja Zdovca i Sesara. Ovo je prilika da napisen par rici o Juri. Uvik je bija slika i prilika pravog profesionalca. Tihi, mirni,samozatajni lik koji nikad nije prica osin svojin radon. Na trcanjima je uvik bilo Jure, pa niko,niko,niko, pa neko drugi. Moga si mu soli na rep stavit kad se trcalo. Na terenu obrana ko doberman a u napadu siguran u dodavanju i nikad usmjeren na davanje koseva. Savrsena uloga u ekipi u kojoj je bilo strelaca na bacanje. Ipak u Splitu je triba malo vise gledat na kos. 
Sesar, talenat kakav se rijetko vidja. Fizikalije,talenat,sve. Zasto nije napravija ozbiljniju karijeru nikad mi nece bit skroz jasno. Imali smo jedno misec dana priprema prije pocetka lige. Dvorana opet puna, povratak doma, povratak na one dane stare slave. Odma smo krenili jako i dobili Cibonu u Zagrebu te osigurali jedinicu prid play off. Kos u zadnjoj sekundi iz dogovorene akcije za pobjedu ostaje za pamcenje. 
Igramo u Slavonskom Brodu i tamo negdi prid kraj na plus dvadesetak bacin se za jednin balunon na glavu u aut. Kad san izasa kaze mi jedan od klinaca da san se moga razbit. Jeli ti mislis da je meni proslo kroz glavu uopce pitanje ocu ili necu. To je automatski instikt za dobit. Nebitan rezultat. Kako god smo prosli kroz ligu tako i kroz play off. Pomeli konkurenciju i usrid Zagreba uzeli titulu. Moran spomenit jednog igraca Cibone. Haris Mujezinovic. Rijetko kad san igra protiv postenijeg lika. Pribija me ka vola u kupusu svaki put ali i primija batina nazad. Onih kosarkaskih, ne pokvarenih. I nikad prigovorit jednu ric. Ni meni ni sucima. Fajt do daske ali fer. Respect. Nakon utakmice san zapalija cigaru nasrid dvorane koja nosi Drazenovo ime i to je bija idealan kraj jedne jebene karijere. Ponovo docek u Splitu. Ludnica u gradu. Nemoze bolje. Da san sam pisa scenarij kraja karijere nebi ovako dobro smislija. Zdravi i veseli bili reka bi moj drug Mosor. 
THE END

[Ridjis]

Ovaj je dobar, zbog nekih crta kada je obavljao posao rukovodioca kluba

 

 

Sta se tresete. Bice jos toga. Tek san se zagrija. Inace mi nije bilo na pameti pisat nego san za govor u HOF dobija 5 minuta i onda triba u tako kratko vrime objasnit ljudima ko je ko u mom zivotu. Nemoguce. Zato san poceja pisat i kako vidin ljudima se svidilo i vecina navija za knjigu pa evo da se zna. Ide knjiga. Od nedavno san u postavljanju na noge jedne humanitarne udruge koja ce se bavit iskljucivo klincima kojima treba spasavat zivot. Jedini moj uvjet rada je bija da sudjelujen u biranju kome ce pomoc otic i da upoznan svako dite kome pomoc ide. Ne zelin da jedna kuna ide tamo di ne triba. Pisanje knjige cu prepustit nekome ko je isa u skolu za to a sav prihod ce ic u tu svrhu. Bicete obavijesteni o svemu kako bude napredovalo.

Sad idemo dalje. U toku tih zadnjih par miseci ponude mi da buden predsjednik kluba nakon sezone. Ja ka glamac zagrizen. Smatran da je taj klub meni omogucija da postanen to sta jesan i da triba vratit nazad. Lako je dignit ruke kad nevalja. Kad san usa u kancelariju nisan ima pojma ni di san ni kud san ni sta radin. Odma me sljedecih dana opalila realnost. Krenili su pitat kad ce pare sa svih strana. Zateka san klub devastiran u dugovima do grla. Uza sve to triba slagat ekipu za sezonu. Naravno da ka sportas tezis rezultatu pa samim time i trazis nesto kvalitetno za igrat. Dugovi su puno veci nego sta san ima pojma i to se nekako sanira prodajon Ukica i Delasa. Dosli su nekakvi novci na racun a dugovi skoro duplo veci. Zoven ja sve duznike i kazen. Ima toliko i toliko love. Ili cete svi dobit manje ali odma sutra ili niko nista osin onih sta tuzbon po zakonu dobiju ko zna kad. Svi se sloze i mi to rijesimo. Bar san mislija tako. Ubrzo su poceli izlazit duhovi iz ormara. Neka dugovanja za koja se nije znalo. Uz to dolazi do poznate ekonomake krize i nama sponzori s kojima smo imali cetverogodisnje ugovore jedan po jedan otkazuju suradnju. A mi potpisali igrace i napravili nekakve planove. Glavni sponzor cije smo ime nosili , Croatia osiguranje nan mrakne godinu dana u tri godine. Kako. Vrlo jednostavno. Istekne ugovor za novu godinu a oni odugovlace s potpisivanjen novog do Travnja. Onda dogodine istekne ugovor a oni sljedeci potpisu u Rujnu. I tako dalje ode godina i planovi. Sve se urusi ka kula od karata za cas. Igrace naravno ne zanima smanjenje ugovora i opet ulazimo u dubioze. U tom periodu jedan osvojeni kup i finale play off-a su jedini ozbiljni rezultati. A i to finale je moglo drugacije zavrsit da nan Amer nije dimija travu pa lega na dopingu. Ono sta san mislija da cu radit( teren s visokima) se svelo na minimum. Stalno u auto i Zagreb zicanje love. Katastrofa. Umorija sam se od toga pritakanja iz supljeg u prazno i zahvalija se. Umisto da radin ono sta volin pretvorija san se u prosjaka. Posli par godina zove me novi direktor da bi li dosa pomoc. Kazen ocu ali samo parket i da su svi placeni. U tri godine napravimo lipu podlogu. Doveden s Dracevca par momaka za radit. Nalazimo se svaki utorak na radnom sastanku i tu je kroz sve ovo vrime nastala jedna dobra ekipa koja je radila zajedno. Poceli smo konacno dovodit klince iz zaledja te obnavljat prijateljske odnose s klubovima iz okolice. E onda tamo negdi oko nove godine pocima sranje. Minja se direktor i dovode lika koji je nazalost pa s Marsa a iz usta ispadaju bomboni. Pocimaju se bavit nebitnim stvarima a kos koji je puka prije 6 miseci dan danas nije stavljen u funkciju samim time dvorana za trening neupotrebljiva. Upozoravan na situaciju ali niko ne obadaje i iman osjecaj da me se zele rijesit ali to niko nema muda rec. Fala dovidjenja. 
Sad iz ove perspektive opet mi nije zaj nicega. To je uvik bija i uvik ce bit moj klub bez obzira na sve. Tamo san proveja najbolje momente sportske karijere i pokusa san postenin radon vratit to sta je meni omoguceno da uspijen. Vrimena su drugacija, pare su postale jedino mjerilo i dokle god nema privatnog vlasnika tesko da ce bit srice.