59 replies to this topic

[yoyogi]

Evo ga i po noci:



Osvetljeni brodici u marini:

[yoyogi]

Chausuyama, 1 od 2

Danas, na preporuku kolege, odemo da vidimo ono sto je skijaski centar, low cost, kao Divcibare a opet na daljini kao Kosmaj od Beograda.


Chausuyama, na 1 sat voznje, ne treba spavanje.

Jesen je na izdisaju, pravi mesto za ono sto uvek dolazi. Opet, kao da se otima:



Skijaski tereni, mali ali za tako blizu, nije lose:




Cak je bilo i malo snega - od testiranja masina koje ga prave ako ofali:



Bitno je da je moja Thai familija po prvi put videla sneg. Bilo je i malo jedenja, dok se prave grudve o kojima su samo citali ili videli na medijima:

[yoyogi]

Chausuyama, 2 od 2

U blizini ima onsen. Oni su uvek na domak ruke, ima ih preko 2500 u Japanu, zemlji koja lezi na vulkanima.

U jednom trenutku sam bio sam pa sam isukao kamericu:







Ima i napolju, kao uvek:



Ako je jako sunce ili leti, imaju ovi sesiri da se stave na glavu. Beli vrh je od gaze, da toplota ide napolje (sav si znojan od tople vode):



Nista ne relaksira bolje nego onsen. 1 sat. Dva sata cine cuda od unistavanja nervoze ili stresa.

Edit: voda je posebna, telo se oseca kao namazno uljem. Glatko i prijatno.

Za odjavnu spicu japanske jeseni, ovaj bor.

Stoji sam, a u pozadini se navlace tamni oblaci koji ce doneti sneg, mozda jos nocas. Zna on to, nije mu prvi put:



Zivi i zdravi bili, cujemo se opet na sledecem topiku za neki dan - Japan Zima.

Edited by yoyogi, 12 December 2009 - 14:25.

[alberto.ascari]

Na Yogijevu molbu promenjen naziv topica.

[yoyogi]

Jesen 2010.

U nebranom grozdju

Grozdja ima na sve strane samo u Japanu nema vina. Verovatno zato sto nema slobodnog prostora (zemljista) za vece vinograde a nema ni tradicije. Nominalno, ima nekoliko proizvodjaca samo to je sitno i nisam nikada probao.

Moj deda (koji je uglavnom imao vinograd i pravio vino za sebe u podrumu) mi je pricao da je uzgajanje vinove loze jedan od najtezih poslova u poljoprivredi.

Ne znam da li su ovi nasli neki nacin da bude lakse ali izgleda mi sasvim drugacije od onoga sto sam vidjao u Srbiji. nema chokota u vrstama.

Cak je malo i smesno: ukucao sam koordinate u GPS i kada sam stigao - ne znam gde je vinograd. Ovo sam video, mislio sam neko kupusoliko zelje:



Onda, malo izbliza, pa to je kao one maskirne mreze sto se navlace na tenkove u ratu. Vinograd je prakticno ukopan, ispod loze je i parking:



To je u "Salas u Malom Ritu" onaj Shicer provalio : vinogradi u nizini daju kiselo grozdje zbog puno vode, znaci zemunice su u brdima, gde su vinogradi!

Ovde bi se silno presao: grozdje je slatko kao med.

Ovako je u samom vinogradu :



ima decje igraliste, skoro svi gosti su familije sa decom:




auto-gume su uz stazu za decji karting:



Posto je grozdje iskljucivo za jelo i ide po grozdovima u prodaju, da ptica kljucne jedno jedino puce, ceo grozd ide u bacanje, ne moze da se proda.
Jedan grozd je oko 450-500g i kosta 6-7US$ u radnji. Jedan kljuc ptice ga celog unistava.

Zato su, svaki grozd, obmotani u ambalazu, u kojoj sazreva i kroz "prozorce" se vidi dokle je sazreo. Mora da je muka svako ovako odenuti:



Za branje se dobije korpica i makazice:




Ceo grozd se odsece (sa ambalazom):





Brzo pranje:



Pa u ledenu vodu (30% leda) na pola sata. Tek onda se jede.



Sa drugarima i njihovim porodicama padne i japanski BBQ:




Paralelno ide i program za decu. Trazenje skrivenih ceduljica po vinogradu. Onda izvlacenje ko je sta dobio (mali pokloni, kesica chipsa na primer):




Na svakih sat, vlasnik pusti ribice u potok uz vinograd, deca ih hvataju:



Nekad i zlatne. Mi smo odneli 2 kuci i posle 2 dana ih pustili u potok u nasoj banji:





Naravno, pravilo je: jedes koliko mozes samo nema iznosenja, nema torbi i kesa. Ko hoce jos, na izlazu ima da se kupi:



1kg = 16US$. Ove flase su "shira", bezalkoholni sok od grozdja.


Mnoge turisticke ture imaju branje grozdja u svom sastavu, makar sat vremena. Ili drugog sezonskog voca. Te su aktivnosti opste popularne medju lokalnim stanovnostvom, cak moras da rezervises, tesko gde mozes samo da se pojavis. Za moj kraj ima i jedan sajt, isto ovo mesto je ukljuceno.

Ovde se vidi koje su cene za koje voce. Za grozdje je 1,200Y (~14$) za odrasle. Gore na slici se videlo da je 1kg grozdja 1,300Y.

Sve u svemu, divan dan napolju za decu.

[yoyogi]

Ako bi u nekoj drzavi bilo neko religiozno zdanje tako istaknuto i tako jedinstveno, hram nad hramovima, kada je dovoljno samo reci "idem u hram" i svi znaju u koji, niko ne pita, to je za Japan Ise Jingu. To "jingu" je hram, kao sto ima i Meiji Jingu u Yoyogi parku.

Razlika je u tome sto se za ovaj shinto hram kaze samo "Jingu", odmah se zna da se radi o najsvetijem od svih.

Na zalost, ono sto je najsvetije i najvaznije - ne moze da se pridje a kamoli da se slika.

Ukratko, sustina je u ovome:

Nalazi se u ogromnom parku, glavni hramovi su Naiku i Geiku, koji imaju jos 123 manja hrama dodata uz njih. Pristup Naiku hramu je strogo ogranicen, u njemu se cuva sveto ogledalo.

Interesantno je da se hramovi prave ispocetka svakih 20 godina. To da se naglasi nestalnost na ovome svetu i da se gradjevinski zanat prenese na sledecu generaciju (to jos od kada se smatralo da je 1 generacija 20 godina, sada je mozda 25+).

Sledeca izgradnja (rastavljanje starog i pravljenje novog hrama do njega) je 2013-te godine, to je 62. ponovna izgradnja od nastanka hrama.

62 x 20 = 1240 godina.


Wikipedia sajt koga zanima vise.



Samo mesto Ise je nekih 130km od Nagoje prema Kyotu i Osaki i deo je stand-alone turistickih paketa ili 3days/2nights sa spavanjem koji obuhvataju Kyoto, Naru i Ise.

Ne vidi se bas ali ima na stotine autobusa, na parking za kola se ceka sat veremena (i placa se).




To je naravno nepotrebno. Uz reku Isuzu ima besplatnog parkinga koliko hoces, kome nije zao da proseta 10 minuta.

Proseta kroz sta? Fantasticnu glavnu ulicu u starom duhu, sve restoran do restorana, radnja do radnje. Oni koje autobusi izruce tacno na mesto, ovo nikad i ne vide.

Veliki restoranski kompleks uz samu Isuzu reku (primetimo da su sakuri opali listovi, ona prva gubi u jesen):



Pa sama ulica (ove su se zenske prosetale sa sladoledom i kroz Foto iz dijaspore iz jos vece blizine):




Radnja do radnje:



Ise je prestonica jastoga, ovo su keksi od princa sa jastogovim mesom unutra, obavezan suvenir:




Uz put, ovaj svestenik-pripravnik (oboo-san), zivi u hramu kao monah, tiho zvoni zvoncetom, podsecajuci prolaznike da je na obuci i da ce se moliti za njih za malu novcanu naknadu (koga god sam pitao, nikada nije video nekog da mu prilazi, kazu moguce vrlo stari ljud):



Iduci prema parku (shumi) gde su hramovi, treba da se predje Uji most preko kristalno ciste Isuzu reke:



Most je od drveta, cak i mirise na sveze seceno drvo. To zbog toga sto se i on pravi ispocetka svakih 20 godina, uvek je isto i star i nov.


U samom parku, mnostvo japanskih cempresa (mada sam mislio da su sekvoje), od njih se i prave drvene konstrukcije unutar kompleksa:



Ova je od dodirivanja (za srecu) sva ulastena, 7 miliona vernika prodje godisnje + turista (Grand Canyon ili Sydney Opera House vide 5 miliona turista godisnje):



Vrvi od stranaca:



Iz nekog razloga, ne shvataju da nema slikanja. Ona prodavacica amajlija i drugih religioznih obelezja (hramska prodavnica) pokazuje ukrstenim podlakticama da ne sme da se slika:




Za kraj, sam Naiku hram, glavni od glavnih:

Ta-daam:



Ne moze blize da se pridje, gore na stepenicama ne sme kamera.


Ovo je jedino mesto (sporedni hram) gde posetioci mogu udju i da se mole:

Edited by yoyogi, 05 October 2010 - 08:21.

[yoyogi]

Mino washi - paper museum je bio meta ovog kisnog dana.

Vikend je, nema guzve, inace tu su mnogi autobusi i ekskurzije, cesta stavka turistickih aranzmana. Prestonica pravljenja papira.

Dakle, kisno, vrlo kisno (a nije hladno, sorcevi, kratki rukavi):



Zadatak je - napraviti abazur za lampu. Ne ja, nego moja 6-ogodisnja cerka. Od nule. Papir je samo pulpa. Odatle pocinje:




Instruktori su tu, ova desno prevodi na engleski, mada nije bilo mnogo potrebno, vec smo pravili papir na drugom mestu a i nesto znamo japanski (pogotovo cerka).



Stavi se pulpa u ovaj ram pa se cedi levo, desno, napred-nazad, nekih 10 minuta.

Onda motiv (momiji = japanski jasen):



To nije sve. Tek dolazi.

Stavi se jos jedan prekrivac istog (jos skoro tecnog) papira, kao sendvich.



Onda na vakuum, da se isissa voda iz papira:



Tacno se vidi progresija, manje vode:



Sada je skoro suvo..skoro...



Na toplu tablu (60C) na susenje 10 minuta:



Gotovo. Ide se kuci.

Kod kuce, otvori se kutija u kojoj je zicana konstrukcija, sijalica, sve gotovo, kao sto smo pravili na OTO-u u 8. razredu. Smotuljak sa leve strane je nas sopstveni abazur:



Click.

Moja lampa radi, gledam je svaki dan i znam da je moja:




Lepo iskustvo za sve, za decu pogotovo. Ako neko putuje Japanom, neka ne propusti neko ovako mesto, Mino nije jedino.

Edited by yoyogi, 09 October 2010 - 16:43.

[yoyogi]

Sazrevanje pomorandzi (zovu ih "mikan", to je pomorandza a u stvari su mandarine).

Gamagori City, velicine Rijeke, posmatran sa brda





je u ovo doba sav u pomorandzama. Na veliko, 10kg nekih 70$.




Sve ima od pomorandzi:

Biskviti




Samponi, regenratori, body soap, kreme za kozu




Privesci, zezalice, magneti




I Gamagori verzija Hello Kitty




Desetak ovakvih minubuseva razvozi do plantaza gde je branje za taj dan:




Ovaj sluzbenik objasni kako se beru (zavrtanjem, ne kidanjem) i jos nekoliko pravila (nema torbi, neograniceno vreme...)





Ove kao zastave sa narandzastim platnom oznacavaju drvo gde ima zrelih (ne da su sve zrele):







Nisu sve zrele a i koje jesu nije lako neukima da ocene. Uglavnom se pojede 2-4 nakisele i gotovo:




Vreme nije ograniceno, neko ja napravio piknik. Pored lokacije kao Sveti Stefan koja je na 3km odavde, ovo neko mora da je izgubio neku opkladu pa provodi ceo dan u vocnjaku:




Kada smo vec na farmi pomorandzi (istovremeno je i farma lubenica, dinja, jagoda i kivija), da kupimo dinju.



15$ za komad, ako nista drugo, ono zbog pakovanja:




Posto se zna da ce svako da pojede neku kiselu pomoranzu u samom vocnjaku, na povratku svako dobije ovu poklon korpicu sa strucno ubranim (slatkim) pomorandzama da nosi kuci, nekih 1.5kg.



Cena: 1200Y (14$) za odrasle, 800Y za decu. Na sajtovima pise da treba rezervacija - ne treba, samo se pojavis.

Edited by yoyogi, 14 October 2010 - 08:09.

[yoyogi]

Aerospace museum, Kakamigahara kako nocas na insomniji rekoh mrdu da cu ici posle rada sa Pratt&Whitney (avionski motori).

Muzej se nalazi u Gifu. Pogled sa prve slike u tom postu je bio drugaciji 1945. Sve je bilo prah i pepeo, sravnjeno sa zemljom. Jer je bio centar vojne industrije, aviona pre svega.

Radnim danima je to puno autobusa - skolska deca, turisti. Za Gifu cormorant fishing celodnevne ture, ovaj muzej ima svojih 2 sata slot.




Posle WW2, Amerikanci su ostro skresali japansku avio industriju (da im se ne desi opet da nekoga napadnu) a da ostave skills dozvoljeno je bilo praviti avione specijalne namene kojima (samim njima) ne moze da se ratuje.

Seaplanes, lovci na podmornice, helikopteri...



Jedini putnicki avion koji su Japanci sami napravili je bio (malo uspesan) YMC-11.






To ne smeta da se veliki deo Boeing -777 pravi u Japanu i da je 55% Boeing B-787 (Dreamliner) upravo odavde.

Unutar muzeja:



STOL (Short Take off and Landing) cargo, unutra. Racunar je Tektronix, pre 35 godina:




Ovaj je helikopter specijalan, nosi bure od 900L vode za pozare (u sve eksponate moze da se udje i sedne):



Ovaj Kawasaki motor za blato se prikaci na sanke helikoptera (po jedan sa svake strane) i isporuci posadi koja silazi u neku misiju:



Interesantno, meni je uvek bilo, kada se kaze "Kawasaki" to bio sinonim za dobre motore. U lokalu, Kawasaki je vise poznat po svemu ostalom sto radi osim motocikala (koji su mu mozda 1% delatnosti). Helikopteri:



I sledeci Concorde, ako ga bude (komercijalni razlozi, traznja i korist) bice Kawasaki:



Naravno, ne postoji muzej avijacije koji ne bi imao prvake na displeju (ima i 1:1 model njihovog aviona):



Sad moja cerka prica: "Tu mi tata pokaze turbo jet motor"



"Pa onda turbo-fan motor"



"Pa mi prica razlike i zastio je turbofan tisi i bolji. Jedino sto mi je bilo malo razumljivo je da je avionski motor vredan svoje tezine u srebru a prosecan auto svoje tezine u - hamburgeru".

"Ipak, ovde se na animaciji vidi kako avionski motor radi"



"Bilo je zanimljivo ali ipak, kad se vec zgodno namestio pored muzeja, da vidimo i ovaj cirkus.

Edited by yoyogi, 17 October 2010 - 03:41.

[yoyogi]

Danas, jezero je mirno kao staklo. Pedal boats (& rowing boats) vezani u 4 popodne. To zbog rezima koji vazi za oktobar i novembar, kada ce, ne sada, biti mrak u 4:15pm. Pa da se porodice koje koriste ove rekvizite ne nadju u situaciji da navigavaju "plovilima" po mraku.
Od 1. decembra prestaje do 1. marta.



Moj omiljeni most se presijava u jezerskoj vodi:



Celo mesto je besplatni play-house za decu, 3 sprata, klimatizovano i otvoreno svaki dan.

Nesto neobicno je da deca vise vole peceni krompir nego sladoled. Ako je obliznja prodavnica sladoleda danas prodala 100 komada njihove poslastice, ovaj "yakimo" peceni (kao u rerni) slatkasti krompir je prodao 150.

Dolazi iz kombija koji ima svoje rerne u tovarnom delu:



Moja je duznost da ga kupim i da se ohladi (ipak je to vruc krompir) dok se igra u playhouse ne zavrsi. Onda se jede u slast na putu do banje:



A jesen, polako dolazi. Ovo isto mesto slikam iz nedelje u nedelju. "Momidji", japanski jasen, pocinje da gubi trku sa zelenom bojom u listovima:



Jesen stize, dunjo moja...

Edited by yoyogi, 18 October 2010 - 13:35.

[yoyogi]

Koromo matsuri, festival zahvalnosti za dobru zetvu pirinca i da priroda i dalje nastavi da bude uz nas.

Veliko narodno slavlje mada je retko ko od ucesnika poljoprivrednik. Nema podele selo-grad, nikad se nisu ni odelili niti postoje animoziteti izmedju gradskog i ruralnog stanovnistva.



Konfete koje simbolizuju obilje






I decji, omladinski, orkestar sa tradicionalnim notama i u tradicionalnim kostimima



Sve u zahvalnost prirodi.

Neko bi pomislio - primitivno.

Sve se desava u gradu (Koromo = Toyota) koji je sediste najvece auto kompanije na planeti.

[yoyogi]

Takayama je cesta meta turistickih putovanja, u mnogim trenutcima ima vise turista nego lokalaca.

"Place that time forgot" jos ima delova koji odisu klimom 16. veka.

Takayama, malo popularnije napisano.

Samo mesto je lepo i cisto sa svezim vazduhom, Alpi su tu.




Ako nije velika guzva, milina je prosetati starim delom grada:






Trgovacka ulica u modernom delu grada je sva u strehama, zbog stalnog snega:




U centru, spomenik volu: cuvena Hiida govedina je bas odavde.



"Cuvena" je svaka lokalna govedina. Koliko ih ima cuvenih? Maltene koliko i sela. Zbog neprohodnosti planinskog terena, goveda se nisu i ne mesaju tako da su prakticno posebnih rasa i osobina.

Pred pecenje na rostilju u samom stolu u restoranu, porcija za dvoje. Masnoca otpadne (iscuri tokom pecenja dole u vatru) i meso ostaje kao puter.





Samo selo Hiida je istorijsko. Stare gashou-zukuri kuce, ima ih 400+ godina starih i sluze jos. Nijednog eksera nema u njima.




Ova je specificna, ima "ujeden" krov, to je da bi se dobilo malo vise svetla na gornjem spratu gde se gaje svilene bube.



Primetimo sanke na verandi. Sanke su bile glavna stvar 7 meseci godisnje u ovom kraju sa teskim snegom. Bile su razlicite za razliciti kvalitet snega.




Lokalci su sa skijama i krpljama od malih nogu, maltene kao pachici sa plovnim kozicama:





Posto je jesen, evo poznjevenog princa. "Obicnog", za ljudsku ishranu. Kako se poznaju vrste gde je bio posejan, rastao i poznjeven:




Ovaj nije, ovaj je u krug.




Stvar je u tome da ovaj "u krug" nije za ljudsku ishranu nego za prinosenje bogovima u hramovima. Ne djubri se stajskim djubrivom.



Tabla kaze da je ovo jedno od dva ovakva preostala u Japanu.

Evo, da priznam, dok nisam dosao u Aziju pre 10 godina, nisam imao pojma kako izgleda prinac.



A princana slama...mirise na 10m. Od nje se prave oni tatami za pod i zadrzavaju miris i 10-15 godina.

Edited by yoyogi, 28 October 2010 - 08:30.

[yoyogi]

Jesen, uvod u Haloween (bice sutra,bas na dan i post o tome).

Party kod jednog od roditelja dece iz moje skole. Pozvan ceo razred.

Cisto da uprosecimo vrednost kola, moj auto naspram (jednog od) njegovih.

Pita me cerka (koja tamo i pre bila) "zasto je njegova Sally crna a ne svetloplava"?

(Sally = svetloplavi Porchse iz "The Cars").




Male japanske kuce. Ovo nije njegova zgrada nego njegova kuca:



Ima i lift (3 sprata):



A ni kuhinja (ima 2) mu nije mala, nema je ni 40 kvadrata:




Od mnostva klope, skuvan je i kapitalni Thai Tom Yum Gung, 5L:



Deca, bilo ih je 12, na ovoj slici samo dvoje (moja je ova veca devojcica) koje su se odenule u kostime Purikiwa i kopiraju njenu igru. Cisto japanska lokalna heroina iz crtaca:



A posle, na donjem spratu, "Trick or Treat". Ova zena sa kaubojskim sesirom je supruga domacina :



Ruskinja je. Govori japanski i engleski perfektno, spanski takodje.

Eto, usli smo i u kucu obicno (za javnost) do guse zakopcanih Japanaca. Ne sto je zena Ruskinja, bili smo i pre u drugim kucama.

[yoyogi]

Halloween, zadnja nedelja oktobra. U stvari, ovo se desilo 2-3 oktobra u americkom kampu Everglades koji svaki vikend u oktobru ima Halloween.

Sve je dekorisano u tom smilsu:




Smestaj je u sopstvenim satorima ili u kucicama razlicitih modela. Ova je umanjena "American Dream":




Ili ova, "Creek". Uz nju, ide i kanu (ovaj parkiran je za ekskluzivnu upotrebu gostiju bas te kucice):




Kolega i njegov sin se slomise veslajuci, moja cerka (koja ne vesla) izvoljeva gde da se ide:




Pa se i stiglo. Americki je kamp a tu znamo sta ima da se jede prvo: hamburgeri. Kako ih japanske mame spreme, gledajuci sastojke, to je zdravije nego biftek.



Ne znam otkuda im ta ideja ali seckani crni luk (mozda 2kg koji je isao u sve ovo) je bio isprzen u samom sebi, u "sachu", pa onda potpuno ohladjen pre umesavanja u mleveno meso. Kazu, tu je tajna ukusa.
Usput su ucile i decu kao da ih spremaju i oblikuju:




Koja navala, prvo deca, svako sebi da napravi lepinju, sastojke i hamburger:



Sada na Halloween.

Za 20$ dobije se glanc sveza tek ubrana tikva optimalnih dimenzija, alat, kratki kurs kako se to radi :




Na posao:



Pre polaska u pohod na kamp naselje, predstavljanje timova u kostimima (onaj levo je Kanadjanin, posle sam pricao sa njim,osoblje kampa, mesec dana angazman kao tezga izmedju dva nastavnicka posla):




Nakon toga, razvij se u strelce i "trick or treat". Kucice i satori koji participiraju imaju istaknutu znacku tako de se ne kuca na vrata nekome koga bi to uznemiravalo:






Ima tu jos programa (proglasenje najboljeg kostima, halloween tombola, igranka u kostimima) ali to je to.

Uvece, uz logorsku vatru, izlozili smo sve tikve sto su nasa deca napravila:





Ovo je poslednja fora pred odlazak : nedeljni rucak 11-12, Plati se 10$ i svako dobije sastojke da sam sebi napravi i ispece hamburger. Meso, luk, zacine.

Sve se smesa u jednu kesicu, onda se ona istuce i oblikuje hamburger:



Svako dete samo sebi ispece rucak:



Mislim, da su hamburgeri vec ispeceni i da su za dzabe, ne bi ih uzelo 10% ovih koji radije plate i sami ga naprave i ispeku.

Ako medju nama ima ugostitelja, eto im ideje - decji matine rucak sa spremanjem, roditelji mogu da rade sta hoce samo da radi sank.
Ne znam da li se neko toga setio.

Edited by yoyogi, 01 November 2010 - 14:57.

[yoyogi]

Cuvene japanske "capsule hotels".

Nema veze sa jeseni osim da sam juce prosao pred jednoga, po jesenjem danu.

Fuji Sauna & Capsule Hotel, Nishiki dori. Jedan je najvecih, cena je 3,800Y za noc (men only), ukljucena sauna. Ima ga svugde po Lonely Planet.



Ponuda:



U sredini je onsen, to funkcionise kao kupatilo. Desno, odozgo na dole:

Same kapsule. Izgledaju kao rerne.



Sauna;

Lezajevi koji idu uz saunu.



Tu je stos: ima gde moze da se uzme samo taj sauna + lezaj paket i da se prespava noc za 20$.
Lezajevi imaju svaki svoj TV/Entertainment, kao biz class flat bed na boljim avio kompanijama.

U ovom nisam bio, u ovom u Tokiju jesam pre 7 godina, zatecen daleko od kuce u 2 ujutro.



Unutra imas svoj TV, svoj aircon. Mozes da zatvoris pregradu roletnom i nista da ne cujes.

Ko to koristi?
Salary-men koji se zapiju i propuste zadnji voz i moraju o svom trosku da plate hotel ili taxi. Ako je u Tokiju prosecan commute 45km, taxi bi bio nekih 250$. "Business hotel" od 100 do 140$.
Ovaj capsule je 40-50$.

Isklucivo su "jednopolni", 99% ih je za muskarce (koji i jesu ti koji se zapijaju daleko od kuce).