1009 replies to this topic

[Anduril]

Pre neki dan citam da je vrednost globalne industrije reklama presla cifru od 400 milijardi dolara.
Citam isto tako da farmaceutska industrija recimo izdaje vise novca za reklame nego za bila sta drugo ukljucujuci i skupi razvoj novih lekova.
Kad se danas putuje po Evropi pocinjemo da se susrecemo sa identicnim reklama svuda oko nas. Svaki grad sve vise lici jedan na drugi. Skoro da ne postoji javni prostor koji nije ispunjen nekom reklamom.
Isto tako pre neki dan citam kako nekoliko glavnih marketinskih agencija u svetu planira svoje kampanje. Mislim da bi im na tome pozavideo i sam Gebels. Koriste se najnovija saznanja iz psihologije, neurobiologije i fiziologije, antropologije itd. da bi se manipulisalo odraslima ali i decom na nacine koje ovi ne mogu ni zamisliti.
Mnogi ce reci da je reklama zapravo osnovan vid slobode govora. Ali, da li je to zaista tako kad od slobode govora nema vise nista osim reklama. Zamisljam situaciju iz Monti Pajtona - Zivot Brajana ili u Hajd Parku gde razne mesije drze govore. To se moglo shvatiti kao sloboda govora ili neka stara dobra pijaca gde su svi prisutni, svako ima svoje mesto pa onda birate i to najcesce zavisno od kvaliteta a ne od toga ko ce platiti vise.
Ali, u reklamokratiji nekolicina globalnih kompanija zauzima 90% prostora, nista drugo se ni ne moze cuti ili videti, svi su potisnuti a istovremeno ne mogu pobeci od toga. Kompanije sve vise i sve cesce trguju privatnim podacima potrosaca, citave televizije i novine zavise od reklame i sve cesce to postaje i vid pritiska na medije i novinare da izvestavaju u interesu kompanija. O marketinskim trikovima modernih politicara ili o industriji lobiranja koja je takodje neka vrsta reklame da i ne govorim.
Mozda sve ovo zvuci pomalo preterano ali ako zaista pogledamo sta se dogodilo u poslenjih 60 godina u ovoj oblasti drustva i kako je to promenilo danasnji svet, zaista ne bi bilo lose da o tome prodiskutujemo. Moje misljenje je da sadasnja galopirajuca reklamokratija zapravo pocinje da podriva citav demokratski poredak i da sve vise postaje smetnja normalnom funkcionisanju slobodnog trzista koje je sve vise zavisno od reklame a sve manje od kvaliteta proizvoda (bar u odredjenim segmentima).

Edited by Anduril, 30 October 2009 - 17:17.

[JKT]

Tamo nekih davnih 70-tih ilitako negde sam imao SF knjigu "Reklamokratija", ne secam se autora. Bas o ovome o cemu pricas. Na zalost dao sam je nekome na citanje i nikad je nisam dobio nazad. Trazio sam je po knjizarama ali nema je odavno. Da li neko zna jel ima negde jos da se nadje? Bas bih voleo da je ponovo procitam...

[pojedinac]

Koji li je ono gopsodin, mora da je zločinac kvalitetan, rekao da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina?!

E, tako je i u tržišnoj ekonomiji - samo je pitanje ko ima para da plati hiljadu objavljivanja.

I da li onda treba da čudi da su sve laži domaćih varijanti citiranog zločinca za običnog, frustriranog i retardiranog konzumenta, postale istine?! Kako taj fenomen dobije ubrzanje u zapuštenoj masi možete, recimo, fino vidjeti na primjeru izvjesne naučnice BP koja se, nakon kraćeg studijskog putovanja po Švedskoj, vraća u svoju domovinu da sa ushićenom šumskom populacijom podijeli rezultate svoga rada.

[Hromi Daba]

Mozda sve ovo zvuci pomalo preterano ali ako zaista pogledamo sta se dogodilo u poslenjih 60 godina u ovoj oblasti drustva i kako je to promenilo danasnji svet, zaista ne bi bilo lose da o tome prodiskutujemo. Moje misljenje je da sadasnja galopirajuca reklamokratija zapravo pocinje da podriva citav demokratski poredak i da sve vise postaje smetnja normalnom funkcionisanju slobodnog trzista koje je sve vise zavisno od reklame a sve manje od kvaliteta proizvoda (bar u odredjenim segmentima).

Reklamokratija podrazumeva daleko vise od puke sveprisutnosti reklama ... to je kompletno drustveno-politicko uredjenje u kome je sva politicka moc u rukama nekoliko multinacionalnih kompanija. Sigurno je da ima ljudi koji bi voleli da vide takav svet, ali je on dovoljno daleko dok god se kompanije nalaze u situaciji da politicke usluge i naklonost parlamenata moraju da kupuju i da poslove dobijaju preko javnih konkursa.

Trziste nikad nije slobodno, potpuno slobodno trziste je idealizacija, model slican potpunom vakumu ili kretanju bez trenja, niti je ikada kvalitet bio presudan za uspeh proizvoda na trzistu. Ljudi ne kupuju samo kvalitetan proizvod, odnosno stvaran i zamisljen kvalitet proizvoda je samo jedna od nekoliko motivacija koje pokrecu coveka na trzistu. Vrlo su retki ljudi koji ce kupiti kvalitetan a ruzan proizvod (estetska motivacija), kvalitetan proizvod koji je previse jeftin i/ili nekarakteristican za njihovu socijalnu grupu (statusna motivacija) itd.

Sveprisutnost reklama zapravo preslikava model ponasanja coveka u drustvu drugih ljudi ... svaka osoba na planeti je pokretni billboard, svojim oblacenjem i ponasanjem reklamira svoje stvarne ili zamisljene karakterne osobine, plateznu sposobnost, stvara pretstavu kod drugih ljudi za sta je sposoban i na sta je spreman, da li dozvoljava da ga zajebavaju ili ume da pokaze zube, sta buduca zena moze ocekivati od njega, koliko je spreman da uzvrati uslugu. Da li je onda marketing zaista strano telo na licu covecanstva ili je jedno od onih "sportova" kojim se svi bave al se prave da ih to ko fol ne interesuje?

Vrlo je nezgodno kazati da tvorci reklama pokusavaju da manipulilsu odraslima a i decom, jer je manipulacija je inherentno ugradjena u samu delatnost trgovine. Kupac pokusava da manipulise prodavcem lazuci na sve moguce nacine o kolicini novca koju je spreman da plati, prodavac pokusava da manipulise kupcem lazuci na sve moguce nacine o kolicini novca za koju je spreman da proda. Kad je vec tako, kako onda povuci liniju razdvajanja posle koje prestaje trgovina, a pocinje marketing? Marketing je umetnost dozvoljenog laganja, marketinske kompanije su specijalisti u toj "umetnosti", onog trenutka kad predju na nedozvoljenu teritoriju, postaju kriminalane organizacije, ostaje samo da se dogovorimo sta spada u to dozvoljeno laganje ...

Mislim da je moc reklama i marketinskih agencija znacajno precenjena ... njihova dosadnost i sposobnost da iritiraju posteno gradjanstvo medjutim nije

[Sumo22]

Youtube Video ->Original Video

[mango]

moj doprinos temi ...glasala da..i MRZIM REKLAME

[kiklop]

Tamo nekih davnih 70-tih ilitako negde sam imao SF knjigu "Reklamokratija", ne secam se autora. Bas o ovome o cemu pricas. Na zalost dao sam je nekome na citanje i nikad je nisam dobio nazad. Trazio sam je po knjizarama ali nema je odavno. Da li neko zna jel ima negde jos da se nadje? Bas bih voleo da je ponovo procitam...

Autori su Frederik Pohl i Cyril M. Kornbluth. Koliko znam nema novog izdanja. Jedino ako nadjes staro izdanje iz edicije kentaur. Dobar deo biblioteka bi trebalo da ima tu knjigu.

Original na engleskom
http://en.wikipedia....Space_Merchants

[Indy]

Marketing je umetnost dozvoljenog laganja...

Marketing nije isto sto i advertajzing. Marketing je (mnogo) siri pojam i obuhvata miks 4 razlicite kategorije: proizvod, cenu, distribuciju i promociju. A advertajzing. tj. reklame, samo je jedna od komponenti promocije.

A o tome da li je advertajzing precenjen se tesko moze suditi na osnovu intuicije, to je veoma slozeno pitanje oko koga su misljenja prilicno podeljenja. Blizu je, medjutim, pameti da se ne bi te silne milijarde dolara pomenute na pocetku prvog posta tek tako razbacivale razonode radi.

EDIT. Gramatika

Edited by Indy, 31 October 2009 - 05:53.

[mango]

moguce da se reklame isplate ali eto, otkako se secam gledam i pepsi i koka kola reklame jer se stalno vrte a ne pijem niti jedno pice....meni je sve to posatlo bolesno onda kada sam pocela da citam clanke o tome kako cool hunters sada obracaju paznju na preteen market jer dvanaestogodisnjaci su buduca potrosacka snaga....

[Hromi Daba]

Marketing nije isto sto i advertajzing. Marketing je (mnogo) siri pojam i obuhvata miks 4 razlicite kategorije: proizvod, cenu, distribuciju i promociju. A advertajzing. tj. reklame, samo je jedna od komponenti promocije.

Koristio sam rec reklama u najsirem mogucem smislu ... cini mi se da sve sto si nabrojao ipak potpada pod manipulaciju - prosto receno, prihvatljivo laganje. Lazes i izborom cene i estetikom proizvoda, promocionom kampanjom... Eto, da izuzmemo distribuciju, mada i tu ima elemenata ... npr. izbor kanala utice na percepciju proizvoda od strane kupca ...

A o tome da li je advertajzing precenjen se tesko moze suditi na osnovu intuicije, to je veoma slozeno pitanje oko koga su misljenja prilicno podeljenja. Blizu je, medjutim, pameti da se ne bi te silne milijarde dolara pomenute na pocetku prvog posta tek tako razbacivale razonode radi.

Kad kazem precenjen, mislim na uvodni post i kataklizmicne price kako marketing unistava svet, demokratiju, planetu i slicno. Ima moc da me gurne u odredjenom pravcu ako sam neodlucan, npr. ako sam odlucio da nesto "kupim", kupicu brand koji ima bolji "imidz", ili cu glasati za onog koji je lepsi, uredniji, zabavniji, sa "pametnijim" govorima. Marketing ne moze promeni ljude i naterati ih da urade nesto sto oni inace ne bi uradili. npr. ja nikad ne bi glasao za Busa, bez obzira na pare koje on da za marketing.

Edited by Hromi Daba, 01 November 2009 - 00:38.

[Indy]

Koristio sam rec reklama u najsirem mogucem smislu ... cini mi se da sve sto si nabrojao ipak potpada pod manipulaciju - prosto receno, prihvatljivo laganje. Lazes i izborom cene i estetikom proizvoda, promocionom kampanjom... Eto, da izuzmemo distribuciju, mada i tu ima elemenata ... npr. izbor kanala utice na percepciju proizvoda od strane kupca ...

Vidiš, to je zanimljivo - kada sam studirao Marketing za menadžere u MBA programu, profesor nas je na prvom času pitao šta je za svakog od nas marketing. Moj odgovor je bio nešto približno na temu toga što ti pišeš, možda ne baš toliko 'kiselo'. Mislim da sam rekao da je za mene marketing 'enticement', znači nešto kao zavođenje, navođenje. Kasnije sam, ipak, dosta revidirao taj stav, pošto sam video da tu ima mnogo više nego što se vidi "spolja".

"Lažeš" (makar i prihvatljivo, što bi, cenim, značilo, u okviru zakona) je mislim ipak prejaka reč. Ima ona izreka, možeš neke ljude lagati neko vreme, ne možeš sve ljude lagati sve vreme. Ako se pogledaju brendovi kao što su Mercedes ili Apple zaista je teško reći da je kvalitet koji uz njih asocira velika većina nekakva "laž".

Kad kazem precenjen, mislim na uvodni post i kataklizmicne price kako marketing unistava svet, demokratiju, planetu i slicno. Ima moc da me gurne u odredjenom pravcu ako sam neodlucan, npr. ako sam odlucio da nesto "kupim", kupicu brand koji ima bolji "imidz", ili cu glasati za onog koji je lepsi, uredniji, zabavniji, sa "pametnijim" govorima. Marketing ne moze promeni ljude i naterati ih da urade nesto sto oni inace ne bi uradili. npr. ja nikad ne bi glasao za Busa, bez obzira na pare koje on da za marketing.

OK, razumem šta si hteo da kažeš sa tim da je precenjen. Ipak mislim da ne treba poistovećivati marketing i advertajzing, a ne treba imati ni tako uzak pogled na obadvoje kakav mislim da su pokazali neki od diskutanata, kao i sam poll. Ne treba zaboraviti da metode marketinga (uključujući i reklame) koriste i neprofitne organizacije, na primer. Ne može se tek tako podrazumevati neki nemoral kao malte ne sastavni deo marketinga.

I, na kraju, ako je reklamokratija problem, šta je rešenje? Regulacija, što znači drugim rečima birokratija? Onda bi trebalo postaviti pitanje, da li ste za reklamokratiju ili birokratiju? Ja znam šta bih ja izabrao.

(PS. Što se tiče billboard-a koji niču po gradovima, pa znam recimo da kada treba da se postavi novi billboard ili svetleća reklama u Melburnu okolni stanari prvo moraju da se slože - dobijao sam pisma u kojima treba da kažem "da" ili "ne" postavljanju reklamnih panoa, ili čega već. Nije se to baš toliko otrglo kontroli.)

[Hill Bill]

...
Sveprisutnost reklama zapravo preslikava model ponasanja coveka u drustvu drugih ljudi ...
...

O ne opet o "prirodnom stanju"! Jeste, "prirodno", normalno je da čovek ponekad popije po neku čašicu pića, ali nije normalno da se svakodnevno naliva i postaje ovisnik. Ovo o čemu govori Anduril (a i ja ranije) je upravo dijagnoza zavisnosti kako ljudi, tako i (političkih, ekonomskih ... svih!) sistema od tog mehanizma ispiranja mozga, Prodavanja zjala (kako inače volim da prevodim naslov The Space Merchants).
Može li danas iko da zamisli svet bez tog mehanizma dozvoljene laži? Šta je to ako ne zavisnost, jednaka ili gora od one na alkohol? Ako je globalna zavisnost, onda je sve u redu? Pa nije, samo je distribucija te droge dozvoljena i poželjna, globalno. Državni kapitalizam jeste to nakazno čedo rođeno u braku kapitalizma i države koja i određuje koliko i koja laž se ima smatrati dozvoljenom. A dozvoljeno je već toliko da se može smatrati globalnim zagađenjem bar koliko i zagađenje plastičnim kesama, a koje su opet i same zagađene reklamama.

Btw, u tu pomenutu, inače već ogromnu cifru (koju nepotrebno plaća potrošač) nisu uključene mnoge stvari koje ne pripadaju segmentu i fondovima za marketing, mada ustvari to jesu. (Na primer koncept vozila koja se rade iz fondova za istraživanje, a realno su samo u funkciji reklame, i tome slično)

[Hromi Daba]

O ne opet o "prirodnom stanju"!

O ne, opet o zlocestom globalizmu i nevaljalim kapitalistima koji svoje zivote provode smisljajuci sve paklenije planove kako da nam isperu mozak?

Jeste, "prirodno", normalno je da čovek ponekad popije po neku čašicu pića, ali nije normalno da se svakodnevno naliva i postaje ovisnik. Ovo o čemu govori Anduril (a i ja ranije) je upravo dijagnoza zavisnosti kako ljudi, tako i (političkih, ekonomskih ... svih!) sistema od tog mehanizma ispiranja mozga, Prodavanja zjala (kako inače volim da prevodim naslov The Space Merchants).

Kao i obcno, tvoje poredjenje je neprimerno ... zaista, kako se to postaje ovisnik o marektingu? Kao, ja se probudim ujutro sa mucninom i glavoboljom i tresem se sve dok ne otrcim do kioska, kupim novine i konzumiram dnevnu dozu reklamokratije?

Može li danas iko da zamisli svet bez tog mehanizma dozvoljene laži?

Moze li ikada iko da zamisli svet bez tog mehanizma "dozvoljene lazi"?

Državni kapitalizam jeste to nakazno čedo rođeno u braku kapitalizma i države koja i određuje koliko i koja laž se ima smatrati dozvoljenom. A dozvoljeno je već toliko da se može smatrati globalnim zagađenjem bar koliko i zagađenje plastičnim kesama, a koje su opet i same zagađene reklamama.

Drzavni kapitalizam nema nikakve veze ni sa reklamama ni sa marketingom, nego sa nelegalnim tokovima novca (izmedju ostalog). Koliko i koja laz se ima smatrati dozvoljenom je stvar dogovora plebsa, a ne stvar odluke drzave. Drzava je samo agent koji sankcionise one koji se tog dogovora ne drze.

Edited by Hromi Daba, 01 November 2009 - 19:47.

[Hill Bill]

...
Drzavni kapitalizam nema nikakve veze ni sa reklamama ni sa marketingom, nego sa nelegalnim tokovima novca (izmedju ostalog).

Nelegalnim? Pa nije to pisalo na reklamama banaka i piramidalnih investicionih fondova. Naprotiv, uglavnom piše da su to finansijske Institucije solidne kao Molton steel! Kad ono, steal. Cena dozvoljene laži, prava sitnica. Pokriće neko ... zvezdanog datuma.

"Ljudi vole da lažu, pa i da ukradu. Hej, pa mi smo samo nesavršeni, ljudi!"

Što se onda ne uvede dozvoljena krađa, kraduckanje u tom sistemu, na njegovom potrošačkom kraju?

...

Evo baš čuh reklamu za RKB: "Ako vas uhvati potrošačka groznica, obratite se specijalisti!" Tj, dileru za šopoholike. Jedna od retkih reklama koja nije laž. A ovamo hapse one što diluju na gram!

Edited by Hill Bill, 01 November 2009 - 20:25.

[Hill Bill]

Koliko i koja laz se ima smatrati dozvoljenom je stvar dogovora plebsa, a ne stvar odluke drzave. Drzava je samo agent koji sankcionise one koji se tog dogovora ne drze.

Ovo mi nije bilo ni jasno, pa nisam komentarisao. Sigurno se nije plebs dogovarao da se zabrani, i to vrlo izričito, negativna (pa makar i istinita) informacija konkurenta nekog proizvođača. Naprimer, zašto je Kokakoli zabranjeno da "dozvoljeno laže" da je Pepsi precenjeni cukervaser. Ili obrnuto, naravno.
Ovako su i jedni i drugi prinuđeni da lažu više, deru se jače i svuda. I zagađuju sve gde ljudi borave, šta god da rade ili ne rade.

Ponekad mi se čini da je jedino pornografija pošteđena reklama. Valjda zato što se ne bi razlikovalo šta je šta.