Jump to content


Photo
- - - - -

Srpska Energetska Alternativa


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
156 replies to this topic

#16 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 28 March 2009 - 19:55

Постоје и топлотне пумпе ("дизалице топлоте") које би могле да искористе енергију геотермалних извора. У овој теми постоји један веома добар (да не кажем одличан пост Балуа, па га прочитајте.

Пара се не усмерава високим притиском, већ је она сама на високом притиску и температури (прегерејана пара). Вратило ротора јесте везано за вратило ротора генератора, а није из једног комада. "Инпут" паре (Шта му то дође? Поменули сте у једној поруци да сте искусан "енергетичар", па сам очекивао масени проток уместо неких "економских израза".) није исто што "оутпут струје". Када се ради енергетски биланс циклуса у некој ТЕ улаз може бити само енергија (горива, ваздуха, ...) а излаз је опет енергија (електрична + топлотни губици у котлу, кондензатору,...+механички губици,...).
Едит: "Енергетски" коректно је рећи лопатица радног кола, а не пропелер.


Ja o sebi imam obicaj da kazem da sam otrcani srpki energeticar.
Evo ovako stoje stvari: pokusavam da prostim recima animiram sto vise ljudi na tematiku sta u stvari mozemo uraditi za sebe. Sada u ovim uslovima.
Otvorio sam ovaj topic, da bih nekako animirao ljude svih struktura i nivoa znanja iz cistog razloga jer nam se jaaaaaaaaako lose pise.
Ponekada pokusam da pojednostavnim stvari u tom smislu, tako da izvinite na tome sto sam zaboravio spojnicu izmedju osvine rotora turbina i rotora generatora.
Ona nije potrebna u kontekstu koji sam napisao. Kontekst je bio zasto sam skeptican na proizvodnju struje iz geotermalnih izvora. Dakle taj maseni protok mora biti od hemisjki pripremljene vode (pare) a u tom slucaju izvor gubi svoju svrhu. Cak i da je para cista i da ne steti lopaticama.
Dobar vam je onaj topic, procitao sam post Balu-a, ali Srbija nema mora i okeane da hipoteticno tako nesto radi. :ph34r:

Evo nekih podataka koje vam mogu pomoci ako ste zainteresovani za nasu situaciju.

Srbija trosi otprilike 8,483 miliona tona energetske nafte godisnje za svoje energetske potrebe.
Od toga je negde 42% uvoz u vidu nafte i gasa. (Nafte 29% gasa 13%). Ostalo je nas ugalj i hidropotencijal.

http://www.seea.sr.g...ni_Izvestaj.pdf

Dakle na stranu sto je to skupo, ali ga nece biti.
Takodje, jeste Srbija najbogatija u lignitu, ali od 1 kg lignita dobijas samo 2,3 Kwh struje. A on se trosi u razmerama terawati godisnje.
Dakle za 30-ak godina, sto ce za neke biti sutra nece biti ni uglja ni nafte.
Pitanje je da li se isplati da Srbija puni od svojih zajmova necije dzepove na marzhe i sanja nebuloze o juznoj jaruzi, namerno plasirane ili ce praviti energiju od cega ima. A to je regenerativna moc zemlje: etanol, metanol, biodizel sa dopunjavanjem ne mnogo velikim hidropotencijalom a na kraju i vetar, kogeneracija sa solarnom energijom pa mozda i geotermalni izvori.
Svaki kilovat dobijen tako, znaci manje potrosenog uglja, manje zajmova, manje zavisnoti od uvoza, vise zaposlenih u sopstvenoj proizvodnji a finalni proizvod (hrana) ce nam nadomestiti ceo konfor.
Hvala sto ucestvujete. Voleo bih da cujem vase misljenje.

Edited by energobull, 28 March 2009 - 20:01.


#17 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 28 March 2009 - 20:23

Svasta postoji ali vecina stvari nije isplativa. Ono sto bi u srbiji trebalo i moglo da se uradi je gradnja mini hidroelektrana koje bi osim energije obezbedile i navodnjavanje za poljoprivredu cije nusprodukte treba preradjivati u tecna i gasovita goriva. Ostalo zahteva veca ulaganja i dosta je daleko a i ovo drzava treba da podstakne, za pocetak da prestane zajebavati sa dozvolama za ovakve projekte, da omoguci isporuku struje edb-u i sl. Uvek zapne tamo gde bi najmanje trebalo, u administraciji kojoj savrseno odgovara situacija da se sve uvozi i na to plati carina, porez, akciza i mito.

Tacno tako. U predjasnjem postu sam malo vise napisao.
Radi se o jednoj stvari koju ljudi ne mogu da razumeju. Odnosno nadaju se da ce neko izvuci krizu.
Klasicno koriscenje energije vise nema iz prostog razloga sto nema vise fosilnih goriva. Dobro imas ljude koji kazu: pa ima jos za 100 godina.
Onda cemo pojesti sve, necemo nikakve mere preduzeti pa sta bude.:ph34r:
Problem je sto uporedo sa nestankom nafte, nestaje i ugalj.
Jedno resenje, da bi dobili malo u vremenu jeste nuklearka, za koju sam siguran da bi nam dala preko potrebno vreme za prestrojavanje.
Ljudi su mahom neuki i odmah padaju na radijaciju. Kolika je radijacija ogromnih pepelista uopste ih ne zanima, jer svako pritiskanje na prekidac znaci vise pepela, to se ne misli.
Nemojte se zanositi puno u hidropotencijalu. Nemamo ga tako mnogo.
Uzmite ovaj link, jer licno u nedostatku verodostojnih informacijaa kod nas, moram koristiti ovakve podatke o nama. Ovde, ima medju ostalom i hidropotencijal Srbije, koji je dat u teravatima i vicecete da mozemo jos negde dva Djerdapa da sagradimo na mini hidroelektrane.
Ali zato ovaj podatak je veoma vazan.

Ja mislim da je ovde pravac: nuklearka, hidropotencijal, biomasa, sunce, vetar, geotermalna.

#18 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 28 March 2009 - 21:29

Meni niste odgovorili ali eto razloga da nesto napisemo.
Vodnik nije direktno gorivo.Ali upotreba u gorivnim (ja ih nazivam vodonicnim) celijama je sve veca.
Dakle fuel cells i do sada je najveca energija dobijena iz vodonika.
Na mom blogu imate jedan komentar u vezi mitova o obnovljivosti, a na konkretne studije vrsene u svetu o resursima. (Fuel Cell Myths).
Dakle gorivne celije, struja, elektricni pogon. Recimo za prevoz.
Gorivne celije, struja, voda i toplota za jake snage, koriste se vec kao kogeneracija za vetrogeneratore, a u cilju kontinualne prozivodnje struje.
Svuda je vodonik 'nosioc' energije, a ne klasicno gorivo.
Grade se vec reda desetina megavata. Koriste se vec na brodovima i eksperimentalno u avio saobracaju.
Hocu reci, da tehnologija proizvodnje i skladistenja samog vodonika ce biti veoma bitna.
Ovaj link ce vam malo pojasniti.


jesam, vama sam odgovorio - ovde, a možda čak i na blogu, ali nije toliko bitno.
nisam znao da je korišćenje vodonika i gorivih ćelija toliko rašireno. hvala na informacijama.
za korišćenje ua kogeneraciju kod vetrogeneratora je stvar, slazem se, opravdana. verovatno ima smisla i koriscenje u pogonu brodova. mozda cak i aviona(?) ne znam
kad sam pomenuo "šarenu lažu" mislio sam prvenstveno na korišćenje u automobilima - serijski automobil sa pogonom na vodinik/gorivu celiju sa cenom od 100.000+ eur zbog cene gorive celije je van svake diskusije tj nema mnogo smisla.

slazem se da je vodonik nosilac energije a ne klasicno gorivo..
ali, mene pre svega interesuje vas komentar na moju tvrdnju: odnosa izlazne i ulazne energije (EROEI - energy received on energy invested - pret. da ste culi za ovu velicinu) - (1/4) - koji po mom misljenju cini vodinik neupotrebljivim.

#19 MAGRIPA65

MAGRIPA65
  • Members
  • 20,706 posts

Posted 28 March 2009 - 22:07

dakle: vodnik ne da nije izvor energije nego - cist potrosac. mozda gresim. mozda nesto ne vidim, zato bih voleo da cujem zasto ga toliko pominjes?

Sa danasnjom tehnologijom proizvodnje ne samo sto je potrosac vec i zagadjivac.Potpuno druga prica ako bi ovladali tehnologijom koja bi omogucila profitabilno izdvajanje vodonika iz vode.

#20 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 28 March 2009 - 23:11

Sa danasnjom tehnologijom proizvodnje ne samo sto je potrosac vec i zagadjivac.Potpuno druga prica ako bi ovladali tehnologijom koja bi omogucila profitabilno izdvajanje vodonika iz vode.


zasto zagadjivac? ne znam mnogo o tome (preciznije: skoro nista :ph34r:), da li ti nesto znas?
ako se dobro secam, postoji tehnologija koja kao sirovinu koristi prirodni gas, sto je pomalo suludo i neodrzivo obzirom da ce i prirodnog gasa jednom nestati, a ovde kao govorimo o vodoniku kao gorivu buducnosti.

"profitabilno", mislis efikasno? pretp da bi se mozda koriscenjem nekih katalizatora efikasnost elektrolize mogla povecati...
ali, koliko ja znam, veci je problem kompresija - za nju se trosi veca kolicina energije nego na proizvodnju vodonika, a bez kompresije nema nista od upotrebe vodonika u automobilima.

#21 MAGRIPA65

MAGRIPA65
  • Members
  • 20,706 posts

Posted 28 March 2009 - 23:43

zasto zagadjivac? ne znam mnogo o tome (preciznije: skoro nista :ph34r:), da li ti nesto znas?
ako se dobro secam, postoji tehnologija koja kao sirovinu koristi prirodni gas, sto je pomalo suludo i neodrzivo obzirom da ce i prirodnog gasa jednom nestati, a ovde kao govorimo o vodoniku kao gorivu buducnosti.

Prilikom izdvajanja iz prirodnog gasa oslobadja se CO2 a to je trenutno najmasovniji oblik proizvodnje vodonika jer je ekonomski najisplativiji.

#22 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 29 March 2009 - 03:36

jesam, vama sam odgovorio - ovde, a možda čak i na blogu, ali nije toliko bitno.
nisam znao da je korišćenje vodonika i gorivih ćelija toliko rašireno. hvala na informacijama.
za korišćenje ua kogeneraciju kod vetrogeneratora je stvar, slazem se, opravdana. verovatno ima smisla i koriscenje u pogonu brodova. mozda cak i aviona(?) ne znam
kad sam pomenuo "šarenu lažu" mislio sam prvenstveno na korišćenje u automobilima - serijski automobil sa pogonom na vodinik/gorivu celiju sa cenom od 100.000+ eur zbog cene gorive celije je van svake diskusije tj nema mnogo smisla.

slazem se da je vodonik nosilac energije a ne klasicno gorivo..
ali, mene pre svega interesuje vas komentar na moju tvrdnju: odnosa izlazne i ulazne energije (EROEI - energy received on energy invested - pret. da ste culi za ovu velicinu) - (1/4) - koji po mom misljenju cini vodinik neupotrebljivim.



Evo da probam ovaj teren. Dakle gorivne celije, imaju jedan jedini materijal za elektrode a to je platina. Sada se vrse experimenti sa iridijumom.
Pre dve godine sam radio jedan proracun na ovom blogu i vidi se jasno da voznja gorivnim celijama nije uopste efikasna, sto ne znaci da za velike gorivne celije gde se koristi i 40% ili vise oslobodjene toplote postaju sve vise i vise efikasne.
Ljudi ce morati da zaborave voznju, a mitovi o kolima na baterije su veoma varljivi. Tu bi se debelo uplela poltika (litijuma ima 75% u J Americi).
Ima i drugih vrsta baterija ali Li-Ion su najefikasnije.

Sto se tice odgovora za EROEI, evo jednog zvanicnog americkog sajta koji se ni on ne upusta u kontroverzu efikasnosti proizvodnje vodonika i njegovog koriscenja. Pa ne bih ni ja. :ph34r:
A evo i jednog kalkulatora konverzije raznih goriva pa i vodonika.
Sve u svemu vodonik kao direktno gorivo se ne isplati, dok kao nosioc energije u ranim kombinacijama se isplati (recimo vodonik iz metanola).

@Magripa65
Tacno je da su eksperimenti vrseni na dobijanje vodonika iz gasa i tacno je da je emisija CO2 velika.
Posto se najvece kolicine CO2 emituju u nekom procesu, a sve prolazi kroz odzak, radi se filtriranje statickim elektricitetom (transformator visokog napona, male struje, elektode na ulazu i izlazu iz odzaka, tresaci). E rezultat filtriranja se sve vise ekpsrimentise u dobijanju metanola.

400 degC CO + 2H2 ==> CH3OH Methanol

Dakle od celuloze (otpada) mozes dobiti i etanol i metanol. Ja stalno potenciram ovo, jer su to tehnologije koje mozemo mi raditi. Koje ne iziskuju neki specifican konsalting, vec samo dobar inzenjering i uposljavanje ljudi.

Edited by energobull, 29 March 2009 - 03:49.


#23 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 29 March 2009 - 19:43

evo ga jedan zanimljiv članak o nuklearnoj energiji

#24 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 29 March 2009 - 22:43

evo ga jedan zanimljiv članak o nuklearnoj energiji

Ovo je veoma interesantno, jer uranijum odnosno nuklearke se smatraju dobrom tranzicijom kada nestane fosilnih goriva.
To za potrebu oplemenjivanja uranijuma sam znao, ali sada vidis da se sustinski moze oplemeniti i thorijum.
Sve zavisi koliko to kosta. Kod nas je bila jednom rasprava oko nuklearki krajem 70-ih. Pa je pobedila ideja termoelektrana.
U oba slucaja je resenje otpada kapitalno. Za nuklearke nuklearni otpad, za termoelektrane ogromna pepelista.
Licno mislim da je nuklearka resenje za nasu energetiku, u vidu kupovine vremena da se presaltamo. Recimo pet blokova od po pola gigavata, od kojih dva u rezervi a tri da se polovinom otplacuje a polovina da nam bude od koristi.
Najveci problem je odlaganje radioaktivnog otpada. Ako neko ima iskustva sa tim mogao bi nesto napisati. Ja znam samo za olovne sarkofage.
Sve u svemu ameri reaktualizuju svoje nuklearke, takodje i Francuzi a ocekujem uskoro i Englezi.

#25 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 30 March 2009 - 08:09

Ovo je veoma interesantno, jer uranijum odnosno nuklearke se smatraju dobrom tranzicijom kada nestane fosilnih goriva.
To za potrebu oplemenjivanja uranijuma sam znao, ali sada vidis da se sustinski moze oplemeniti i thorijum.
Sve zavisi koliko to kosta. Kod nas je bila jednom rasprava oko nuklearki krajem 70-ih. Pa je pobedila ideja termoelektrana.
U oba slucaja je resenje otpada kapitalno. Za nuklearke nuklearni otpad, za termoelektrane ogromna pepelista.
Licno mislim da je nuklearka resenje za nasu energetiku, u vidu kupovine vremena da se presaltamo. Recimo pet blokova od po pola gigavata, od kojih dva u rezervi a tri da se polovinom otplacuje a polovina da nam bude od koristi.
Najveci problem je odlaganje radioaktivnog otpada. Ako neko ima iskustva sa tim mogao bi nesto napisati. Ja znam samo za olovne sarkofage.
Sve u svemu ameri reaktualizuju svoje nuklearke, takodje i Francuzi a ocekujem uskoro i Englezi.


da, i ja se slazem da bi za srbiju nuklearka bila najbolje (prelazno) resenje. a otpad, zna se: rudnik i olovo. a kasnije bi se taj otpad mogao potrositi u breeeder reaktorima (nadajmo se da je to realno).

a sto se tice reaktualizacije: naravno, svi ce reaktuelizovati nuklearne programe - to je jedina tehnologija spremna u ovom trenutku i sposobna da popuni buduce rupe u buducoj potraznji.

obzirom da ni ja ne znam mnogo o nuklearkama. zanima me koliko je minimalno vremena potrebno da se izgradi jedna nuklearka i koliko je otprilike novca potrebno? poja predstava je 10-ak godina i 3-4 mlrd $.

#26 namcor

namcor
  • Members
  • 4,045 posts

Posted 30 March 2009 - 10:56

Pre nuklearke treba racionalnije koristiti postojeću energiju, povoljnim kreditima (koji se kroz uštedu isplate i korisniku) omogućiti bolju toplotnu izolaciju objekata, forsirati energetski efikasne električne uređaje od sijalica (ne samo u domaćinstvu nego i javnu rasvetu) do frižidera, televizora, klima uređaja... dok ne stignu jeftini hibridi, povoljnijim porezima i carinama stimulisati kupovinu automobila sa ekonomičnijim motorima...

#27 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 30 March 2009 - 16:04

Pre nuklearke treba racionalnije koristiti postojeću energiju, povoljnim kreditima (koji se kroz uštedu isplate i korisniku) omogućiti bolju toplotnu izolaciju objekata, forsirati energetski efikasne električne uređaje od sijalica (ne samo u domaćinstvu nego i javnu rasvetu) do frižidera, televizora, klima uređaja... dok ne stignu jeftini hibridi, povoljnijim porezima i carinama stimulisati kupovinu automobila sa ekonomičnijim motorima...

To jeste jedna tacka koju bih vrlo rado da razvijemo i komentarisemo ovde.
Naime mi smo uzasni rasipnici energije, sto elektricne sto toplotne. Postoji jedna studija o kogeneraciji, koju je uradio Energoprojekt.
Imam ovde jednu studiju profesora Simeon OkaStudija o enrgetskoj efikasnosti (veoma interesantna).
Po nekim nasin strucnjacima, mi bismo mogli da ustedimo oko 20 cak do 30% samo struje efikasnim merama.
E pa koje su te mere?
Poboljsanje ravnomernosti opterecenja boljim distributivnoim sistemom.
Koriscenjem efikasnijih potrosaca (sijalice, kucni aparati)

To je sto se tice struje.

Sto se tice toplote, ovo zamajavanje gradjana oko ustede na tv, ne prilici jednoj zemlji koja ne oskudeva u energetskom znanju.
Prvo, trebalo bi zimi uraditi termovozijska snimanja za svaku kucu, svaku zgradu, videti gde se propusta toplota i onda izolovati efikasno raznoraznim materijalima koji su do sada vec korisceni: staklena vuna, kamena vuna, celulozna izolacija, termoizolacione silikonske mase.
Princip razvijenih zemalja: nije vazno sto imas para da platis, moras to uraditi radi ustede energije.

Kogeneracija sa toplovodima jeste jedna od efikasnih mera, Obrenovac i Kolubara gube neverovatno mnogo energije u toploj vodi, koriste se izmenjivaci toplote za rashladjivanje vode i njeno trasformisanje ia pare u vodu. To je glupost i rasipnistvo.
Isto vazi i za Te-To elektrane koje dosta neefikasno koriste toplotu a proizvode skupu struju na gas i mazut.
U jednom od sledecih postova, stavicu neke veoma originalne metode osvetlenja. Sada nemam vremena, ali radi se o kumuliranju sunceve energije u svetlosnu i koriscenje nocu.

@dekss
Kod nas je veliki problem sto smo Vincu razbucali. takodje ja mislim da nam nuklearka ne gine samo je pitanje koliko ce nas skupo kostati. Do sada su se nudili da ti sagrade, od sada ce to biti malo chupavije. Nuklearke su isto skupe kao i hidroelektrane, negde milion i 300 hiljada evra po megavatu.
Dakle negde tri milijarde jedan ceo Djerdap.
Ispravi me, ali mislim da je to to.

#28 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 30 March 2009 - 21:05

@dekss
Kod nas je veliki problem sto smo Vincu razbucali. takodje ja mislim da nam nuklearka ne gine samo je pitanje koliko ce nas skupo kostati. Do sada su se nudili da ti sagrade, od sada ce to biti malo chupavije. Nuklearke su isto skupe kao i hidroelektrane, negde milion i 300 hiljada evra po megavatu.
Dakle negde tri milijarde jedan ceo Djerdap.
Ispravi me, ali mislim da je to to.


Ne mogu ja da vas ispravim jer nemam osecaja iz te oblasti. znam samo ono sto sam usput pokupio. eto ne znam ni kolika je snaga djerdapa niti obrenovca. znam samo da je obrenovac najveci.
koliko ja znam tipicna nukleraka bi trebala da bude negde oko 1000MW

kad smo kod snaga, nesto me zanima, a to bi vi trebali znati pa da iskoristim da naucim nesto :ph34r:
koja elektrana kod nas se koristi za regulaciju snage (mozda se to ne zove tako?) mislim na to da regulise da snaga generatora bude jednaka snazi potrosaca.
pretp da to zapravo nije jedna jedina elektrana, nego se kako se potrosnja povecava ukljucuju pojedini blokovi ili cele elektrane u mrezu, ali nekakva brza regulacija za brze promene u potrosnji bi trebala da postoji. nesto mi govori da bi to mogao biti obrenovac, ali bolje da pitam.

#29 energobull

energobull
  • Members
  • 335 posts

Posted 30 March 2009 - 23:28

Ne mogu ja da vas ispravim jer nemam osecaja iz te oblasti. znam samo ono sto sam usput pokupio. eto ne znam ni kolika je snaga djerdapa niti obrenovca. znam samo da je obrenovac najveci.
koliko ja znam tipicna nukleraka bi trebala da bude negde oko 1000MW

kad smo kod snaga, nesto me zanima, a to bi vi trebali znati pa da iskoristim da naucim nesto :ph34r:
koja elektrana kod nas se koristi za regulaciju snage (mozda se to ne zove tako?) mislim na to da regulise da snaga generatora bude jednaka snazi potrosaca.
pretp da to zapravo nije jedna jedina elektrana, nego se kako se potrosnja povecava ukljucuju pojedini blokovi ili cele elektrane u mrezu, ali nekakva brza regulacija za brze promene u potrosnji bi trebala da postoji. nesto mi govori da bi to mogao biti obrenovac, ali bolje da pitam.

Ako mislis na regulaciju snage samog bloka, toga nema, niti se isplati. Moze da bude promenljiva, ali ne u svrhu funkcije potrosnje. Blokovi su razlicitih snaga, recimo kod nas su izgradjeni blokovi od po 330 MW.
Pikovi (peak) potrosnje su najveca nauka u stednji. Ako moras drzati par blokova u funkciji zbog par sati pika, a zatim se potrosnja smanjuje je vrlo nezgodno, jer fakticki sve mozes iskljuciti ali ne i turbine, koje iziskuju celu pripremu od po nekoliko i vise sati za start up. Dakle kratko receno trosis gorivo a ne trosis struju.
To je bas moj fah. Sve je umrezeno u nacionalnom i evropskom sistemu. Postoji Automatska Regulacija na nivou distribucije, koja ukljucuje u zavisnosti od potrosnje (ili iskljucuje) sabirnice. Sto vise ditribucije to vise mogucnosti za operativu da regulise opterecenost.
Ravnomerna danonocna potrosnja je san svakog dispecerkog centra.

Nuklearke su razlicite. Krsko ima 330 MWata. To je mala nuklearka. Kozloduj u Bugarskoj ima blokove od 500 MWata.
Uvek se grade sa rezervama i menjaju na godinu ili tako, zbog revizija.

#30 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 31 March 2009 - 00:16

Ako mislis na regulaciju snage samog bloka, toga nema, niti se isplati. Moze da bude promenljiva, ali ne u svrhu funkcije potrosnje. Blokovi su razlicitih snaga, recimo kod nas su izgradjeni blokovi od po 330 MW.
Pikovi (peak) potrosnje su najveca nauka u stednji. Ako moras drzati par blokova u funkciji zbog par sati pika, a zatim se potrosnja smanjuje je vrlo nezgodno, jer fakticki sve mozes iskljuciti ali ne i turbine, koje iziskuju celu pripremu od po nekoliko i vise sati za start up. Dakle kratko receno trosis gorivo a ne trosis struju.
To je bas moj fah. Sve je umrezeno u nacionalnom i evropskom sistemu. Postoji Automatska Regulacija na nivou distribucije, koja ukljucuje u zavisnosti od potrosnje (ili iskljucuje) sabirnice. Sto vise ditribucije to vise mogucnosti za operativu da regulise opterecenost.
Ravnomerna danonocna potrosnja je san svakog dispecerkog centra.

Nuklearke su razlicite. Krsko ima 330 MWata. To je mala nuklearka. Kozloduj u Bugarskoj ima blokove od 500 MWata.
Uvek se grade sa rezervama i menjaju na godinu ili tako, zbog revizija.


pa ovo je skroz drugacije od onoga kako sam ja to zamisljao :ph34r:

ja sam mislio bas to: regulaciju snage u funkciji od potrosnje. meni se cini da je to neophodno - pa snaga potrosaca mora biti ista kao i snaga generatora inace dolazi do odstupanja u naponu i frekvenci (ili bese na frekvencu menja neusaglasenost reaktivnih snaga?)

nesto mi se cinilo logicno da termoelektrane imaju konstantnu snagu. jedino sto mi je padalo na pamet da se mozda protokom pare mozda moze kontrolisati snaga.


dosuse na hidroelektranama se verovatno snaga moze kontrolisati otvaranjem i zatvaranjem nekakvih ventila (doduse nemam poredstavu koliko je to izvodljivo tj. koliko brza moze biti ta kontrola)

ali ovo, da se samo ukljucuju i iskljucuju citavi blokovi, i da cak rade neko vreme u praznom hodu, nisam imao pojma.

a koja je snaga TENT-a? a koja djerdapa?