Dogovore sa Nemcima Draža je otpočeo već u avgustu 1941. godine /sa Nedićem ranije/ preko jednog nemačkog pukovnika iz Beograda. Ako nekog posebno zanima, mogu da se prisetim i detalja. Pregovori su privedeni kraju sredinom oktobra i znalo se da će se tokom novembra sastanak održati negde u okolini Valjeva.
Da bi učvrstio svoju pregovaračku poziciju Mihailović sredinom oktobra izdaje naredjenje za opšti napad na jedinice NOV. Napad je usledio negde oko 20 10.1941. godine. I ovo, ako nekog zanima može detaljno da se dokumentuje.
Napad nije uspeo. Partizani su počistili četnike i u borbenim dejstvima su došli u poziciju da unište Mihailovića na Ravnoj gori. Borbe su se vodile na svega nekoliko kilometara od Dražinog glavnog štaba. Naredjenje da se dejstva obustave izdao je lično Josi Broz uz obrazloženje da ne želi da preuzme odgovornost za otpočinjanje gradjanskog rata u Srbiji, s tim da je prethodno Draža molio prekid dejstava i novi sastanak.
Na sastanak sa Nemcima Mihailović odlazi 11.11.1941. godine očekujući, jer je sastanak u tom pravcu pripremljen, oružje, municiju, cokule i pare od Nemaca.
Medjutim, sastanak nije protekao onako kako je to Mihailović očekivao jer je Nemac došao na satsnak besan zbog masakra koji su četnici izvršili nad mrtvim nemačkim vojnicima /poginuli u borbama sa jedinicama NOV kod Kragujevca/. Na tom sastanku je Draža izgovorio svoju čuvenu rečenicu: "Mi se sa vama nećemo tući i ako nam borba bude nametnuta".
---------------------------
Što se tiče bombardovanja Beograda, pre godinu dana je vojni istoričar pukovnik Terzić izdao zbirku dokumenata koja nedvosmisleno dokazuje da je sve ciljeve u Jugoslaviji, sa Amerikancijma usaglašavao Draža, i to već negde od sredine 1942. godine. Prema dokumentaciji, plan je potpuno ispunjen, izuzev što Amerikanci nisu hteli da bombarduju Zagreb. Po tom planu su 1944. godine sravnjeni sa zemljom Podgorica i Zadar.
Prema stanju na terenu, jasno se vidi da su planovi poštovani i na teritoriji Beograda.
Jedino bombardovanje koje se odigralo 1944. godine a da ga nema u Dražinim i američkim planovima je bombardovanje Leskovca. Dokumentacija je slaba ali se zna da je na dan bombardovanja u Leskovcu držana vojna parada u čast rodjendama Milana Nedića. Leskovac, kako se danas često izmišlja, nije uništen. Bombardovan je samo uži centar. Ubijeno je više od 1000 vojnika iz paradnih kolona i gostiju na proslavi rodjendana.
--------------------------
Ne postoji ni jedan dokument kojim se može potvrditi da su četnici planirali i izveli neku borbenu akciju protiv Nemaca ili Italijana tokom WW2. Naprotiv, postoji obimna dokumentacija koja potvrdjuje da je saradnja četnika sa Nemcima bila skoro na nivou one sa Italijanima.
Nekoliko meseci pre odluke da se u Jugoslaviji promeni politika u odnosu na dostavu pomoći, Englezi su bukvalno molili Mihailovića da izvrši makaj jednu jedinu diverziju na strateškom železničkom pravcu Beograd - Solun. Mihailović nikada nije naredio neku takvu akciju.
Naprotiv, posle nekoliko rakija popijenih na jednoj svadbi u Crnoj Gori, pred engleskim generalom koji je poslat u Jugoslaviju da raščisti stvari sa Dražom, onako pijan, a često je to bio, izgovorio je sledeće. "Meni je saveznik onaj ko me naoružava da se tučem sa komunistima. Kada vi /Britanci/ počnete da nam šaljete ozbiljne količine naoružanja i opreme, onda ćete nam vi biti glavni saveznici"
Edited by qmedic, 07 July 2009 - 22:46.
Ne izdaje naredjenje da saradjuju, nego da svaki komandant individualno potpise saradnju sa drzavom NDH. Sto je sigurno-sigurno. Da ne bude posle da ako neki partizan nadje potpis lokalnog cetnickog vojvode na dokumentu NDH da istoricari muku muce da provale kako su to cetnicki komandanti potpisivali indivudalno sporazume i zasto to Draza nije uradio u njihovo ime. 
