79 replies to this topic

[heathen]

Indy:

A zasto bi TVOJ navod iz jednog recnika bio na bilo koji naci relevantniji od MOG navoda iz drugog (a veoma srodnog) recnika?!  

Зато што Ви опет не читате оно што сам ја већ написао пре два сата у одговору C-у:

Пошто сам овде атеист ја, а не Ви (хм, мада се с Вама никад не зна), требало би да Ви мени дозволите да изаберем дефиницију атеизма. А ако преферирате другачију дефиницију, онда нађите атеисту који Вашу дефиницију прихвата, па с њим дискутујте.

[cybersrk]

dogodila mi se sada strahovita katastrofa, pisao sam dva i po sata odgovor na Dragonov post, i on se u previranju internetnom izgubio.

[Jr]

Pisi u notepadu ili vordu pa samo postuj.. nauk za ubuduce...

[cybersrk]

Dragan:
" Za mene u sustini duhovnost pocinje tamo gde misli pocinju da jenjavaju. Sa one strane razuma (ali ne nerazumno) prostiru se jos neistrazena prostranstva intuicije, ljubavi, volje i duha.
Vidim da si me strpao u budiste mada sa njima nisam puno imao. Ono sto sam navodio Budine misli*** koje je Indy  preveo cini mi se kao kljuc u prodiranju u dublje slojeve svesti.  Iako hriscanstvo osecam kao nesto sto mi je blisko ipak mi je joginski pristup najdrazi. A on za mene otprilike znaci da treba poci od onoga sto nam je dato i donekle poznato a to su fizikus, osecaji, misli a tek zatim kada su ovi dobro upoznati i stavljeni pod kontrolu videti postoji li jos nesto dublje.
Mislim da je opravdano pitanje u kojoj meri verovanje, koje se u osnovi bazira na neproverenim stvarima kao sto su misticno stvaranje coveka, njegov izgon iz Raja zbog greha, postojanje duse, Boga, odredjeni rituali koji su se uoblicili tokom istorije, pomaze da covek dodje dublje a u kojoj meri ga sprecava u tome. Neosporno je da su mnogi ovim putem stigli do cilja ja medjutim zelim da govorim o onoj ogromnoj masi onih koji su zastali na putu i ne znaju kako dalje (fenomen koji je poznat svakome koji se pokusao malo baviti sobom). Meni se cini da se religija i Crkva kao institucija najcesce koriste kao pokrice za vlastiti egoizam. U najboljem slucaju postaju jedna manje vise precizna mentalna konstrukcija a u najgorem povod za mrznju i ubijanje.
Religioznost poput ljubavi treba uvek da bude ziva, da izvire iz samog pojedinca i njegove veze i odnosa sa Duhom. I poput zaljubljenosti ona cesto iz pocetnog poleta institualizacijom (brakom:smile:) prelazi u svoju suprotnost.

Jedan zen ucitelj umiruci je pruzio svesku sa komentarima jedne znacajne budisticke sutre koje je pisao ceo zivot svom najboljem uceniku govoreci mu da se postara da se znanje koje je opisao u svesci prenese dalje.
Dobivsi je u ruke ucenik je trenutno bacio komentare u vatru.
“sta to radis” – viknu ucitelj.
“Sta to govoris” odgovori mu ucenik.

Na osnovu svojih dosadasnjih iskustava dosao sam do zakljucka da duhovni svet zaista postoji a veoma verovatno i Bog.
Ipak taj Bog ako hoce da bude i moj Bog mora da “zadovolji” odredjene kriterijume (koji se zapravo ne odnose na njega vec na one koji pokusavaju da ga intrerpretiraju).

1. Pre svega to ne moze biti nemilosrdni Bog vec Bog ljubavi kao sto ga i opisuju sve religije – ali upravo iz tog razloga mi je logicno da postoji reinkarnacija jer me sva ostala objasnjenja o uzroku i svrsi svih nesreca koje se desavaju na Zemlji ne mogu zadovoljiti.
Dakle nista vecni pakao za sve Kineze i vecni raj za sve pravoverne i slicne teorije.
2. Taj Bog isto ne moze biti glupi Bog. Vec i od svojih poznanika ocekujem izvesni stepen inteligencije – tim pre i od Vrhovnog. Sto znaci da On sigurno nije imao nameru da ga ljudi svojataju, razmazuju na hleb kao pastetu i vode zbog njega pravednicke ratove.
3. Bog ne moze biti nacionalista. Ne postoji izabrani narod niti izabrano svestenstvo osim mozda na teritoriji i iz perpektive doticnih nacija/svestenika. Bilo bi mislim prilicno tesko stvarati Univerzum i biti mali provincijalac u jednoj beznacajnoj galaksiji.
4. Bog nije musko. Ovo je teza koju Crkva tj. muskarci u njoj, sa sve njihovim svestenicima, pokusavaju da proture vec hiljadama godina iskoriscavajuci je da polovinu covecanstva direktno ili indirektno potlace. Odbijam misao da su muskarci samo zato sto imaju kitu i malo vise odredjenih hormona duhovniji i dostojniji za Bozju sluzbu.
Itd.

Sto se tice institucija ja ih vidim kao odredjenu posudu u koju se uliva sustina - dok se uliva. Medjutim opirem se pomisli da uvek novi, promenjivi zivi zivot treba da se prilagodi starim, okostalim dogmaticnim formama ("ne sipa se novo vino u mehove stare" ). Forma ima svakako svoju vaznost (ali i svoju evoluciju !) ali ono prevashodno cemu bi mi ljudi trebali da tezimo je valjda sustina.

***
"... Buda je uspeo u smanjivanju ove 'trenutne prilike' jednog cina spoznanja na jedan jedini tren svesnosti, koji, medjutim, u svojoj tananosti i izbledljivosti ne moze biti osmotren, direktno i izdvojeno od strane jednog uma netreniranog u introspektivnoj meditaciji. Kao sto majusna ziva bica u mikrokosmosu kapi vode postaju vidljiva tek pod mikroskopom, tako, isto, izuzetno kratkotrajni procesi u svetu uma postaju saznatljivi tek uz pomoc veoma tananih instrumenata duhovne paznje, a to se stice samo uz pomoc meditativne prakse. ..."

Moj stari prijatelj Filip David je jednom prilikom rekao da duhovnost pocinje tamo gde prestaje filosofija.

Mozda su bas i stoga drevni Grci nazvali neobjasnjiv princip bozanstvenosti, cudesan sentiment, prostornost, nachelo Duha u universumu - Sophia.
Ova stara Dama, dakle, prema mojim shavatanjima, pochiva u bestelesnom prostoru odnosa, relacija, izmedju dva ili vise bica. Ona nije bezlicna i, svakako nije musko. Recimo da se ovaj problem, antropomorfizam nasih otaca u prvobitnim civilizacijama (pridavanje osobina ljudskosti nepojmivom nachelu), stvorio iz odredjenog straha, straha od Sophie, ili od Ljubavi, ili od Senke. Kao sto zen-ucenik uchi svog ucitelja, ne postoje dva identicna puta obretenja Sofijine paznje, a svakako ti puti ne mogu biti strpani u institucionalizovani strah (ili jos bolje - transcendirani egocentrizam), nesto u cemu, dojmi se, nasi oci grese jos od vremena Otkrivenja.
Potreba za manipulisanjem lichnom slobodom pociva zapravo u pukom strahu od te slobode, od niza nepredvidljivosti, neocekivanosti koje sloboda licnosti stvara u svakom pojedinom momentu.
Biologija, ili fizika, stremi da otkrije zakonitosti kauzalnog sveta, ili materije, onoga sto mozemo videti ili opipati. Medjutim, postoje umovi koji i dalje streme, vodjeni odredjenim impulsom, da prevladaju dimenziju uzrocno-posledicnih odnosa. Prema shvatanju svih velikih civilizacijskih krugova, taj impuls postoji u srzi samog bica. Otkrivenje (otkrivanje) impulsa je preduslov za dalje ushodjenje. Ta prva etapa puta je u svemu obelezena zakonima biologije, te zato i drzimo da duhovno bice ne ponistava Biologiju, vec je stavise - ispunjava. Rekao bih da je sledeca etapa u ispunjenju svih psiholoskih zakona, upoznavanju realnosti iluzija, projekcija, snova. Grci opet, kazu da je ushodjenje mogucno samo tada kada je u proces ukljucen i element Ljubavi (kao predvodnik nad svim ostalim drugarima elementima). I Ljubav oni, ipak, dele u tri zasebne celine: Eros ili pocetni bljesak, Philis ili Philia kao neaktivna bezlicna ljubav, i Agape ili Agapia kao licna, svesna i umstvena ljubav.
Tu je citav splet komplikacija, no "Duh dise gde hoce", i tim pre poziva slobodnu licnost da mu se pridruzi, ne strasheci se, pomazuci joj zatim, u relaciji licne ljubavi, da upozna Sofijin svet, detalj po detalj, korak po korak.

_________________
Veliki Duh je svuda, on peva pesmu vetra,
hitar je kao puma i brzi je od svetla,
video sam ga na ulici, glava mu je sijala,
preskakao je autobuse i gledao u izloge...

[ Izmena poruke: cybersrk na dan 2003-01-18 17:46 ]

[cybersrk]

Ovo je bila samo varijanta prvobitnog odgovora, koji je izgubljen zanavek, zloshcu Velikog Brata, koji se sada nasladjuje mojim mislima, i strpava ih u svoj koncept manipulisanja licnoscu.
Magarac jedan.

'Sloboda' i 'licnost' su dva kljucna pojma za pristupanje duhovnoj realnosti.
Pritom, ne mislim na nekakvu plitkoumnu slobodu, vec na umstvenu slobodu da istrazi i prekopa svaki kutak svesti i osecanja. 'Licnost' oznacava samosvest i aktivnost iz nachela altruizma, ljubavnu delatnost. Kada kazem - ljubavna, ne mislim na sentiment ( u koji inace, i sam zapadam cesto, s obzirom na to da sam jedan obican djecharac ).
Savladati sopstveni Ego oznacava zapravo sposobnost da se deluje van potrebe da se zadovolje sopstveni porivi. Istovremeno, to ne znaci da se taj Ego treba odbaciti, jer zaboga, na cemu bi tada pocivala osnova licnosti?
"Ljubi kao sto ljubis sebe" je jedna psiholoski veoma potpuna poruka. Upoznaj se, otkrij se, i neka ljubav postane tvoj delatni princip, primarno nachelo.
I Sofija ce uvek biti tu negde da ti pomogne, u blistavim i pravovremenim odbljescima.
"A ljubav, i vera, i nada su jedno, ali najveca od njih je ljubav."
Delovati iz nachela briznosti ili paznje za Drugoga, je nesto veoma tesko, u danasnjici gotovo i neostvarivo. "Bliznji koji ti je vuk i kazna i zloba" danas gotovo da gase nade u svrsishodnost ovakvog egzistencijalnog stava. Sladost, medjutim, i osvetljenje uma, koju ti Sofija i radost Drugoga pruzaju zauzvrat, mozda je nesto najlepse sto jedan um moze okusiti.

Ova lepota se naravno ne moze unovciti, te se danasnji "civilizovan" svet i ne bavi mnogo njome.

Prosvetljeni umstveni pojedinac, licnost koja dela iz altruisticnog nacela, danas je osudjena na samocu, mozda i na sto godina samoce, no njezin podvig spasenja postaje u tome da sachuva nadu. I jednog dana kada prestane bioloski, njezino duhovno ce se uzdici u etar, kao sto se vetar uzdigne u prostoru.

[ Izmena poruke: cybersrk na dan 2003-01-18 18:23 ]