179 replies to this topic

[kiti]

zbog novog izazova, iskustva i nepoznatog?
da nisu ti razlozi malo..(aj da kažemo) sebični?

pa ja uopste ni ne znam neke razloge, ali probala sam da razmislim. Generalno takvi razlozi bi meni zvucali pozitivno, u poredjenju sa: tako treba, svi imaju decu, da imam nekog kad ostarim... sto ljudi isto navode.

Koji razlozi nisu sebicni? Sebican bi mogao prakticno da bude svako ko danas ima dete jer je Zemlja vec prenaseljena i resursi su nedovoljni za sve stanovnike.

[Boogie Woogie]

Koji razlozi nisu sebicni? Sebican bi mogao prakticno da bude svako ko danas ima dete jer je Zemlja vec prenaseljena i resursi su nedovoljni za sve stanovnike.

Ne bih ja te razloge (prenaseljenost, resursi isl) uzimao kao odlučujuće.

Ja pre svega mislim na razloge koji su i same roditelje učinili nesrećnima u njihovim konkretnim životima, ali oni ipak odlučuju, da kao takvi - rode dete.

Postavlja se pitanje šta će da mu prenesu osim sopstvene nesreće i da li je to "fer" prema tom detetu..

[acajou]

Hm....sto su roditelji nesrecni iz "nekih razloga",ne mora da znaci da ce i deca biti.Stvari ne idu tako pravolinijski.Nije mi jasan ovaj argument,ako bi mogao da ga malo bolje objasnis?

[acajou]

NAŠA DECA NISU NAŠA DECA
ONI SU SINOVI I KĆERI ČEŽNJE ŽIVOTA ZA SAMIM SOBOM
ONA DOLAZE KROZ NAS ALI NE OD NAS
I PREMDA SU SA NAMA NE PRIPADAJU NAMA
MOŽEMO IM DATI SVOJU LJUBAV ALI NE I NAŠE MISLI
JER ONA IMAJU SVOJE MISLI
MOŽEMO OKUĆITI NJIHOVA TELA ALI NE I NJIHOVE DUŠE
JER NJIHOVE DUŠE BORAVE U KUĆI OD SUTRA
KOJU MI NE MOŽEMO POSETITI ČAK NI U NAŠIM SNOVIMA
MOŽEMO SE UPINJATI DA BUDEMO KAO ONI
ALI NE MOŽEMO TRAŽITI DA ONI BUDU POPUT NAS
JER ŽIVOT NE IDE UNATRAG NITI OSTAJE NA PREKJUČE
MI SMO LUKOVI SA KOJIH SU NAŠA DECA ODAPETA KAO ŽIVE STRELE
STRELAC VIDI METU NA PUTU BESKONAČNOSTI
I ON NAS NAPINJE SVOM SNAGOM DA BI NJEGOVE STRELE POLETELE BRZO I DALEKO
NEKA NAŠA NAPETOST U STRELČEVOJ RUCI BUDE ZA SREĆU JER KAO ŠTO ON LJUBI STRELU KOJA LETI ISTO TAKO LJUBI I LUK KOJI MIRUJE
KHalil Gibran,Prorokov vrt

[Boogie Woogie]

znaš kako..ovo zvuči više lepo, nego tačno. Da vidimo..

NAŠA DECA NISU NAŠA DECA - nego čija su?

ONI SU SINOVI I KĆERI ČEŽNJE ŽIVOTA ZA SAMIM SOBOM - život čezne za samim sobom?

ONA DOLAZE KROZ NAS ALI NE OD NAS - ona, dolaze i upravo kroz nas i od nas.

I PREMDA SU SA NAMA NE PRIPADAJU NAMA - recimo..

MOŽEMO IM DATI SVOJU LJUBAV ALI NE I NAŠE MISLI - na žalost i UGLAVNOM im našim mislima (strahovima, ambicijama, očekivanjima, dozvolama zabranama - punimo glavu). Vascela psihologija drvi o tome.

JER ONA IMAJU SVOJE MISLI - wrong

MOŽEMO OKUĆITI NJIHOVA TELA ALI NE I NJIHOVE DUŠE - lepo zvuči opet, ali..

JER NJIHOVE DUŠE BORAVE U KUĆI OD SUTRA
KOJU MI NE MOŽEMO POSETITI ČAK NI U NAŠIM SNOVIMA - duše?

MOŽEMO SE UPINJATI DA BUDEMO KAO ONI
ALI NE MOŽEMO TRAŽITI DA ONI BUDU POPUT NAS - najveća roditeljska laž je "mi želimo da budeš bolji od nas"..

JER ŽIVOT NE IDE UNATRAG NITI OSTAJE NA PREKJUČE - da je tako, ni istorija se ne bi ponavljala..

MI SMO LUKOVI SA KOJIH SU NAŠA DECA ODAPETA KAO ŽIVE STRELE - bumerang, pre bih rekao

STRELAC VIDI METU NA PUTU BESKONAČNOSTI - m?

I ON NAS NAPINJE SVOM SNAGOM DA BI NJEGOVE STRELE POLETELE BRZO I DALEKO - brzo i daleko? Pa deca bre kod nas žive sa svojim matorcima do četreste..

NEKA NAŠA NAPETOST U STRELČEVOJ RUCI BUDE ZA SREĆU JER KAO ŠTO ON LJUBI STRELU KOJA LETI ISTO TAKO LJUBI I LUK KOJI MIRUJE - jeste, i mir mir mir niko nije kriv..

Sve u svemu, pogrešno i više fantazmagorično nego realno.

[acajou]

Vidim da si se potrudio da iskasapis pesmu coveka koji je ziveo u devetnaestom veku,trazeci u njoj realna objasnjenja.Ako nemas maste da razumes sta je hteo da kaze vec banalizujes,sta cu ti ja.Ova pesma je bila samo primer i drugacijeg od tog "nihilistickog "misljenja,nista licno.U svakom slucaju smesno je da poeziju nazivas pogresnom... ona je samo poezija.
Mislim da bi bilo bolje da mi argumentujes svoj stav o nesrecnim roditeljima,vrlo sam spremna da saslusam tvoju argumentaciju,ali ti nisi nista odgovorio na moj prvi post.

[Amelija]

A ko su ustvari ti nesrećni roditelji koji zapravo ne bi trebalo da imaju decu? I zbog čega su nesrećni?
I kako će to svoju nesreću da prenesu na decu?

I šta si uopšte zapravo hteo da pitaš?

[Boogie Woogie]

U svakom slucaju smesno je da poeziju nazivas pogresnom... ona je samo poezija.
Mislim da bi bilo bolje da mi argumentujes svoj stav o nesrecnim roditeljima,vrlo sam spremna da saslusam tvoju argumentaciju,ali ti nisi nista odgovorio na moj prvi post.

zašto si onda na jedno ozbiljno pitanje pokušala da odgovoriš nečim što je "samo poezija"?

Što se tiče nesreće roditelja, načelno mislim na to da u savremenom svetu kakav je, nema baš mnogo razloga za sreću /šta god da je)
Čak mislim da bi čovek morao da bude malo..ajde da kažemo..intelektualno retardiran pa da bi bio "srećan".

Sećam se, često su se ljudi zafrkavali i govorili "ja mora da sam u prošlom životu nešto grdno zgrešio čim sam se rodio u Srbiji".
Kao da su ovaj život na ovom mestu doživeli kao kaznu.
Ali i pored toga, oni su u taj kazamat, pozvali i decu, da zajedno sa njima izdržavaju "kaznu".

Jasnije malo?

[acajou]

Stavila sam pesmu jer smatram da je lepa,uostalom slazem se sa njenom poentom.
Ali sad mi je jasnije sta si hteo da kazes.Kao sto sam i pretpostavljala,radi se o ekonomsko-moralnim dilemama dal treba imati decu u Srbiji.Ja sam to shvatila medjutim globalnije,otud i pesma.
Ne slazem se s tvojim argumentom o nesreci u savremenom svetu.Mislis li zaista da su ljudi u nesavremenom svetu bili srecniji?Tome potsetilo na drugaricu iz gimnazije,koja se strasno lozila na Egipat jer je smatrala da bi bila faraonka.Medjutim najverovatnije bi bila robinja.Ali to su bila klinacka razmisljanja...
Ako nista drugo,barem covek danas ima slobodu da odlucuje dal ce da ima decu,ili ne,sto ranije nije bio slucaj.Imao ih je bez razmisljanja,i to je mogao da se nada da ce mu barem trecina poroda preziveti tuberkulozu i razne druge bolestine koje su harale u Srbiji a i kojekude u 19 veku.
Sreca nije trajno stanje inace bi bili u nirvani,nego je emocija,koja je nekad prisutna nekad ne.Patnja je medjutim neizbezni deo zivota,i niko se od toga ne moze zastititi.Ako smatras da je zastita dece od patnje tako sto ih neces imati,ok .
Nimalo ne potcenjujem zalosne uslove u Srbiji,medjutim imaj u vidu da je makar dve trecine ove planete u jos gorim uslovima...da li to znaci da decu treba da imaju samo ljudi u "razvijenim"zemljama?ja mislim da ne.

[highlanderka]

Bojala sam se materinstva jer sam i u 25 godini bila svesna koliko se ne snalazim medju ljudima, sve mi je bilo komplikovano, i ja i zivot i drugi...naishao je ON, zaljubila sam se, on je rekao "hajde da pravimo bebu, lepu na tebe, pametnu na mene", volela sam ga i "napravili" smo 2 bebe. Bilo je tesko jer je on odustao posle 5 godina, nije hteo nista da propusti od zivota. Danas, posle 31 godine mog materinstva kazem: hvala mu sto je bio dovoljno lud i zaljubljen, da nije bilo njega, ne bih imala ova 2 'deteta" pored kojih sam i od kojih sam ucila koliko sam jaka i slaba, pametna i curkasta, koliko moja ljubav moze da bude nesebicna i uzasno sebicna, jednom reci: radjamo decu zato da bi pored njih rasli i mi sami.
Uzgred, hvala za citiranje Dibranovih stihova, jesu napisani u jedno drugo vreme ali su za sva vremena.

[Rahel]

Jesi li ti protiv rađanja dece samo u Srbiji, ili onako generalno - ima nas previše na svetu pa treba uvesti kontrolu rađanja?

[Boogie Woogie]

Jesi li ti protiv rađanja dece samo u Srbiji, ili onako generalno - ima nas previše na svetu pa treba uvesti kontrolu rađanja?

smatram da je dovođenje dece na svet u redu ako im se zna usaditi ljubav ka životu.
Ako se pak deca rađaju iz bilo kog drugog razloga (pa kako im se u životu zalomi) onda smatram da razloga nema dovoljno.

[kiti]

smatram da je dovođenje dece na svet u redu ako im se zna usaditi ljubav ka životu.
Ako se pak deca rađaju iz bilo kog drugog razloga (pa kako im se u životu zalomi) onda smatram da razloga nema dovoljno.

prva recenica daje uslov, ali ne daje razlog. Koji razlog je po tebi pozeljan/dovoljan za imanje dece?

[Boogie Woogie]

šta uslov-razlog..? prosto je, ako ljudi vole život i sebe u njemu, zreli su za decu
ako ne vole nisu.

[acajou]

Bojala sam se materinstva jer sam i u 25 godini bila svesna koliko se ne snalazim medju ljudima, sve mi je bilo komplikovano, i ja i zivot i drugi...naishao je ON, zaljubila sam se, on je rekao "hajde da pravimo bebu, lepu na tebe, pametnu na mene", volela sam ga i "napravili" smo 2 bebe. Bilo je tesko jer je on odustao posle 5 godina, nije hteo nista da propusti od zivota. Danas, posle 31 godine mog materinstva kazem: hvala mu sto je bio dovoljno lud i zaljubljen, da nije bilo njega, ne bih imala ova 2 'deteta" pored kojih sam i od kojih sam ucila koliko sam jaka i slaba, pametna i curkasta, koliko moja ljubav moze da bude nesebicna i uzasno sebicna, jednom reci: radjamo decu zato da bi pored njih rasli i mi sami.
Uzgred, hvala za citiranje Dibranovih stihova, jesu napisani u jedno drugo vreme ali su za sva vremena.

Highlanderka,hvala ti na ovoj poenti koju si napisala kao da si mi procitala misli...s tim da ti imas vise prava da to kazes,ja decu nemam,ali mislim bas tako.Nije covek/zena manje vredan jer decu nema,samo smatram da je to jedan nezamenljiv nacin da covek raste,uci,i menja se...

A sto se tice autora ovog topica,rekla bih da covek koji je spreman da sebe analizira na ovaj nacin,jeste zreo da -jednog dana-ima decu.Najgori su roditelji koji se nikad nista ne zapitaju...