Ovaj minijaturni kanjon, dug tek oko 2,5 km, pamtim još iz detinjstva, kada sam, vozeći se prugom Beograd-Zaječar nakon Bora sa nestrpljenjem iščekivao ukazivanje njegovih vertikalnih kamenih litica naizgled niotkud, ulazak u tunel, a zatim onih nekoliko sekundi prelaska preko mosta sa koga će se ukazati prizor nestvarne lepote pre nego što kompozicija ponovo uroni u tunelski mrak. Tih nekoliko sekundi tokom kojih se kompozicija pojavljuje usred prizora koji kao da je izronio iz nekog nastavka Indijana Džonsa da bi, nakon sledećeg tunela, ponovo bila vraćena u stvarnost kao da ničega nije ni bilo, raspalilo bi maštu svakog pravog ljubitelja prirode i pustolova. Maleno, usamljeno krečnjačko ostrvo u pretežno brežuljkastom terenu koji ga okružuje, reka je raspolutila na dva dela, kao da nije mogla da ga zaobiđe, meandrirajući neobuzdano kroz njega, stvarajući neverovatne oblike i kamene skulpture u zidovima kanjona koji je napravila. Brojne pećine u liticama Rgotskog kamena još uvek su mahom neistražene, a geograf Dragan Nešić je nedavno identifikovao još jednu prerast (po kojima je istočna Srbija čuvena) u prvom meandru.
Međutim, ushićenje ljubitelja prirode kada se susretne sa Rgotskim kamenom vrlo brzo prerasta u tugu i očaj, zgražavanje nad ljudskim nemarom. Jer Bela reka, koja tvori kanjon, odavno zaslužuje da bude prekrštena u Crnu reku, jer boja njene vode, u koju se izliva jalovina i svi nusprodukti prerade ruda u Boru, daleko više podseća na naftu. U njoj nema života, a na njenim obalama su naslage otrova. Čak i zidovi kanjona, prirodno beli krečnjak, do par metara iznad vode su požuteli od pogubnog uticaja hemije. Canyoning u ovom kanjonu uopšte ne bi bio bezbedan, jer bi bilo vrlo opasno po zdravlje zagaziti u ovu vodu. Pitanje je da li bi bilo bezbedno pokušati čak i prolazak kanjona čamcem.
Ali, nećemo dozvoliti da fotografije koje ovde gledate budu rekvijem za kanjon. Želimo da verujemo da će i u Srbiji briga za očuvanje blaga koje imamo jednoga dana pobediti bahatost i beskrupuloznu industrijalizaciju po cenu ljudskog zdravlja i života i da će ovim kanjonom ponovo teći prozirna, čista voda, a da će ljudi poput nas u nju moći da zagaze bez straha. Do tog dana, neka ove fotografije budu opomena, ali i podsetnik na to šta imamo od prirodne baštine koju treba spasiti, i čuvati.
Čitav foto album o Rgotskom kamenu, uključujući i fotografije zagađenja, možete videti ovde:
http://www.freebikin...?g2_itemId=6964
