2578 replies to this topic

[turbulencija]

Ne može konkretnije: da li smatraš da tužilac za Ratka Mladića nema pravo da traži smrtnu kaznu?

Krajnje konkretan odgovor, koje bezuslovno zahteva tvoje pitanje, je da ima pravo tražiti (što ne znači i sprovesti) za njega smrtnu kaznu, ali je ja, ne bih odabrala kao moguću, jer sam sam navela razlog protiv.

[turbulencija]

Turbulencijo, efikasno zastupaš stav u ovom žongleraju eklektike ,

Eklekticizam ne žonglira, kako navodiš, on je traženje istine koja se nikada ne iscrpljuje u jednom sistemu, kao što ni počinilac zločina ne može biti "iscrpljen" jednim stojištem.
I dok postoji "in dubio pro reo" (što se, sasvim izvesno, pravno, neće menjati) ja ću biti protiv!

Edited by turbulencija, 13 July 2009 - 16:17.

[Amelija]

Pa nisi rekla šta je na kraju bilo u onom slučaju?

On je priznao, našli njegove otiske, ali...?




Bwt mogućnost greške je po meni jedini argument protiv smrtne kazne.

[Nesh]

Da, i oni su ljudska bica, i kao takvi su na njihov nacin obdareni razumom i svescu. Da to nije tacno, da su oni neljudi - destruktivne sile bez razuma i svesti poput cunamija ili zemljotresa, ili neke divlje zivotinje - ti im ne bi na takav nacin zamerao na onome sto su ucinili i ne bi trazio smrtnu kaznu za njih. Bas zato sto su ljudi imamo pravo da ih drzimo odgovornima za njihova dela. Iz istog razloga, mislim da treba da postoje granice onoga sto imamo pravo da im ucinimo.

"Ljudska bica" o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko postova spalili su ziva ljudska bica: decu, zene i starce. Nije im smetala vriska, nije im smetao dim, nije im smetao smrad sprzenih tela...Na one koji su pokusali da pobegnu iz pakla pucali su...
Ja mislim da su zasluzili smrtnu kaznu! Ti mislis da su odgovorni za svoja dela, ali da niko, a pogotovu drustvo, nema pravo da oduzme zivot drugom ljudskom bicu, te im se treba izreci neka druga kazna (da im se sudilo za ratni zlocin u Srbiji, mogli bi biti osudjeni na maksimalno 20 godina...uz "dobro vladanje"... ).

Najaci i zaista gotovo neoborivi argument protiv smrtne kazne je nemogucnost ispravljanja greske u slucaju njenog izricanja.
Oko ostalog se necemo sloziti. Pozdrav!

[turbulencija]

Pa nisi rekla šta je na kraju bilo u onom slučaju?

On je priznao, našli njegove otiske, ali...?

Bwt mogućnost greške je po meni jedini argument protiv smrtne kazne.

Ostala sam dužna za nastavak događaja.
Na glavnom pretresu, koji je vrh dokaznog postupka, osumnjičeni i dalje priznaje izvršenje dela. Neposredni učesnici procesa, su u čudu, jer, po sopstvenom iskustvu, on se ne čini kao mogući počinilac, ali se očekuje još jedan dokaz, a to je DNK sperme koja je pronađena u vagini starice (63 godine). Analizu radi ustanova nadležna za utvrđivanje takvih činjenica, i u tom nalazu stoji, doslovce: "R.S. se ne isključuje kao mogući izvršilac inkriminisanog dela", što je, razlog da sud donese osuđujuću presudu. Veće petorice, donosi presudu da je R.S. kriv za krivično delo koje mu je optužbom stavljeno na teret, i da je na snazi bio prethodni zakon, njemu bi bila izrečena smrtna kazna, ali obzirom da je ista ukinuta, on je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Nastavak sledi...

[Div]

Ovako, površno, ako bismo sumirali stavove pristalica smrtne kazne sa ovog topika, imali bismo smrtnu kaznu za višestruke ubice, svirepe ubice, silovatelje, pedofile, ratne zločince, izvršioce i nalogodavce genocida, zločina protiv civilnog stanovništva, teroriste, atentatore, trgovce i proizvođače droge, trgovce belim robljem, organizatore trgovine belim robljem, zašto ne i "korisnike usluga" belog roblja.
Ne verujem da bi se ovim spisak zaključio, nisam čak pobrojao ni sve što je već rečeno. Gde bi bio kraj, šta bi bila brana protiv zloupotrebe?
Zatim, kakva morbidnost. Prisustvo rođaka žrtve izvršenju smrtne kazne. Posle traume zbog gubitka bližnjeg i prisustvovanja smaknuću, takve ljude treba odmah smestiti u psihujatrijsku bolnicu. A, i one koji su im omogućili da prisustvuju činu izvršenja kazne.
Kakva je razlika između ubice i hladnokrvnog posmatrača, odnosno ne hladnokrvnog, nego onog ko u posmatranju nalazi zadovoljenje pravde.
U slučaju masovnih zločina u ratovima. Desetine hiljada ubijenih civila nisu izvršili nekolicina vojnika ili pasa rata, u tako masovna ubistva su uključene čitave vojne strukture, hiljade vojnika, stotine starešina od kaplara do načelnika štabova, desetine, najmanje, političara koji naređuju ili odobravaju dela i ko zna koliko onih koji čine da narodu svi ti zločini budu prihvatljivi, odnosno da ih ne vide kao zločin već kao svetu borbu za svoj narod.
Dokle god da idemo ovako u nabrajanju, nikako ne dolazimo do jasne granice posle koje zločini i nisu više tako teški. Uvek su u pitanju samo nijanse, nekad na njihovu težinu više utiče naš emocionalni odnos nego realna opasnost. Uvek možemo proširiti spisak za bar još jedno delo.
Za jedno društvo je opasnija sistemska korupcija od jednog ili dva teška ubistva.
Zlostavljanje u porodici može da ima i ima teške posledice i po pojedince a i po društvo.
Dole bi moglo da se nabraja? Ima li negde nesporne granice?

Ipak je bolje ne odmotavati klupko. Ako društvo hoće da se bori protiv kriminala, vremenske kazne su sasvim dovoljne. Veći je efekat brzog i poštenog istražnog postupka i suđenja nego visina kazne. Javnost obično, o zločinima saznaje i saznanja komentariše u nekom periodu kada se zločin učini i otkriju počinioci, samo suđenje se mnogo manje prati, pogotovo ako se oduži u nedogled, a o izvršenju kazne se po pravilu i ne govori.

[moksha]

Ako drzava strelja monstruma,mozda će se roditi drugi,još gori i opasniji?

[dresden]

Opasno je institucionalno spustitii na nivo individualizacije. Logikom apstrahujemo državu koja jedina u svojim rukama ima instrumente da se odupre da se institut pravde ne pretvori u arbitražu prava.Država kao dosad najsavršeniji vid organizacije savremenog društva, kao takva i opstaje kroz vekove, bruseći svoju funkcionalnost pisanim aktima,(ustavom i zakonima )..

Sloboda i pravo čoveka se definiše do granice dok se ne povrede slobode i prava drugih pojedinaca, u suprotnom bez elementarnog principa poštovanja zakona uzimamo pravdu u svoje ruke i izlazimo iz okvira civilizacijskog, te ulazimo u sivu zonu anarhije. Postajemo žrtve sopstvenog zločina.Još u antičkom dobu su pojedini filozofi, teorijom težili dokazivanju,da su ljudi genetski predodređeni da se rađaju kao ubice,lopovi,manijaci,vrhunski intelektualci,trgovci..,te ih je kroz život na taj bizaran način trebalo tretirati.

Banalizacijom moderne države i njene unutrašnje konstitucije(vojska,pravosuđe, policija) gaji se iluzija, da bi se ona trebala prepustiti akscidenciji, te izjednačiti se( bez društvenog konsenzusa)sa pojedincem u izvršenju ubistva kao akta odmazde.Savremena evropska država ne sme biti jednačina pojedincu kao vrhovnom arbitatru u vršenju zločina, pa makar to bilo i ubistvo u smrtnoj kazni.

[ObiW]

Ne verujem da bi se ovim spisak zaključio, nisam čak pobrojao ni sve što je već rečeno. Gde bi bio kraj, šta bi bila brana protiv zloupotrebe?
Zatim, kakva morbidnost. Prisustvo rođaka žrtve izvršenju smrtne kazne. Posle traume zbog gubitka bližnjeg i prisustvovanja smaknuću, takve ljude treba odmah smestiti u psihujatrijsku bolnicu. A, i one koji su im omogućili da prisustvuju činu izvršenja kazne.
Kakva je razlika između ubice i hladnokrvnog posmatrača, odnosno ne hladnokrvnog, nego onog ko u posmatranju nalazi zadovoljenje pravde.

Pravnik, psiholog, filozof. Ima li nauke za koju te Gugl nije osposobio, o renesansni covece?

Dozvola rodbini da prisustvuje izvrsenju kazne se izdaje upravo da bi se psiholoska trauma kroz koju prolaze za vreme sudjenja privela kraju. To je pravo, ali ne i obaveza: statistike, koje mnogi protivnici smrtne kazne vole da citiraju, pokazuju da jedan (manji) deo porodica zrtava nema potrebu da prisustvuje izvresenju kazne da bi stavili tacku na tu traumaticnu epizodu svog zivota. Ali, vecina ima tu potrebu.

Dokle god da idemo ovako u nabrajanju, nikako ne dolazimo do jasne granice posle koje zločini i nisu više tako teški.

Zato se odredbe o tome sta jeste a sta nije za smrtnu kaznu trebaju ostaviti federalnim jedinicama (ili pak drzavama) da odluce sami za sebe. Ono sto prilici Englezima ne zadovoljava nuzno Bugare ili Norvezane.

[ObiW]

Ostala sam dužna za nastavak događaja.
Na glavnom pretresu, koji je vrh dokaznog postupka, osumnjičeni i dalje priznaje izvršenje dela. Neposredni učesnici procesa, su u čudu, jer, po sopstvenom iskustvu, on se ne čini kao mogući počinilac, ali se očekuje još jedan dokaz, a to je DNK sperme koja je pronađena u vagini starice (63 godine). Analizu radi ustanova nadležna za utvrđivanje takvih činjenica, i u tom nalazu stoji, doslovce: "R.S. se ne isključuje kao mogući izvršilac inkriminisanog dela", što je, razlog da sud donese osuđujuću presudu. Veće petorice, donosi presudu da je R.S. kriv za krivično delo koje mu je optužbom stavljeno na teret, i da je na snazi bio prethodni zakon, njemu bi bila izrečena smrtna kazna, ali obzirom da je ista ukinuta, on je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Nastavak sledi...

A u nastavku saznajemo da R.S. ima brata blizanca S.S koji je silovao staricu pa je zatim ubio sekirom a na rukama je imao rukavice?

[Div]

...
Zato se odredbe o tome sta jeste a sta nije za smrtnu kaznu trebaju ostaviti federalnim jedinicama (ili pak drzavama) da odluce sami za sebe. Ono sto prilici Englezima ne zadovoljava nuzno Bugare ili Norvezane.

Jebi ga, što ne reče odmah, nisam znao da o tome odlučuju države, vidim ovde se glasa, pa pomislih da mi odlučujemo.

[dresden]

Eklekticizam ne žonglira, kako navodiš, on je traženje istine koja se nikada ne iscrpljuje u jednom sistemu, kao što ni počinilac zločina ne može biti "iscrpljen" jednim stojištem.
I dok postoji "in dubio pro reo" (što se, sasvim izvesno, pravno, neće menjati) ja ću biti protiv!

U potpunosti se slažem sa tobom. Te pošto delimo identične stavove , razlog više da ih zastupaš u moje ime na ovom cenjenom topiku.

[Ointagru Unartan]

Dozvola rodbini da prisustvuje izvrsenju kazne se izdaje upravo da bi se psiholoska trauma kroz koju prolaze za vreme sudjenja privela kraju. To je pravo, ali ne i obaveza: statistike, koje mnogi protivnici smrtne kazne vole da citiraju, pokazuju da jedan (manji) deo porodica zrtava nema potrebu da prisustvuje izvresenju kazne da bi stavili tacku na tu traumaticnu epizodu svog zivota. Ali, vecina ima tu potrebu.

Izvor

Iz prilozenog grafikona mozemo videti da "psiholoska trauma kroz koju familija zrtava prolazi tokom sudjenja i koja se moze okoncati samo smrtnom kaznom" traje u proseku oko 12 godina od zavrsetka sudjenja. Argument ti je nikakav.

Edited by Merlin, 13 July 2009 - 17:37.

[incognito]

To je pravo, ali ne i obaveza: statistike, koje mnogi protivnici smrtne kazne vole da citiraju, pokazuju da jedan (manji) deo porodica zrtava nema potrebu da prisustvuje izvresenju kazne da bi stavili tacku na tu traumaticnu epizodu svog zivota. Ali, vecina ima tu potrebu.

Vecina ima potrebu da gleda nekog kako umire?
Pa to je taman na istom nivou i ubice kojeg upravo ubijaju zarad nekakve pravde. Bolesno do daske!

[ObiW]

Vecina ima potrebu da gleda nekog kako umire?

Ne, nego da bude svedok kako se kazna sprovodi u delo.

Pa to je taman na istom nivou i ubice kojeg upravo ubijaju zarad nekakve pravde. Bolesno do daske!

Postulat je da je drzava bolesna ako sebi dozvoljava da primeni smrtnu kaznu? Ili da je bolestan onaj kome je profesija da izvrsi smrtnu kaznu?