Али ти онда ниси читао "О управљању царством"
Како можеш да улазиш у дискусије ако не познајеш основни документ који говори о сеоби?
Јер Порфирогенит јасно каже да се сеоба одиграла
у једној генерацији.
Да цитирам ромејског цара:
Срби су потомци некрштених Срба, који се још зову Бели, који живе иза Турске(Мађарске) на месту званом Бојка, где им је суседна Франачка, као и велика Хрватска, некрштена, која се још зове и Бела, и на том су месту, дакле, ови Срби живели од почетка. Али кад су два брата наследили на власти свога оца у Србији, један од њих је узео половину народа те је затражио заштиту у Ираклије, цара Византинаца, и тај исти цар Ираклије га је примио и дао му место у Солунској теми, да се тамо насели, наиме град Серблија (Србица), од тога доба носи тај назив. ,,Срби" на језику Византинаца је реч која означава ,,робове", а на том језику обично се речју ,,сербула" означава обућу робова, а реч ,,Сербулианус"(Србин) означава оне који носе јефтину, сиромашку обућу. Срби су то име добили јер су постали робови цара Византинаца. Па, после неког времена, су ти исти Срби одлучили да пођу у своје властите куће ( да се врате), а цар их је пустио. Али, кад су прешли реку Дунав они су променили своје мишљење па су послали молбу цару Ираклију, путем војног заповедника који је тада био у Београду, да им он да другу земљу да се населе. А будући да оно што је сада Србија и Паганија и такозвана земља Захумље и Травунија и земља Конавље, било под управом цара Византинаца, и пошто су те земље биле опустошене од Авара (јер су из тих земаља они истерали оне Римљане који сада живе у Далмацији и Драчу), стога је цар населио те исте Србе у назначене земље и они су постали потчињени цару Византинаца, а цар је довео свештенике из Рима и крстио их, и научио их да правилно обављају побожности, и научио их хришћанству.
