53 replies to this topic

[dejankost]

Bio sam uzoran roditelj svom sestogodisnjem detetu. Sve do pre nekoliko meseci, kada je moja bivsa supruga odlucila da vise ne zivimo zajedno. Usledilo je potom njeno nasilno odvodjenje deteta, a posle par dana sacekala me je i lazna krivicna prijava za nasilje u porodici. Nastavilo se procedurama pred Centrom za socijalni rad i Sudom, koje su izgledale kao scenario serijala "Zone sumraka". U kratkom vremenskom roku ostao sam uskracen za svu onu radost i zadovoljstvo koje roditeljstvo pruza i od svega toga ostala je samo finansijska obaveza.
Prekidom zajednickog zivota sa bivsom suprugom gubim mogucnost da dete stitim od njenog, vec nekoliko godina dugog, cestog fizickog i emotivnog zlostavljanja. U pisanom obliku precizno upoznajem Strucni tim Centra za socijalni rad se metodama sprovodjenja ovakvog nasilja. Fizicko se sastojalo u snaznom povlacenju za kosu deteta, ali radnici Centra dete upucuju na pregled pedijatru, koji vizuelnom metodom ustanovljava - da nema znakova fizickih povreda, a ja dobijam odgovor u stilu - "Svi smo mi, danas, po malo nervozni!" Navodim brojne svedoke na te okolnosti, ali Centar me obavestava da se ne bavi izvodjenjem dokaza. Ukazujem da je dete dozivelo traumatizaciju napustanjem dotadasnjeg zivotnog prostora, ljudi i predmeta koji su ga okruzivali, dnevnih rituala koje je sprovodilo, da je majka sa njim najmanji deo vremena provodila u toku dana od svih ukucana, ali i to, izgleda, odlazi u vetar. Citavo vreme isti Strucni tim svedoci i potpuno precutkuje pred Sudom cinjenicu da majka, koja se stara o detetu, ne dozvoljava ocu, sa kojim dete ne zivi, da odrzava licne odnose sa detetom. Bez navodjenja odlucnih cinjenica Centar u par navrata od Suda zahteva da maloletno dete bude povereno na staranje majci. Uz to prenosi direktno Sudu i neistinite cinjenice koje je bivsa supruga iznela pred tim Strucnim timom.
A, onda stize i Presuda, koja je vise obrazlozenje postupaka bivse supruge, nego sto treba da prestavlja produkt zakonske regulative u toj oblasti. Ocigledno krsenje zakona i propisa u toj oblasti navodi me na sumnju regularnosti ovih procesa. Saznajem, da ovaj moj slucaj nije usamljen, i da je pre izvesnog vremena - nekom drugom detetu, takodje naneta velika steta. Akteri su isti. Centar za socijalni rad - Velika Plana i sudija Dejan Rusalic.

http://forum.b92.net...topic=37178&hl=


Sve ovo navodi na razmisljanje o mogucnistima zloupotrebe aktuelnog i modernog porodicnog nasilja, o zloupotrebi moci koja je koncentrisana u centrima za socijalni rad, kada je u pitanju starateljstvo nad decom i o tome - imaju li majke ekskluzivno pravo nad roditeljskom ljubavlju? Zar ono, bar zakonskom regulativom, nije ograniceno na zadovoljenje interesa deteta, i podeljeno medju oba roditelja?

[Erestor]

Ne bih se usudio da ovde kažem ništa više od sledećeg:
1. U pravnoj praksi u našoj zemlji dodeljivanje starateljstva nad detetom majci je gotovo pravilo, od koga se odstupa kada tek postoje vrlo jaki razlozi za odstupanje.
2. Angažuj dobrog advokata koji je specijalizovan za pitanja porodičnog prava, i napravi detaljne konsultacije sa njim pre preduzimanja sledećeg koraka. Ključno je da se u celom slučaju dogodi što je moguće manje stvari koje bi bile traumatične za dete. I ponoviću još jednom: pravi savet ti može dati samo dobar advokat koji poznaje materiju i kome ćeš izneti sve detalje slučaja. Ne sumnjam da će i ovde, na forumu, biti ljudi koji će iz dobre namere želeti da ti pomognu, ali adekvatan savet možeš dobiti samo od stručnjaka za ovu oblast koji raspolaže svim detaljima slučaja.

[angelia]

Ja sam prosla kroz taj sporazum, tj kad smo se razisli nismo to ni radili jer je meni bilo bitno da on vidja dete i da dete nema posledica.
Ono sto je usledilo mi je pokazalo koliko sam pogresila u izboru.
Prvo, ja sam dete izdrzavala sama 2 godine, za to vreme je on s detetom provodio vreme kad je i kako hteo, ako je trebao da ga pokupi iz obdanista - zaboravio, za izdrzavanje nista nije davao a mene je optuzivao da sam losa majka jer radim.
Dolazio je ko u svoju kucu, pozajmljivao novac i ostalo. Ja sam cutala. Necu ni da pominjem psihicko maltretiranje od strane njegovih roditelja, i sta su pricali detetu kad bi ga videli. Da ne bude nesporazuma razisli smo se jer ja vise nisam mogla da odrzavam vezu sama i izdrzavam celu porodicu i brinem o detetu, prosto pukao mi film.
Nakon 2 godine sam dobila ponudu za posao u UK, nasta je on dobio nervni slom i rekao da mi nece dozvoliti da odem. Imao je svoje licne razloge koji nisu bili interesi deteta.
Sve sto smo se dogovorili nije stajalo, ja sam ponudila sporazum cak da ja placam da dete dolazi kod njega. Onda je nasao advokata i tvrdio da je sve vreme 50% izdrzavao dete. Na kraju kad ucene i pretnje i moljakanja nisu vredela je pristao na sporazum iako sam ja prihvatila da je i on ucestvovao u staranju. Sporazum je prosao kroz sud, dete je meni dodeljeno sa obavezom da placam da dete dolazi i da on placa mizerno izdrzavanje, sto se opet nije desilo. Nakon jos godinu dana dosao je da me pita da se vrati i zivi kod mene Posto sam ja jel da sad bila "devizna mlada".
Kada ni to nije proslo - odrekao se deteta, tako da ima i drugih prica veruj mi...
Ja i dalje imam kontakt s njim, pravim se da se nista nije desilo, i cekam dan kad ce dete da pita "sto i kako"...

Ne bih se usudio da ovde kažem ništa više od sledećeg:
1. U pravnoj praksi u našoj zemlji dodeljivanje starateljstva nad detetom majci je gotovo pravilo, od koga se odstupa kada tek postoje vrlo jaki razlozi za odstupanje.
2. Angažuj dobrog advokata koji je specijalizovan za pitanja porodičnog prava, i napravi detaljne konsultacije sa njim pre preduzimanja sledećeg koraka. Ključno je da se u celom slučaju dogodi što je moguće manje stvari koje bi bile traumatične za dete. I ponoviću još jednom: pravi savet ti može dati samo dobar advokat koji poznaje materiju i kome ćeš izneti sve detalje slučaja. Ne sumnjam da će i ovde, na forumu, biti ljudi koji će iz dobre namere želeti da ti pomognu, ali adekvatan savet možeš dobiti samo od stručnjaka za ovu oblast koji raspolaže svim detaljima slučaja.

do 7 godina se skoro uvek dodeljuje majci osim ako nije sposobna da se stara o detetu.
Nadji advokata ali ne znajuci tvoje razloge za razlaz najbolje bi bilo da se sporazumete jer na kraju taj sukob je najgori za dete...da ne pominjem da su mnogi procesi nelegalni potpuno, recimo u mom slucaju Sud je presudio bez da sam ja bila obavestena na vreme i bez mog prisustva, poziv sam dobila nakon sto je presuda donesena po njegovom zahtevu, ali je meni vise bilo dosta svega osim da se oslobodim bede...

[turbulencija]

Svaka priča ima dva lica. Centar za socijalni rad je stručan (bar bi trebao da bude, jer mu je to uloga) da procenjuje detetovo psihičko i fizičko stanje, kao i stanje u porodici, a sud na osnovu te procene donosi presudu. U psihologiji je poznat stav da je jedan roditelj gejzir ljubavi, a drugi autoritet, prema tome, u zavisnosti od uzrasta deteta, prevagne tas na vagi.

Edited by turbulencija, 07 April 2009 - 08:04.

[Rastko]

Bio sam uzoran roditelj svom sestogodisnjem detetu. Sve do pre nekoliko meseci, kada je moja bivsa supruga odlucila da vise ne zivimo zajedno. Usledilo je potom njeno nasilno odvodjenje deteta, a posle par dana sacekala me je i lazna krivicna prijava za nasilje u porodici. Nastavilo se procedurama pred Centrom za socijalni rad i Sudom, koje su izgledale kao scenario serijala "Zone sumraka". U kratkom vremenskom roku ostao sam uskracen za svu onu radost i zadovoljstvo koje roditeljstvo pruza i od svega toga ostala je samo finansijska obaveza.
Prekidom zajednickog zivota sa bivsom suprugom gubim mogucnost da dete stitim od njenog, vec nekoliko godina dugog, cestog fizickog i emotivnog zlostavljanja. U pisanom obliku precizno upoznajem Strucni tim Centra za socijalni rad se metodama sprovodjenja ovakvog nasilja. Fizicko se sastojalo u snaznom povlacenju za kosu deteta, ali radnici Centra dete upucuju na pregled pedijatru, koji vizuelnom metodom ustanovljava - da nema znakova fizickih povreda, a ja dobijam odgovor u stilu - "Svi smo mi, danas, po malo nervozni!" Navodim brojne svedoke na te okolnosti, ali Centar me obavestava da se ne bavi izvodjenjem dokaza. Ukazujem da je dete dozivelo traumatizaciju napustanjem dotadasnjeg zivotnog prostora, ljudi i predmeta koji su ga okruzivali, dnevnih rituala koje je sprovodilo, da je majka sa njim najmanji deo vremena provodila u toku dana od svih ukucana, ali i to, izgleda, odlazi u vetar. Citavo vreme isti Strucni tim svedoci i potpuno precutkuje pred Sudom cinjenicu da majka, koja se stara o detetu, ne dozvoljava ocu, sa kojim dete ne zivi, da odrzava licne odnose sa detetom. Bez navodjenja odlucnih cinjenica Centar u par navrata od Suda zahteva da maloletno dete bude povereno na staranje majci. Uz to prenosi direktno Sudu i neistinite cinjenice koje je bivsa supruga iznela pred tim Strucnim timom.
A, onda stize i Presuda, koja je vise obrazlozenje postupaka bivse supruge, nego sto treba da prestavlja produkt zakonske regulative u toj oblasti. Ocigledno krsenje zakona i propisa u toj oblasti navodi me na sumnju regularnosti ovih procesa. Saznajem, da ovaj moj slucaj nije usamljen, i da je pre izvesnog vremena - nekom drugom detetu, takodje naneta velika steta. Akteri su isti. Centar za socijalni rad - Velika Plana i sudija Dejan Rusalic.

http://forum.b92.net...topic=37178&hl=


Sve ovo navodi na razmisljanje o mogucnistima zloupotrebe aktuelnog i modernog porodicnog nasilja, o zloupotrebi moci koja je koncentrisana u centrima za socijalni rad, kada je u pitanju starateljstvo nad decom i o tome - imaju li majke ekskluzivno pravo nad roditeljskom ljubavlju? Zar ono, bar zakonskom regulativom, nije ograniceno na zadovoljenje interesa deteta, i podeljeno medju oba roditelja?

Sudije ne veruju ni tebi ni tvojoj bivšoj supruzi. Količina jada, bede, nasilja, zlostavljanja, iskorišćavanja koja prođe kroz sudnice takva je da sudije ostavlja u velikoj meri ravnodušnim spram emotivnih izjava bilo kog roditelja. Oni očekuju da ti budeš nezadovoljan, da tvoja bivša supruga bude nezadovoljna a u svom tom mnoštvu tuge i nezadovoljstva gledaju da pronađu najmanju štetu za decu. Po prirodi stvari, u najvećem broju slučajeva, najmanja šteta za dete postiže se ako se majci da starateljstvo, a ocu finansijska obaveza i pravo posećivanja.

Kada je u pitanju Centar za socijalni rad, svu bedu koja prođe kroz sudove potrebno je pomnožiti desetak puta, da bi se shvatila količina nesreće koju socijalni radnici viđaju u svojojo profesionalnoj karijeri. Ne radi se o tome da su nestručni (a jesu nestručni), niti o tome da su bezobrazni (a često jesu). Radi se o načinu na koji pokušavaju da odrade svoj posao - prepuštaju se stereotipima i decu poveravaju majci.

Da bi majka bila diskvalifikovana kao staratelj u očima "sistema", nije dovoljno ni da čupa ni da šamara dete, ni da ga emocionalno zapušta. Osim ako je neizlečivo bolesna ili teški narkoman ili alkoholičar, dobiće starateljstvo.

[dexxxter]

Bio sam uzoran roditelj svom sestogodisnjem detetu. Sve do pre nekoliko meseci, kada je moja bivsa supruga odlucila da vise ne zivimo zajedno. Usledilo je potom njeno nasilno odvodjenje deteta, a posle par dana sacekala me je i lazna krivicna prijava za nasilje u porodici. Nastavilo se procedurama pred Centrom za socijalni rad i Sudom, koje su izgledale kao scenario serijala "Zone sumraka". U kratkom vremenskom roku ostao sam uskracen za svu onu radost i zadovoljstvo koje roditeljstvo pruza i od svega toga ostala je samo finansijska obaveza.
Prekidom zajednickog zivota sa bivsom suprugom gubim mogucnost da dete stitim od njenog, vec nekoliko godina dugog, cestog fizickog i emotivnog zlostavljanja. U pisanom obliku precizno upoznajem Strucni tim Centra za socijalni rad se metodama sprovodjenja ovakvog nasilja. Fizicko se sastojalo u snaznom povlacenju za kosu deteta, ali radnici Centra dete upucuju na pregled pedijatru, koji vizuelnom metodom ustanovljava - da nema znakova fizickih povreda, a ja dobijam odgovor u stilu - "Svi smo mi, danas, po malo nervozni!" Navodim brojne svedoke na te okolnosti, ali Centar me obavestava da se ne bavi izvodjenjem dokaza. Ukazujem da je dete dozivelo traumatizaciju napustanjem dotadasnjeg zivotnog prostora, ljudi i predmeta koji su ga okruzivali, dnevnih rituala koje je sprovodilo, da je majka sa njim najmanji deo vremena provodila u toku dana od svih ukucana, ali i to, izgleda, odlazi u vetar. Citavo vreme isti Strucni tim svedoci i potpuno precutkuje pred Sudom cinjenicu da majka, koja se stara o detetu, ne dozvoljava ocu, sa kojim dete ne zivi, da odrzava licne odnose sa detetom. Bez navodjenja odlucnih cinjenica Centar u par navrata od Suda zahteva da maloletno dete bude povereno na staranje majci. Uz to prenosi direktno Sudu i neistinite cinjenice koje je bivsa supruga iznela pred tim Strucnim timom.
A, onda stize i Presuda, koja je vise obrazlozenje postupaka bivse supruge, nego sto treba da prestavlja produkt zakonske regulative u toj oblasti. Ocigledno krsenje zakona i propisa u toj oblasti navodi me na sumnju regularnosti ovih procesa. Saznajem, da ovaj moj slucaj nije usamljen, i da je pre izvesnog vremena - nekom drugom detetu, takodje naneta velika steta. Akteri su isti. Centar za socijalni rad - Velika Plana i sudija Dejan Rusalic.

http://forum.b92.net...topic=37178&hl=


Sve ovo navodi na razmisljanje o mogucnistima zloupotrebe aktuelnog i modernog porodicnog nasilja, o zloupotrebi moci koja je koncentrisana u centrima za socijalni rad, kada je u pitanju starateljstvo nad decom i o tome - imaju li majke ekskluzivno pravo nad roditeljskom ljubavlju? Zar ono, bar zakonskom regulativom, nije ograniceno na zadovoljenje interesa deteta, i podeljeno medju oba roditelja?

nadji dobrog advokata za ovu oblast, sve ostalo je bespotrebno gubljenje vremena i zivaca.

[Shedou]

Uglavnom je sve recheno, dodacu samo:

Koliko znam dete se u velikom broju sluchajeva dodeljuje majci. Ako se dobro secam u odredjenoj dobi (starije dete) se moze na sudu iizjasniti sa kim zeli da zivi.

Advokat-dobar, pod obavezno. Kod nas po sudovima odlucuje vishe "ime" advokata nego chinjenice.

Koncentrishi se na to da zashtitish svoja prava i da odrzish kontakt sa detetom u najvecoj mogucoj meri i u okviru zakonskih mogucnosti.

Jednom recju pripremaj se za buducnost i skupljaj papirologiju, video i zvucne zapise o detetu i sl.

Srecno.

PS Sve napisano su samo moja secanja o slucajevima u neposrednom okruzenju za koje sam chuo/prisustvovao.

[Artur Dent]

Uglavnom je sve recheno, dodacu samo:

Koliko znam dete se u velikom broju sluchajeva dodeljuje majci. Ako se dobro secam u odredjenoj dobi (starije dete) se moze na sudu iizjasniti sa kim zeli da zivi.

Uz ogradu da praksa u Srbiji veoma varira, ne samo od centra do centra, vec i od tima do tima unutar centara, pravilo je da su prava deteta osnovna vodilja. Dakle, detetove zelje su veoma znacajan kriterijum u odlucivanju. Kako se odlucivalo u konkretnom slucaju ne mogu da znam, ali znam da u mnogim slucajevima sudovi odredjuju suprotno preporukama timova iz centara za socijalni rad.
Na konkretnom nivou, preporucio bih ti da posaljes dopis u nadlezno ministarstvo (Rasimovo), zatrazi reviziju slucaja, ne bi bilo lose da taj predmet pogleda jos neko van samog centra.

[namcor]

Da ne dolivam ulje na vatru, ali zašto ste dozvoljavali ženi da pre razvoda fizički i emotivno zlostavlja dete?
Kontakt sa detetom treba svakako održavati, makar i u prisustvu osoba iz CSR...

[dexxxter]

po centrima radi ko stigne, ja iz neke price, u koju nemam razloga da ne verujem, znam lika koji radi u centru a kuci pesnici rodjenu majku...i taj psihopata treba nekom da pomogne u porodicnim stvarima, daleko bilo...

[Artur Dent]

po centrima radi ko stigne, ja iz neke price, u koju nemam razloga da ne verujem, znam lika koji radi u centru a kuci pesnici rodjenu majku...i taj psihopata treba nekom da pomogne u porodicnim stvarima, daleko bilo...

Kakva drzava, takvi joj i centri. I sve ostalo.

[Shedou]

Sad se nesto setih price od pre par godina...

Metod rada socijalne sluzbe. Radnik vecpomenutesluzbe se sakrije u drugu sobu i slusa sta "stranke" pricaju. Naravski objektivnost je "zagarantovana" pogotovu shto samo jedna od strana u sukobu zna da je dotichni javni delatnik prisutan u stanu.

[dejankost]

Da ne dolivam ulje na vatru, ali zašto ste dozvoljavali ženi da pre razvoda fizički i emotivno zlostavlja dete?
Kontakt sa detetom treba svakako održavati, makar i u prisustvu osoba iz CSR...

Stvar je u tome sto sam ziveci pod istim krovom, imao mogucnost da ga stitim od nasilja. Jednostavno, odnosio sam ga ispred pomahnitale majke u drugu prostoriju. Ono sto se desilo od nasilja - bilo je u mom odsustvu. Postoji vise svedoka na te okolnosti. Ali to nikoga ne zanima. Ni Sud, ni radnike Centra za socijalni rad. Zamislite odgovor koji sam dobio od radnika Centra - "svi smo mi po malo danas nervozni". Tragicno je upravo to sto se u ovom mom slucaju "udarilo" po interesima deteta. Ne samo zbog nasilnog odnosa majke, u cije je narucje gurnuto, vec i zbog toga sto je zajedno sa majkom smesteno u kriminogenu porodicu njenih roditelja. Nudim izjave svedoka, materijalne dokaze, sud moze da zaviri i u kaznenu evidenciju - ali niko nista ne uvazava, ni da proveri moje navode.
Procitah negde na netu da domaci sudovi, u preko 90 % ovakvih slucajeva, sa detetom u tom uzrastu - presudjuju tako sto dete poveravaju majci. Aktuelni Porodicni zakon jasno definise situacije kada se jedan roditelj lisava roditeljskog prava. Grubo zanemarivanje duznosti iz sadrzine roditeljskog prava time sto roditelj sa kojim dete zivi, sprecava odrzavanje licnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne zivi - je jedan od razloga zbog kojeg roditelj moze biti potpuno lisen roditeljskog prava. I tu zakonsku varijantu dozivljavam. U dva duga perioda. Zbog toga molim Centar za socijalni rad, koji je u takvu situaciju veoma dobro upoznat, da pokrene taj postupak kod suda, jer, je u zakonskoj obavezi da to ucini. Medjutim, pismeno me obavestavaju da ne postoje razlozi. I da paradoks bude veci, upravo u situaciji kada sam, gotovo, dva meseca sprecen da odrzavam licne odnose sa detom - Centar dostavlja Sudu misljenje u kojem smatra da dete treba poveriti majci na staranje.
Problem sa advokatima u provinciji, gde i ja zivim, je sto oni sklapaju nagodbe sa sudijama, bar tako mislim. Ja sam samo jedna stranka, a oni ce se sretati sa istim sudijama i dalje, po mnogo drugih predmeta, za njih mozda vaznijih ili isplativijih. Problem je i kod takvih Centara za socijalni rad. Njihova misljenja su kljucna u donosenju presuda kod ovakvih slucajeva. Ako se korupcija pojavi i u svom najblazem obliku u toj ustanovi - mnogo dece ce imati nakaradno kreiranu zivotnu sudbinu. Zar to nije tezak zlocin? Iskreno, ni ja ranije nisam o tome razmisljao, ali me je ovaj moj splet okolnosti na to nagnao.
Da bih dosao do pravde, ja bih morao da podnesem tuzbe protiv bar nekoliko lica iz Centra za socijalni rad, zatim protiv direktora, kao odgovornog lica za citavu ustanovu, pa protiv sudije (jer, je i u postupku bilo vise stvari mimo vazecih zakona), mozda i Ministarstva, jer, iskreno, ne ocekujem da ce posle moje Prituzbe, stati na moju stranu, kao stranke. Nemam ja tih finansijskih moci da protiv svih njih vodim postupke. Mene zanima samo sudbina deteta, bezbednost, mogucnost da se ispravno vaspitava, obrazuje, da bude zasticeno od bilo kakvog oblika nasilja...
Izvinjavam se svim majkama koje sa punim pravom zasluzuju to ime, ako sam ovim topic-om, mozda, povredio njihove iskrene osecaje. Ljudi se dele na dobre i lose, isto tako i roditelji. Po nasoj inertnoj sudskoj praksi, izgleda, da je mali procenat oceva dobar. Da li je to zaista tako?

[angelia]

Izvinjavam se svim majkama koje sa punim pravom zasluzuju to ime, ako sam ovim topic-om, mozda, povredio njihove iskrene osecaje. Ljudi se dele na dobre i lose, isto tako i roditelji. Po nasoj inertnoj sudskoj praksi, izgleda, da je mali procenat oceva dobar. Da li je to zaista tako?

Ako si mislio da sam zbog mog posta bila povredjena - ne, samo kazem ima nas svakakvih.

A socijalno - ja njih nisam ni videla tokom cele price, ne znam ni sta oni rade....

Naravno da se prave dilovi - ko sto reko presuda bez mene obavestene - jel to po zakonu? Naravno da nije ali eto...

[lola77]

...Izvinjavam se svim majkama koje sa punim pravom zasluzuju to ime, ako sam ovim topic-om, mozda, povredio njihove iskrene osecaje. Ljudi se dele na dobre i lose, isto tako i roditelji. Po nasoj inertnoj sudskoj praksi, izgleda, da je mali procenat oceva dobar. Da li je to zaista tako?

Na pocetku,hvala za izvinjenje,prihvatam ga iako Vasim postom nisu povredjena moja osecanja,vec samo vraceno secanje na licnu golgotu koju smo prolazili ja i moj danas trinaestogodisnji sin.
S tim u vezi i pisem ove redove,iako nemam tacna saznanja o Vasoj celoj stvari,ali zato imam i vise nego dovoljno iskustva sa slicnom problematikom kod nasih institucija,pre sevga mislim na Centre za soc.rad,sudove,advokate,politicke i druge oblike moci i nasilja u porodici i van nje.
Na moju i na zalost mog tada cetvorogodisnjeg sina,nasa golgota trajala je punih sedam godina i na neki nacin traje jos i danas,iako smo vise od 3000km daleko od svega. Mislim da ce nas to pratiti sve do sinovog punoletstva a mozda i ceo zivot,jer je moje dete u pocetku vrlo tesko obolelo i danas je hvala Bogu dobro,ali posledice njegove bolesti mogu da se jave gotovo uvek u nj zivotu.

Ovog jutra sam jako tuzna zbog Vase izjave,zbog dece koja trpe nerazumnost i egoizam svojih roditelja,najvise u Srbiji,BiH,Cg,tamo gde nema ni drzave niti institucije,ni reda ni rasporeda,tako ni mira niti pravde. Zapravo,svega od toga ima pomalo,ponegde samo imenica,ali DECA uvek,gotovo uvek izvuku deblji kraj. Zalosno je do koje granice sve ide...
Naime,jutros nisam u prilici sa vremenom da vise pisem o svemu,da Vas makar sakom razgovora utesim i ohrabrim ovog praznicnog jutra,ali brzo cu opet imati vreme te cemo jos ovde razgovarati,a do tada Vas najiskrenije pozdravljam,zelim Vam ugodne praznike i da Vama i Vasem detetu Vaskrsne ljubav,radost i blagostanje,po nacelima Jevandjelja,da Vam Vaskrs donese domu radost,telu zdravlje,umu snagu,srecu i ljubav zivotu i danima buducim!
Cuvajte se,imajte vere,vreme cini svoje,donosi resenja,s nama i bez nas!