Ima razloga zasto je vodjena losa ekonomska politika a tu je kriva velika vecina naroda.
Kada je 2000 izvrsena smena svi su to proglasili za nekakvu revulociju sto je grska jer je poznata stvar da "revolucija jede svoju decu" i to iz razloga sto svaka revolucija donosi nerealna ocekivanja zato su revolucije lose. Ljudi u Srbiji su zbog velkih obecanja ocekivali mnogo a nisu dobijali bas puno pa se to pumpalo tamo gde je moglo kroz dizanja plata u oblastima koje su bile ili su i dalje vezane za drzavu. To je radila svaka vlast a sto je vreme prolazilo to je bilo teze to promeniti i poceti sa zdravih osnova. Problem je sto je narod tako zeleo i sto stanovnistvo ove zemlje i dalje ne vidi realnu situaciju u ovoj drzavi a tu veliku ulogu imaju mediji koji su pod kontrolom partija i krupnog kapitala.
Drugi problem su banke koje su imale i imaju prevelik uticaj na desavanja u NB, korupcija i ima toga. Cak ni to ne bi bio problem kada bi se konacno stalo sa time i znalo sto ko radi i koji su planovi i da se za to preuzme odgovornost u slucaju uspeha ili neuspeha.
Sa ovim se apsolutno slažem. Država je imala odgovornost da izvrši restrukturiranje celokupne privrede. Umesto toga, zauzet je stav da se restrukturiranje obavlja samo kroz privatizaciju. Bankarski sektor je dobro sasečen, kao i još nekoliko sektora i to su oni delovi privrede koji i danas funkcionišu normalno. Nasuprot tome, privreda je ostala zatvorena i nepromenjena u velikom delu što nam sada daje lošu strukturu.
Što se banaka tiče i tu mislim da si u pravu. Monetarnom politikom i uticajem na NBS napravljen je neodrživo brz rast bankarskog sistema. Banke su rasle stopama od 30, 40 pa i 50% godišnje, dok je realni sektor rastao oko 5% godišnje.
U Srbiji (i CG) kao da niko nije bio ni svjestan problema. Dok se neobicno velika kolicina kesha valjala okolo i prelivala u Srbiju, dinar je bio stabilan, plate u drzavnoj administraciji solidne, i svi su mislili da je to otprilike to, da tako i treba i da ce tako uvijek biti. Kada se visak kesha povukao iz svjetske ekonomije, u Srbiji su pomislili da su zrtva SEK-a. A dogodilo se samo da se plima povukla, kako je rekao Buffet.
Možda bismo svi razmišljali na isti način. Greška bi bila i reagovati inertno prema količini keša koja dolazi spolja. Tačno mogu da zamislim kako se kritikuje Vlada zato što ne vrši korekcije dok se u zemlju uliva 3, 4, 5 milijardi evra stranih investicija.
Još od prvih godina tranzicije, liberalno usmereni ekonomisti predlagali su da se državna administracija smanjuje po stopi od oko EUR 500-1000 mln. godišnje, da se budžet balansira smanjenjem poreza i carina, a da se prihodi od privatizacije usmere samo u dva pravca: infrastrukturu i servisiranje postojećih dugova prema inostranstvu.
