14 replies to this topic

[svracak]

Neka ovo bude topik gde ce se diskutovati o vodi kao najbitnijoj supstanci u zivom svetu, dakle i za coveka. Predvidjanja su pesimisticna, Srbija ako na vreme preduzme mere moze da izbegne probleme ali se sada to ne cini. Da li cemo kao i uvek reagovati kasno, zavisi od sposobnosti da ispred novca stavimo fundamentalne stvari na prvo mesto.

Dragocenija od krvi
Potrošnja vode se svake dve decenije udvostruči (FAO) a u sledećih petnaestak godina potrebe će se, čak, utrostručiti. Za oskudne izvore u 21. veku će među sobom ratovati narodi i države (UNDP). Hoće li Srbija biti žedna?

„Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu”. (Platon, 427-347. godine p. n. e.)

Svaki žitelj Srbije utroši punu kadu i nešto pride (370 litara) vode dnevno, trostruko više od stanovnika Nemačke!

Ima li suvislog objašnjenja za toliko rasipanje, ako su se minulih godina umnožila upozorenja stručnjaka da će tečnost bez koje život nije moguć biti nafta 21. veka (izveštaj „Goldman Saksa”)? Naveliko se raspreda, čak, da će za oskudne izvore među sobom ratovati narodi i države (Kevin Votkins, zvaničnik Programa UN za razvoj, UNDP). U opticaju je desetak „vrelih tačaka” širom sveta.

U bistroj suzi, dragocenijoj od kapi krvi, kao u kristalnoj kugli gomilaju se tamni oblaci mnogih sukoba. Čovečanstvo je jednom postradalo u biblijskom potopu (verujemo li predanjima), hoće li sledeći put u sveopštoj suši?

Kakvog li protivrečja: na „vodenoj planeti” (razlije li se ravnomerno sa 71 odsto površine koju prekriva, cela će se naći pod vodom dubokom dva i po kilometra) mnogima nedostaje? I ljudsko telo je pozamašno skladište: kod odraslih čini 60 procenata (a kod novorođenčadi 75) prosečne mase. Zamislite samo: ispari li tek jedan odsto, smesta se opažaju naznake prvih zdravstvenih tegoba!

Na Zemlji voda nije postojala odvajkada – uveliko se pretpostavlja da se pretežna količina slila s neba u pljuskovima kometa, kosmičkih ledeno-kamenih grudvi, ali čim se pojavila označila je početak, do naših dana neprekinute, utakmice stvaranja svakojakog života ili evolucije. Još je antički filosof Empedokle (483-423. god. p. n. e) podučavao da je ona jedno od četiri počela – uz vatru, zemlju i vazduh.

Od davnina je smatrana nezamenljivom za opstajanje života, pa i opstojanje – duše: obredno umivanje i kupanje preporučuje se u gotovo svim verskim učenjima. Zar Jordan nije sveta reka hrišćana u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista? (U „Bibliji” se voda pominje 442 puta)! Šerlok Holms je, navodno, govorio da se rasuđivanjem može iz jedne kapi dokučiti kolika je moć Atlantskog okeana ili Nijagarinih vodopada, a da ih nikada niste videli.

Hoće li milioni (i milijarde) ljudi u skoroj budućnosti umirati u žeđi?

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od polovine naroda suočiće se s nestašicom sveže vode, a sredinom stoleća oskudevaće dve trećine! Svakom čoveku potrebno je 1.000 kubnih metara godišnje (dve petine zapremine olimpijskog bazena) da bi utolio žeđ, spremio hranu i održao čistoću. Svake dve decenije, prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) potrošnja se udvostruči, a potrebe će se u sledećih petnaestak godina utrostručiti, tako će se na udaru, uz desetine drugih, naći i dve najmnogoljudnije zemlje – Kina i Indija.


Oskudica pogađa (prema nalazima UN) 80 zemalja, gotovo 40 odsto ljudi nema pristupa čistoj vodi i isto toliko živi blizu reka koje protiču kroz nekoliko zemalja – kao što su Bramaputra, Ind, Mekong, Niger, Nil i Tigar – i svaka zemlja bi želela da na svoju vodenicu skrene što više.


Jedan jedini okršaj zabeležen u istoriji dogodio se između 2500. i 2350. godine pre naše ere, oružje su ukrstile sumerske državice Lagaš i Uma. Uprkos nedostatku dokaza, izvesno je da je bilo kudikamo više sukoba. Voda i hrana su, uostalom, dve osnovne čovekove potrebe. Procene ukazuju da će za, otprilike, deceniju i po veći delovi Južne Amerike, podsaharske Afrike, južne Kine i Indije iskusiti nestašicu.

U najugroženija područja stručnjaci ubrajaju: Meksiko Siti, jedan od najnaseljenijih gradova, Španiju koja nastoji da reku Ebro preusmeri u vodovodne cevi, Čad, čije se istoimeno jezero na koje izlaze i Niger, Nigerija i Kamerun, sredinom šezdesetih smanjilo za zaprepašćujućih 95 procenata, Nil oko kojeg se načičkalo deset država sa 160 miliona stanovnika, Izrael u kojem se Galilejsko jezero polako isušuje, Irak, Turska, Aralsko more (ili jezero) u srednjoj Aziji, Kina, priobalje Ganga (svete reke hinduizma) i južna Australija.

Sveta reka Jordan, ionako razmeđa hiljadugodišnjih trvenja, iskrsava kao najosetljivije i najverovatnije poprište razračunavanja Libana, Sirije, Izraela i Palestine.

A Srbija? Našavši se na 47. mestu, s kojega može da odskoči uvis, nije razvrstana u siromašne, a pre desetak godina obelodanjeno je, istina usamljeno predviđanje, da sledeća tri stoleća neće znati za žeđ.

Nije zgoreg da se, na kraju, podsetimo preporuke – opomene – zapisane u Evropskoj povelji: „Bez vode nema života”!

-----------------------------------------------------------

Zemlja nije jedina

U tečnom obliku voda postoji jedino na površini Zemlje, a u istom stanju – što potkrepljuju satelitski snimci – zarobljena je utrobi dva Saturnova verna pratioca – Enkelada i, po svemu sudeći, Evrope. U Sunčevoj porodici uočena je u obliku leda na polarnim kapama Marsa, na Jupiterovom mesecu, Titanu, verovatno na Mesecu, Tetisu, Uranu, Neptunu i Plutonu i na planetoidu Sereri.

Od ukupne površine Zemlje (510 miliona kvadratnih kilometara) oko 71 odsto (ili 367 kvadratnih kilometara) stalno je prekriveno vodom u tečnom ili čvrstom stanju. U divnoj knjizi „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas”, nedavno objavljenoj združenim naporom Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Srpske akademije nauka i umetnosti i Hemijskog fakulteta, piše da – prema pouzdanim procenama – na našoj planeti ima 25-26 milijardi kubnih kilometara (109 km3) vode.

Ali slatka koja se preradom ili obradom preobrati u vodu za piće (i pitku) čini manje od tri odsto (2,58) a pretežno se nalazi u polarnim kapama, rekama, jezerima, podzemlju i u atmosferi. Nećete verovati: po 20 odsto je u Velikim jezerima (Severna Amerika) i Bajkalskom jezeru (Rusija).

Voda na Zemlji je, verovatno, plod zasipanja kometama, iako ta pretpostavka nije do kraja potvrđena.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Voda u Srbiji

• Samo 32 odsto stanovništva pije vodu koja se delimično ili uopšte ne proverava.

• Od 155 proveravanih vodovoda u Srbiji, svaki drugi uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće.

• U razdoblju od 2005. do 2008. povećao se procenat vodovoda sa ispravnom vodom sa 40 na 50,6 odsto.

• Gradovi u kojima je poboljšana kakvoća pijaće vode: Beograd, Novi Sad, Pančevo, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac, Bor, Zaječar, Užice, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Niš, Kuršumlija, Pirot, Vranje i Leskovac.

• Naselja u kojima se voda uveliko prerađuje da bi bila valjana za piće: Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš, Sombor, Kula, Apatin, Titel, Srbobran, Kikinda, Zrenjanin, Ćićevac, Mladenovac, Grocka.

-----------------------------------------------------------

Misli

Voda nije obnovljiv prirodni izvor.

U žednim društvima ni posao ne cveta.

Svetska dekada vode 2005-2015. godina.

Japanci otopljene glečere prodaju u bocama kao najstariju vodu.

Žeđ se javlja kada se smanji količina vode u telu.

[objavljeno: 30/08/2009]

[MAGRIPA65]

Neka ovo bude topik gde ce se diskutovati o vodi kao najbitnijoj supstanci u zivom svetu, dakle i za coveka. Predvidjanja su pesimisticna, Srbija ako na vreme preduzme mere moze da izbegne probleme ali se sada to ne cini. Da li cemo kao i uvek reagovati kasno, zavisi od sposobnosti da ispred novca stavimo fundamentalne stvari na prvo mesto.

E a zamisli crnjaka najvece rezerve pijece vode se nalaze u Americi...
Kud Velika jezera kud najveci izvor podzemnih voda.Da puknes od muke...

[maara]

Da puknes od muke...

Total renewable water resources(cu km)

Russia 4498 cu km 142 miliona stanovnika 0.00003 cu km po stanovniku 30.000.000 litara
U.S.A. 3069 cu km 300 miliona stanovnika 0.00001 cu km po stanovniku 10.000.000 litara
Serbia 208,5 cu km 10 miliona stanovnika 0.00002 cu km po stanovniku 20.000.000 litara


https://www.cia.gov/...h...ode=cas

[iDemo]

Najsimpaticniji aspekt vode je - kad je nema ciste onda 'prljava' ili slana/morska mora da se 'precisiti'. To je sasvim ok s tim sto za tu akciju treba dosta energije - za prljavu malo manje a za slanu mnogo, mnogo vishe... Zgodan teren za zelene - prvo stopiraju izgradnju brane na nekom slivu, da se lokalna populacija zaba ili vikendasha ne traumira, a potom nastave da se bore za ciste vidove energije (obnovljive obavezno) - sto znaci vetar i slican (sad me ima a sad nema shoder) - a nikako ugalj. U finalu sve to (ce da) zavrsi sa nukular-om koji je, fakat, skoro pa cist - naroctio ako se ne obracuna milion godina storniranja otpada i slicno...

Green...

Dodaj(mo) tome i globalno zagrevanje i eto nam veselja u godinama koje (neumitno) dolaze...

[dekss]

cenim da ova tema nece imati veliko interesovanja, ali, svejedno, da dam svoj skromni doprinos:

za sad samo linkovi na dva članka o peak water:

link1
link2

mrzi me da izdvajam najzanimljivije delove i da markiram delove teksta... koga zanima nek cita, koga ne... ionako ce ignorisati

[iDemo]

The Bubble Is Close to Bursting:
A Forecast of the Main Economic and Geopolitical Water Issues Likely to Arise in the World during the Next Two Decades.

[svracak]

Najsimpaticniji aspekt vode je - kad je nema ciste onda 'prljava' ili slana/morska mora da se 'precisiti'.

Nije voda stvar samo ljudi, ako poremetis vodni rezim neke oblasti izgradnjom hidroelektrane recimo, menja se citav vodni rezim samim tim i klima tog podrucja. I to vuce sa sobom citav niz posledica, menja se privredna slika citavog kraja. Jos uvek su postupci za preradu slane vode neusavrseni, lako je dobiti destilovanu ali ne i tzv. slatku vodu tj. pijacu koja treba da ima odredjeni sadrzaj soli i svoju pH vrednost, a to treba da je negde preko 7, tj. blago bazna voda.

Koliko bi energije tj.ugljendioksida trebalo da se emituje po litru ili toni dobijene pijace vode? Stvar je u tome da treba smanjiti potrosnju, samim tim proizvodnju i uopste kapitalisticku reprodukciju kako se resursi ne bi kriticno ugrozili. 

[svracak]

E a zamisli crnjaka najvece rezerve pijece vode se nalaze u Americi...
Kud Velika jezera kud najveci izvor podzemnih voda.Da puknes od muke...

Bilo bi dobro da imaju, jer bi postojao razlog manje da neko bude vojno napadnut tj. bombardovan itd. Pomenute brojke po glavi stanovnika dolaze do izrazaja kada se u obzir uzme potrosnja (industrija, poljoprivreda, komunalne potrebe i sl.). Ako neko ima vodu, ne znaci da ne treba da brine , klima se menja a tako i padavine. Danas imas, sutra nemas. Zbog toga treba sacuvati sume, jer ce sa smanjivanjem padavina biti potrebno proporcionalno povecati povrsine pod sumom. Da sve ne otekne kao povrsinska voda. 

[iDemo]

Nije voda stvar samo ljudi, ako poremetis vodni rezim neke oblasti izgradnjom hidroelektrane recimo, menja se citav vodni rezim samim tim i klima tog podrucja. I to vuce sa sobom citav niz posledica, menja se privredna slika citavog kraja.

Ovo moze jednostavno da se resi - treba samo dobro da se rashtrkamo, iskopamo zemunice i pijemo vodu iz potoka u blizini iste... I niko nece da pati niti da zivi u poremecenoj sredini...

Jos uvek su postupci za preradu slane vode neusavrseni, lako je dobiti destilovanu ali ne i tzv. slatku vodu tj. pijacu koja treba da ima odredjeni sadrzaj soli i svoju pH vrednost, a to treba da je negde preko 7, tj. blago bazna voda.

Treba preci na pivo. Ili na vino.

Koliko bi energije tj.ugljendioksida trebalo da se emituje po litru ili toni dobijene pijace vode?

Zavisi po kom standardu hoces da bude ta voda. Ako hoces kao u Bangladeshu mozes da preskocis sve faze u kojima se eliminise arsenik... Dvostruka je korist - em se trosi manje energije (i emituje manje CO2, po litru ili toni) em se broj stanovnika, dugorocno, smanjuje 'prirodnim' putem... Slicno i u Americi u ponekim drzavama bilo donedavno. Mislim sto se tice arsenika.

Stvar je u tome da treba smanjiti potrosnju, samim tim proizvodnju i uopste kapitalisticku reprodukciju kako se resursi ne bi kriticno ugrozili. 

"Upravljane potrosnjom" je zakon a kapitalizam ostavi kapitalistima, znaju oni kako ce...

[iDemo]

Ovo je kao mera sasvim bezvredno jer ljudi imaju potrebu i da jedu (osim ako nisu na dijeti) i da se obuku (osim ako ne zive u Keniji):

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od polovine naroda suočiće se s nestašicom sveže vode, a sredinom stoleća oskudevaće dve trećine! Svakom čoveku potrebno je 1.000 kubnih metara godišnje (dve petine zapremine olimpijskog bazena) da bi utolio žeđ, spremio hranu i održao čistoću.

I, btw, opet taj famozni "olimpijski bazen" kao mera za zapreminu...
Sreca da nije prepisan clanak nekog australijskog "reportera" ( environmental writer-a ) jer bi palo poredjenje sa 'Sydney harbour' zapreminom - a to je mnogo jace od jednog obicnog olimpijskog bazena...


Virtual_water je ono sto ce tek da je@e nashe kokoshke (a nije petao):

Agricultural products

the production of 1 kg wheat costs 1,300 L water
the production of 1 kg eggs costs 3,300 L water
the production of 1 kg broken rice costs 3,400 L water
the production of 1 kg beef costs 15,500 L water
the production of 1 cotton shirt (medium sized, 500 gram) costs 4,100 L water

Household products
Not only is there virtual water in food, but it is located in various other products that the everyday person uses. The figures below were taken from another report published through UNESCO-IHE titled The Water Footprint of Cotton Consumption.[4]

Jeans (1000g) there is 10,850 liters of embedded water
Diaper (75g) there is 810 liters of embedded water
Bed Sheet (900g) there is 9,750 Liters of embedded water

S druge strane - problem vode je ustvari problem para - ko si ima pare taj ce da si kupi vodu ili one predmete/robe/usluge koje u sebi sadrze zilione litara vode (vidi gore) dok ce pacenici koji nemaju pare morati da se zadovolje onim sto im USAid ili tako neko obezbedi - znaci jedan bunar na X kvadratnih kilometara... Jos ako budu imali srece kao ovi u Bangladeshu dobice i arsenik pride...

[krander]

Ima jedna ekipa nasih koja radi u Africi. Kako kazu piju flasiranu vodu iz Kine. Kad nam oni ulete.
Imamo mi dovoljno vode, samo se nesto mao brinemo o njoj.
Ekstremni slucajevi su BG, NS i Nis.
Nema evidencije bunara, a isti se koriste umesto septickih jama.
......

[krander]

Sta je to?

 V_G.JPG   515.1KB   29 downloads

Edited by krander, 16 October 2009 - 16:29.

[Strela 2 M]

Ovo je stvarno zabrinjavajuce.

Edited by Strela 2 M, 30 December 2009 - 01:44.

[dekss]

Ovo je stvarno zabrinjavajuce.

šta je stvarno zabrinjavajuće?

[Strela 2 M]

šta je stvarno zabrinjavajuće?

Poruka ovog klipa je da je dosao minut do dvanajst kako bi digli svoj glas kao pojedinci i kao institucije protiv zagadjivaca koji dok ih neko ne udari po djepu nevode racuna da polako ali sigurno ostajemo be pitke vode.Eto to sam mislio da je zabrinjavajuce.