Jump to content


Photo
- - - - -

Globalna reklamokratija


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
1009 replies to this topic

Poll: Da li zivimo u diktaturi reklama? (122 member(s) have cast votes)

Vase misljenje

  1. Da (89 votes [78.07%])

    Percentage of vote: 78.07%

  2. Ne (25 votes [21.93%])

    Percentage of vote: 21.93%

Vote Guests cannot vote

#16 Hromi Daba

Hromi Daba
  • Members
  • 5,761 posts

Posted 01 November 2009 - 23:23

Nelegalnim? Pa nije to pisalo na reklamama banaka i piramidalnih investicionih fondova. Naprotiv, uglavnom piše da su to finansijske Institucije solidne kao Molton steel! Kad ono, steal. Cena dozvoljene laži, prava sitnica. Pokriće neko ... zvezdanog datuma.

Koliko ja znam, za drzanje piramidalnih fondova se ide u zatvor ... Kriminalno ponasanje se ne moze spreciti, ali se moze sankcionisati ...

"Ljudi vole da lažu, pa i da ukradu. Hej, pa mi smo samo nesavršeni, ljudi!"
Što se onda ne uvede dozvoljena krađa, kraduckanje u tom sistemu, na njegovom potrošačkom kraju?

Ljudi ne vole ni da lazu, ni da kradu - odakle ti ta ideja? Razlozi zbog kojih lazu i kradu su mnogi, "ljubav" je retko kad jedan od njih. Medjutim, za razliku od kradje koja je nefer i nikad ni u jednom drustvu nije bila prihvatljiv metod sticanja, "laganje" je toliko duboko ugradjeno u ponasanje pojedinca i nacin funkcionisanja drustva da vecinu vremena nismo ni svesni kad "lazemo". Uostalom mislim da jos uvek postoje sredine u kojima je uvreda za prodavca kad kupac bez pogovora prihvati prvu ponudjenu cenu i gde je trgovinsko pogadjanje podignuto na nivo obaveznog socijalnog ponasanja. Jednostavno, kad se laze prema unapred poznatim pravilima, to se ne smatra za pravo laganje. A osnovna pravila marketinga su vecini ljudi dugo vremena dobro poznata ... I dok je odnos prema kradji uvek negativan, vecina nas voli da dobije besplatne stvari i to je odavno ugradjeno u sistem ...

Osim toga, obrati paznju na indijev komentar ... zbog njega stavljam laganje pod navodnike.

Naprimer, zašto je Kokakoli zabranjeno da "dozvoljeno laže" da je Pepsi precenjeni cukervaser. Ili obrnuto, naravno...

Nisam strucnjak ni za marketing ni za sociologiju, ali mi je blizu pameti da se negativna reklama konkurencije smatra za nekorektno ponasanje iz istog razloga iz kog se ogovaranje smatra za nekorektno ponasanje ... tako da, iako posredno, rec plebsa ipak ima odlucujucu ulogu u tome.

Ponekad mi se čini da je jedino pornografija pošteđena reklama. Valjda zato što se ne bi razlikovalo šta je šta.

Pa, sta da ti kazem nego da gresis ... pornografija nije postedjena ni reklama, ni marketinga ...

Edited by Hromi Daba, 01 November 2009 - 23:28.


#17 Milenko Puzigaca

Milenko Puzigaca
  • Members
  • 1,427 posts

Posted 02 November 2009 - 02:04

...mislim da jos uvek postoje sredine u kojima je uvreda za prodavca kad kupac bez pogovora prihvati prvu ponudjenu cenu i gde je trgovinsko pogadjanje podignuto na nivo obaveznog socijalnog ponasanja...

Ma to su budale neke, cobani.

#18 Gandalf

Gandalf
  • Members
  • 7,553 posts

Posted 02 November 2009 - 06:29

Koliko ja znam, za drzanje piramidalnih fondova se ide u zatvor ... Kriminalno ponasanje se ne moze spreciti, ali se moze sankcionisati...

zatvor je za boraniju. za to se dobija bejlaut, ako ti je sema dovoljno velika i imas ljude gde treba.

Nisam strucnjak ni za marketing ni za sociologiju, ali mi je blizu pameti da se negativna reklama konkurencije smatra za nekorektno ponasanje iz istog razloga iz kog se ogovaranje smatra za nekorektno ponasanje ... tako da, iako posredno, rec plebsa ipak ima odlucujucu ulogu u tome.

rec plebsa ima sve manje uticaja - ako Goldman (ili Gasprom?) kaze da treba, tako i treba. a plebsi ce svakako misliti u skladu sa uputama nadleznih organa.

Edited by Gandalf, 02 November 2009 - 06:31.


#19 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,349 posts

Posted 02 November 2009 - 09:48

"Lažeš" (makar i prihvatljivo, što bi, cenim, značilo, u okviru zakona) je mislim ipak prejaka reč. Ima ona izreka, možeš neke ljude lagati neko vreme, ne možeš sve ljude lagati sve vreme. Ako se pogledaju brendovi kao što su Mercedes ili Apple zaista je teško reći da je kvalitet koji uz njih asocira velika većina nekakva "laž".


Kvalitet koji se asocira uz Apple jeste prilicna laz. Npr. Ipod-i su pojam za kvalitet MP3 plejera, a istina je da ima puno jeftinijh uredjaja koji imaju i bolji kvalitet reprodukcije i vise funkcija. Sta ustvari kupujemo onda? Kupujemo brend i kupujemo prihvatanje u drustvu ispranih mozgova (ako nemas "Ipod" onda si "jeftin", "zaostao", ...).

#20 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 02 November 2009 - 09:56

Kvalitet koji se asocira uz Apple jeste prilicna laz. Npr. Ipod-i su pojam za kvalitet MP3 plejera, a istina je da ima puno jeftinijh uredjaja koji imaju i bolji kvalitet reprodukcije i vise funkcija. Sta ustvari kupujemo onda? Kupujemo brend i kupujemo prihvatanje u drustvu ispranih mozgova (ako nemas "Ipod" onda si "jeftin", "zaostao", ...).

Ne bih se složio ni principijelno, a ni kao korisnik Apple proizvoda.

#21 king louie

king louie
  • Members
  • 3,153 posts

Posted 02 November 2009 - 10:19

kao korisnik Apple proizvoda.

Uveo si vrlo bitan momenat, ulogu marke proizvoda u izgrađivanju identiteta potrošača. Odjeća i slični statusni simboli su tu ulogu imali oduvijek. Danas u igru ulaze proizvodi najšireg spektra. Svaka kupovina je prilika da pokažemo koliko smo sofisticirani, politički i ekološki svjesni. Korporacije proizvode cijelu kulturu življenja, potrebu, stav i ukus. Loša strana procesa je što je udaljeni (i moram reći otuđeni) akter preuzeo tradicionalnu ulogu lokalnih zajednica. Još u industrijskoj Evropi XX stoljeća je postojala živa veza između narodne kulture i nacionalne industrije. Baťa, Škoda, Volkswagen i sl. firme su bile duboko ukorijenjene u nacionalne kulture i aktivno su doprinosile njihovom razvitku.
Ali postoji i najmanje jedna dobra strana, naime mogućnost ideološkog, svjetonazornog izbora, što naravno zahtijeva obaviještenog, kompetentnog i autonomnog potrošača. Sve se apgrejduje. Ako do tad ne propadnemo, djeca naše djece će uspostaviti vezu s proizvođačima, koja će biti jednako neposredna i živa kao proizvodnja i potrošnja u predindustrijskim društvima.


Gledano iz perspektive stvarne geneze, koja je dovela do današnjeg stanja reklamokratije, dijelim pesimizam Hilla Billa. Dočim, a po principu nade, dopuštam perspektivu svjetlije budućnosti, koja će ovu današnju prošlost razotkriti kao još jedno lukavstvo uma.

Edited by king louie, 02 November 2009 - 10:23.


#22 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 02 November 2009 - 10:44

Korporacije proizvode cijelu kulturu življenja, potrebu, stav i ukus.

Ne slažem se uopšte sa tvojim postom, što te i neće iznenaditi budući da gotovo ni oko čega ne delimo stavove (što je toliko slučaj da je gotovo samo po sebi interesantno). Elem, "korporacije" (ne moraju, naravno, da budu u pitanju korporacije, to što si hteo reći može važiti za svaki biznis, pa i porodičnu manufakturu kako su mnogi veliki biznisi i startovali), ne proizvode to što si rekao. Već decenijama su razvijene ekonomije rukovođene tržištem, a ne proizvodnjom. Dakle, istraživanjem tržišta se utvrđuju potrebe potrošača (uključujući i neprepoznate potrebe*), a potom se kreiraju proizvodi sa ciljem da tim potrebama udovolji.

*Ovo mnogim kritičarima "reklamokratije" i "konzumerizma" redovno promiče, ali neprepoznate potrebe potrošača nisu ništa nad čim se treba izrugivati i izvoditi svoje moralistične "veći-sam-svetac-od-tebe" rituale, tako voljene kod urbanih humanističara izvesne ideološke obojenosti. I pranje zuba je neprepoznata potreba kod mnogo ljudi, pa pretpostavljam da će se čak i sledbenici Maoizma zapitati nad svrsishodnošću moralne kritike prepoznavanja postojanja takvog tržišta. Istini za volju, kažu da Mao nikada nije prao zube, ali u svakom slučaju, život u kome je više ranije nepoznatih potreba otkriveno i zadovoljeno je život većeg stepena kvaliteta... naravno, ne očekujem od ovog u velikoj meri 'battle in Seattle' raspoloženog foruma da se saglasi sa tim.

#23 king louie

king louie
  • Members
  • 3,153 posts

Posted 02 November 2009 - 11:22

Elem, "korporacije" (ne moraju, naravno, da budu u pitanju korporacije, to što si hteo reći može važiti za svaki biznis, pa i porodičnu manufakturu kako su mnogi veliki biznisi i startovali), ne proizvode to što si rekao.

O da, proizvode i to često u prvom redu, pa je sam materijalni ili intelektualni proizvod tek potvrda inicijacije potrošača u dani kulturni model.
Stupanj udaljenosti tvorca produkta od potrošača (zanatska radiona, manufaktura, mali, srednji, veliki biznis, korporacija) je u principu i mjera u kojoj idejni sloj proizvoda prevazilazi okvir životne potrebe.

Ovo mnogim kritičarima "reklamokratije" i "konzumerizma" redovno promiče, ali neprepoznate potrebe potrošača nisu ništa nad čim se treba izrugivati i izvoditi svoje moralistične "veći-sam-svetac-od-tebe" rituale, tako voljene kod urbanih humanističara izvesne ideološke obojenosti. I pranje zuba je neprepoznata potreba kod mnogo ljudi, pa pretpostavljam da će se čak i sledbenici Maoizma zapitati nad svrsishodnošću moralne kritike prepoznavanja postojanja takvog tržišta.

Pranje zuba je dobar primjer. Ali ne za ovo o čemu tu pišem. Cijela industrija slobodnog vremena, zabave, sporta, medija klasičnih i interaktivnih, sve je to jako daleko od potrebe uvjetovane vrijednošću zdravih zuba. Da ne govorim o modi i njenim sve brojnijim žrtvama. A moda se davno ne ograničava na odijevne predmete. Odi jednom do škole pune tinejdžera i probaj naći odgovor na pitanje od čega je sazdana njihova socijalna existencija. Prečesto vrijedi da ako nemaš, onda niti nisi.

Ne slažem se uopšte sa tvojim postom, što te i neće iznenaditi budući da gotovo ni oko čega ne delimo stavove (što je toliko slučaj da je gotovo samo po sebi interesantno).

Bit će tu i dosta nerazumijevanja, odnosno učitavanja i extrapolacija. Ne zagovaram ja nikakav povratak prirodi ni ludizam. Nosim adidas što su sašila pakistanska djeca, vozim benzinac s pokvarenim katalizatorom, pa tehnički sređujem preko veze (košta 500€ da se napravi), gledam holivudski treš i tu i tamo čak svratim do meka, kroz drajv in naravno. Ako nešto od ovoga što pišem i zvuči kritički, opet je čisto salonske prirode. Tj. rob sam kao i većina, samo volim misliti kako to i vidim.

edit: Moram dodati i turističku industriju. Koja vitalna potreba nas nagoni da tutnjimo po svijetu kao mahniti i da se slikamo ispod svakog jebenog spomenika kulture? Kultura turističke kamere i masovnog turizma je potpuno osujetila mogućnost ikakvog privatnog doživljaja putovanja. Nikad ne pravim fotke s putovanja, a slavne turističke ciljeve izbjegavam kao kugu. Posljednji put sam skoro pretrčao Piazzu della Signoria jedva se osvrnuvšni na skulpture i zgrade.

Edited by king louie, 02 November 2009 - 11:37.


#24 Hill Bill

Hill Bill
  • Banned
  • 7,389 posts

Posted 02 November 2009 - 12:40

O da, proizvode i to često u prvom redu, pa je sam materijalni ili intelektualni proizvod tek potvrda inicijacije potrošača u dani kulturni model.
Stupanj udaljenosti tvorca produkta od potrošača (zanatska radiona, manufaktura, mali, srednji, veliki biznis, korporacija) je u principu i mjera u kojoj idejni sloj proizvoda prevazilazi okvir životne potrebe.
...

Ovo je zanimljiva teza, kulturološki vrlo kompatibilna sa tezom jednog nutricioniste (čije sam ime naravno zaboravio) a koji pod "adekvatnom ishranom" podrazumeva procentualno veće učešće namirnica iz geografski manjeg radijusa, te što je radijus veći (recimo globalan), učešće treba da bude svedeno na simbolično. To možda sugeriše jednoličnu ishranu, pa i "kulturnom hranom", ali to je privid jer globalizacijom favorizovan obrnuti princip gasi potrebe za brojnim lokalnim namirnicama. Tako gasi i uzgoj i razvoj tih namirnica bitnih za ostvarivanje stabilnog balansa čoveka sa ambijentom u kojem je. Napravljeni debalans je očit u pandemiji gojaznosti, a rekao bih i srazmeran razmerama te bolesti.

Čovek današnjice gotovo da više ne pije ni vodu iz reka i bunara oko sebe; kako bi kad je sve zatrovano flašama Pekamske mineralne ... sa različitim etiketama.

#25 Hill Bill

Hill Bill
  • Banned
  • 7,389 posts

Posted 02 November 2009 - 12:56

...
*Ovo mnogim kritičarima "reklamokratije" i "konzumerizma" redovno promiče, ali neprepoznate potrebe potrošača nisu ništa nad čim se treba izrugivati i izvoditi svoje moralistične "veći-sam-svetac-od-tebe" rituale, tako voljene kod urbanih humanističara izvesne ideološke obojenosti.
...

Leve.
A radi se samo o tome da je princip štednje zamenjen principom potrošnje. Pa kada ovaj potonji upadne u sopstvenu piramidalnu smrt, onda se vadi masovnom vakcinacijom uzrokom bolesti (reklamokratija).
Ili, prinudom štednje nad onima koji su štedeli i pre toga. :ph34r:

Naravno, u reklamokratiji, orgiji neobuzdane potrošnje, i štedeti je besmisleno jer se uštedeti ne može; ono što je nekome ušteda, drugome je resurs slobodan za eksploataciju. Zapravo, lopovi ne kradu već stavljaju u promet zarobljene resurse.

#26 king louie

king louie
  • Members
  • 3,153 posts

Posted 02 November 2009 - 13:09

Napravljeni debalans je očit u pandemiji gojaznosti, a rekao bih i srazmeran razmerama te bolesti.


Addiction, OBESITY, starvation (anorexia nervosa) are political problems, not psychiatric: each condenses and expresses a contest between the individual and some other person or persons in his environment over the control of the individual's body. Thomas Szasz

Spoiler! --Click here to view--
Ali ne zaboravimo na emancipacijsku stranu. Debelo kao pobuna protiv reklamokratskih kulturnih modela:
Spoiler! --Click here to view--
Imam autentičan pivski trbuh i zabole me za vaše reklame!

#27 Milenko Puzigaca

Milenko Puzigaca
  • Members
  • 1,427 posts

Posted 02 November 2009 - 13:12

Kvalitet koji se asocira uz Apple jeste prilicna laz. Npr. Ipod-i su pojam za kvalitet MP3 plejera, a istina je da ima puno jeftinijh uredjaja koji imaju i bolji kvalitet reprodukcije i vise funkcija. Sta ustvari kupujemo onda? Kupujemo brend i kupujemo prihvatanje u drustvu ispranih mozgova (ako nemas "Ipod" onda si "jeftin", "zaostao", ...).

O tome je Mile Curcic pisao jos odavno pa su mu se svi smejali a bio je u pravu, kako kad se kupuje proizvod, sad 90% cene cini placanje imena "brenda" , cena vise nije garancija da je proizvod marke recimo Bosch, kvalitetniji od neke marke šklj, sto znaci da se vise cak ne placa proizvod tj materija koja se dobija, nego lazna "ideja" da je proizvod marke A kvalitetniji od proizvoda marke B.

Pa onda, taj "teror reklamama" je i ucinio da ljudi vise ne veruju u stvari kao sto su cast, dzentlmenski sporazum, data rec isl nego su se sveli na zivincad koja bleji u reklame i veruje u sve sto tamo vidi, a onda juri i kopa da dodje do toga, ne pitajuci kako i zasto, kao u gornjem primeru jurcanja po svetu bez ikakvog razloga, osim sto su tako rekli u reklamama, a i gledali oni pre 30 godina kako Blejk Karington i Dzej Ar Juing tako rade. Ne svi, ali 99% njih, ne u Srbiji nego svuda. Sve su to Hitlerove i Slobine metode da se manipulise masama samo sad na planetarnom nivou, i samo sad iza svega nestoji neka politicka ideologija, nego prostacka i infantilna zelja za gomilanjem blaga, kod ovih koji sve to smisljaju, a to onda znaci da mora da je to nesto lose, pored toga sto je dosadno do zla boga. Cim su oni u predstavljanje svog proizvoda umesali psihologiju i anropologiju i slicno, to je bre bagra i tacka. Kakve veze ima psihologija sa busilicom ili aparatom za brijanje? Nikakvem, osim ako nisi neko ko hoce da prevari potencijalnog kupca ili da nekoga ubedi da ziv nije bio dok nije imao nekakvu novu glupost bez koje je do juce bio savrseno srecan, a la plasticni fisek pomocu koga zene mogu da pisaju stojeci.

Edited by Milenko Puzigaca, 02 November 2009 - 13:15.


#28 zatoichi

zatoichi
  • Banned
  • 837 posts

Posted 02 November 2009 - 13:28

Zanimljiva tema, dobra za " ostrenje mozdanih vijuga".
Smatram da je reklama, u trizisno orijentisanim ekonomijama, ne samo pozeljna vec i neohodna. Uzmimo primer automobilske industrije: samo u Evropi immao sledece proizvodjace : Fiat, Reno, Skoda, Volvo, Volksvagen,... i mnoge druge . Svaki od ovih proizvodzaca mora da ubedi potencijalnog kupca zasto bi trebao da kupi bas njegovo vozilo. Dakle, kvalitet, cena, odredjeni bonusi, odgovarajuce( specificne ) performanse doticnog vozila itd. Dakle, oni to mogu da ucine samo putem marketinga.
Tako da bi marketing treba da ima informativnu funkciju i ne bi trebao da iritira potrosaca. Ako pocinje da iritira potrosace , znaci da nesto nije u redu u pristupu, tj. strucnjaci koji rade marketing nisu na visini zadatka.

#29 down with the sickness

down with the sickness
  • Members
  • 8,325 posts

Posted 02 November 2009 - 13:47

Mislim da je moc reklama i marketinskih agencija znacajno precenjena ... njihova dosadnost i sposobnost da iritiraju posteno gradjanstvo medjutim nije :)


Pravo medju rogove!

Naravno da je precenjena. Kakva reklamokratija? Nonsense.

To se nashi intelektualci brinu za puchanstvo i chovechanstvo, a shta bi drugo radili u zivotu.

Shta stoji iza toga? Pa njihovo masturbatorsko-srednjevekovno-duboko-sjebano uverenje da puchanstvo sve to shto mu donosi globalizacija i savremena tehnologija - jednostavno - ne zasluzuje. Hteli bi intelektualci da te stvari zadrze ekskluzivno za sebe, sa razlogom zabrinuti shto ih puchanstvo sve manje primecuje i shto se razlika medju njima svela na - nishta, osecaju se ugrozeno, odbrambeni mehanizam. Intelektualac si, drago mi je da smo se upoznali, ja sam vodoinstalater, ocemo da izadjemo vecheras da neshto povalimo - znash, ja izlazim retko, puno chitam - zao mi je drugar, puno propustash, vreme qrcu prolazi.

Zato su nashi vrli intelektualci danas najbolji saveznici talibana.

Shta ce avganistanskom mladom chobaninu coca-cola i mp3 player kad mu je bolje da se bavi zdravim aktivnostima, da jebe ovcu i prouchava neku dobru knjigu iz koje ce nauchiti kako ce zeni sutra, kada mu je budu nashli, odrezati pola genitalija i nastaviti da pushi opijum, srecni do kraja zivota, a ne da gledaju nekakve reklame koje bi ih unakazile, duhovno i fizichki :ph34r: .

#30 Milenko Puzigaca

Milenko Puzigaca
  • Members
  • 1,427 posts

Posted 02 November 2009 - 14:09

Ma jok, brinu se za sebe. Fukara bez ikakve samokontrole ili samodiscipline (jer u suprotnom, kad bi imala neku vrstu samokontrole verovatno ne bi ni bila fukara) sve pred sobom usere, unisti i ubljuje jurcajuci za tim budalastinama koje joj ne trebaju u sustini, bar ne sve, a to onda smeta svima (kao sto se vidi iz izlozenih neartikulisanih krikova u gonjem postu), pa na kraju krajeva i samoj fukari i drustvu u celini. Isto kao sto ljudskoj vrsti smeta postojanje nuklearnog oruzja.

Onda, "terorom reklama" se totalno degenerise ideja udruzivanja, jer nisu ljudi poceli da se organizuju u drustva da bi sad nekolicina njima manipulisala i bogatila se na racun toga sto se ce drustvo drzati u stalnom stanju nekakve uzbune, nego da bi se medjusobno pomagali i da bi im onda tako zivot bio laksi i da kazemo jednostavniji. Iz istog razloga su ljudi smisljalii tehnologiju. A sad se dolazi do situacije da umesto da uproscava zivot, zbog trke za infantilnim gomilanjem nepostojeceg novca koja je zamenila infantilnu trku u naoruzanju, ili za infantilnom trkom za nekim u sustini gadzetima, tehnologija komplikuje zivot, a ne cini ga jerdnostavnijim. Zasto sto se zbog trke za zaradom i tehnologija spolja i prividno usloznjava da bi se tako prikazalo putem reklama kako postoji razlika izmedju "gadzeta" , umesto da se naprave neki standardi pa da se tehnologija zaista i koristi kad se nabavi. Ne da se menja na svakih meseec dana.

Primeri, pomenuti iPod i iPhone, ili cak i Windows 7. Svi uredjaji slicnog tipa kao iPod i iPhone mogu da reprodukuju odredjeni format digitalnog zapisa, ali sta se desava? Da bi se stvorio privid kako ovi pomodarski uredjaji mogu nesto vise ili kvalitetnije, izmisljaju se formati kao m4a, m4v, m4r koji nisu nista drugo nego obican audio ili video fajl kompresovan odredjenim kodekom samo sa izmenjenom ekstenzijom, koga mogu da "sviraju" i drugi uredjaji iste namene koji nisu Apple. Windows 7 ima silesiju vizuelnih "gadzeta" koji su bili skriveni u XP, kao sto su dugmeta u taskbaru bez natpisa imena programa, a "otkljucavaju" se prostim upisom odredjene vrednosti tamo gde se pamte sistemska podesavanja, dok se proizvod reklamira kao potpuno nov. Itd.

Edited by Milenko Puzigaca, 02 November 2009 - 14:18.