Zanimljivositi koje sam pronashao na www-u
Zabranjena istorija
Prvi deo
Prica o istoriji ljudskog roda (ona koja je poznata) zapocinje pre otprilike 6.000 godina ( moguce pre 5.776 godina, ali to je samo MOZDA) kada u ovaj zvezdani sistem dolaze gosti iz zvezdanog sistema Sirijus (trojni sistem) u sazvezdju Orion .
Jedino sto oni nisu tu zvezdu zvali Sirijus, vec su je zvali RA. Zbog toga bi , zasada, mogli da ih nazovemo Raelijancima (izbor nije najsrecniji, jer je vec zloupotrebljen lupetanjima Kloda Voriljona, ali sta je , tu je). Kada su oni stigli, na Zemlji su vec postojali ljudi (Zemljani), koji su (obzirom na dalji razvoj dogadjaja) ocigledno bili na niskom stepenu tehnoloskog razvoja.
Da li je razlog tome bila neka prirodna kataklizma, ili nesto drugo, tesko je utvrditi.
Takodje je tesko utvrditi razlog zbog koga su vanzemaljci sa Ra dosli u nas (sada nas) ,
Suncev sistem ( da li je tome bila razlog neka prirodna ili vestacka katastrofa ( ovo drugo bi MOZDA moglo da bude tacno), ili cista naucna znatizelja, ko zna?). Tek, cinjenica je da su stigli u svemirskim brodovima nalik na svemirsku stanicu u Kjubrikovoj Odiseji ( razlog za takav izgled je najlakse stvaranje vestacke gravitacije usled centrifugalne sile) i njihov broj je bio – tri (tri svemirska grada). Kako su izgledali doticni vanzemaljci?
Ako kazem da su bili REPTILOIDI, svi ce odmah pomisliti na bica sa ljudskim telom, a gusterskim glavama, medjutim, to reptiloidi se odnosi na slicnost sa zivim bicima koja su doneli sa sobom, a koja su poznata kao reptili. Ta slicnost se ogleda u hladnoj, plavoj krvi , kakvu imaju i gusteri ( i dan danas). Po spoljasnosti su sasvim nalikovali Zemljanima, samo sto su bili viseg rasta (mozda oko 1.8 m , dok su Zemljani bili 20-30 cm nizi) i imali su plavu kosu i plave oci ( za razliku od Zemljana koji su bili crnokosi). Sa sobom su doneli i mnoge vrste biljaka , od kojih sa sigurnoscu mogu da se identifikuju samo hrast i imela.
Kada su stigli imali su politiku da se ne mesaju mnogo sa Zemljanima i da im ne dozvole transfer svoje tehnologije ( zato pretpostavljam da su imali losa iskustva na svojoj rodnoj planeti sa zloupotrebom tehnologije) vec su Zemlju koristili kao izvor sirovina neophodnih za odrzavanje i funkcionisanje njihovih svemirskih stanica. Glavni vodja vanzemaljaca sa RA je poznat pod nazivom Anu ili EL i on je bio nasledni vladar (kralj ili car).
U pocetku se nisu petljali sa Zemljanima, ali vremenom je doslo do nezeljenih (?) seksualnih kontakata i pocela su da se radjaju deca , koja su zbog genetske razlicitosti dve vrste bila jedinstvenog izgleda - bila su divovskog rasta (divovi).
Njihova visina se kretala od tri do cak pet metara . I sam Anu je zgresio sa Zemljankom i dobio sina (prvenca) koji je poznat pod nazivom Enki ili EA (i naravno, bio je divovskog rasta). Kasnije, sa svojom zakonitom suprugom, kraljicom, dobija sina koji je poznat pod nazivom Enlil ili IL (sve to nisu imena, vec samo oznake). Naziv Anu je isto sto i danasnje one (uan) u engleskom, a medju potomcima svog naroda je poznat kao Odin.
Odin znaci isto sto i danas u Ruskom jeziku – jedan, tj. verovatno je to znacilo prvi od svog naroda, vodja. Oba svoja sina Anu je vaspitavao kod sebe i oba su dobila potpuno obrazovanje, samo sto je Enlil imao prvenstvo nasledstva kao zakoniti sin (mada drugi) i cistokrvni vanzemaljac, dok je Enki bio mesanac. Drugim recima, Enlil je bio plave krvi, a Enki crvene ( kao i Zemljani). (OVO treba zapamtiti). Enki je jedno vreme proveo u juznoj Africi (rukovodeci rudarskim iskopinama), a ona je poznata kao Donji svet , zato sto se nalazi na juznoj Zemljinoj polulopti sa koje se ne vidi Njihova rodna zvezda ( zato su sve civilizacije i posle njih bile na severnoj Zemljinoj polulopti). Zbog teskog rada u rudnicima doslo je do potrebe stvaranja humanoida koji bi bio izdrzljiviji i sposobniji za rad u teskim uslovima, i tako su od gena Zemljana i jos nekih gena sa Zemlje stvorene Adame (crnci).
Glavni udeo u tim poslovima imao je Enki, ali i njegova supruga , koja je kasnije poznata kao Istar ili Izida. Izgleda da je ona imala udela i u radjanju prve Adame. Izmedju dvojice brace postojala je trajna netrpeljivost zbog prava na presto koja ce kasnije kulminirati u najtragicnijim dogadjajima za ljudski rod.
Drugi deo
Prvo treba uporediti ovo sto je ispricano sa nekim mitovima, legendama ili zapisima:
Sveto Pismo: „Videci sinovi Bozji kceri covjecije kako su lijepe uzimase ih za zene koje htjese… A bijase tada divova na Zemlji; a i poslije, kad se sinovi Bozji sastajahu sa kcerima covjecijim, pa im one radjahu sinove; to bijahu silni ljudi, od starine na glasu „ ( u hebrejskom originalu stoji umesto „ od starine na glasu „- ljudi koji su imali Shem“)
Grcki mitovi: „Uran se javlja sa znacenjem –„nebo““ (nebesko bozanstvo). Njegovi sinovi sa Geom (Zemlja) bili su Titani (divovi).
Mitovi Indijanaca: „ Veliki Bog Stvoritelj, Virakoca, odlucio je da stvori svet za ljude, da u njemu zive. Prvo je stvorio zemlju i nebo. Zatim je poceo da stvara ljude koji ce je naseljavati, rezbareci velike kamene statue divova koje je oziveo. U pocetku je sve islo dobro, ali su divovi posle nekog vremena poceli da se bore izmedju sebe i odbijali da rade. Virakoca je odlucio da mora da ih unisti. Neke je ponovo pretvorio u kamen… ostale je udavio velikim potopom.“
Dakle, da nastavim: Div Enki je bio najzasluzniji za prenosenje tehnologije Raelijanaca na Zemlju, koja mu je posluzila da stvori prvu (poznatu ) civilizaciju na Zemlji, ali i da bude neprikosnoveni vladar. Preduzeo je velike radove na kontrolisanju tokova reka i navodnjavanju, izgradnji gradova…. Glavni nosioci tih znanja bili su drugi divovi (mesanci rodjaka Enkija i Enlila sa Zemljanima ) pa je otuda nastao naziv „dzinis“ (geniji) u engleskom, za nekoga ko je pametan, ko poseduje znanje. Moze se reci da je to bila civilizacija divova (Titana, Dzinova).
Verovatno su oni izgradili i piramide koje imitiraju raspored tri zvezde u Orionovom pojasu, kao poruka: „odavde smo dosli“. Posto su oni (barem za ciste Zemljane) bili dosljaci (sa RA) nazvani su (nazvali su se) SaRAbi. Tada se pisalo bez samoglasnika (Raelijanski nacin) , tako da je ovaj naziv pisan kao SRB.
Svaka upotreba tehnologije dovodi i do zloupotrebe, tako da je pored Adama bilo i raznih drugih mesanja gena i proizvodjenja raznoraznih himera koje su koriscene za zabavu u predstavama nalik na kasnije gladijatorske igre. One su postale osnov za kasnije price o Kentaurima i sl. „mitoloskim“ bicima.
Anu je kasnije u Elohijanskoj (Elohimi – Elovi saradnici, sledbenici) tradiciji poznat kao Bog Otac i zajedno sa svoja dva sina je cinio Sveto Trojstvo. Nakon Anuove smrti dolazi do sukoba izmedju Enkija i Enlila oko toga ko ce da ga nasledi. Po Raelijanskoj tradiciji to bi trebao da bude Enlil kao prvorodjeni zakoniti sin, ali je Enki smatrao da to treba da bude on kao prvorodjeni sin (revolucionaran zahtev).
To je dovelo do sukoba dve strane sto je preraslo u pravi rat. Enki je uspeo da unisti nebeske gradove Raelijanaca (koji su im bili glavna uporista, mada su, naravno, imali baze i na Zemlji) i bezmalo dobije rat (fakticki ga je i dobio), ali je tada celokupna civilizacija na Zemlji zbrisana Potopom. (oko 2.100 godine pne.)
Treci deo
Sta je izazvalo Potop i ko (ili sta) je za to odgovoran (-no)?
Zna se sa sigurnoscu sta ga je izazvalo: pad asteroida iz asteroidnog pojasa izmedju Marsa i Jupitera. Ko (ili sta) je odgovoran (-no) je diskutabilno.
Elohijanci u svojim tekstovima (izmedju ostalih i u Svetom Pismu) tvrde da je Bog (u to vreme legitimni Enlil ili njegov sin) unistio ljude na Zemlji jer su bili pokvareni (zli) sto bi trebalo da znaci da su Enlil i njegovi vestacki skrenuli nekoliko asteroida prema Zemlji (ili razneli tadasnju planetu koja se tu nalazila –Faeton (grc)).
Postoji i drugo objasnjenje: da u nas Suncev sistem povremeno navraca nebesko telo poznato kao Planeta X cija se putanja ukrsta sa putanjom planete Faeton, da je ta planeta prilikom nekog ranijeg prolaska unistila Faeton i da je u vreme sukoba dve strane ponovo presekla putanju (tada vec) asteroidnog pojasa i izbacila veci broj asteroida sa svoje uobicajene putanje usled cega su se oni survali na nebeska tela oko njih, a neki i na Zemlju.
Da je ovo tacno sugerise jedna brojka koja se pojavljuje kodirana u mnogim mitovima i legendama, a to je broj 4.320 ( mada se najcesce javlja kao umnozak – 43.200 ili cesce 432.000) .
Primer iz Skandinavskog epa:
„500 vrata i jos 40 ih ima,
mnim, u zidovima Valhale;
800 ratnika kroz svaka izadje
kad u rat s Vukom odose.
Mnozenjem ovih brojeva ( (500 + 40) x 800) dobija se broj 432.000 (4.320 x 100). 4.320 godina bi mogao da bude period obilaska Planete X oko Sunca (sto znaci da ce sledeci put naici oko 2.200 godine +/- 100 godina).
Zasto se pominje Vuk ( Vuk je u stvari Fenrir – vuk koji je pojeo Sunce)?
Zato sto je zvezda Sirijus poznata kao „Pasja zvezda „ ( u prevodu – dosljaci sa Sirijusa su ucinili da Sunce nestane, i da zavlada zima, sto se desilo posle Potopa), a vuk je srodnik psa. Naravno , po tome je moguc i prvi scenario.
U svakom slucaju, vise asteroida je palo na Zemlju, ali su najznacajnija DVA najveca – jedan je pao u oblast danasnjih SAD, a drugi u oblast danasnjeg Dekana (Indija). Prilikom pada, oba asteroida su probila Zemljinu koru , tako da se tamo sada ne nalaze ogromni krateri vec ogromne povrsine prekrivene ocvrslom vulkanskom lavom koja je pohrlila iz otvora koje su napravili. Da li usled pada pritiska ispod Zemljine kore, tek , doslo je do pucanja Zemljine kore od mesta udara u oba pravca i do lomljenja kora na ogromne povrsine nalik na polja na fudbalskoj lopti.
Na jednoj strani „americke“ ploce su se podbile jedna pod drugu i tako su nastali Andi, Kordiljeri i Stenovite planine, dok su se (logicno) na istocnom delu razdvojile i potonule ( tada je nestalo kopno na istocnom delu poznato kao Atlantida).
Izmedju dva razdvojena dela su pokuljali milioni i milioni tona vrele lave koja je dosla u dodir sa vodom danasnjeg Atlantika (danasnji Srednjeatlantski greben), sto je dovelo do isparavanja enormnih kolicina vode, ali i do njenog zagrevanja.
Slicno se desilo i na drugom kraju sveta- na jednom kraju su se ploce Zemljine kore podbile jedna pod drugu i tako su nastali Himalaji, a na drugom su se razdvojile i potonule i tada je nestalo pod vodom kopno poznato danas kao Lemurija. Naravno da se isparena voda morala i vratiti na Zemlju u vidu nevidjenih (ikada) kisa i to su kise Biblijskog potopa ( koje su vrlo verovatno trajale 40 dana).
Sta je moglo da prezivi potop?
Izuzev pripadnika ljudskog roda koji su u manjim grupama preziveli na raznim stranama planete, skoro celokupan soj reptila je zbrisan Potopom.
Vecina njih je zivela u nizim predelima i bili su prvi na udaru cunami talasa koje su izazvali , najpre, pad asteroida, a zatim i potapanje ogromnih delova kopna. Iako bi riboliki dinosauri (ihtiosaur) mogli da prezive Potop to se nije desilo zbog zagrevanja povrsinskog sloja okeanskih voda i nemogucnosti ribolikih dinosaura da se prilagode tome usled nedostatka termoregulacije (za razliku od ribolikih sisara – delfina i kitova).
Jedini reptili koji su preziveli Potop su bili vodozemni dinosauri (diplodokus, krokodili) jer se nisu mogli udaviti, a mogli su da se sklone u jezera na kopnu i kasnije postanu izvor legendi o raznim cudovistima ( dakle, cudoviste iz Loh- Nesa je nekada stvarno postojalo, ali je mala verovatnoca da je do danasnjeg dana preziveo neki primerak).
Preziveli su i sisari koji su verovatno zbog prisustva dinosaura bili potisnuti na vece nadmorske visine, a moguce je da je neko i na neki drugi nacin obnovio autohtone Zemaljske vrste ( prica o Noju se pominje na svim delovima Zemljine kugle, cesto u vrlo podudarnim pojedinostima, tako da je moguce da je zaista neko prikupio, ako ne zive primerke zemaljskih vrsta, a ono bar njihov DNK).
U spomen na dogadjeje koji su bili u vreme Potopa kasnije su podignuta dva stuba u Gornjem i Donjem Egiptu na pribliznim geografskim sirinama udara asteroida.
Sveto Pismo- „ … te godine drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca, taj dan RAZVALISE SE SVI IZVORI VELIKOGA BEZDANA, i otvorise se ustave nebeske; i udari dazd na Zemlju za cetrdeset dana i cetrdeset noci.“
Cetvrti deo
Prilikom dogadjaja koji su bili u vreme Potopa doslo je (verovatno) do „proklizavanja“ Zemljine kore, tako da su se oblasti koje su bile najgusce naseljene i u pogodnim klimatskim uslovima pomerile u severnije geografske sirine jako naglo, a i udari asteroida i oblaci isparene vode su izazvali zaklanjanje Sunca , sto je dovelo do duge i hladne zime (globalno).
To je bila nova poteskoca za ionako desetkovan ljudski rod. Jedna grupa ljudi (uglavnom Zemljana) je na Kavkazu prezivela zahvaljujuci gajenju koza, koje su mogle da se prehrane oskudnom vegetacijom u to vreme i kasnije su zbog toga dobili naziv Kozari, Kazari, kasnije Kozaci i u grckom nacinu pisanja od Kazara – Hazari. Od te grupacije nastali su kasnije Azerbejdzanci, Turkmeni, …, Turci (pravi), Bugari (pravi), Albanci (pravi),…
Sta se desilo sa Raelijancima?
Posto su ostali bez svojih svemirskih gradova jedino su mogli da se spuste na Zemlju i tu nasele, sto su i ucinili.
Doleteli su sa svojim svemirskim brodovima (satlovima) i naselili se na podrucju gde je klima u to vreme bila najpovoljnija, a u vreme ekstremno vlazne klime posle Potopa, povoljne oblasti su bile danasnje pustinje (tada su imale umerenu klimu).
Najvise ih je bilo na danasnjem Bliskom Istoku u zemlji koja se tada zvala Sumer.
Posto je naziv SaRAbi „potrosen“ na divove, (mada bi bio prilicniji njima), dobili su naziv (nazvali su se) RASI.
Postojao je jos jedan, lokalni naziv za njih – obzirom da su se njihovi leteci aparati nazivali „shem“ – oni su postali Shemiti („oni koji su dosli svemirskim brodovima“). Dakle, prvi pravi Shemiti su bili plavooki, plavokosi i plavokrvi RAsi.
Oni su osnovali prvu poslepotopnu civilizaciju koja je bila pretezno poljoprivredna , jer je i dalje bilo „na snazi“ uverenje da je sirenje tehnickih znanja medju sirokim slojevima ljudi vodilo neminovnoj zloupotrebi ( od strane nekih pojedinaca).
Naravno, vladajuci sloj je posedovao i dalje svo tehnicko znanje, a i mnoge tehnicke uredjaje (leteca vozila npr.). U Elohijanskoj tradiciji nisu postojali lokalni kraljevi, vec ljudi koji su u ime glavnog Boga rukovodili odredjenim oblastima i sprovodili propisane zakone – jedan od takvih je bio Melhisedek ( sto je prelik reci Veliki Sadok, a ima veze sa poljoprivredom i sadjenjem), drugi je bio biblijski AvRAm. Oni se pogresno identifikuju kao „svestenici Boga visnjega“, a u stvari su bili guverneri. Kada je izbila pobuna u Egiptu ( u kasnije, Avramovo vreme ), on je poslat da je ugusi i posto je podrucje Afrike bilo „zemlja Hama“ dobio je novo ime – AbRAHam.
Naucnike danas pomalo zbunjuje da su u drevnom Sumeru prinosi zitarica bili ravni danasnjim, ali to nimalo nije cudno za ljude koji su imali tehnologiju bolju od nase na raspolaganju.
Za Avrama se tvrdi da je imao „smaragdne tablice“ na kojima je bilo ispisano celokupno ljudsko znanje – danas bi ih verovatno zvali lap-top.
Sta je bilo sa Enkijem?
Prema legendi o Ozirisu (Oziris = Enki), njega je ubio njegov brat Set (Enlil) i delove njegovog raskomadanog tela je sakrio na razlicitim mestima na zemljinoj kugli, ali je njegova supruga Izida uspela da pronadje te delove i da mrtvom telu Ozirisa udahne dovoljno zivota da zacne sa njim dete – Horusa.
Sta je stvarni dogadjaj koji je inspirisao ovaj mit?
Enki je u svakom slucaju izgubio zivot – ubijen ili poginuo, to je diskutabilno. Njegovi saradnici zajedno sa suprugom Izidom ostali su okupljeni u tajnosti i to je prvo tajno drustvo u istoriji (preteca danasnjih masona).
Oni su uspeli da pronadju neke ostatke Enkijevog tela . Sta su uspeli da nadju , to je pitanje, ali se zna da od ljudskog organizma zadnje sto ostaje su najkrupnije kosti , a to su kosti lobanje i butne kosti (i karlicna kost).
Iz tih kostiju su uspeli da izdvoje Enkijevu DNK i da ga kloniraju. Njegov klon je rodila Izida (Izis) i on je poznat u istoriji kao Nimrod. To Nimrod znaci da nije rodjeno novo telo ( novo bice) , vec je samo ono staro nastavilo da zivi.
[/size]
Iz ovih dogadjaja nastale su sve legende o bezgresnom zacecu, zacecu device,
vaskrsenju ( jer je Enki bio vec godinama mrtav kada se Nimrod , identican njemu do detalja, pojavio na javnoj sceni), a mrtvacka glava sa prekrstenim butnim kostima je postala simbol svih tajnih drustava i to je simbol vaskrsenja (mada se danas, kakve li ironije, koristi kao simbol smrti).
Ovde je bitno napomenuti i jednu vaznu sitnicu – Enki je u kasnijim vremenima postao poznat
(kod svojih sledbenika) kao Luchifar ( luchiti – stara srpsko-raska rec koja znaci davati, far je izvor svetlosti).
Svetlost je simbol za znanje, jer je Enki (Lucifar) prvi doneo tehnologiju na Zemlju , a izvor svetlosti je Sunce, pa je tako Sunce postalo simbol za Enkija (Lucifara).
Iako je za obican narod Nimrod u stvari bio vaskrsnuti Enki, ipak se moze klonirati samo telo, ali ne i dusa, pa su njegovi sledbenici ,svesni toga, njega simbolizovali kao Merkura
(Merkur je najblizi Suncu), Veneru ( Venera se javlja uvek uz Sunce), dok je simbol za Izis ( Izidu) bio Mesec- zato sto Mesec nema sopstvenu svetlost vec je dobija od Sunca, a tako i Izida kod kloniranja Enkija nije dala svoju DNK, vec je samo posluzila kao surogat majka.
Za Merkura je karakteristicno da poseduje stap koji se naziva kaducej i na kome se nalaze dve upletene zmije. One su se kroz istoriju tumacile kao simbol znanja, a u stvari simbolizuju spiralu DNK (bitnu za kloniranje Merkura). Od Seta je kasnije postao Sot, Sotona, i mnogi danas poistovecuju Lucifera i Sotonu jer su obojica negativci.
Nista pogresnije od toga. Set, Sot, Sotona jeste negativac, ali iz lucifarijanske perspektive , a on je u stvari biblijski bog – Enlil.
Stos je u tome sto je Egipatska civilizacija u stvari lucifarijanska i tamo je Lucifar predstavljen kao pozitivan, dobri bog- Oziris (inace i sam naziv je prelik reci ozaren, svetao).
Egipatski hijeroglifi su u stvari stvoreni kao tajno (danas bi rekli masonsko ) pismo i zbog toga se i dan danas koriste u masonskim ritualima i lozama ( kao i egipatski simboli), a Nimrod se smatra za prvog slobodnog zidara ( u stvari prvog poznatog).
Sva lucifarijanska tajna drustva imaju simbol mrtvacke glave sa prekrstenim butnim kostima ( templari, masoni, iluminati….), kao i simbol Horusovog svevideceg oka ( jedno je izgubio u kasnijoj bici sa Enlilom).
Tako da, kada citate o egipatskim mumijama, nemojte se smejati gluposti ljudi koji su nagomilavali zlato i dragocenosti za zivot posle smrti i mumificirali svoje telo.
Nisu oni bili glupi – culi su da telo treba sto bolje sacuvati (za uzimanje DNK), a njihovom klonu bi zlato i dragocenosti itekako dobro dosli u novom (ovozemaljskom) zivotu.
Peti deo
Obzirom da su Elohijanci (Rasi) formirali prvu civilizaciju na Bliskom istoku, u svim kasnijim vremenima je preovladjujuca prica o dobrom bogu Enlilu (Biblijski bog) i losem bogu Enkiju (Lucifaru, djavolu, sejtanu…).
Svi ovi nazivi se baziraju na reci – div. Diavolo (djavo) – ocigledno, Diu (bog- Rimljani su obozavali Boga Sunca, Lucifara), sejtan – teitan – titan (div).
Egipatska civilizacija je, opet, bila lucifarijanska i u podzemnim tokovima (preko tajnih drustava) je prenosena pozitivna prica o donosiocu znanja ( svetlosti)- Ozirisu (Lucifaru) i o boginji plodnosti – Izidi (boginja plodnosti je zato sto je kloniranjem zacela „bezgresno“, a i zato sto je (najverovatnije) rodila prvu Adamu; zato kazu da je bila narocito postovana kod npr. cigana, sve do najmodernijih vremena).
Najvise potomaka divova je Potop prezivelo na planinama pored Jadranskog mora, pa se tamo naziv za divove i njihove potomke zadrzao sve do najmodernijih vremena (Sarabi se pisalo kao SRB- bez samoglasnika- a nazolost, posto zbog „R“ moze da se i izgovori bez samoglasnika, Sarabi su postali Srbi).
To je takozvani „Dinarski“ tip sto su neki etnolozi lepo primetili. Njihovi potomci su danasnji Crnogorci, Hercegovci, neki od danasnjih Albanaca i sl. Naravno, vremenom su se sirili prema severu i mesali sa kasnije pridoslim Rasima i Zemljanima, dajuci razne narode. (Danasnji Srbi – oni koji se tako izjasnjavaju- su mesavina sve tri genetske grupe, dok su najcistiji Srbi postali Crnogorci i Hrvati po nacionalnosti).
Vremenom, kako se kolicina padavina normalizovala na sirim podrucjima Zemlje, a i iz politickih razloga, Rasi su poceli da se sire u svim pravcima, pritom se mesajuci sa autohtonim stanovnistvom (ili zajedno sa njima pridoslim) dajuci razne narode.
Oni koji su vodili o tome racuna ( u centrima civilizacije) su tim geografskim narodima (novoformiranim grupama) davali oznaku tako sto su ispred naziva Rasi dodavali jedno slovo pisma i taj naziv se za neke od njih zadrzao do novijih vremena ( s tim sto je u latinskom pisanju „s“ pisano kao „c“):
I-Rasi - pisalo se IRS, lat. IRC - Irci
F-Rasi - pisalo se FRS, lat. FRC - Franci
N-Rasi - pisalo se NRS, lat. NRC - Norici, Noramani, Normani
P-Rasi - pisalo se PRS, nisu bili pod lat. – Prusi
T-Rasi - pisalo se TRS, lat. TRC - Traci, Tracani
G-Rasi - pisalo se GRS, lat. GRC - Grci
D-Rasi - pisalo se DRS, lat. DRC - Dorci, Dorani
…………
Naravno, ovi narodi su vremenom preuzeli te nazive kao svoje, ali bez „c“ (Irish, Frans, Gris). Rasi koji su otisli na istok dobili su naziv A-Rasi , kasnije Ariaci, Arijci, i tamo su se mesali sa autohtonim Adamama (nekima od njih) dajuci mesance koji su bili ukljuceni u vladajuci sloj kao bramani i ksatrije, dok su ciste Adame (ciste u to vreme, kasnije su se i oni mesali sa obicnim Rasima) dale vajsije i sudre (sluge).
Kasnije su se ti mesanci iseljavali na zapad (zbog ratova), ali su zadrzali naziv koji se malo prelicen javlja kao Arapi ( i dan danas to nije nacionalno vec rasno opredeljenje). Naravno, bilo je i autohtonih Arapa.
Rasi su dosli na teritoriju danasnje Italije kao Etrurci (kasniji naziv), a i na podrucje danasnje Raske gde su zadrzali svoj naziv, a i teritorija gde su bili u vecini se zvala Rasija (pod tim nazivom se i spominje u starim dokumentima). Vecina stanovnistva Raske, Uzica (Era), Bosne su plavokosi ili svetlosmedji ljudi.
Sesti deo
Kada je rec o dogadjajima u vezi kloniranja Enkija (Lucifara), treba napomenuti jos jednom da su oni ostavili najjaci trag na potonje tokove podzemnih tradicija.
Jedna od takvih tradicija je i tzv. „sveta seksualnost“, odnosno ritual seksualnog odnosa kojim se navodno postize toliko duhovno uzdignuce da covek ( i zena ) koji to uspesno izvode sticu cak i besmrtnost. Neki navode da je to tzv. „Veliko delo“ alhemicara.
U svakom slucaju, seksualni rituali jesu prisutni u danasnjim tajnim drustvima (u gornjim slojevima tih drustava), a da li samo simbolicno ( kao imitacija odnosa Ozirisa i Izide), ili sa nekim visim razlogom ostaje kao pitanje. Cela zavrzlama je nastala oko tumacenja istorijskih dogadjaja iz daleke proslosti. Pripadnici tajnih drustava su znali za pricu o Ozirisu i Izidi i znali su da je rec o stvarnim dogadjajima, ali kako bi neko u srednjem veku mogao da razume kloniranje? U legendi o Ozirisu se kaze da je Izida uspela da sakupi delove njegovog raskomadanog tela i da ga u seksualnom ritualu nakratko ozivi, dovoljno da bi mogla da zatrudni i kasnije rodi Horusa (Nimroda).
(Btw. Ona je cuvena „udovica“, a njen „sin“ (Enkijev klon Nimrod= Nino= Horus) je „Udovicin sin“ koga spominju sva lucifarijanska tajna drustva).
Dakle, znalo se da je u tom ritualu bila kljucna uloga zene ( u stvari njena uloga je bila u radjanju , a sav posao oko kloniranja su odradili ljudi – naucnici iz njene tajne grupe), i „znalo“ se da je u pitanju bio sveti seksualni ritual (po legendi).
Onda je jedino preostalo da njihovi sledbenici iz GORNJIH slojeva tajnih drustava pokusaju da ponove to isto, tj. da u svetom seksualnom cinu ponove Izidin uspeh
( simbolicno ili stvarno ? - za boraniju iz srednjih slojeva bile su dovoljne i obicne orgije – ko je gledao Kjubrikov film „sirom zatvorenih ociju“ znace o cemu govorim).
Zanimljivo je da su se alhemicari u srednjem veku bavili eksperimentima sa odgajanjem humanoidnih bica u laboratorijama. (sledi nastavak)
Oko Izide jos treba reci da je kao supruga Crnog boga (Lucifara) obozavana i cesto prikazivana u hriscanskim vremenima kao „crna Madona“ ( narocito u podrucju Langedoka u Francuskoj, odnosno u podrucjima gde su cvetale jereticke doktrine – u ovom slucaju katarizam).
Njen pandan u okviru hriscanstva je Marija Magdalena jer je ona bila „svestenica“ Izidinog kulta , pa se kroz njeno obozavanje ( u istim podrucjima ), u stvari obozavala boginja plodnosti, Izida. U svakom slucaju, gde god cujete za bezgresno zacece, devicu koja je ostala trudna, udovicu koja je rodila sina, znajte da se to u krajnjoj instanci odnosi na Izidu ( Istar, Astarot, Astartu, Semiramu, Ninti…).
Enkijeva (Lucifarova ) boja je crvena ( zbog mesane, crvene krvi), a boja njegovog protivnika Enlila (Seta) je plava (zbog plave krvi) i sva tajna drustva koja ih slede imaju njihove boje (zavisno od toga koga slede – crvenu ili plavu), a to se preko njihovog uticaja na vlast ogleda i u simbolima drzava ( a i , bar nekih, politickih stranaka, pa i kod nas ( s tim sto neki koriste i zaostatke od prethodnika, bez obzira sto su oni druga opcija- ko razume shvatice)).
Jedan od sledbenika Enlila (barem formalno) je Sionski Priorat (Prvenstvo Siona).
Rec „Sion“ je prelik reci „sinje“ i znaci isto sto i danas - plavo, odnosno naziv te organizacije je Prvenstvo Plavih (plavokrvih), sto bi trebalo da znaci da potomci Enlila i njegovih rodjaka (ovo je debelo uslovno) treba da vladaju svetom.
Ona okuplja porodice ( ne sve) koje navodno, vode poreklo od nekadasnjeg vanzemaljskog plemstva ( koje je kasnije bilo poznato kao „Goti“), a jedna od takvih porodica su bili i Merovinzi ( po legendi cuveni po svojoj dugoj plavoj kosi koju nikada nisu skracivali i koja je navodno, imala magijsko dejstvo ( ja bih rekao samo kao dokaz od koga su poreklom)), i to je u stvari misterija oko Merovinga, a ne poreklo od Isusa ( mada nije iskljuceno da su se njegovi potomci izmesali sa njima). Organizacije koje slede Lucifara su ( u „novije“ vreme ) Asasini, Templari, Teutonski vitezovi, Iluminati , Rozenkrojceri, crvena Masonerija, u novije vreme Nacisti, komunisti, liberali, soc. Demokrate, socijalisti,…jednom recju centar i levica ( Nacisti su u stvari bili Nacional-socijalisti i iznikli su iz Nemacke radnicke partije).
Karakteristika plavih je tradicionalizam, konzervativizam, monarhizam, karakteristika crvenih je revolucionarstvo, menjanje postojecih tradicija, republikanizam, internacionalizam. Sukob izmedju „crvenih“ i „plavih“ je, uglavnom, politicka istorija ove planete, a narocito u novije vreme.
Iz staroindijskih tekstova:
„U tekstovima Sabaparvan su doneseni detaljni ukazi na ova „ljudska bica“. Trebalo bi da su oni u ranijim vremenima dosli na Zemlju, da bi studirali ljude. Ova „nebeska bica“ su se po zelji kretala u vasioni ili na zemlji. Razlicite konstrukcije, takozvane Sabe, koje su opisane mogle su imati svoje putanje na nebu kao i danasnji sateliti. U unutrasnjosti ovih gigantskih satelita, koji bi se danas mogli opisati kao svemirski gradovi, letele su razlicite vrste „Vimana“. Svemirske konstrukcije su bile ogromne i sijale su kao srebro na nebu. Bile su opremljene hranom, picem, vodom i svim potrepstinama za zivot, cak i oruzjem i municijom.“
……………..
„U Vanaparvanu postoje i drugi svemirski gradovi, koji su se okretali oko svoje ose. Imali su imena Vaihajasi, Gaganacara, Kecara. U Sabaparvanu su opisane neobicne tvorevine, koje je konstruisao i kasnije transportovao u ove gradove bog Maja. (pojam ove tvorevine nije jasno preveden. Po poreklu reci moze se izvuci znacenje „ispunjene prostorije“). U vezi sa ovim, znacajna je cinjenica da su prave orbitalne stanice kruzile oko Zemlje, koje su imale otvore hangara toliko siroke da bi mogle dozvoliti ulazak letecih objekata.
………………..
„Ove nebeske tvorevine su pre vise hiljada godina bile za ljude nesto nepojmljivo, bozansko, sto je duboko delovalo na njihovu sposobnost predocavanja. Ove bozanske palate su bile opremljene poslugom i svim ostalim pogodnostima. Nazivane su u religioznom podrucju kao „hramovi“. Da bi se bogovi na Zemlji isto tako dobro osecali kao u svojim nebeskim rezidencijama, ljudi su probali da oponasaju prilikom konstrukcije hramova letece tvorevine nebeskih bica.
Prvobitni bogovi su dolazili iz velikih daljina kosmosa. Kako se moze procitati u Vanaparvanu, stanovali su u izuzetno velikim i udobnim gradovima van Zemlje. O jednom takvom gradu se kaze da je osvetljen, veoma lep i pun kuca. U njemu je bilo drveca i vodopada. Imao je cetiri ulaza koje su cuvali strazari opremljeni najrazlicitijim oruzjem.
U 3. glavi Sabaparvana (sastavni deo Mahabharate) su opisivani takvi svemirski gradovi. Maja, arhitekta Asurasa je izradio za Judistiru, najstarijeg od Pandavasa, skupstinsku salu od zlata, srebra i ostalih metala, koja je bila snabdevena sa 8.000 radnika prebacenih na nebo. Kada je Judistira upitao mudrog i ucenog Naradu da li je ikada ranije konstruisana tako prekrasna sala, Narada muje saopstio da slicne nebeske sale postoje za svakog od bogova – Indru, Jamu, Varunu, Kuveru i Bramu.
Ovi gradovi su se neprestano nalazili u svemiru i bili su opremljeni svim uredjajima za udoban zivot. O Jaminom svemirskom gradu se moze procitati da je bio okruzen belim zidom i da je bljestavo treperio kada se svojom putanjom kretao po nebu.
Cak i dimenzije ovih nebeskih tvorevina su u sanskritskoj literaturi prenosene. Kuverin svemirski grad bi trebalo da bude jedan od najlepsih u galaksiji. Merio je (preracunato u danasnje mere) 550 x 800 kilometara, lebdeo je slobodno u vazduhu i bio ispunjen zlatno- sjajnim zgradama.“
O ratu Bogova:
Drona Parva 62:
„Bogovi koji su pobegli, vratise se nazad. Stvarno su se plasili Mahecvare do danasnjeg dana. Pre toga su hrabri Asurasi imali tri grada na nebu. Svaki od njih je bio veliki i izvrsno sagradjen. Jedan je bio od gvozdja ( izgledalo je kao gvozdje), drugi od srebra, a treci od zlata. Zlatni grad je pripadao Kamalaksi, srebrni Tarakasi, a trecem, od gvozdja, gospodar je bio Vidjunmalin.
Uprkos svom oruzju, Magvati nije poslo za rukom da impresionira ove nebeske gradove. Potisnuti, bogovi su potrazili zastitu kod Rudre. Svi bogovi, sa Vasavom kao govornikom, odose njemu i kazase: „Ovi uzasni stanovnici (nebeskih) gradova dobijaju podrsku od Bramana! Kao posledicu toga oni ugrozavaju univerzum.
O Gospode boze, niko osim tebe nije u stanju njih da potuce. Zbog toga, o Mahadeva, unisti ove neprijatelje bogova!
Drona Parva 77:
„ Civa, koji je leteo ovim izvrsnim kolima, sastavljen iz svih nebeskih snaga, pripremi se za razaranje tri grada. I Stanu, prvi (najistureniji) medju unistiteljima, rusilac Asurasa, ugledni borac neizmerne hrabrosti, od uzvisenih cenjen … naredi zauzimanje jedne izvanredne i jedinstvene borbene pozicije …
Kad se pojavise tri grada na nebeskom svodu ( u povoljnoj poziciji za pucanje), probusi ih bog Madeva svojim uzasnim zracima iz trostrukih (napadackih) pojaseva. Danavi su bili nemocni da se odupru ovim zracima, prozetim Juga-vatrom i sastavljenim iz Visnua i Some. Kad su pocela da gore tri grada, Parvati pozuri tamo da posmatra prizor.“ Pri tom jos jednom 6. strofa iz knjige Dzian: „ Pri tome se dogodise i borbe izmedju tvoraca i rusilaca i borbe oko prostora.“
O vozilima Bogova:
„Vozilo je imalo tri tocka koja su se prilikom leta uvlacila. Spomenuto je da je letece vozilo imalo tri „stuba“. Leteca vozila su u Rigvedi obicno izradjivana od metala (zlata, srebra ili gvozdja), ali je, ipak, najvise korisceni metal u vedskim tekstovima zlato koje tako divno sija. Tvorevine poput eksera i nitni cinile su vozilo stabilnim. Opisano nebesko vozilo je pokretano pomocu tecnosti, ciji naziv danas nije moguce korektno prevesti. Reci „madhu“ i „ana“ najvernije prevedene znace „med“ i „tecnost“. Kola su se kretala lakse nego ptica na nebu, krivudala u pravcu Sumca i Meseca i sletala na Zemlju uz veliku buku.“
……………………
„Pojedine reci u ovom teskom odnosu zahtevaju u vedskim tekstovima posebnu paznju. Te reci su „madhu“, „ana“, „trivrt“, i „tribandhura“. Rec „madhu“ znaci u klasicnom sanskritu „med“, ali se u leksikonu poredi sa reci „soma“, „tecnom supstancom“. „Ana“, koja se obicno odnosi na kuvani pirinac, znaci ovde prevreli pirincan sok.
Pretpostavlja se da je rec o mesavini alkohola i soma-soka, koja je cuvana u tankovima i kasnije upotrebljavana kao gorivo. Zanimljivo je, takodje, da su leteca vozila ostavljala tragove tockova, kada su se kretala po zemlji. Neki leteci aparati su uzletali i sletali po utvrdjenom planu: tri puta danju i tri puta nocu.
U Rigvedi 1.166.4-5,9 je let „Marutsa“ priblizan stvarnosti. Zgrade su se tresle, manje drvece i biljke su bili pocupani, eho buke kod uzletanja se odbijao o brezuljke i pecine, a izgledalo je kao da ce se nebo, od sve te buke leteceg vozila, pomutiti i iscepati u komade.“
………………………
„Tekstovi u Ramajani su opisivali nebeska vozila kao letelice napred zasiljene, koje su se izuzetno brzo kretale i koje su imale trup sjajan kao zlato.
Nebeska vozila su imala vise komora i perlama ukrasene prozore.
U unutrasnjosti su se nalazile udobne, bogato dekorisane prostorije.
Donji spratovi su bili opremljeni kristalima, a celokupan unutrasnji prostor bio je zastrt tepisima i prostirkama. Vozila su bila vrlo prostrana i snabdevena svim oblicima luksuza.
Ona iz Ramajane su mogla da prevezu do dvanaest putnika. Uzletala su ujutro iz Lanke (Cejlon) i popodne stizala u Ajodaju, posle dva medjusletanja u Kiskidaji i Vasistasrami.
Pri tome su vozila prevaljivala distancu od tacno 2.880 kilometara za devet sati. To bi odgovaralo brzini od 320 km na sat.“
…………………………
„Kalidasa pominje pojedine zapanjujuce detalje, koji bi trebalo da nas nateraju da se zamislimo nad ovim. Kad je kralj Dusianta silazio iz Indrinog broda, primeti sa cudjenjem da tockovi vozila ne dizu nikakvu prasinu niti prave ikakve sumove iako su se okretali.
Zapanjeno je registrovao da tockovi uopste ne dodiruju zemlju. Matali objasni da je to nadmocni kvalitet Indrinih vozila. Ukaz potvrdjuje da je bilo dve vrste letelica – onih koje su proizveli i koristili bogovi, i onih koje poticu iz radionica na Zemlji.“
Oruzja Bogova :
„Blestavi projektil, sjajan kao vatra bez dima, bio je ispaljen. Mrak je pritisnuo sve cetiri strane sveta. Plamen bez dima sirio se na sve strane. Pobesnele su sve stihije. Cinilo se da je i Sunce sislo sa svog puta. Vasiona, oprzena vrelinom, hropce kao u groznici. Beze slonovi, spasavaju se od smrtonosne vreline, a zahvaceni njome padaju na zemlju uz zaglusujucu riku. Dvokolice spaljene tim pomamnim plamenom lice na ostatke stabala posle sumskog pozara.“
„To oruzje (strela), „noseno pobesnelom silom, bilo je obavijeno munjama“.
Eksplozija je „bila bljestava kao 10.000 sunaca u zenitu“.“
„“Razlegao se prasak gromova, mada je nebo bilo bez oblaka. Zemlja je zadrhtala, pao je mrak, pomracilo se Sunce“.
Takvu je sliku ostavljalo to oruzje u trenutku primene. Posledice njegovog delovanja takodje izazivaju spontane asocijacije. To oruzje, „namenjeno unistenju svekolikog naroda“, pretvaralo je ljude u prah. Njegova upotreba izaziva „smrt sveg sto zivi“. Onima koji prezive, otpadaju nokti i kosa. Hrana postaje neupotrebljiva. „Nekoliko godina posle njegove eksplozije, oblaci i nepogode skrivaju zvezde i nebo“.
Zanimljiv je opis jedne od bojevih instalacija ili uredjaja. Interesantan je zato sto ga opisuje osoba kojoj je strana tehnicka civilizacija:“… Grdosija izbacuje potoke plamenova, ima tri oka i cetiri lica, jednu nogu i osam ruku“.
Primitivni lovac i stanovnik dzungle najverovatnije bi takvim recima danas opisao neki slozeni savremeni uredjaj.
U Indiji to se oruzje nazivalo „oruzje Brame“ ili „plamen Indre“, u Juznoj Americi „mashmak“, u keltskoj mitologiji „umetnost groma“. U tim istim predanjima pominje se i oruzje nazvano „oko Balora“. Sudeci po opisima to oruzje je bilo dosta komplikovano- moglo je da se aktivira samo istovremenim delovanjem cetiri coveka.
Sacuvan je i opis necega sto bi se osnovano moglo oznaciti terminom „projektil“. To je bio predmet „slican ogromnoj metalnoj streli koja je izgledala kao gigantski izaslanik smrti“.
Da bi se onesposobila jedna takva jos neiskoriscena „zelezna strela“, bilo je naredjeno da se ona isitni i samelje u prah. No cak i to nije bilo dovoljno da bi se ljudi potpuno zastitili.
Isitnjeni ostaci potopljeni su u more. Jasno je da se ne radi o barutnoj raketi.
To oruzje je stvaralo „vatru, sposobnu da proguta tri sveta“. Pojedini izvori su jos precizniji: „ to je taj plamen koji prozdire Vasionu u casu njenog kraja“, „sveprozdiruci oganj, koji unistava svet na kraju svake kalpe“.
Drugi izvori sadrze informacije o oruzju nazvanom „munje“ ili uporedjenom sa munjama.
Mozda ti opisi nisu samo nacin da se prenese utisak o necemu sto je doista vidjeno.
Savremeni vojni istrazivaci razmatraju realnost takvog oruzja, a vojne laboratorije posvecuju paznju tom smeru istrazivanja. Vec je izrecena ideja da se sinteticke loptaste munje – „koje mogu u magnovenju da uniste cilj – upotrebe kako za napad, tako i za odbranu, za unistavanje raketa u letu“.“
Primena oruzja:
„ Neki nalazi arheologa mogu biti protumaceni kao potvrda takve pretpostavke ( o primeni oruzja , moja primedba).
Zidovi tvrdjava Dandalk i Ekos (Irska) cuvaju tragove delovanja visoke temperature, toliko visoke da je istopila gromade granita od kojih su zidovi napravljeni.
Granit se topi na temperaturi od 1.000 do 1.300 stepeni Celzijusovih. Moze se pretpostaviti da je bas ovde bilo upotrebljeno strasno oruzje o kojem pricaju drevna predanja.
Cudan je to detalj – istopljeni granit pretvorio se u staklastu masu, ne na spoljnoj, nego na unutrasnjoj strani zida. Znaci li to da je nesto sto je moglo izazvati topljenje granita prvo bilo ubaceno u unutrasnjost tvrdjave, a zatim aktivirano? Kao po nekom pravilu, istopljeni su donji delovi zidova.
Drugi trag moguce primene tog oruzja otkriven je u Maloj Aziji, prilikom otkopavanja Hetusa, unistene prestonice drevnih Heta. Grad je svojevremeno unistila visoka temperatura nepoznatog porekla. Zidovi kuca, napravljeni od cigala, istopili su se i pretvorili u tvrdu crvenu masu. Kamenje je ispeceno i popucalo. U gradu nema nijedne kuce, hrama ili zida koji je odoleo toj strasnoj vrelini.
Prema recima arheologa Bitela, kolike god da su bile kolicine goriva cuvane u gradu, obicni pozari nikada ne bi mogli da razviju tako visoku temperaturu. Polazeci od cinjenica otkrivenih arheoloskim iskopavanjima, K. Keram pise:“ Grad bi morao da gori vise dana, a mozda i vise sedmica da bi dosao u ovakvo stanje“.
U drugom regionu Bliskog istoka, na teritoriji drevnog Vavilona, sacuvani su ostaci kule koji se cak i danas uzdizu do visine od 46 metara. To je kula cara Nimroda, onog istog kojeg Josif Flavije naziva graditeljem Vavilonske kule. Po toj osnovi neki istrazivaci smatraju da su te rusevine ostaci legendarnog vavilonskog zdanja.
Prema predanju, bas je tu Bog, „silazeci dole“,. Potukao graditelje kule i zatim ih rasejao po celoj Zemlji. Arheologe nije zainteresovala samo ta moguca veza sa biblijskim predanjem.
Oni su u rusevinama nasli iste one tragove kakve je visoka temperatura ostavila i u Dandalku i u Hetusu.
Jedan od istrazivaca pise:
“ Nemoguce je objasniti otkuda se stvorila takva vrelina koja je ne samo omeksala, nego i istopila stotine pecenih cigala, sagorela skelet kule i njene glinene zidove“.
Poznate su i druge cinjenice koje dovode istrazivace u corsokak. Moze se, recimo, navesti da je ljudski skelet nadjen u Indiji 50 puta radioaktivniji od normale.
Da bi naslage, nadjene u skeletu, bile toliko radioaktivne, taj covek bi morao dugo da jede hranu vise stotina puta radioaktivniju od normalne, a on je umro pre 4.000 godina.“
Dokazi ?
„Na obali reke Vaksha, autonomna oblast Komi u Sibiru, lokalni zitelji nasli su 1976. godine sjajno beli zagonetni predmet, velik kao pesnica. Kad bi ga zagrebali ili udarili, poletele bi iskre.
Cudan predmet je stigao u ruke naucnika. Njime su se bavili Svesavezni naucno istrazivacki institut za atomsku geofiziku i geohemiju., Institut za fizicke probleme „V. S. Vavilov“, Institut za geohemiju i analiticku hemiju „V. I. Vernacki“ Akademije nauka SSSR-a, Moskovski institut za celik i legure i jos neke naucne institucije.
Predmet je odlomak, fragment prstena, cilindra ili sfere, precnika 1,2 metra, neizvesnog porekla i nepoznate namene.
Predmet je napravljen davno, ali nije stariji od 100.000 godina (uran koji on sadrzi nema produkte raspada). Produkti raspada torijuma govore u prilog nekog skorijeg datuma.
Medjutim, glavna zagonetka je bila nesto drugo – sastav predmeta.
Pri njegovom izucavanju koriscene su precizne gama-spektrometrijske metode analize,
a u okviru njih i neutrono-aktivaciona, neutrono-radijaciona i rentgeno-radimetrijska metoda. Predmet se sastoji iz legure elemenata retkih na Zemlji:
cerijuma – 67,2 procenata, lantana – 10,9 procenata, neodimijuma – 8,78 procenata i od izvesnih kolicina gvozdja i magnezijuma. Medju primesama otkriveni su uran i molibden.
Zakljucak naucnika: legura je vestackog porekla. Na Zemlji ne postoji prirodni materijal slicnog sastava i karakteristika. Osim toga, u zemaljskim uslovima kiseonik iz atmosfere stupa u reakciju sa gvozdjem i cini zelezni oksid. Zbog toga je, po pravilu, gvozdje u legurama u formi oksida. U odlomku postoji gvozdje, ali nema ni najmanjih tragova njegovog oksida.
Znaci li to da legura nije napravljena na Zemlji?
S druge strane, izotopni sastav, analiziran s tacnoscu do stotog dela procenta, odgovara zemaljskim odnosima.
Zakljucak naucnika: s velikim stepenom verovatnoce moze se smatrati da je legura napravljena na nasoj planeti ( ili u oblasti Suncevog sistema).
Na Zemlji danas ne postoji takva tehnologija. Legura je napravljena od praha, cije su se najmanje cestice sastojale od samo nekoliko stotina atoma. Legura je napravljena metodom hladnog presovanja, uz pritisak od nekoliko stotina hiljada atmosfera. Nasa civilizacija nije stvorila, niti se priblizila stvaranju takvih orudja koja bi mogla presovati delove uz primenu tolikih pritisaka.“
Dokazi – 2 ?
Do mocvara reka Tonole i la Vente nisu prodrli pljackasi grobova, jer niko nije pretpostavljao sta krije u sebi mocvarna, neprohodna pokrajina. Od pronadjenih skeleta ostala je tek prasina, a izvanredno bogati pokloni u grobovima potpuno su ocuvani.
Tu su umetnicki izradjene figure cveca, biljaka, zivotinja i ljudi, sekire sa 25 cm dugackim ostricama, jaguarske i ljudske maske, mindjuse i drugi ukrasi, medju njima i cevasti ukrasi iz zada probuseni po duzini.
Kako su tako sicusne busotine napravili kroz tvrdi zad prosto je nezamislivo – kao da su poznavali prodorne, koncentrisane laserske zrake!
Svakako su poznavali neku tehniku, koja je nama potpuno nepoznata i do pronalaska lasera i nemoguca. Ovde nije prikazan proces obrade zada i zadeita u svim fazama od primitivnih oblika do savrsenosti.
Vec najstariji predmeti govore da su umetnici Olmeka u potpunosti savladali tehniku obrade zada i zadeita, koji su pored andezita najtvrdji materijal na nasoj planeti.
Ostaje i zagonetka, zasto su za svoju umetnicku delatnost izabrali upravo zad, koga nema nigde na tlu Meksika.
….
U nalazistu u La Venti na steli br. 3 uoblicen je reljef koji stvarno izaziva mastu i dopusta najfantasticnije spekulacije. Tu je gotovo savrsena kopija vasionske rakete sa osam bica u bestezinskom stanju u unutrasnjosti plovila. Tako to izgleda gledano nasim ocima. Sta je predstavljao taj reljef u olmeskom svetu? Na to pitanje verovatno nece biti adekvatnog odgovora.
U La Venti je pronadjeno konkavno ogledalo od hematita, magnetne gvozdene rude, koju je moguce izgladiti tako da dobije visoki sjaj. Ispitivanjem je ustanovljeno da je to ogledalo izradjeno po nama potpuno nepoznatom postupku tako da se njegova krivina prema ivici stalno smanjuje. Nije jasna ni njegova upotreba. Dokazano je jedino to da je njime moguce zapaliti vatru na suncevoj svetlosti.
…
Medju najzagonetnije plastike njihovog (Olmeckog) vajarstva van sumnje spada tzv. „monument 2“ iz Cerro de las Mesasa, koji prikazuje potpuno zasticeno lice coveka, koji vise lici na neko vanzemaljsko bice. Zaklopke za oci, koje su na monumentu podignute, produzetak za nos, precizno izradjena zaklopka preko usta i usiju i ceone zaklopke oko glave – sve to ne skriva izvanrednu inteligenciju lica koje zraci iza svih tih tehnickih pomagala. Sta znaci to lice u olmeskom svetu kome nikako ne pripada?
(Iz teksta: „Tajna Monte Albana“)
Pradavni svemirski letovi
Mozemo li prihvatiti pretpostavku da su predstavnici neke prethodne zemaljske civilizacije vladali znanjima, neophodnim za putovanja na druge planete? Naravno, u to je tesko poverovati. Medjutim, evo sta kazu izvori:
„Posredstvom tih aparata“ – pise u sanskritskom tekstu – „zitelji Zemlje mogu da se podignu u vazduh, a zitelji neba da se spuste na Zemlju“.
Tim aparatima moglo se putovati po „Surjamandali“ – Suncevoj oblasti i po„Nakshatramandali“, zvezdanoj oblasti.
Saglasno predanjima, vazdusne kocije drevnih Kelta takodje su mogle da se podignu u nebo, tamo gde se nalaze cudne zemlje – „dvorci bogova“.
Sacuvane su brojne informacije o poseti pojedinih ljudi tim „dvorcima bogova“ koji su se nalazili van Zemlje.
Daoisti pominju nekog savrsenog coveka Chem Dzana koji je posetio druge planete i otuda doneo mudrosti i znanja.
Drevni tekstovi tvrde da je Huan-Di sa svojim saputnicima otputovao ka zvezdi Regul (sazvezdje Lava).
U tim svedocanstvima pojavljuje se i jedan zanimljiv detalj. Jedan od onih koji su tamo leteli, doneo je nesto od cega je „privremeno umro i ponovo se rodio posle 200 godina“.
Prema savremenim teoreticarima, na daleka kosmicka putovanja, duza od ljudskog veka, kosmonauti ce polaziti u stanju anabioze, privremene smrti u kojoj ce prestati da tece njihovo biolosko vreme.
Zvezda Regul je od Suncevog sistema udaljena 85 svetlosnih godina.
Poznata „Knjiga Enohova“ ili „Knjiga Enohovih tajni“ spada u ranohriscanska (ja bih rekao starozavetna) apokrifna dela.
Ona pripoveda kako je Enoh na izvesno vreme bio odveden u neke zemlje koje su se nalazile na nebu. Tamo su mu bila predata osnovna astronomska znanjaporedak i kretanje Suncevog sistema, uzroci skracivanja dana i produzenja noci, lunarni kalendar, faze i kretanje Meseca. „I Vratil me je ucio 30 dana i 30 noci“ – pise Enoh – „i usta njegova nisu prestajala da govore. I 30 dana i 30 noci ja nisam prestajao da zapisujem“.
Znanja su predata Enohu da bi ih, po povratku na Zemlju, preneo ljudima.
Ponovo cudan detalj. Kada se Enoh vratio njegova deca su bila starija od njega. Danas znamo da je tako nesto moguce ako se kosmicki putnik krece brzinom bliskoj brzini svetlosti: za njega vreme tece visestruko sporije nego za one koji su ostali na Zemlji. Kako su drevni ljudi to mogli da znaju ??
Nije li o slicnim aparatima pisao i naucnik i filozof Rodzer Bekon (1214-1294), bacen u zatvor zbog privrzenosti „tajnim znanjima“?
„Nauka omogucuje da se naprave aparati koji mogu da razviju ogromne brzine i bez jarbola, a kojima moze da upravlja samo jedan covek“ – pisao je Bekon isticuci da slicni aparati mogu da se krecu i po suvu, bez pomoci zivotinja. „Takodje moze biti sagradjen aparat“ – pisao je on – „sposoban da se digne u vazduh zajedno s covekom koji se u njemu nalazi“.
Njemu pripada vazno priznanje koje se mozda odnosi i na temu kojom se ovde bavimo… „Letece aparate koje su imali drevni – pisao je on – prave i u nase vreme“.
KOSMOGONIJA DOGONA
Prema zapisima Marsela Griola i Zermen Diterlen.
„U pocetku je bio Amma, bog u vidu jajeta, koje je lebdelo u kosmosu“- zapocinje dogonski mit. Jaje se sastojalo iz cetiri ovalna, medju sobom spojena dela.
Sem njega nije bilo nicega. Ime boga Amma, na savremenom jeziku Dogona znaci „drzati u sabijenom stanju“.
Amma je sadrzavao cetiri elementa: Vodu („di“), vazduh („onju“), vatru („jau“) i zemlju („mine“). Amma je, pri tom, imao i oblik zrnca prosa („po“). A „po“ je kod Dogona predstavljao osnovni i najmanji deo sveta.
Glavni zadatak vrhovnog bica u svakoj mitologiji je da stvara svet. To cini i Amma.
U svakom od svoja cetiri dela on izaziva eksploziju „koja je uzrok postojanja“. Zbog toga on dobija svoj osnovni epitet „vrtlozni vihor“, koji kruzi po spirali.
Taj opis se moze pripisati i atomu s elektronskim oblakom koji rotira oko jezgra, ali i dzinovskim galaksijama, jer vecina njih su spiralne.
Stvaralacki proces Amme je originalan. On je, posle svog pocetnog stvaralackog akta, poceo svemu da odredjuje oblik, boju i vrstu materije. Ali, svi ti znaci i oznake materijalnog sveta i njegovih delova proizilaze iz njihove unutrasnjosti.
Danas te oznake nazivamo – hemijskim elementima.
Sveukupnost tih znakova Dogoni nazivaju „nevidljivi Amma“.
Zagonetka „Sigi-tolo“
Dogoni odlicno poznaju zvezdano nebo. Zvezdom hijene nazivaju Procion, zvezdom lava – betu Ovna. Kod njih postoje zvezda bagrema, pirinca, sorgoa i mnoga druga sunca.
„Ochima sveta“ nazivaju Severnjacu i Juzni krst.
Danasnji Dogoni ne raspolazu teleskopom, ali na misao da su njihovi preci imali neke opticke pribore navodi naziv „Dvojno oko sveta“, dato alfi Juznog Krsta, koja je – posmatrana teleskopom – zaista dvojna.
Dogonski simbol Saturna je predstavljen s dva koncentricna kruga koji podsecaju na znamenite prstenove te planete, a oni su takodje nedostupni golom oku.
Najcudesnije je saznanje Dogona o zvezdi „Sigi-tolo“ (Sirijus).
Danas se zna da vidljiva zvezda pod tim nazivom predstavlja samo deo malog zvezdanog sistema, koji obrazuju glavna zvezda, ili Sirijus A; zatim, nevidljivi ( za golo oko ) beli patuljak Sirijus B, koji Dogoni nazivaju „Po-tolo“ ( a znamo da se „po“ smatra najmanjom cesticom materije, njenim „zrnom“) i jos jedna nevidljiva zvezda „Emme-ja-tolo“ (Sirijus C) sa planetom-satelitom „Njen-tolo“.
Za dve poslednje zvezde i planetu, Dogoni kazu da se nalaze blizu Sirijusa A i da se ne mogu uvek videti.
Pri interpretiranju ovog ucenja Dogona, valja imati u vidu da je Sirijus B otkriven tek 1862. godine, a oko postojanja Sirijusa C astronomi se i danas spore (tekst je pisan 1975. godine, u medjuvremenu je potvrdjeno i postojanje Sirijusa C).
Evo sta kazu Dogoni:
„Zvezda Po-tolo (Sirijus B) rotira oko Sigi-tolo (Sirijus A).
Jedan obrt traje 50 godina, pri cemu Po-tolo regulise kretanje Sigi-tolo, koja se zbog toga krece po nepravilnoj, krivoj putanji…“
Upravo po nepravilnom kretanju Sirijusa A, astronomi su otkrili njegovog znamenitog, nevidljivog suseda.
„Po-tolo’ rotira oko Sirijusa na isti nacin kao i „po“ oko svog embriona u krilu Amme… Kada se „Po-tolo“ nalazi u blizini Sirijusa A, ovaj pojacava svoj sjaj, a kada se udalji od njega pocinje da treperi, tako da se osmatracu cini da vidi mnogo zvezda.
To je upecatljiva slika ako se ima u vidu da je Sirijus B nevidljiv golim okom. Na simbolicnom dogonskom crtezu sistema Sirijus, Po-tolo je prikazana kruzicem s tackom u centru. Medjutim, po misljenju afrikanista, na takvim crtezima sve ima svoj smisao.
Gere smatra (Erik Gere, marseljski astronom) da kruzic s tackom predstavlja simbol belog patuljka, koji preostaje posle kolapsiranja dzinovskih zvezda, odnosno posle odbacivanja njihovog spoljnjeg omotaca.
Znanja o ustrojstvu svemira
Da li je sve sto je dosad receno samo slucajnost?
Ako je tako, u mitovima Dogona ima previse slucajnosti. Jer, oni kazu:
Po-tolo je najteza zvezda i svi ljudi zajedno ne bi mogli da podignu ni njen najmanji komad.
Ako tu tvrdnju uporedimo s podacima savremene astronomije, videcemo da masa Sirijusa B dostize 0,98 mase Sunca, a precnik te zvezde je svega dva i po puta veci od precnika Zemlje.
To daje fantasticnu gustinu: jedan kubni centimetar Po-tolo tezak je oko 50 tona!
Prema tome, Dogoni su potpuno pravilno rezonovali. Sem toga, oni kazu da u Po-tolu ne postoje materije slicne onima od kojih je sacinjena Zemlja. Njih zamenjuje „sagala“, koja sjaji jace od usijanog gvozdja.
Savremena astrofizika tvrdi da u procesu evolucije zvezda dolazi do postepenog zgusnjavanja i zagrevanja njenog jezgra. Kada temperatura dostigne sto miliona stepeni, zapocinje sinteza tri jezgra helijuma u jedno ugljenicno.
Dalja evolucija moze biti razlicita. Ako masa zvezde dva do tri puta premasa masu Sunca, helijumska zvezda odbacuje omotac, a njeno jezgro katastrofalno kolapsira, pretvarajuci se ili u „crnu jamu’ ili u belog patuljka, ili u neutronsku zvezdu. Ako odbacivanje omotaca protice brzo, blesnuce supernova : sjaj zvezde postaje jaci stotinama miliona puta da bi u toku vise godina – slabio.
Mit Dogona govori upravo o eksploziji Po-tolo. U njemu se kaze i to da je „sadrzaj Po-tolo eruptirao u vidu zrnaca“, „po“.
Rec „po“ proistice od istog korena od kojega potice i rec „pok“ koja znaci; „zavrteti se u spiralu“. „Po“, zavrteno oko sebe samog, odrzava se tako sve do trenutka dok Amma ne naredi da se oslobodi i svoju energiju preda – zivom bicu.
„Po“ moze da se pretvori i u vetar uzasne snage, ali o tome se – kazu Dogoni – ne moze govoriti.
Evo jos jednog neobicnog tumacenja Dogona.
Svima nama je poznato koliko veliki znacaj u procesu organske sinteze imaju fermenti, materije koje ubrzavaju hemijske reakcije.
One su naucno bile otkrivene tek krajem proslog veka (XIX). A Dogoni, iz generacije u generaciju, uce reci iz svog mita:
„Zivot, skriven u zrnu, zahvaljujuci „reci“ slican je vrenju piva u kacama…“
„Po“ predstavlja prapojam materije. Stvaralacka volja Amme bila je sadrzana u „po“ – kazu Dogoni. On je pocetak svih stvari, zato sto je najmanji od svega postojeceg.
Ako imamo u vidu da je Amma bog-energija, onda je shvatanje Dogona zaista fantasticno precizno: najmanja cestica predstavlja prapocetak materije. „Sve stvari koje je stvorio Amma poticu od sicusne opeke „po“, kojoj Amma dodaje ostale „po“ i tako stvara sve vece i vece objekte“.
Zaista, tesko da postoji dostupniji metod po kojem obrazovan covek moze da objasni nepismenom coveku strukturu materije.
Kosmicka putovanja
Na prvi pogled izgleda cudno zasto Dogoni u svojim predanjima tako mnogo paznje poklanjaju dalekim svetovima, koji na izgled nemaju nikakve veze sa zemaljskim zivotom. Medjutim, takva veza postoji i to najneposrednija:
„U pocetku su se Sunce i zvezda Po-tolo kao susedi nalazile u istom regionu neba – kazu Dogoni – a zatim se Po-tolo udaljila od Zemlje, a Sunce je ostalo“.
U vezi s tim, Dogoni imaju predanje o dvema „kosmickim odisejama“. Najpre se govori o putovanju na Zemlju bica po imenu Ogo, a zatim o pristizanju „broda“ Nomme i prvih ljudi na Zemlju.
Ogo umnogome podseca na sotonu. Boraveci kraj boga Amme, on se jednom pobunio protiv svog pokrovitelja i ovladao delom njegovih znanja. Ogo je tri puta izvrsio kosmicka putovanja. Prvi njegov brod Amma je pretvorio u Zemlju.
Zatim je usledilo drugo putovanje na malom „brodu’ koji se pokretao pomocu „vetra“, skrivenog u zrnima „po“.
Ta vazna informacija omogucuje, ako se to zeli, najdalekoseznije interpretacije.
Ogo je leteo sa zvezde Sigi-tolo (sirijus A). Dogoni detaljno i podrobno opisuju kako je on vodio svoj brod da bi se njegovo kretanje podudaralo s kretanjem Zemlje („stupilo sa Zemljom u uspesan brak“ – kako kazu Dogoni). Sve to podseca na savremenu teoriju o kosmickim letovima, pa Gere zakljucuje:
Mit Dogona prenosi teoretska i prakticna znanja maksimalno detaljno, verovatno zbog toga da bi ta znanja podrobno bila prenesena na daleko potomstvo.
Nomma naseljava Zemlju
Sasvim drukcije postupio je Nomma. Njemu je Amma stavio u zadatak da naseli Zemlju. U tom cilju bio je izgradjen ogroman brod s dve palube i okruglim dnom.
Brod je bio podeljen na sezdeset odeljenja, u kojima su smestena sva ziva bica i osnovni sadrzaji njihovog zivota: svet, nebo, zemlja, selo, kuca, drvece, domace zivotinje, obradjeno polje, rad, igra, putovanja, smrt, sahrana…
Medjutim, danasnjim Dogonima poznat je sadrzaj samo dvadeset i dva odeljenja.
„Ostalo ce saznati buduce generacije i one ce izmeniti svet“ – kazu Dogoni.
Brod je na signal Amme startovao i kroz odredjeni otvor na nebu (proracunatom trajektorijom!) poleteo ka Zemlji.
Nomma je posao na put iz onog dela kosmosa u kome je svojevremeno – pre svog kolapsa – Po-tolo porodio zivot, koji je sada trebalo preneti na Zemlju.
Priblizivsi se nasoj planeti, brod je osam „perioda“ kruzio po nebu i od horizonta do horizonta, od istoka ka zapadu stvarao dzinovsku dugu, skrecuci ka severu i jugu. Pri tom je rotirao oko sopstvene ose, a pri letenju opisivao spiralu.
Uspesno sletanje omogucio je i „obrtni vihor“ koji je izbijao iz broda.
U trenutku prizemljenja brod je pao u blatnjavi rejon, a jama koja je nastala od udara ispunila se vodom i postala jezero Debo.
Na njegovim obalama, na uzvisenju Gurao, jos i danas stoji ogromna kamena gromada, olicenje Nommovog broda, a na maloj udaljenosti od nje, izmedju mengira koji olicavaju Sirijus i Sunce, jednim malim kamenom simbolicno je prikazana – Zemlja.
„Izlazeci iz broda, Nomma je zakoracio levom nogom. To je znacilo da je spreman da Zemlju od tog trenutka smatra stanistem ljudi. Trag stopala Nomme podseca na trag bakarne cipele“.
Posle Nomme, iz broda su izisli i ostali njegovi saputnici, a Amma je brod povukao k sebi…
Tako je zapoceo zivot na nasoj planeti.
O nastanku zivota, Dogoni jos kazu:
„Zivot se razvija u vihoru, u kome se ponavlja prvo stvaralastvo Amme.
Zivot je nastao kombinovanjem zrnaca „po“.
Grcki mitovi
1. „Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, posto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar, u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. … Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane da udare na oca, a oni su to i ucinili.
Predvodio ih je Kron, koji je bio najmladji od njih sedmorice i koga je majka naoruzala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom ( od tada se leva ruka uvek smatrala kao rdjav predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum.“
Veoma je tesko desifrovati grcke mitove, jer su mnogo kasnog nastanka, ali evo: Uran je nebesko bozanstvo, zbirno se odnosi na vanzemaljce sa Ra, a konkretno na Anua, njihovog vodju.
Oni su sa zemljankama dobijali decu- divove (Titane), a i sam Anu je imao sa jednom zemljankom sina Enkija. Kron - chronos verovatno znaci „vrana“, kao latinska rec cornix i grcka korone. Vrana je crna, a Enki (Lucifar) je crni bog, za razliku od Anua koji je beli bog.
Kastriranje Urana je u stvari Enkijeva uzurpacija prestola, jer je time prekinuo obicaj da zakonski sin nasledjuje oca, u ovom slucaju – Enlil. Leva ruka je zbog sledeceg:
„ Enlil ulazi u prestonu dvoranu Anuovu,
Seda na mesto pravedne krune,
DESNO od Anua.
Ea ulazi u prestonu dvoranu Anuovu,
Seda na mesto svete krune,
LEVO od Anua.“
Dakle, Enlil je sedeo desno od glavnog boga, a Enki (Ea, Lucifar) levo od njega. Od tada je leva strana djavolova, a desna je ispravna, pa se u mnogim jezicima poklapaju izrazi za desno i pravo, ispravno (engleski, ruski).
Sem toga, nacin pisanja u elohijanskoj tradiciji je sdesna na levo, a u lucifarijanskim civilizacijama sleva-nadesno.
2. „ Kron se ozenio svojom sestrom Reom, kojoj je posvecen hrast. Ali Kronu je Majka Zemlja prorekla da ce ga jedan od njegovih sinova smaknuti sa vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. … (Zevs je poveo rat protiv Krona) Rat se vodio deset godina.
Majka Zemlja najzad prorece svom unuku Zevsu pobedu ako stupi u savez sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zevs, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare kljucarke Tartara,i ubije je.
Nasavsi kljuceve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnazi bozanskom hranom i picem. Zauzvrat Kiklopi Zevsu dadose munju kao oruzje za napad, Hadu dadose nevidljivi slem, a Posejdonu trozubac. … Zevs pogodi Krona gromom.
Sad trojica Storukih potegose stene i pocese da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana ispuni strahom.
Bogovi sad navalise da ih gone i tako Krona i sve potucene Titane, osim Atlanta, prognase na britansko ostrvo na dalekom zapadu ( a drugi pricaju da su ih zatvorili u Tartar).“
Kron se ozenio sestrom Reom, tj. Enki se ozenio sestrom Ninti ( Oziris – sestrom Izidom).
Zevs u ovoj prici moze biti jedino Enkijev brat Enlil, legitimni naslednik prestola ( Ozirisov brat Set). On je potukao Enkija tako sto je razneo planetu izmedju Marsa i Jupitera, ciji su delovi kasnije pali na Zemlju i izazvali Potop koji je zbrisao prethodnu civilizaciju.
Tartar (kao i price o paklu) se verovatno odnosi na sloj usijane lave koji se nalazi ispod zemljine povrsine i koji je izbio i zatrpao vece delove Atlantide i Lemurije.
Licno jos uvek nisam siguran da li je unistenje pete planete izazvalo neko nebesko telo ili je to delo Elohijanaca, ali evo opet jednog mita:
„ Kada od Marsa krenemo dalje u dubine Vaseljene, unutar suncevog sistema prolazimo kroz asteroidni pojas sastavljen od oko 40.000 nebeskih tela precnika od nekoliko mikrona do vise stotina kilometara.
Tamo su, po predanju, vojske andjela Svevisnjeg i buntovnika Lucifera vodile nebeski rat koji je zavrsen unistenjem pete planete ( nju ce kasnije nazvati Faeton) i prognanstvom Lucifera na paklenu Veneru.
“ Mitovi govore o namernom unistenju. Tartar isto tako moze da znaci i dubinu svemira, a posto Kiklopi znaci „prstenooki“, moglo bi da se odnosi na orbite planeta sa kojih su izbaceni delovi pete planete i pali na Zemlju ( kamenje koje su bacali Storuki).
Grcki mitovi
1. „ Zevs je, prerusen u smrtnika, potajno vodio ljubav sa Semelom („Mesec“), kcerkom kralja Kadma iz Tebe, a ljubomorna Hera, prerusena u staru susetku, poucila je Semelu, koja je vec sest meseci bila trudna, da svom tajanstvenom ljubavniku postavi zahtev da je vise ne obmanjuje, nego da se pred njom pojavi u svom pravom obliku i prirodi.
Kako bi inace znala nije li slucajno njen ljubavnik cudoviste? Semela je poslusala savet i kad je Zevs odbio njenu molbu, zabranila mu pristup u svoju postelju. Tada se on, naljucen, pojavi u obliku munje i groma i sazeze je.
Ali Hermes spase sestomesecni plod – prisivsi ga uz Zevsovo bedro, da doraste do devet meseci; i u odredjeno vreme ga porodi. Tako Dionisa zovu dva puta rodjeni ili „ dete dvostrukih vrata“.“
Semela je Mesec, a on je uvek bio simbol za Izidu, Ozirisovu (Enkijevu) suprugu-sestru. Dionis je Enkijev (Lucifarov) klon – Nino, Nimrod, Tamuz, Horus. Zato ga i zovu – dva puta rodjeni, jer je zaista tako i bilo (kao sto i „Nimrod“ znaci da nije rodjeno novo zivo bice, vec je staro nastavilo da zivi ponovorodjeno).
Hermes se stalno pominje kao neko ko poznaje sva znanja i u ovoj prici bi bio glavni naucnik koji je u tajnosti izvrsio kloniranje Enkija (Ozirisa).
On je verovatno bio u srodstvu i sa jednom i sa drugom stranom, jer je tada znanje prenoseno u uskim krugovima vladajucih slojeva, pa je tako i Ninti (Izida) takodje bila i naucnica koja je dala veliki doprinos stvaranju Adama ( u sumerskim tekstovima se Adame pominju kao Lu.Lu – „manuelni radnik“).
2. „Elektra, koja bese jedna od njih, prosula je livenicu u svoje ime, a ne u ime svoje matere, molila je za Agamemnonovu osvetu umesto za oprostaj i preklinjala Hermesa, Majku Zemlju i ceo podzemni svet da cuje njenu molbu.
Primetivsi pramen plave kose na grobu, ona odmah shvati da to moze biti samo Orestov pramen, jer je licio na njenu kosu, a i zbog toga sto se niko drugi osim njega ne bi usudio da ga tu ostavi.“
3. „“Zar se ovome poslu cudis“? uzviknu veseli kovac. „Imam ja ovde nesto cemu bi se jos vise zacudio! To je sanduk, sedam lakata dugacak, u kome lezi telo iste duzine. Nasao sam ga ispod poda u kovacnici kad sam kopao onaj bunar.““ (radi se o Orestovom lesu)
Objasnjenje Roberta Grevsa: „ Smatralo se da dzinovske kosti, koje se obicno smatraju za kosti drevnog plemenskog pretka, imaju carobnu moc da stite grad; tako Atinjani, po prorocanskom savetu, pronalaze ono sto smatraju Tezejevim kostima u Skironu i prenose ih u Atinu.
Ovi kosturi su zaista i mogli biti neobicno veliki, jer je dzinovska rasa- ciji su poslednji izdanci hamitski Vatusi; koji zive u ekvatorijalnoj Africi – nastanjivala neolitsku Evropu, a njihovi kosturi dugi sedam stopa cesto su pronalazeni i u Britaniji.
Ovoj rasi su pripadali Anakimi u Palestini i Kariji.
4. „ Zgrabivsi je (Atu, svoju kcer) za plavu kosu, zavitla je nad glavom i sunovrati na Zemlju. Iako Zevs nije mogao da porekne zakletvu i nacini Herakla vladarom u domu Perseja, on je ipak uspeo da nagovori Heru da pristane da njegov sin postane bog pod uslovom da izvrsi dvanaest podviga koje bi mu odredio Euristej, ma kako oni bili teski.“
Ova tri citata su samo jedan deo od mnogo mogucih u kojima se navodi da su bogovi bili plavokosi, a veliki junaci – plavokosi divovi.
Ne bi se reklo da bas lice na danasnje Grke. U svakom slucaju, gde god se u starim pricama naidje na velike junake oni su redom divovi – bilo da se radi o Ilijadi, Mahabarati (Ardjuna, Bima i ostali su divovi), sumerskim junacima, kraljici od Sabe, Heraklu, Eneji, …
[size=3]Moglo bi se reci da i nije tesko biti veliki junak kada si, recimo, dva puta veci od obicnog coveka ( ratnika) koji je tada mogao da bude naoruzan samo kopljem, macem ili strelom ( pa jos ako kao Ahil ima i dobar pancir…).
[size=3]Sem toga, u starijim vremenima, oni su imali i mnogo razornija oruzja koja su im omogucavala da unistavaju citave vojske (Ardjuna u Mahabarati, ali i Mojsije u Svetom Pismu). Bozanski status, razna oruzja, tehnologija, herojski podvizi, sve se to vezuje za plavokose bogove i plavokose divove-bogove i to cesto kod naroda koji danas fizicki ne odgovaraju tom opisu...
Edited by Domingez, 19 May 2009 - 10:34.
