Jump to content


Photo

Чистка на Филозофском


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
39 replies to this topic

#1 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 13:18

Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.

Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.

U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.

Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.

U Beogradu, 5. maja 2009. god.

UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA



Osnovni podaci o dr Đorđu Jankoviću

Dr Đorđe Janković karijeru počinje 1971. godine u Muzeju Krajine u Negotinu, a od 1977. do 1978. godine zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju.

Magistrirao je 1977. godine s temom "Obala Dunava između Sipa i ušća Timoka u VI-XII veku", a sa temom "Stanovništvo Balkana u VI i početkom VII stoleća" doktorira 1987. godine. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997.

Bio je rukovodilac brojnih arheoloških iskopavanja i značajno je doprineo razvoju srednjovekovne arheologije u Srbiji.

#2 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 13:28

Порекло Словена уздрмало катедру за археологију

Др Ђорђе Јанковић није реизабран због стручних а не због политичких разлога, тврди декан београдског Филозофског факултета др Александар Костић

Српско археолошко друштво је недавно „изразило крајњу забринутост због тога што Изборно веће Филозофског факултета у Београду није потврдило реизбор др Ђорђа Јанковића у звање доцента, тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.

То што је остало упражњено једно од само два места на катедри за Националну археологију Средњег века је, по мишљењу Јанковића, пут ка укидању једног важног предмета који проучава порекло Словена, а по мишљењу дела његових колега „случај којем није кумовала струка него политика”.

„Одавно се није догодило да на Филозофском факултету, институцији која би требало да буде пример, неко буде удаљен са наставе из политичких и идеолошких разлога”, наводи се у саопштењу које је потписао доц. др Душан Михаиловић, председник Српског археолошког друштва.

Он каже да је Комисија за припрему извештаја о кандидатима дала позитивно мишљење о реизбору Јанковића у звање доцента и да је идентична ситуација била и када је осујећен Јанковићев избор у звање ванредног професора. У оба случаја је изостала научна критика: методолошке примедбе нису образложене, Јанковићев рад је приказан непотпуно, наводи његових књига цитирани су ван контекста у намери да се дискредитује и представи као националиста.

У овом Друштву истичу да је Јанковић угледан члан академске заједнице, истраживач који је знатно допринео развоју националне археологије и кога подржавају археолози и студенти. Јанковић је био председник Српског археолошког друштва, шеф Катедре за средњовековну археологију и руководилац бројних археолошких пројеката. Читав проблем је настао када је објавио књигу о српским громилама (обредне хумке) у околини Книна и Грахова – у 4. и 5. веку (историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку).

– Нисам ја мета, већ порекло Срба и овај предмет који ће укинути. Овде су прекршени статут и закон и то више пута. На пример, приликом гласања за мој избор у звање ванредног професора учествовале су 123 особе, а за остала четири доцента 112. Дакле у мом избору је учествовало 11 особа више, што је заиста необична околност. Инспекција Министарства просвете је опоменула декана, а чак је и повереник за информације од јавног значаја, којем сам се жалио, донео решење да ми се дају на увид гласачки листићи, што је декан одбио – објашњава професор Јанковић.

Он додаје и да је дужност декана била да скрене пажњу Већу да испуњава све услове да буде реизабран, чак и да има довољно коефицијената да буде два пута изабран за редовног професора.

– Ја сам психолог и не могу да говорим о стручним аргументима, али, што се тиче процедуре све је чисто – каже за наш лист декан Филозофског факултета др Александар Костић.

Он објашњава да су од пет чланова комисије два написала приговор на реизбор и да у том приговору није било политичких инсинуација, већ да је оспоравана стручна методологија др Јанковића. Сав тај материјал и приговор и одговор су достављени члановима Већа.

– Веће је гласало и заиста већина није била против, али је била уздржана. Ја не улазим у то да ли су примедбе тачне или не, али је очигледно да одговор на примедбе није био довољно убедљив – сматра др Костић, додајући да се у овом случају инсистира на политичкој позадини, „а то захтева конкретне доказе”.

Др Марко Поповић из Археолошког института, иначе један од два члана Комисије који је поднео приговор на Јанковићев реизбор, на питање како коментарише став колеге да је основни циљ укидање предмета средњовековна археологија, одговара да Јанковић није једини стручњак и да сви заборављају да постоји и други кандидат за упражњено место наставника на овој катедри.

– Када је расписан конкурс за то друго наставничко место, уз Јанковића, кандидат је била и др Весна Бикић, доцент на Копарском универзитету. Дакле имамо стручњака који има лиценцу за ЕУ, али који није добар за Универзитет у Београду – каже др Поповић. Он сматра да сада факултет покушава да реши „социјални случај Јанковић”, који иначе ради и на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве.

Декан Костић потврђује да постоји законска могућност да се Јанковић премести на друго радно место које одговара његовим квалификацијама, највероватније у археолошку збирку где ће моћи да настави са истраживањима, али да више неће бити у настави.

На питање да ли ће прихватити понуђено ново радно место, професор Јанковић одговара да ће прво морати да консултује адвоката, да он волонтира на Академији за конзервацију и да би у овом случају морало да се огласи и Министарство просвете које је, по његовим речима, дужно да штити закон и заштити основна људска и професорска права.

Сандра Гуцијан

--------------------------------------------------

Историјски митови и чињенице

– Саопштење Српског археолошког друштва је замена теза. Нико Јанковића не прогања зато што је Србин. Ја сам био противан из научних, методолошких разлога, а не политичких. Ми не можемо правити митове на фалсификатима. Јанковић на основу малог броја чињеница доноси велике закључке, као на пример да је апостол Павле крштавао Србе. Његове тезе немају утемељење у археолошким налазима нити у историјским изворима – изричит је др Марко Поповић.

Др Ђорђе Јанковић одговара да постоје предања која су записали странци да је апостол Павле проповедао у Илирику од Јадрана до Дунава и да то пише и у Светом писму.

[објављено: 16/05/2009]

#3 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 13:32

Posted Image

Изборно веће је обмануто о мени, преко Кадровске комисије, коју су обманула два наставника Одељења за археологију. Наиме, др А Палавестра и др М. Милинковић су сами себе изабрали у Комисију за унос података и оверу тачности мојих података на обрасцу за избор у више звање (ванредни професор), и сами потписали образац (А. Палавестра и као „члан“ Комисије и као управник Одељења) и то доставили Кадровској комисији. О тој превари сам доставио Изборном већу допис 2. 6. 2008, заведен под бројем 825, и обавестио декана др А. Костића. Прекршили су правилнике и критеријуме за стицање звања, погазили су Кодекс професионалне етике на Универзитету у Београду.
Учињене неправде треба исправити; овако, уведен је преседан - почело је уклањање политички неподобних на Универзитету, и то од Филозофског факултета. То није урађено уобичајеним начином за академску заједницу, изношењем чињеница, већ преварама и клеветом. Нов стандард. Нисам одговарао на приговор на реферат о мом реизбору др Б. Анђелковића, рачунајући да ће га управа Филозофског факултета на челу са деканом добро одмерити и обуздати моје острашћене противнике, чувајући достојанство Филозофског факултета, ралунајући и на чланове комисије која је написала позитиван реферат и одговор на приговор задуженог „ликвидатора“. Отуда мој закаснели одговор, по тачкама из Приговора, а циљ му је да лаж не постане истина, да превара не постане правило Филозофског факултета. Овај текст пишем и са надом да су они који су били уздржани приликом гласања за мој реизбор, били обманути, и да би другачије поступили да су знали истину. М. Васић је испред Археолошког института најавио објављивање критике, која се ни после 10 година није појавила. Суштину открива став др М. Јевтића, изнет у Немачкој, да је моје писање (о археологији Срба пре 12. столећа) „опасно“, јер сам наставник на Универзитету. Потом Б. Анђелковић, уз подсмевање бугарским археолозима, цитира немачког археолога(?) из Фрајбурга(!), објављен у етнолошко – археолошком часопису (sic!), где се износе неки ставови о етнологији, историји, методологији, а ништа се не говори о археологији, нити се оспоравају археолошке чињенице које сам објавио.
Др Б. Анђелковић прећуткује да комисија изабрана за мој избор у више звање ванредног професора није ни предала извештај Кадровској комисији, већ су др А. Палавестра и др М. Милинковић преварили (наивну) Кадровску комисију.

Наиме, пошто сам попунио прописани образац потребним подацима, њега су допунила два ванредна професора Филозофског факултета, др А. Палавестра и др М. Милинковић, иако нису били изабрани у Комисију за категоризацију и разврставање мојих објављених текстова. Они су сами себе изабрали у ту комисију, али нису испунили њен задатак, ни унели оцену мог рада под тачкама 14-15, већ су уписали дисквалификацију мог укупног дела од избора у звање доцента (1987); А. Палавестра се потписао на образац и као члан комисије и као управник! Срамота! Да ли ли сви професори Филозофског факултета тако раде?
Затим Б. Анђелковић политикантски, као потпуни лаик у археологији и науци, пише о мојим „квази научним идејама“; не зна да „идеја“ није исто што и „материјална чињеница“ „тумачење“, „проучавање“. Наводи критике моја два реферата у Новгороду 1996, а „заборавља“ да напише да су их изрекли др М. Поповић и др В. Иванишевић, а не археолози слависти.

Комесарски, дисквалификацијама, по задатку, Б. Анђелковић осуђује моју последњу књигу „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“. Нема у овој земљи компетентнијег за чисто археолошку димензију 7-10. столећа од мене.
Редовни професор Теолошког и Правног факултета др Р. Поповић (протојереј) бави се историјом Цркве, а др Г. Томовић, бави се, епиграфиком, графитима и другим археолошко – историјским темама (или обрнуто), а ја сам у својој књизи писао и о епиграфским споменицима, историји, историји Цркве. С. Станилов је објавио приказ моје књиге на немачком језику (а не и на бугарском, како погрешно пише у реферату – он ми је лично послао текст на бугарском), са извесним примедбама, али он није археолог већ историчар. Узгред, показан је интерес да се та књига или њени делови преведу и објаве у (западном) иностранству. Др М. Милинковић: преварио је Изборно веће тврдњом да је написао књигу, а није, и тако је добио звање ванредног професора; нема објављених књига ни научних расправа; био је асистент на катедри док сам ја био доцент; користи семинарске радове за своје реферате (причају студенти).
Др В. Иванишевић, Археолошки институт: бави се археологијом Ране Византије, Германима и нумизматиком.
Др М. Поповић, Археолошки институт: бави се свом археологијом Средњег века осим Словенима. Веома је утицајан у Београду. Познат по лобирању против оних који објављују другачија тумачења од његових. Сметам му због мојих јавних иступа за спашавање археолошког наслеђа Београда и критике његове службе заштите.
Др В. Бикић, Археолошки институт: бави се претежно млађим епохама Средњег века и познијим добом. Као много млађа, није желела да ме понижава и буде у комисији за мој реизбор.
Мој реферат „Жидовар – увод у ранохришћанску археологију“ односи се на смену ера. Др В. Иванишевић није стручан за ту епоху – то није средњевековна епоха, већ прелаз из преисторије у римско доба (на нашем тлу) Не спомиње дискусију др М. Јевтића и др М. Лазића, који су критиковали мој реферат (мада на доста неуобичајен начин), јер би онда дошао до егзактних података о којима је писао др А. Јовановић (и његове компетенције) у публикацији Филозофског факултета о Жидовару, на основу многобројне претежно стране литературе. Б. Анђелковић себе потпуно дисквалификује као научника тврдњом да ја непримерено користим „верске текстове“ (мисли на Библију). Скрећем пажњу да у понуди изборних курсева Б. Анђелковића постоји и предмет „Основи библијске археологије“ (чијим називом вара студенте). Што се тиче мог реферата у Зајечару, једине наводно „озбиљне и аргументоване критике“ биле су од др М. Милинковића (а не „поред осталих“) и на те примедбе сам одговорио; била је реч о нечему што М. Милинковић не познаје, а то је археологија 3-4. столећа и ранословенска археологија (М. Милинковић нема из те области ни један објављен текст, за разлику од мене).

Приговор др Б. Анђелковића је клевета састављена са намером да обмане чланове Изборног већа о ономе шта сам створио и урадио на пољу науке, струке, образовања. Предложио сам Одбору за етику Београдског универзитета да размотри превару др М. Милинковића око његовог избора у више звање, превару др А. Палавестре око попуњавања обрасца за мој избор у више звање, и клевете Б. Анђелковића. Међутим, Приговор Б. Анђелковића има подршку већине наставника Одељења за археологију. Зашто? Постоје само два објашњења, пошто нема археолошких научно образложених негативних критика мојих текстова.
1. Написали су далеко мање научних текстова од мене; неки су варали Изборно веће, а воле звања. Треба погледати библиографије, биографије, и све ће бити јасно.
2. Неколико ових наставника одржава редовне односе са колегама из Немачке, отуда и критике мојих дела.

Али, шта је са другим колегама, оним из Италије, Француске, Русије или Бугарске, где се чита и цитира оно што сам написао? Они су напали само две моје књиге, Српске громиле (1998) и Српско поморје од 7. до 10. столећа (2007). Нису критиковали књиге Област Аквиса у 6 – почетком 7 века (1981), Гамзиград – касноантички царски дворац (са Д. Срејовићем, 1983) ни Словени у југословенском Подунављу (са М. Јанковић, 1990), ни Манастир Тврдош (2003). Да сам изоставио оно „српско“ из оптужених књига, не би било ни „случаја“. Као да је забрањено бављење прошлошћу Срба старијом од 12. столећа. Замера ми се подршка из „иностранства“ (Република Српска, Црна Гора!). Дакле, у питању су политички мотиви, што је против оба статута и закона (део преамбуле Статута Универзитета у Београду гласи: „…Универзитет у Београду представља … главно извориште духовне, интелектуалне и научне снаге српског народа и свих грађана Србије и од самих почетака најчвршћу спону српскога друштва с европском традицијом академских слобода;“). Где је ту Филозофски факултет, данас?
Мислим да сам јасно показао да је реч о клевети др Б. Анђелковића иза кога стоје саучесници, др М. Милинковић и др А. Палавестра. Шта генерације „методолошки и научно - критички неформираних студената“ мисле, лако се види из података са сајта Филозофског факултета и огласне табле Одељења за археологију. Др М. Милинковић је уз главни предмет „Археологија раног средњег века“ пријавио још 28 изборних курсева(!). Од свега држи само главни предмет од два семестра, и то са тешкоћом, што се може проверити у студентској евалуацији.

Ја предајем један главни предмет од два семестра, „Национална археологија Средњег века“ и 6 курсева на основним студијама, које све држим, дакле имам четири пута више часова недељно, али примам мању плату. Др Б. Анђелковић држи два обавезна предмета из преисторије Блиског истока од по једног семестра (којом се наши археолози никада неће бавити!), а понудио је 11 изборних предмета, за које нема заинтересованих студената. По сајту Министарства науке, М. Милинковић има 2 објављена чланка за последње две године, а Б. Анђелковић један новински чланак! А где су им дипломци, мастери, магистранти, докторанти? Нема их, сасвим разумљиво, јер студенти ипак нису луди, јасно виде ко је ко, шта је потпуно јалово. Ја пред собом имам пријављених преко 20 магистраната и доктораната (двојица су из Археолошког института) – шта је сада њихова судбина, да им ментор буде М. Милинковић? Један је Грчке, неколико из „иностранства“ („босански и црногорски лоби“), а на консултације ми долазе из Бугарске. Моји докторанти имају више објављених радова од др М. Милинковића и др Б. Анђелковића! А не долазе код мене зато што ће лако проћи (упоредите просек оцена), већ зато што знају да ће нешто научити и да ће уз моју помоћ написати добре тезе из области археологије 6-17. столећа



#4 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 13:37

научника нападају и по жутој штампи: http://www.magazin-t.......9&clanak=18

А захваљујући професору Јанковићу Србија је дошла до Стројимировог печата:

http://www.nin.co.yu...le.php?id=25504
професор Ђорђе Јанковић је три дана пре аукције сазнао да тај печат постоји и да ће ускоро бити продат, од својих руских колега, стручњака за антиквитете. Онда је обавестио Андреја Вујновића, директора Историјског музеја Србије, а затим су послали и званичне дописе премијеру и Министарству културе. “Када сам сазнао да ће се за 15 сати српски средњовековни владарски жиг кнеза Стројимира, досад непознат науци, наћи на аукцији, није ми преостало ништа друго него да обавестим наш конзулат у Минхену да оду на аукцију”, каже министар Којадиновић.

Posted Image

#5 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 13:39

КОМИСИЈИ ОДЕЉЕЊА ЗА АРХЕОЛОГИЈУ
ЗА РЕИЗБОР ДОЦ. ДР Ђ. ЈАНКОВИЋА

Слободан сам да Комисију за реизбор доцента др Ђ. Јанковића (1947) упознам са следећим чињеницама:

1. Као одговор на „нова тумачења ране историје Срба” у Византолошком институту САНУ одржана су предавања која су указала на прекрајања историјских извора. У саопштењу академика Божидара Ферјанчића (Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво: Осврт на нова тумачења. Зборник радова Византолошког института XXXV (1996): 117-154), поред осталог се наглашава: „Још чуднија тумачења царевих вести изнео је Ђ. Јанковић, предлажући да се то првобитно боравиште Срба, односно крај око Сервије, пребаци на сасвим другу страну Балканског полуострва. Према његовој комбинацији, нечувеној у било каквом озбиљном научном раду, цар писац није мислио да је у питању град у области Солуна већ Салоне (Solina), a онда би Сервија била добро познато место Срб у околини Книна, које је око 150 km далеко од Салоне. Тако су по предању Срби уствари стигли у залеђе Солина, односно у западну Далмацију. Не улазећи у методолошки недопустиво прекрајање података извора, само бисмо хтели да подсетимо на сву бесмисленост комбинације Ђ. Јанковића: да ли је могуће и помислити да је византијски цар, говорећи о славном граду Солуну (Θεσσαλονίικη) уствари имао у виду Салону (Σαλωνα), главни град римске провинције Далмације, који се под тим именом више пута спомиње у истом спису De administrando imperio. Споменута комбинација је очигледно направљена да би се потврдила што ранија присутност Срба у залеђу далматинске обале, а при томе нису поштовани основни принципи методологије историјских истраживања.” Оштар став и мишљење о таквој псеудонауци изнео је и академик Љубомир Максимовић (Покрштавање Срба и Хрвата. Зборник радова Византолошког института XXXV (1996): 155-174).

2. Подсетимо се да су наступ и идеје Ђ. Јанковића критиковани и на скупу VI Международный конгресс славянской археологии, Новгород, 26-31 августа 1996 г., што се може проверити и у зборнику са овог скупа Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, Том 1: Проблемы славянской археологии, ур. В. Б. Седов. Москва 1997: Институт Археологии Российской Академии наук. Такође и Том 3: Этногенез и этнокультурные контакты славян, где се у дискусији о реферату Ђ. Јанковића Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније, истиче да закључци Ђ. Јанковића „почивају на тезама без озбиљнијег научног утемељења” (стр. 375).

3. У допису бр. 158/1, од 30.06.1999. др Милоја Васића, директора Археолошког института, упућеном Наставно-научном већу Филозофског факултета у Београду, поводом спорне књиге Ђ. Јанковића, Српске громиле (Београд 1998: Свесловенски савез [књига није имала рецензенте]), наглашава се: „Методолошки поступак који је спроведен у овој књизи, непримерен је археолошкој и историјској науци. Закључци се граде или на погрешним премисама, или на недоказаним хипотезама које се у каснијем тексту сматрају као непобитни докази (…) овде се ради о псеудонауци (…) књига је опасна као литература која трује српски народ идејама које немају никаквог научног основа. На исти начин била би опасна за студенте археологије”.

4. Говорећи о потоњој дискусији организованој на Филозофском факултету поводом Јанковићеве спорне књиге, М. Јевтић поред осталог, истиче “We have organized a discussion about this book, considering it pаrticularly dangerous as the author is a lecturer at the University. There were strong negative reactions by colleagues”. (Modern Serbian archaeology and the problem of ethnic identification. Pp. 175-180 in Auf der Suche nach Identitäten: Volk – Stamm – Kultur – Ethnos, Internationale Tagung der Universität Leipzig vom 8.-9. Dezember 2000, eds. S. Rieckhoff and U. Sommer. BAR International Series 1705. Oxford 2007: Archaeopress).

5. После свега поменутог, не изненађује чињеница да се интервју са Ђ. Јанковићем који је, како се каже „први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао [sic!] 1998. у монографији Српске громиле” налази на сајту STORMFRONT SRBIJA White Pride World Wide: http://www.stormfron...vju-174150.html

У Поговору своје књиге Српске громиле Ђ. Јанковић „не жели да се покори Ватикану, Немцима или Америци”, те након помињања НАТО пакта, „накарадних ставова” колега које мисле другачије од њега, и сличне неакадемске тематике, у истом духу додаје: „Надам се да ће ова књига бити допринос објективном сагледавању истине о српском етничком простору, мада сам свестан да фабрику лажи старог и новог светског поретка неће зауставити. (...) Присутан је и оправдан страх да ће Хрвати, нарочито они српског порекла, уништавати громиле у нашим областима које држе под окупацијом”.

6. Како се већ показује, ни следећа, недавно објављена, такође спорна и у сличном маниру срочена књига Ђ. Јанковића Српско поморје од 7. до 10. столећа, Београд 2007, коју је објавило Српско археолошко друштво (у време када је Ђ. Јанковић био његов председник [рецензенте је ангажовао сам аутор: протојереја др Р. Поповића са Богословског факултета СПЦ и др Г. Томовић из Историјског института,]), није у стручним академским круговима наишла на бољи пријем, што је очито из веома детаљног приказа који је на немачком написао афирмисани колега из Археолошког института у Софији, S. Stanilov (Archaeologia Bulgarica 11/3 (2007): 107-111). Упадају у пажњу карте наводне тадашње Србије (нпр. Карта 8. на стр. 205) на којима се она простире бар до Истре.

7. Скрећем пажњу на неуобичајену чињеницу да се као потписници претходног реферата за реизбор доцента др Ђ. Јанковића (27.10.2003–27.10.2008, др Александар Јовановић, др Живко Микић, др Сава Тутунџић) најмање или уопште (не)јављају компетентни стручњаци за археологију средњег века. Подсећам да тадашњи шеф матичне катедре за археологију средњег века проф. др Војислав Јовановић, који је имао стручно знање и увид у рад Ђ. Јанковића, није желео да потпише реферат о његовом реизбору (претходну комисију 25.12.1998–25.12.2003, чинили су др Војислав Јовановић, др Александар Јовановић и др Живко Микић).

8. Верујем да није уобичајено да се у комисијама (које практично чине исти потписници), за одбрану магистарских и докторских радова којима је ментор Ђ. Јанковић такође најмање јављају компетентни стручњаци за археологију средњег века. Како тумачити детаљ да је једини потписник из домена археологије средњег века код ових реферата и рецензије Јанковићеве књиге др Г. Томовић?

9. На разлоге оваквом саставу поменутих комисија и упадљивом избегавању наших водећих стручњака за археологију и историју средњег века (др Михаило Милинковић, др Вујадин Иванишевић, др Марко Поповић, др Весна Бикић, др Радивој Радић итд.), можда више светла баца податак да је на 29. годишњем скупу Српског археолошког друштва, 30. маја 2007. у Београду, реферат Ђ. Јанковића Жидовар – увод у ранохришћанску археологију Илирика и Словена (напомињемо да научна селекција и верификација реферата у смислу Scientific Committee тела састављеног од експерата, које на сличним скуповима у свету одобрава или одбија реферате, на досадашњим скуповима САД практично није постојала), изазвао веома оштру критику по питању квази-научности и псеудо-методологије, између осталих, и нашег реномираног стручњака за археологију средњег века др Вујадина Иванишевића, председника Научног већа Археолошког института у Београду. Уз све то, коришћење верског текста као историјског доказног средства, како се то чини у реферату Ђ. Јанковића, противно је свакој логици егзактне археолошке науке.

Наглашавам да се „формалним” и „фиктивним” рефератима, који не исказују стварно стање ствари и не уважавају аргументе већ по инерцији „механички” продужавају и толеришу статус кандидата који за то више не испуњава услове, а посебно када су потписници некомпетентни за одређену област, обезвређује идеја реизбора наставника и цикличног оцењивања и провере његових академских домета и деловања.
Сматрам да би Комисија, при одлуци да ли доцент Ђ. Јанковић са таквом библиографијом треба или не и даље да предаје студентима археологије и врши на њих утицај, морала да има у виду и наведена мишљења угледних стручњака за средњи век, како археолога, тако и историчара.
Поштујући сваку будућу одлуку Комисије, не дајем свој вредносни суд, пошто се бавим другом облашћу археологије. О академском моралу и академској етици, међутим, сви који припадамо академској заједници позвани смо и власни да изнесемо суд и мишљење.

У Београду, 12.03.2008. С поштовањем,

Доцент др. Бранислав Анђелковић
Одељење за археологију



Члановима Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду
Коментар на електронско писмо доцента др Бранислава Анђелковића, упућено Комисији Одељења за археологију за реизбор доц. Др Ђ. Јанковића, које су добили чланови Одељења

Као што сте приметили, Б. Анђелковић тражи да не будем реизабран, да будем отпуштен, због, по његовом мишљењу, моје морално - политичке неподобности за звање доцента. Дакле, Процес је ушао у нову фазу. Мислим да ми то даје право да се осврнем на лик и дело доцента др Бранислава Анђелковића. Пошто је залудан, судећи по броју студента који прате његове курсеве и дипломирају код њега (а за то прима плату једнаку онима који имају студенте), посветио се аматерском бављењу Средњим веком. То је добро; када буде савладао средњевековну археологију, можемо се надати компетентној расправи, али нисам оптимиста. Овај предани бранилац доцентског достојанства, признајем, подмладио ме је, подсећањем на стара времена морално - политичке подобности, на златно доба комесара и дириговане науке. У том духу, да самокритички денунцирам сам себе: написао сам још чланака о етничком простору Срба, на пример у зборницима Географског факултета и Етнографског музеја. Као непоправљив грешник, тиме се поносим и стрпљиво чекам ликвидацију од стране подобних.
Данас су његова мета сухозид, грнчарија и моја маленкост, а сутра, ко зна? Зато ћу његовом писму, којим тражи моје искључење са Факултета, посветити извесну пажњу. Читаоце овог дописа, чланове Одељења и остале, упућујем да доносе закључке на темељу оног стручно написаног и објављеног.

1.
Није птица све што лети. Б. Ферјанчић ми је замерио тумачење да је Константин Порфирогенит можда погрешно повезао словенско Солун и Солин (Салона је постојала и код Солуна, итд.), поводом његових података о Србима код Солуна и у Далмацији, да бих објаснио податак истог цара да су се Срби населили у Далмацији, и на крају закључује, бранећи своја тумачења, да недопустиво прекрајам податке писаних извора, непоштујући историјску методологију. Ја сам археолог, закључке доносим на основу археолошке грађе, археолошком методологијом, и не пада ми на памет да примењујем историјску методологију, за коју нисам компетентан. Апсурдно је објашњавати члановима овог одељења шта је археологија, али као да некима то није јасно. Исти, веома заслужни Б. Ферјанчић, преводи податак Константина Порфирогенита о Диоклеји са Дукља, о Римљанима са Романи, итд., и нико га није оптужио да прекраја изворе, и томе слично. Због личног уважавања професора Б. Ферјанчића, нисам му одговорио, а његово мишљење сам касније навео у својој књизи Српске громиле, 132. Да ли је у науци некима нешто дозвољено, а другима не, или се забране односе само на чланове „академске заједнице“?

2.
Заборавио је Б. Анђелковић да спомене ко ме је „критиковао“ и да сам ја ту „критику“ објавио у књизи Српске громиле; реч је о М. Поповићу и В. Иванишевићу. Пошто Б. Анђелковић не зна археолошку методологију, не вреди објашњавати мане наведене дискусије против мојих ставова, заснованих на археолошкој грађи, где им је главни аргумент дисквалификација, из арсенала бивше КП, типа „без утемељења“, а не археолошке чињенице, што је недостојно за стручне и научне стандарде нашег доба. Пошто „критику“ ученог В. Иванишевића мог другог објављеног реферата из Новгорода нисам (још) имао прилику да обелоданим, овде сажето преносим да је он грнчарију (извињавам се што користим овај неакадемски израз) са Сапаје приписао Черњаховској култури, односно Готима. Оне који знају да разликују грнчарију (и керамику) по изради, облицима, украсу, обавештавам да је на римској Сапаји нађена грнчарија особена за Банат и Бачку у 3. и 4. столећу, што би онда значило, по В. Иванишевићу, да су Готи тамо живели у исто време. Такво тумачење би захтевало не само прекрајање тумачења писаних извора, већ и самих писаних извора. Заиста, ја не припадам таквој „академској заједници“.

3.
Наведено писмо М. Васића делим купцима дотичне књиге, као рекламу, њега и сви студенти могу да прочитају у библиотеци Одељења, јер је ипак реткост да се тражи „спаљивање“ књиге, данас. Али како је кренуло, бринем се и за себе… Б. Анђелковић је изоставио део писма који гласи: „О археолошкој компоненти биће говорено у предвиђеној критици у часопису Старинар“; од тада прођоше 9 година а критике нема… Као да неко мало вара? Малчице?
Рецензент? То би могао да буде само неко ко познаје материју, рецимо из Пољске или Русије, а тамо нико ни слово није написао ни против мог реферата прочитаног у Новгороду и објављеног, ни против моје књиге.

4.
Захваљујем на обавештењу о објављеном политичком мишљењу М. Јевтића, које ми није било познато; али и даље нигде археолошких чињеница …

5.
Интервју? Б. Анђелковић прати неке чудне сајтове, ваљда има доста слободног времена, па ми открива где ме све цитирају. Немам његова интернет знања, па не знам где све њега цитирају. Питам се, да ли је погледао моје силабусе, и да ли их је упоредио са својима, или са оним М. Милинковића?
Ни једну од мојих књига очигледно није прочитао, па ни Српске громиле; зато о њеном садржају (чињеницама) нема коментара, већ само на њен поговор, у коме се препознао. Овде се упустио у обмањивање (да ли је то уобичајено у „академској заједници“ којој припада?), јер ми пребацује да за „накарадне ставове“ оптужујем колеге који другачије мисле од мене, а ја сам написао да М. Поповић и В. Иванишевић заступају накарадне ставове приписујући громиле 6-9. столећа романизованом становништву, и затим сам цитирао њихову дискусију из Новгорода (Српске громиле 155). Колико ми је познато, они нигде нису доказали да громиле припадају романизованом становништву.
Зашто није „академски“ да дигнем глас, у врло скромном, заправо безначајном тиражу, против оних који су извршили геноцид над мојим народом (и Јеврејима, Циганима…) у два светска рата, против оних који и данас спроводе „етничко чишћење“ Срба (и Српкиња) са Косова и Метохије, а следе Врање и Лесковац?

6.
Ево овде правог примера малограђанског пијачног оговарања. Научно звање др Р. Поповића није „протојереј“ (при цркви Свете Петке, где се замерио М. Поповићу), јер је он редовни професор Богословског факултета Универзитета у Београду и (shocking!) Правног факултета Универзитета у Београду (предаје Историју Цркве и Црквено право). Не знам да ли Б. Анђелковић зна немачки, или му је неко превео приказ моје нове књиге Српско поморје од 7. до 10. столећа С. Станилова, кога он зна (sic!), као „афирмисаног колегу“? Па он је управо препоручује стручњацима; моја књига је најпродаваније издање САД, а са интернета је преузето преко 1600 примерака.
Тамјан и црна боја мантије професора Р. Поповића су тако лоше деловали на Б. Анђелковића, да се сасвим изгубио и почео да фантазира, па пише да се у мојој последњој књизи може наћи: „Србија … се простире бар до Истре“.

7.
No comment.

8.
Б. Анђелковић је незналица, и то безобразна. Његов браноцентрични свет завршава се на четвртом спрату Филозофског факултета и у то мало књига библиотеке Одељења за археологију о Блиском Истоку. На Далеком Истоку, давно, давно, извесни Чуангце (Kwang –Zze) пише, између осталог у делу Срећан излет, о разликама у домету врапца и птице п'енг… Има још књига! Радови Г. Томовић ће дуго бити цитирани, тврдим далеко дуже од делаца Б. Анђелковића о мумији и М. Милинковића о Јелици.

9.
Крешендо (crescendo)!
По Б. Анђелковићу, избегавам водеће стручњаке за средњевековну археологију, М. Милинковића, В. Иванишевића, М. Поповића (да ли је случајно обрнуо редослед?), В. Бикић, Р. Радића(?). Он дели археологију на мумију и остало! Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу! На основу чега доцент Б. Анђелковић оцењује да су наведене личности водећи стручњаци средњевековне археологије? На основу свог великог знања или на основу изјаве М. Милинковића да је написао књигу, којом је преварио Веће Филозофског факултета 2005, или књиге В. Иванишевића о средњевековној нумизматици, или у име Партије? Као критику мог реферата о налазу 1. столећа са Жидовара, наводи једино мишљење „реномираног стручњака за археологију средњег века“, В. Иванишевића, а реч је о преисторијско - античкој теми!? Доцент Б. Анђелковић би требало да научи да разликује Преисторију, Антику од средњевековне нумизматике (где је заиста компетентан В. Иванишевић, што се може пратити на интернету), да их не би бркао приликом обављања својих задатака. Зашто није погледао шта је написао професор А. Јовановић о Жидовару, или мисли да и њега треба избацити са Факултета, пошто сам од њега преузео датовања, из (sic!) публикације Филозофског факултета о Жидовару? Као врхунац логике кожних капута, доцент Б. Анђелковић прети увођењем „Scientific Comimittee“ (он мисли да је то кадровска комисија), где ће он као експерт да даје дозволе ко сме а ко не сме да чита реферат на научним скуповима? Опомињем, он може бити опасан на власти!
Доцент Б. Анђелковић заводи и неке методолошке новине, диктирајући: „коришћење верског текста као историјског доказног средства … противно је свакој логици егзактне археолошке науке“! Ооооо… Б. Анђелковић нуди студентима изборни предмет „Библијска археологија“, иако по сопственим, напред наведеним речима, очигледно не користи Библију (то је једна књига са много страна, обично црних корица, са крстом (sic!), која садржи верске текстове Јевреја и хришћана, а у њој се спомињу и Египћани, као и низ држава и народа Блиског Истока). Можда мисли да се та грана археологије тако зове по Библосу (Byblos), или по некој библиотеци?

У закључку др Б. Анђелковић сугерише да ме комисија не изабере, на основу мишљења појединих археолога и историчара што их је навео, позивајући се на академски морал и академску етику академске заједнице којој припада. Изјављујем да су тај морал и та етика мени непознати као појам, као и да сам заиста задовољан што не припадам његовој „академској заједници“.

Цивилизацијска је срамота да се на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у земљи Србији, археолошко наслеђе Срба не сме назвати својим именом.

9. 4. 2008.


Ђорђе Јанковић
djjankov@f.bg.ac.yu



#6 Tale Surovi

Tale Surovi
  • Members
  • 363 posts

Posted 18 May 2009 - 14:13

Jedan nastavnik koji je u fazonu "Srbi nastali od ameba" nije reizrabran u zvanje docenta, i sad je to - ČISTKA! U jbt, ni manje ni više!

Bio konkurs, bila komisija od pet članova, dva člana napisala izdvojeno (negativno) mišljenje. To je pokolebalo izborno veće FF-a, tj. njegove kolege (peers)... i nisu ga izabrali. Kraj priče.

Prvi i osnovni akademski princip je da profesori biraju i unapređuju jedni druge, u skladu sa svojom naučnom i stručnom savešću, profesionalnom etikom i slobodnom voljom. Ako nije prošao na glasanju izbornog veća, onda je to - to. Neka je i Nobelovac, nije izabran.

Ako takav naučni gorostas ne biva izabran, to dosta govori o njegovim kolegama, s kojima možda nije sve u redu. Ali kad se malo pročitaju njegove izjave i teze, način na koji napada svoje kolege ("mnogo se druže s Nemcima", jel tako nekako?) i sve ostalo što je u ovom topiku iscitirano - meni se čini da s njim nešto nije u redu. Štaviše, čini se da je jedna velika greška, što je takva ličnost uopšte primljena za nastavnika, konačno ispravljena.

#7 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 14:28

Ствар је у томе што је Ђорђе једини стручњак за словенску археологију у Србији.

Када елиминишу њега - то је уједно и смрт за ту грану науке.

А зашто? Па зато што су други стручњаци имали амбицију да се баве Византијом и Римљанима, а Словенима и Србима неће нико да се бави јер налази нису атрактивни пошто је реч о народној, племенској култури, а не о некој супер-српској-цивилизацији-старијој-од-амеба. Анђелковић који највише напада Јанковића је експерт за археологију БЛИСКОГ ИСТОКА, и какав он суд може да да о Јанковићевим налазима?

Уосталом, добар део Јанковићевих радова (Српске громиле) је доступан преко интернета.
Зар није најбољи начин напасти његов научни рад научним аргументима? Уместо ових комесарских сплетки.

#8 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 14:33

Понедељак, 18. мај

12:00 часова

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ

ДОЦ. ДР ЂОРЂА ЈАНКОВИЋА, АРХЕОЛОГА

тема:

СТАЊЕ НА ОДЕЉЕЊУ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
КОЈЕ ДОЦ. ЈАНКОВИЋ ОЦЕЊУЈЕ КАО ОЧАЈНО И ЗБОГ КОГА СЕ ОБРАТИО ОМБУДСМАНУ

„УКИДА СЕ ПРЕДМЕТ НАЦИОНАЛНА АРХЕОЛОГИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА И ПРАТЕЋИ ИЗБОРНИ КУРСЕВИ ПОСВЕЋЕНИ ИСТРАЖИВАЊУ НАЈБРОЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА КОД НАС И НАЈВАЖНИЈИХ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ“ – ТВРДИ ДОЦ. ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ КОЈИ ЈЕ ДРЖАО ТАЈ ПРЕДМЕТ

#9 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 14:38

Posted Image

Posted Image

Posted Image

" Видите, иако се настојало да се у народу развије свест како нас Дрина раздваја - не од данас, од Другог светског рата или од аустроугарске окупације, већ знатно раније, од првих покушаја де се наше тло подели између Рима и Цариграда - заједнички митови, десетерци и гусле, постојећи обреди, односно духовна култура, одређују нашу јединственост. Уграђено ниподаштавање српске историографије према нашим митовима и предањима, спутава нас да установимо њихову вредност, јер је то чисто археолошким методама тешко изводљиво. На пример, позносредњевековни градови-утврђења источно од реке Босне, уколико не носе своје име, називају се по правилу "Град проклете Јерине", а западно од Босне "Град Црне краљице" па и "Град Марије Терезије". Очигледно је реч о једном истом миту, о невољеној владарки. Ту су и топоними "Рељина градина", "Градина Љутица" (Богдана) на Уни. Сасвим је могуће да су те градине родна места или првобитни поседи оних по којима су прозване, који су ступили у службу Немањића и на истоку стекли славу, звања и имања, што се за Рељу Крилатицу, ћесара цара Душана, и зна. То је природно одлажење властелчића-ратника на исток из сиромашног динарског простора. Други је случај са предањима о војводи Момчилу, његовом крилатом коњу и граду Пирлитору, који указују можда на нека старија времена и повезаност клисура Таре са клисурама око Дрвара. Дакле и митови показују јединственост данашњег српског етничког простора од вајкада."

др Ђорђе Јанковић



До­пис Ђор­ђа Јан­ко­ви­ћа о но­во­по­ја­вље­ном срп­ског Кне­за са на­зна­ком "Хит­но!" сти­гао је у ре­сор­но ми­ни­стар­ство 9. ју­ла, а аук­ци­ја је би­ла одр­жа­на са­мо два да­на ка­сни­је. Пре­ма ре­чи­ма Ни­ко­ле Мар­ко­ви­ћа, ви­це­кон­зу­ла у Мин­хе­ну, ко­ји је у име Ср­би­је ди­зао ру­ку на аук­ци­ји, од­лу­ка о ку­по­ви­ни вред­ног пред­ме­та, за ко­ји ни­ко ни­је знао ни да по­сто­ји, до­не­та је за ма­ње од 24 са­та.

НАЈ­СТА­РИ­ЈА ма­те­ри­јал­на све­до­чан­ства, о срп­ској др­жав­но­сти би­ла су до­ку­мен­та вла­да­ра из ло­зе Не­ма­њи­ћа, ко­ја да­ти­ра­ју из 12. ве­ка.
- По­сто­ја­ње пе­ча­та зна­чи да је по­сто­ја­ла при­двор­ска кан­це­ла­ри­ја, ар­хив и ад­ми­ни­стра­ци­ја ко­ја пра­ти др­жа­ву. Ти­ме се пот­пу­но ме­ња сли­ка Ср­би­је 9. сто­ле­ћа, та­ко да се са­да мо­же рав­но­прав­но по­ре­ди­ти са оста­лим др­жа­ва­ма тог до­ба. Да­кле, овај пе­чат је јед­нак от­кри­ћу ру­ко­пи­са 9. сто­ле­ћа, а не­ма их са­чу­ва­них пре 12. сто­ле­ћа или све­до­чан­ству о др­жа­ви - на­во­ди се у обра­зло­же­њу др Ђор­ђа Јан­ко­ви­ћа.

Posted Image

ПРЕ­МА по­да­ци­ма др Ђор­ђа Јан­ко­ви­ћа, по­сле смр­ти кне­за Вла­сти­ми­ра, нај­ста­ри­ји брат Му­ти­мир протерао је у Бу­гар­ску кне­за Стро­ји­ми­ра и ње­го­вог бра­та Гој­ни­ка. Му­ти­мир је вла­дао це­лом Ср­би­јом до 891. го­ди­не. Кнез Стро­ји­мир је и ди­рект­ни по­то­мак кне­за ко­ји је око 610. до 640. го­ди­не во­дио јед­ну од сео­ба Ср­ба из Бе­ле Ср­би­је, да­на­шње Пољ­ске, Сло­вач­ке и Укра­ји­не, на Бал­кан.



#10 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 14:47

Словени у Северном Илирику 6. столећа - Ђорђе Јанковић
http://www.rastko.rs...gija/delo/13046

Др Ђорђе Јанковић
Неке особености старог погребног обреда Срба
http://www.rastko.rs...gija/delo/10972

Баранда код Опова
насеље касноантичког доба
Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова
Има ли Словена у Банату и Бачкој
у III-IV столећу? - Ђорђе Јанковић
http://www.rastko.rs...-baranda_c.html

Ђорђе Јанковић
Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора
http://www.rastko.rs...-prostor_c.html


Ђорђе Јанковић,
Филозофски факултет, Београд
Словенски и српски погребни обред у
писаним изворима и археолошка грађа
http://www.rastko.rs...-sahrane_c.html

Др Ђорђе Јанковић
Филозофски факултет у Београду
Погреб Срба у раном средњем веку
http://www.rastko.rs...reb_srba_c.html


Др Ђорђе Јанковић
Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи
http://www.rastko.rs...-zapadni_c.html

Др Ђорђе Јанковић,
доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду
шеф Катедре за средњевековну археологију
Средњи век Косова и Метохије - Археолошка истраживања
http://www.rastko.rs...c-kosmet_c.html

Ђорђе Јанковић
ЖИВА РИЗНИЦА
http://www.mitropoli...ic-riznica.html


Др Ђорђе Јанковић
Книнска Крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе
http://www.rastko.rs...kovic-knin.html

Монографија „Српско поморје од 7. до 10. столећа“
http://www.rastko.or...vic-pomorje.pdf

Posted Image

#11 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 18 May 2009 - 15:48

Ukidaju Nacionalnu arheologiju srednjeg veka
18. maj 2009. | 15:27

BEOGRAD - Stanje na odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu je teško, izjavio je danas doc. dr Đorđe Janković, arheolog, apelujući na Ministarstvo prosvete da kontroliše fakultet koji finansira. "Stanje na katedri je teško, odeljenje je podeljeno, studenti su uznemireni, a nastava se ne odvija redovno i kako treba", kazao je Janković na konferenciji za novinare.
Prema rečima Jankovića, pojedini profesori na Filozofskom fakultetu ukidaju predmet Nacionalna arheologija srednjeg veka i prateće izborne kurseve posvećene istraživanju najbrojnijih arheoloških nalazišta.
Izborno veće Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je na sednici 23. aprila nedovoljnim brojem glasova odlučilo da ne izabere docenta za predmet Nacionalna arheologija srednjeg veka.
Kako je navedeno na konferenciji za novinare, Izborno veće nije izabralo predložene kandidate - dosadašnjeg nastavnika i osnivača tog predmeta Jankovića i Vesnu Bikić iz Arheološkog instituta.
Time je, ističe se, učinjen presedan, jer predmet nije ukinut osporavanjem njegovog sadržaja izloženog u silabusima objavljenim na sajtu Filozofskog fakulteta, već zato što, navodno, nema podobnog nastavnika.
Prema Jankovićevim rečima, odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta ima važnu ulogu u zaštiti arheološkog nasleđa Srbije i nekih susednih država, jer obrazuje kadrove.
Ukidanjem predmeta Nacionalna arheologija srednjeg veka, proterivanjem nastavnika koji je taj predmet osnovao, planiranjem ukidanja Arheološke zbirke, osnovane 1929. godine, generacije arheologa ostaće uskraćene za znanje o arheološkim nalazištima koja čine najmanje trećinu našeg arheološkog nasleđa, kazao je Janković.

#12 kapetanm

kapetanm
  • Members
  • 3,153 posts

Posted 18 May 2009 - 16:36

Method, možda ovde i ne možemo o tome, to je ipak tema za stručne i kompetentne iz te oblasti

#13 Artur Dent

Artur Dent
  • Members
  • 8,603 posts

Posted 19 May 2009 - 09:59

Method, možda ovde i ne možemo o tome, to je ipak tema za stručne i kompetentne iz te oblasti

Slazem se. Mada, ne bi bilo lose da arheolog nabavi neki drugi dokaz za Pavlovo propovedanje Slovenima osim "pise u Svetom pismu da je Pavle propovedao u Ilirikumu". :ph34r:

#14 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 19 May 2009 - 12:00

Јанковић је само изнео такву хипотезу.
И то на основу народног предања и на основу археолошких налаза из околине манастира Тврдош.
И Шлиман је ископао Троју на основу предања.

http://www.mitropoli...-republika.html
Српска Црква се може показати као наследник апостолске Цркве Далмације

#15 Artur Dent

Artur Dent
  • Members
  • 8,603 posts

Posted 19 May 2009 - 13:23

Јанковић је само изнео такву хипотезу.
И то на основу народног предања и на основу археолошких налаза из околине манастира Тврдош.
И Шлиман је ископао Троју на основу предања.

Kljucna rec iskopao. Iskopaj ti Slovene u 1. veku na Balkanu, pa hipotetisi ko im je propovedao.