417 replies to this topic

[acajou]

Da ne duzim objasnjavanje sta me zanima.
Vasa iskustva sa skolskim sistemima[pre svega mislim na visokoskolske] u Evropi,Americi,Australiji,gde god...
uslovi,cene,licni utisci...uporedjenja...bilo sta sto smatrate korisnim i deljivim sa ostatkom foruma.
Dakle,pitanje nije sta imate od skole,nego kako funkcionisu skolski sistemi u zemljama u kojima zivite.

Edited by acajou, 25 November 2009 - 15:36.

[Prag 011]

Ti baš voliš da otvaraš nove teme.
Ja lično imam višu uzaludnu i visoku životnu(cena je visoka).Ali to nije suština,pa neću više.Toliko.

[cyberwor/L/d]

HAHA! Ti me Pragoje podseti na jednog koji ide naokolo i drzi vrlo posecena predavanja a predstavlja se tako sto uz svoje ime kaze i 'e.b.e.' I svi bogznakako impresionirani (valjda misle da je to neka vajna titula) a niko ga nikada nije upitao sta mu to znaci 'e.b.e.' Ja pitala i covek mi objasnio da je to 'educated by experience'.

[XXL]

HAHA! Ti me Pragoje podseti na jednog koji ide naokolo i drzi vrlo posecena predavanja a predstavlja se tako sto uz svoje ime kaze i 'e.b.e.' I svi bogznakako impresionirani (valjda misle da je to neka vajna titula) a niko ga nikada nije upitao sta mu to znaci 'e.b.e.' Ja pitala i covek mi objasnio da je to 'educated by experience'.

Sto se smijesh sajber_frau? Nisam jednom vidio kako neko sa nesto malo skole proda damu pod bubrege nekome sa 100 godina skole.

[cyberwor/L/d]

Sto se smijesh sajber_frau? Nisam jednom vidio kako neko sa nesto malo skole proda damu pod bubrege nekome sa 100 godina skole.

Ma simpa mi bre! A i rekacije publike dosta toga kazu o nama ljudima. Svako znanje pozdravljam! Formalno il neformalno, vazno je da od svega ima neke vajde.

Btw, taj tipus koga sam pomenula je veliki strucnjak za jednu stvar. Sam svoj majstor.

Edited by cyberwor/L/d, 25 November 2009 - 14:29.

[kiti]

ja bas ne poznajem sistem u Sev. Americi, a volela bih da upoznam. Za pojedine studije sam jos i ukapirala, dok mi je osnovno i srednje obrazovanje( elementary, middle, high... kako god se to zvalo) i dalje misterija. Pricala sam malo sa nekim klincima i nisam bas uspela da ukapiram sistem po kome uce. Jednom sam bila pozvana da pomognem, da odgovorim na neka pitanja iz moje struke, i jedva sam uspela da razumem pojednostavljen koncept i neki izmisljen pojednostavljeni recnik - ja sam svoju nauku studirala i na engleskom, nije mi terminologija problem nego to jezik koriscen u toj knjizi uopste nije bio iz nauke.

Za svoje osnovne studije sam ustanovila da su bile koncipirane gotovo identicno kao u DE ili CH, sto je valjda i bila ideja profesora koji su tu skolu u BG pravili u posleratnom periodu. Pred kraj mog boravka u DE pocele su promene po Bolonji i to je onda izazivalo ne toliko otpor koliko neki prezir prema novom sistemu, nastavno osoblje je bilo izuzetno nezadovoljno zbog promena, ali sproveli su ih disciplinovano kako inace sve rade. Ja nemam licno iskustvo sa Bolonjom ili ovim anglosaksonskim sistemom, ali sam u nekim siutacijama mogla da primetim neke nedostatke obrazovanja u kome moze svasta da se ne izabere, bar kad su u pitanju pojedini poslovi, verovatno ti nedostaci ne dolaze svuda do izrazaja.

[zoran59]

... Dakle,pitanje nije sta imate od skole,nego kako funkcionisu skolski sistemi u zemljama u kojima zivite.

Acajou, interesantno pitanje.

Ja sam sve skole zavrsio u Yu. Medjutim, moja zena je zavrsila jedan fakultet u Yu, a drugi 'vamokarce, u USA. Puno sam njene skolske literature procitao i tu i tamo, upoznao sisteme, raspravljao s njom o ovome o cemu pricas - planirajuci put za kcerku.

Po mojem iskustvu/misljenju:

Osnovne/srednje skole su puno bolje tamo (Evropa ili Balkan). Daju bolji osnov, siru opcu kulturu. Ameri su ludi za sportom, jako su im vazni skolski sportski timovi - vise od obrazovanja. rezultat: mediokritet. Tko hoce, moze steci znanje, ali to mora biti na inicijativu samog ucenika ili roditelja, skola to ne stimulira.

No, fakulteti/sveucilista su nenadmasni u USA. Dijelom je to zbog tehnologije/pristupa informacijama - nema sta nema. Ali i principijelni (filozofski?) pristup je drugaciji. U mojem iskustvu, sa zagrebackog Sveucilista pred milion godina, to Sveuciliste proizvodi ljude sa sirokim obrazovanjem koji se mogu snaci bilo gdje i uklopiti u sistem, pa i napredovati.
Americki fakulteti proizvode ljude uzeg spektra, ali majstore koji su odmah nakon diplome spremni da rade punom parom i budu produktivni.

Volio bih da se Mrd ukljuci u diskusiju, on o ovome puno moze reci...

[mrd]

Spoiler! --Click here to view--

ja bas ne poznajem sistem u Sev. Americi, a volela bih da upoznam. Za pojedine studije sam jos i ukapirala, dok mi je osnovno i srednje obrazovanje( elementary, middle, high... kako god se to zvalo) i dalje misterija. Pricala sam malo sa nekim klincima i nisam bas uspela da ukapiram sistem po kome uce. Jednom sam bila pozvana da pomognem, da odgovorim na neka pitanja iz moje struke, i jedva sam uspela da razumem pojednostavljen koncept i neki izmisljen pojednostavljeni recnik - ja sam svoju nauku studirala i na engleskom, nije mi terminologija problem nego to jezik koriscen u toj knjizi uopste nije bio iz nauke.

Za svoje osnovne studije sam ustanovila da su bile koncipirane gotovo identicno kao u DE ili CH, sto je valjda i bila ideja profesora koji su tu skolu u BG pravili u posleratnom periodu. Pred kraj mog boravka u DE pocele su promene po Bolonji i to je onda izazivalo ne toliko otpor koliko neki prezir prema novom sistemu, nastavno osoblje je bilo izuzetno nezadovoljno zbog promena, ali sproveli su ih disciplinovano kako inace sve rade. Ja nemam licno iskustvo sa Bolonjom ili ovim anglosaksonskim sistemom, ali sam u nekim siutacijama mogla da primetim neke nedostatke obrazovanja u kome moze svasta da se ne izabere, bar kad su u pitanju pojedini poslovi, verovatno ti nedostaci ne dolaze svuda do izrazaja.

Spoiler! --Click here to view--

Acajou, interesantno pitanje.

Ja sam sve skole zavrsio u Yu. Medjutim, moja zena je zavrsila jedan fakultet u Yu, a drugi 'vamokarce, u USA. Puno sam njene skolske literature procitao i tu i tamo, upoznao sisteme, raspravljao s njom o ovome o cemu pricas - planirajuci put za kcerku.

Po mojem iskustvu/misljenju:

Osnovne/srednje skole su puno bolje tamo (Evropa ili Balkan). Daju bolji osnov, siru opcu kulturu. Ameri su ludi za sportom, jako su im vazni skolski sportski timovi - vise od obrazovanja. rezultat: mediokritet. Tko hoce, moze steci znanje, ali to mora biti na inicijativu samog ucenika ili roditelja, skola to ne stimulira.

No, fakulteti/sveucilista su nenadmasni u USA. Dijelom je to zbog tehnologije/pristupa informacijama - nema sta nema. Ali i principijelni (filozofski?) pristup je drugaciji. U mojem iskustvu, sa zagrebackog Sveucilista pred milion godina, to Sveuciliste proizvodi ljude sa sirokim obrazovanjem koji se mogu snaci bilo gdje i uklopiti u sistem, pa i napredovati.
Americki fakulteti proizvode ljude uzeg spektra, ali majstore koji su odmah nakon diplome spremni da rade punom parom i budu produktivni.

Volio bih da se Mrd ukljuci u diskusiju, on o ovome puno moze reci...

US elementarno obrazovanje do 5-og razreda je mnogo obimnije od jugoslovenskog koje ja znam(mozda se nesto u proteklih 35 godina promenilo u YU). Ovede deca do 5-og razreda prodju gradiva sto ga je moja generacija prolazila u prvih 8god. Govorim trenutno samo o programu, a ne o onome sto slabo placeni i manje obrazovani ucitelji mogu da pruze svojim djacima.
Veliki problem ovog skolstva je sto su i ucitelji i profesori zasticeni ko beli medvedi, pa nema sanse da ih smenis, ili nateras da idu na doskolovavanje.
Koliko ce dete nauciti zavisi prvenstveno od podrske koju roditelji pruzaju svom djaku, i na drugom mestu koliko ucitelj voli svoj posao. Rekao sam voli svoj posao, posto je uciteljska/profesorska plata toliko mala, da covek mora debelo da voli taj posao da bi ga kvalitetno radio. Mladi ucitelji i uciteljice koje ja znam popodne rade kao barmeni da bi preziveli.
Od 6-8-og razreda imaju obnovu gradiva iz osnovne skole i po neki izborni predmet. Od 9-12-og razreda je poseban stil, fakultativna nastava gde deca sa svojim nastavnim savetnikom biraju predmete koje ce slusati tokom godine i u periodu od tih 4 godine zavrse neophodno gradivo, moglo bi se reci nesto kao usmereno obrazovanje koje smo mi imali 80-ih.

Ako je dete naklonjeno prirodnim naukama, ono se moze obrazovati baznim kursevima a postoje i posebni kursevi koji se zovu AP (Academic Placement) kursevi i svakog marta djak moze da polaze AP ispit iz slusanog kursa i ako dobije ocenu vecu od 3 dobija kredit za drzavni fakultet. Sa ocenom vecom od 3 djak nemora da slusa polozeni kurs na fakultetu, pa samim tim moze jeftinije i brze da diplomira.

O obrazovanju i programima u US moze da se pise sa svih pogleda, ima i dobrih i losih strana. Rekao bih da 90% uspeha lezi na roditeljima, a onih 10% pada na obrazovni sistem. Roditelj mora da se informise o uspehu svog deteta redovno, cak i da davi nastavnika kako bi imao pravu sliku uspeha njegovog deteta.

Sto se tice US univerziteta, oni daju daleko bolje obrazovanje nego Jugoslovenski fakulteti. Na US univerzitetu nema mesta za profesore koji imaju manju prolaznost od 80%. Nasi profesori koji imaju prolaznost od 2% bi vrlo brzo bili na ulici.
Ovde vazi deviza da ako ti veci deo djaka pada nesto nije u redu sa tvojim predavanjem, a nije problem sto treba ocistiti neradnike. Neradnika ovde ima jako malo, skoro svaki 2 djak u srednjoj skoli ima neki posao posle skole, a da ne govorim o univerzitetu.
Kursevi na fakultetu su napravljeni tako da ljudi koji tesko polazu testove mogu da poloze kurs samo sa izradom projekata koji svedoce o njihovom znanju. Ako student odradi te projekte i pokaze dovoljno znanje, polozice i bez izlaznog ispita. Ako student ne odradi projekte, ali pokaze izvanredno znanje na testu on ce takodje poloziti predmet, nece dobiti A, ali ce poloziti.
Sve od K-12 lezi na roditeljima. Deca imaju izvor informacija, ali prezentacija znanja nije na nivou.

[kiti]

US elementarno obrazovanje do 5-og razreda je mnogo obimnije od jugoslovenskog koje ja znam(mozda se nesto u proteklih 35 godina promenilo u YU). Ovede deca do 5-og razreda prodju gradiva sto ga je moja generacija prolazila u prvih 8god. Govorim trenutno samo o programu, a ne o onome sto slabo placeni i manje obrazovani ucitelji mogu da pruze svojim djacima.

Ako je dete naklonjeno prirodnim naukama, ono se moze obrazovati baznim kursevima a postoje i posebni kursevi koji se zovu AP (Academic Placement) kursevi i svakog marta djak moze da polaze AP ispit iz slusanog kursa i ako dobije ocenu vecu od 3 dobija kredit za drzavni fakultet.

moj susret sa nastavom hemije (science) je bio sa ucenicima 9-11 razreda u Vancouveru, sa skolskim sistemom u USA nisam imala kontakta, niti sa kanadskim u drugim provincijama.

Moguce da i u BC postoji taj AP, tj. nadam se, jer ono sto sam videla iz tih kanadskih udzbenika nije ni blizu onog sto se uci u srpskim gimnazijama, ili se bar ucilo do pre 5 godina, tad sam zadnji put bila u toku.

Ja kapiram da nije logicno da su srpske skole bolje i znam da tamo ima puno neznalica bez obzira na mozda ambiciozniji plan i program, ali ne znam kako da procesuiram taj podatak da su uzdbenici koje sam imala prilike da vidim bili toliko povrsni. Mozda se ide sa tim da ta nauka nije nesto mnogo potrebna i da ce se onaj koga interesuje dodatno angazovati da je nauci. Mozda su te skole bile extremno lose kad je science u pitanju, mada se generalno na listama skola koje BC objavljuje svake godine ne kotiraju lose.

[mrd]

moj susret sa nastavom hemije (science) je bio sa ucenicima 9-11 razreda u Vancouveru, sa skolskim sistemom u USA nisam imala kontakta, niti sa kanadskim u drugim provincijama.

Moguce da i u BC postoji taj AP, tj. nadam se, jer ono sto sam videla iz tih kanadskih udzbenika nije ni blizu onog sto se uci u srpskim gimnazijama, ili se bar ucilo do pre 5 godina, tad sam zadnji put bila u toku.

Ja kapiram da nije logicno da su srpske skole bolje i znam da tamo ima puno neznalica bez obzira na mozda ambiciozniji plan i program, ali ne znam kako da procesuiram taj podatak da su uzdbenici koje sam imala prilike da vidim bili toliko povrsni. Mozda se ide sa tim da ta nauka nije nesto mnogo potrebna i da ce se onaj koga interesuje dodatno angazovati da je nauci. Mozda su te skole bile extremno lose kad je science u pitanju, mada se generalno na listama skola koje BC objavljuje svake godine ne kotiraju lose.

Kiti nasi uzorci su mali, tako da kao pojedinci nemamo pravu sliku, niti stanja u skoslstvu niti obrazovanja populacije. Ovde je osnovni princip, obrazovati sto vise ljudi da budu strucni radnici u prodavnici, u nekom TacoBell-u ili McDonaldsu. Ne isplati se ovom drustvu da ima tonu ljudi na fakultetu i sa zavrsenim fakultetom, kad je mnogo jeftinije uvesti ljude sa vec gotovim obrazovanjem i imati ih na 50-70% normalne plate u periodu od 3-6-godina.
Student koji zavrsi ovde srednju skolu ima dovoljno znanja da radi kao prodavac, ili sef smene i ume da izracuna profit njegove smene, na 30-ak srednjoskolaca zaposljava se 1 sa visom skolom.
evo ti link na kompaniju koja stampa udzbenike za srednje skole u US, mozes da dobijes neku sliku:
http://www.classzone.com
ako te zanimaju ovi visi kursevi AP mozes da nadjes vise informacija ovde.
Deca koja su na ovim kursevima sa znanjem mogu da se mere i bolja su od nasih studenata na beogradskom univerzitetu.

[Unbeliever]

ja sam misljenja da osnovna i srednja skola treba da uci djaka osnovnim stvarima sto se tice nauka i umetnosti. djak treba da uci bazu matematike, neke komplikovanije procese koje moze koristiti na zivotu i toliko. nije potrebno da djak na 7om razredu nauci Gaussov metod. to meni nikada nije bilo potrebno, niti sam ikada cuo o metodu van skole. djak mora da ima ideju o cemu se radi, da zna zasto se to koristi, da zna osnovne matematicke ili hemijske principe i teorije i to je to. pa ko je interesovan ima univerzitet pa nek uci koliko hoce.

ja znam da sam ja u gimnaziji ucio latinski. mislim, koliko je to meni bilo potrebno? nisam hteo da budem ni doktor a ni lingvista.

[angelia]

Do sada sam se susrela sa osnovnim obrazovanjem u UK i US. Mogu reci da je UK na jako niskom nivou u poredjenju sa SR, jako uska znanja, povrsna. Gde deca u SR znaju tablicu mnozenja i sve matematicke radnje - UK se bavi jos sa 4+3. Nismo naravno daleko odmakli da bi imala potpunu sliku ali je generalni utisak da se sve prilagodjava detetu sto naravno onda ispodprosecnima daje mogucnost da napreduju.
US nasuprot tome je daleko teze/obimnije nego SR, tj da se ispravim - gde u SR deca uce svakakve nepotrebne stvari ovde se deca opterecuju naprednijem gradivom fokusiranim ali jako napornim. Prakticno to znaci da neke stvari koje ovde rade u 3cem osnovne je nesto sto smo mi radili u 6om u SR.
Primetila sam takodje manje fokusiranosti na knjizevnost ili umetnost sveukupno, vise je prakticno, tj muzika se ovde obradjuje tako da deca sviraju instrumente a manje teorije nasuprot SR. Ja sam u osnovnoj slusala na muzickom klasike i uzila o Mocartu, ovde uce reci Bitlsa i da sviraju isto, ko hoce naravno (zavisi od roditelja) moze da ima dodatne stvari, ali me je bas danas klinac pitao na pominjanje Mocarta - ko je to.
Takodje samostalni projekti koji se ovde rade su daleko ispred bilo cega sto sam ja radila u SR. Mislim da se vise koncentrisu na prakticnije stvari i uciti decu kako da uce i kako da upotrebljavaju sistem, a sistem nije napravljen za nadprosecne.

Otkrila sam jednu stvar - a to je da predrasude koje postoje u SR o skolstvu u US nikako ne stoje, znate ona prica "nasa deca kad dodju ovde...".

Kiti je mislim pomenula, terminologija koju koriste je mene zatekla nespremnu - veoma cesto nisam sposobna da pomognem detetu jer ni sama nisam sigurna kakve teorije i terminologiju koriste.

Visoko skolstvo ovde (posto stalno planiram a nikako da se odlucim da pocnem MBA ovde) ne mogu mnogo da ocenjujem osim iz iskustva prijatelja i ono sto vidim je fenomenalno, jer daje mnogo prakticnog obrazovanja, nasuprot suvoj teoriji u SR. Imam prijateljucu koja radi drugi MBA ovde i potpuno me odusevljava koliko je posveceno kreativnosti (mos misliti u domenu prava) i individualnom pristupu.

[cyberwor/L/d]

Ja kapiram da nije logicno da su srpske skole bolje i znam da tamo ima puno neznalica bez obzira na mozda ambiciozniji plan i program, ali ne znam kako da procesuiram taj podatak da su uzdbenici koje sam imala prilike da vidim bili toliko povrsni.

Radi se o drugom pristupu. Nauka se popularizuje. Ne podstice se bubanje napamet vec razumevanje. Sve ima svoje prednosti i mane. Ne postoji idealan skolski sistem. Ali postoje vitalni sistemi u kojima se stvari usavrsavaju i postoje mumificirani sistemi (kao sto je bilo kod nas) gde deca bubaju napamet pa sta im zapadne. Ovde u ocenu ulazi i razumevanje gradiva + samostalno povezivanje relevantnih cinjenica i izvlacenje sopstvenih zakljucaka. To je kod nas jos uvek misaona imenica (barem sam ja tako shvatila iz nekih razgovora sa onima koji rade u skoli). Ovde niko nece biti impresioniran ako dete zna napamet Mendeljejev sistem.

Edited by cyberwor/L/d, 26 November 2009 - 12:16.

[cyberwor/L/d]

Vasa iskustva sa skolskim sistemima[pre svega mislim na visokoskolske] u Evropi,Americi,Australiji,gde god...
uslovi,cene,licni utisci...uporedjenja...bilo sta sto smatrate korisnim i deljivim sa ostatkom foruma.
Dakle,pitanje nije sta imate od skole,nego kako funkcionisu skolski sistemi u zemljama u kojima zivite.

Najlepsa stvar je ta da mozes da studiras ono sto te zanima i da pritom ucis konkretne, relevantne stvari. Mozes da upises tzv program (znaci gotovo resenje za odredjenu struku) a mozes i da se odlucis za tzv nezavisne kurseve i na taj nacin dodjes do istog cilja (odredjene struke). Naravno, da bi preko nezavisnih kurseva stekao odredjenu struku tj titulu moras da imas i odredjen broj poena iz nekih obaveznih predmeta (logicno). Ali, ako izaberes nezavisne kurseve onda osim onoga sto hoces da diplomiras mozes da ucis i neke druge stvari koje te zanimaju.

Pristup informacijama je bezgranican. Profesori su ljudi a ne ekzekutori. Profesori su dostupni i izlaze studentima u susret na razne nacine. Stipendija ima mali milion (postoji cak i citava knjiga gde su na jednom mestu sabrane sve informacije i svi raspolozivi fondovi). Stipendije za postdiplomske studije se lako dobijaju. Ja ne znam nikoga ko je nije dobio (a skoro svi postdiplomci to i rade zahvaljujuci stipendijamana koje se porez ne placa ). Razmena odlicno funkcionise tako da mnogi poneki termin odrade u nekoj drugoj zemlji. Praksa u toku studija je na zavidnom nivou ukoliko upises neki program (znaci, susret sa stvarnoscu ulazi u studentski zivot od samog pocetka).

Ko zna sta hoce njemu je siroko polje.

edit: Zaboravih, skolovanje je besplatno. To vazi i za strane studente. Ne placa se nikakva skolarina ali placas knjige + sto treba od necega da prezivis u toku studiranja. Za to postoje studentski krediti koji se lako dobijaju.

Edited by cyberwor/L/d, 26 November 2009 - 13:05.

[zoran59]

... Od 9-12-og razreda je poseban stil, fakultativna nastava gde deca sa svojim nastavnim savetnikom biraju predmete koje ce slusati ...

Sve od K-12 lezi na roditeljima. Deca imaju izvor informacija, ali prezentacija znanja nije na nivou.

Ovo je problem. Moja tetka ima sina i kcerku koji su prosli istu skolu, tu u USA, i dok je kcerka bila jedna od najboljih djaka u generaciji i moljakala profesore da joj daju jos informacija, preporuce knjige itd., sin je birao goli mminimum, samo da prodje. Pros'o je (jedva), ali danas sa 40 i par godina nije u stanju procitati novinski clanak duzi od cetvrt stranice i reci sto je procitao. Ili naci svoj grad na karti. A takvih ima previse...

Tako, Mrde, imas pravo - ako postoji interes i ucenika i roditelja, klinac ce iz srednje skole (koju Ameri zovu "high school) izaci sa vise znanja nego bi ga stekao u ex-Yu, ali ako je lenjivac, puno manje...