194 replies to this topic

[vilhelmina]

http://webrzs.statse.../zp14112009.pdf

Imas sve ovde i po gradovima

Republika Srbija: 31.576
Centralna Srbija: 31.795
Vojvodina: 30.994

Grad Beograd: 39.227
Sumadijski okrug: 27.904
Borski okrug: 30.380
Zlatiborski okrug: 26.832
Nisavski okrug: 25.723
Pirotski okrug: 22.313

Kao i uvek sto juznije to tuznije

Istina, ali ovakve statistike cesto daju laznu sliku. Normalno je da u razvijenijim delovima zemlje, posebno u velikim gradovima zive i rade oni koji zaradjuju najvise i podizu ove proseke. Tu su sedista velikih firmi, dakle ceo njihov menadzment i administrativni aparat, dok su u provinciji eventualno filijale u kojima rade magacioneri, sitni poslovodje i ostali trudbenici. Isto i s drzavnim ustanovama.
Mada iz iskustva znamo da i unutar iste struke i nivoa obrazovanja postoje razlike, zavisno od geografske sirine i nadmorske visine. Tako je i ovde gde sada zivim, s tim da je ovde "sto severnije, to tuznije" .
Zato nikada u medijima nisam videla statistike po gradovima i okruzima, nego uglavnom po bransama. Ali naravno da se evidencija vrlo uredno vodi, pa ko zeli uvek moze da nadje podatke o zaradama ne samo po gradovima i bransama/profesijama, nego i po polu, starosti, etnickom poreklu itd.
I da, vrlo je uobicajeno da cistac u Volvu ima vecu platu od medicinske sestre u lokalnoj ambulanti, ali pitanje je koliko dugo. Naime, oni su placeni na sat, a ugovori su im retko na duze od 6 meseci, dok to nije slucaj s onima koje placa opstina, okrug ili drzava.

[sasadjak]

Istina, ali ovakve statistike cesto daju laznu sliku.

Kod nas je ovo najveci problem





Javna preduzeca i budzetlije dizu prosek privatnom sektoru u kom radi vise ljudi nego u javnom.
A vecina javnih preduzeca su gubitasi.

A ako sam te dobro shvatio kod vas u SWE budzetlije imaju manje plate ali siguran posao
A kod nas imaju i vece plate a do sada su imale i siguran posao, sad su najavili da ce ih malo prorediti.

[vilhelmina]

Kod nas je ovo najveci problem





Javna preduzeca i budzetlije dizu prosek privatnom sektoru u kom radi vise ljudi nego u javnom.
A vecina javnih preduzeca su gubitasi.

A ako sam te dobro shvatio kod vas u SWE budzetlije imaju manje plate ali siguran posao
A kod nas imaju i vece plate a do sada su imale i siguran posao, sad su najavili da ce ih malo prorediti.

Meni prvo pada u oci januarski prosek plata za javna preduzeca. Odakle im onoliko u januaru, koji je svuda u svetu najduzi, najgladniji, najbesposleniji... mesec? Kad su oni "zaradili" to sto su u januaru podelili?
Razlika izmedju JP i ovih dole svakako bode oci, ali mogu ti reci da sam i sama do pre 6 godina radila u jednom JP u gradu u istocnoj Srbiji i kao dipl.ing sa 15 godina radnog iskustva imala platu koja je bila bliza proseku tog grada nego proseku javnog preduzeca. U svakom slucaju, bila je nesto ispod proseka cele drzave. To znaci ono sto sam i gore rekla: da vrlo ogranicen broj plata, odnosno ljudi koji te plate primaju, podizu prosek svima iz iste grupacije. Verovatno bi neka druga statisticka velicina mnogo bolje oslikala stanje od obicne aritmeticke sredine.

Ipak, kad su prosecne plate u pitanju, slicna je situacija i ovde. Veoma ogranicen broj ljudi s ekstremno visokim primanjima cini da prosecna mesecna plata u Svedskoj iznosi 35000 SEK/ oko 3500 evra. Za vecinu ljudi, to je ipak plata iz snova. I naravno, ovde se radi o bruto iznosima, odnosno onim pre poreza, a taj je izmedju 30 i 40%, zavisno od opstine i visine primanja. (Ovo cesto pravi zabunu kod poredjenja sa zaradama u Srbiji koje su gotovo uvek u neto-iznosima).

Moglo bi se reci da su ovde u pravilu vece plate u privatnom sektoru nego kod budzetlija, mada u potonje spadaju i lekari npr. a oni su dobro placeni. Sigurnost je u nekoj meri veca na strani budzetlija, mada su i opstine nekad prinudjene na otpustanje. Medjutim, one to rade nekako usporenije, mnogo prodje od najave do realizacije, pa ljudi stignu da se pripreme. Neki i sami odu pre nego budu otpusteni.
Ono sto je svakako prednost rada u nekoj drzavnoj ustanovi, opstini i sl. su forme zaposljavanja. Tu prevladava ono sto se zove "stalni posao" i sto ljudima omogucava da dignu kredit pod povoljnijim uslovima. Oni ostaju i ako kasnije ostanes bez posla, naravno. S druge strane, oni koji godinama rade na "zamenama" iako zaradjuju vise i iako se te zamene stalno produzavaju, bankama ne izgledaju kreditno sposobni, pa su tada kamate mnogo vece i uslovi gori. Taj stos sa zamenama koriste mnogi, ukljucujuci u poslednje vreme i one na budzetu. Sigurnost posla u slucaju "stalnog" nije mnogo veca, ali poslodavci kad god mogu, pribegavaju ovim "zamenama" (sto ne znaci da ti nekog menjas, nego jednostavno radis na odredjeno vreme, koje se kasnije stalno produzava, pri cemu poslodavac gleda da izbegne kontinuitet/ pravi pauze, da ugovor ne bi presao u stalni).
Ono sto je takodje prednost budzetlija je u pravilu veci broj slobodnih, a placenih dana, bolji uslovi kod nocnog rada ili rada vikendom i praznikom, primerenije radno vreme i jos ponesto, ali sva ta pravila imaju, naravno, niz izuzetaka.
Bitno u svemu je i to da izmedju zaposlenih i poslodavaca ne stoje nikakve inspekcije, jer bi one bile drzavne i time jedino zainteresovane da namaknu sto vise poreza, nego veoma jaki i uvek budni sindikati

Nadam se da nisam otisla previse u troll jer ovo valjda i treba da bude tema o licnom i porodicnom standardu onih koji zive od plate, gde je plata samo merilo toga. Nadam se da necu zvucati previse grubo ako konstatujem da plata tome i sluzi: da se polako topi dok ne stigne sledeca, dakle za tekuci zivot (u svakom slucaju ne za golo prezivljavanje), a ne za kupovinu stanova i automobila za kes, pravljenje svadbi za 500 zvanica, putovanja u inostranstvo svake godine, markiranu garderobu i kako sve neki ljudi u Srbiji zamisljaju mogucnosti prosecnog stanovnika EU. Meni se tu ne cini toliko presudnom visina plate, koliko ocekivanja ljudi i izvesnost da ce se ta ocekivanja ostvariti. Ako ja znam da cu i sledeceg meseca u isto vreme dobiti vise-manje jednaku kolicinu para, onda mi nema druge nego da sednem i vidim sta s tim sto sam dobila mogu, a sta ne mogu da uradim. Ako to ne znam, onda mi je bolje da odmah istrcim s tim sto imam i pokupujem sto vise stvari, jer ko zna kad cu opet moci, a moze i da poskupi. To je logika kojom se rukovodi vecina zaposlenih u Srbiji, tako sam i ja do skora radila, a sve to nije uopste zabavno kao sto zvuci. Naprotiv, stresno je, neizvesno i vremenom postaje sludjujuce. Otprilike: ako pare ne potrosim odmah, ionako ce se istopiti, negde nestati, a ja necu ni znati gde. Ako odmah sve spiskam, pa posle nemam da platim racune, nema veze, mogu da cekaju, a kasnije cu videti sta cu i kako cu... ma snaci cu se kao i uvek do sada. Nije bas zdravo da odrasli ljudi tako razmisljaju , a zaista ne znam da li to u vreme stabilnih, iako svakako veoma malih zarada bas mora tako, ili je pomalo i stvar losih navika iz vremena nestabilnosti, inflacije i nestasica svega.

[headhunter]

... Ako to ne znam, onda mi je bolje da odmah istrcim s tim sto imam i pokupujem sto vise stvari, jer ko zna kad cu opet moci, a moze i da poskupi. To je logika kojom se rukovodi vecina zaposlenih u Srbiji, tako sam i ja do skora radila, a sve to nije uopste zabavno kao sto zvuci. Naprotiv, stresno je, neizvesno i vremenom postaje sludjujuce. Otprilike: ako pare ne potrosim odmah, ionako ce se istopiti, negde nestati, a ja necu ni znati gde. Ako odmah sve spiskam, pa posle nemam da platim racune, nema veze, mogu da cekaju, a kasnije cu videti sta cu i kako cu... ma snaci cu se kao i uvek do sada. Nije bas zdravo da odrasli ljudi tako razmisljaju , a zaista ne znam da li to u vreme stabilnih, iako svakako veoma malih zarada bas mora tako, ili je pomalo i stvar losih navika iz vremena nestabilnosti, inflacije i nestasica svega.

Pored toga što je opširan što nije problematično samo po sebi ,ovo je veoma ružan post .Iz kog rukava izvlačiš "logiku" koja je boldovana.

[vilhelmina]

Pored toga što je opširan što nije problematično samo po sebi ,ovo je veoma ružan post .Iz kog rukava izvlačiš "logiku" koja je boldovana.

Iz nuzde.
Ako jos neko misli da je ruzan, obrisacu ga. Nisam mislila nista lose, pogotovo nisam zelela da nekog uvredim.
Ja se secam vremena kad se plata primala redovno, obicno prvog u mesecu (ex-YU), onda su ljudi seli i odvojili u zasebnu plavu kovertu pare za kiriju, struju, vodu... i onda su znali sta ce s ostatkom. Bila je i jedna koverta za stednju.
Posto danas uglavnom ne znas ni kada ces i hoces li dobiti platu, ni kolika ce biti, ni koliki ce ti biti troskovi, onda gledas da od tog sto imas izvuces maksimum i onda ne mozes da se ponasas racionalno.

Edit: Uobicajena posledica je ono "sirotinja placa duplo"

Edited by vilhelmina, 10 January 2010 - 00:42.

[vilhelmina]

Pored toga što je opširan što nije problematično samo po sebi ,ovo je veoma ružan post .Iz kog rukava izvlačiš "logiku" koja je boldovana.

Jucer si me bacio u ozbiljno razmisljanje. Zaista se osecam lose da kao neko ko je smestio doope u udobnu Svedsku, popujem ljudima u Srbiji kako da trose tu svoju bednu crkavicu. Ne pomerila se s mesta ako mi je tako nesto bila namera i izvinjavam se zaista ako sam nekog povredila.
Ja sam pre svega ekonomski emigrant. Preko svih granica mi je dozlogrdilo da budem bedna kad sam odlucila da odem i to nije bilo tako davno, dakle znam jako dobro kako se u Srbiji zivi.
Post koji si ocenio veoma ruznim sam bazirala na cistom iskustvu. Ipak, danas sam se malo pozabavila i statistikom, tek da vidim koliko sam se ogresila, i dosla do sledeceg: Prema podacima statistickog zavoda EU (Eurostat, ako treba ostavicu link) za 2008, a objavljeno jula 2009, cene u Svedskoj su bile 114, a u Srbiji 58% od evropskog proseka. Dakle oko 2 puta nize nego u swe. Prosecna neto plata (doduse u 2009, ali valjda se odnos nije bitno promenio) u Srbiji oko 320 evra, a u swe oko 1500 evra (izvor SCB, svedski zavod za statistitku). Dakle, oko 5 puta vece nego u Srbiji. Ako cemo da se drzimo logike/statistike, mogli bi da zakljucimo da je zivot u Svedskoj 2,5 puta "laksi" nego u Srbiji. A nije, razlika je mnoooogo veca.
Razlog tome ocigledno nije samo u prosecnoj plati, nego prosecnoj srpskoj porodici pare jos negde "cure". I da se razumemo, ne krivim ja njih nego krajnje haotican i neizvestan zivot kakav je vecina prisiljena da vodi i zbog cega cesto donose pogresne odluke.

[tomas.hokenberi]

Jucer si me bacio u ozbiljno razmisljanje. Zaista se osecam lose da kao neko ko je smestio doope u udobnu Svedsku, popujem ljudima u Srbiji kako da trose tu svoju bednu crkavicu. Ne pomerila se s mesta ako mi je tako nesto bila namera i izvinjavam se zaista ako sam nekog povredila.
Ja sam pre svega ekonomski emigrant. Preko svih granica mi je dozlogrdilo da budem bedna kad sam odlucila da odem i to nije bilo tako davno, dakle znam jako dobro kako se u Srbiji zivi.
Post koji si ocenio veoma ruznim sam bazirala na cistom iskustvu. Ipak, danas sam se malo pozabavila i statistikom, tek da vidim koliko sam se ogresila, i dosla do sledeceg: Prema podacima statistickog zavoda EU (Eurostat, ako treba ostavicu link) za 2008, a objavljeno jula 2009, cene u Svedskoj su bile 114, a u Srbiji 58% od evropskog proseka. Dakle oko 2 puta nize nego u swe. Prosecna neto plata (doduse u 2009, ali valjda se odnos nije bitno promenio) u Srbiji oko 320 evra, a u swe oko 1500 evra (izvor SCB, svedski zavod za statistitku). Dakle, oko 5 puta vece nego u Srbiji. Ako cemo da se drzimo logike/statistike, mogli bi da zakljucimo da je zivot u Svedskoj 2,5 puta "laksi" nego u Srbiji. A nije, razlika je mnoooogo veca.
Razlog tome ocigledno nije samo u prosecnoj plati, nego prosecnoj srpskoj porodici pare jos negde "cure". I da se razumemo, ne krivim ja njih nego krajnje haotican i neizvestan zivot kakav je vecina prisiljena da vodi i zbog cega cesto donose pogresne odluke.

Objasnjenje vrlo jednostavno. Posmatrajmo tvoje cifre. PPSR = prosecna plata u Srbiji = 320, PPSE = prosecna plata u Svedskoj = 1500 evra. Neka su osnovni troskovi zivota u Srbiji OTSR=250 evra, a u Svedskoj OTSE =(114/58)*250~=500 evra.


PPSR-OTSR = 320-250=70
PPSE-OTSE = 1500-500=1000.

Daklem u Svedskoj se zivi 1000/70 = "puta" bolje.

Edited by tomas.hokenberi, 10 January 2010 - 19:32.

[vilhelmina]

Objasnjenje vrlo jednostavno. Posmatrajmo tvoje cifre. PPSR = prosecna plata u Srbiji = 320, PPSE = prosecna plata u Svedskoj = 1500 evra. Neka su osnovni troskovi zivota u Srbiji 200 evra, a u Svedskoj (114/58)*200~=400 evra. Oduzmi 320-200=120, 1500-400=1100. Daklem u Svedskoj se zivi 1110/120 puta bolje.

Ono su cene, dakle hrana, odeca, prevoz.... Tu nema troskova stanovanja. U swe mozes na prste da izbrojis ljude koji su 55-, a da imaju otplacen stan/kucu, dok je u Srbiji za mnoge taj trosak=0. Pa mozemo tako do sudnjeg dana da se gadjamo logikom i statistikom, mozda dodjemo i do toga da se u Srbiji bolje zivi . Naravno da ti racunica ne valja, kao ni ona moja gore statistika. Prosecne cene i plate su varljiva kategorija, a stvarni troskovi zivota zavise pre svega od velicine porodice koja se izdrzava tim prihodom, pa tek onda od plate i cena. Dakle, da batalimo ovo jer je besmisleno.
Cinjenica je da od prosecne plate u swe uvek nesto ostane, bez obzira o kolikom domacinstvu se radi, dok je u Srbiji ravno cudu da se uopste prezivi. Moja poenta je u mom sopstvenom iskustvu, a ono je sledece: U Srbiji nikad nisam imala pravu procenu sta mogu, a sta ne. Koliko puta sam lupala glavu time da li da nesto sto mi je zaista potrebno:
- kupim odmah (po cenu da se odreknem neceg drugog)
- ostavim za kasnije (po cenu da poskupi ili nestane) ili
- sasvim odustanem (pa kasnije vidim da mi je ipak neophodno i platim duplo).
I kako god odlucila, uvek sam se kasnije kajala.
Ovde mogu hladne glave da razmislim, isplaniram, raspitam se i dodjem do najboljeg resenja. U medjuvremenu se nista nece promeniti, a moja plata ce u neizmenjenom iznosu leci na racun svakog 15-og u mesecu u 00:00 casova. Meni to cini ogromnu razliku jer mi omogucava da od prihoda koji nisu veliki izvucem maksimum. Nisam nista pametnija nego sto sam bila tamo, a donosim bolje odluke. Ne samo zato sto imam veci manevarski prostor, nego i zato sto zivim u stabilnoj zemlji.
Btw, iz tvojih usta u Bozije usi, ali u swe samo rezije za dvosoban stan od 60 kvm kostaju oko 400 evra. Na to treba dodati kiriju ako iznajmljujes, odnosno ratu kredita ako si vlasnik stana, a tek onda mozes da nastavis svoju racunicu.
Uz rizik da opet budem opomenuta za preopsiran post, da konstatujem jos samo da je ovaj podforum prava slika ekonomije u Srbiji : Izmedju krajnjeg dna i bede s jedne i kupovine nekretnina u centru prestonice + kretanja na svetskoj berzi s druge strane, kao da nema niceg .

[reb0rn]

@vilhelmina
gresis sto se tice ljudi u kiriji u Srbiji... sve zavisi u kojim se krugovima kreces ali trenutno mlad par NEMA sanse da kupi stan, i jedina je mogucnost iznajmljivanje...
Sve zavisi od percepcije i okoline naravno da starosedeoci imaju stanove ali je to vecinom dobijeno na poklon od drzave ili kupljeno po nekoj normalnoj ceni dok su svi ostali primorani da placaju nenormalne cene nekretnina a to u Srbiji samo mafija moze

Sto se tice stranaca ja sam u kontaktu sa nekima i kod njih uglavnom se nikad nije javila zelja da kupe nekretninu jer su skloni takvom zivotu... (mogu da se sele kad god pozele, i ne brine ih nemogucnost placanja kirije)

Tako da se sve svodi na nacinu vodjenja zivota i kolicini kesa koliko se trosi

Ja inece radim terenski uslozne poslove i u Novom Sadu skoro 50% su podstanari, mada uglavnom nemam kontakata sa penzionerima

Edited by reb0rn, 10 January 2010 - 20:40.

[vilhelmina]

...........

Da, da, znam da je kirija u Srbiji nesto sasvim drugo nego ovde. Osim cene, razlika je i u pobesnelom gazdi koji tamo moze da te izbaci kad hoce, dok su ovde firme s kojima sklapas ugovor koji opet obavezuje obe strane podjednako.
Ma ja samo pokusavam da ustanovim sta je i koliko naopako u Srbiji, ali izgleda da nema mnogo zainteresovanih, pa pricam uglavnom sama sa sobom
Koliko znam, ne poseduje samo Miskovic visak stambenog prostora, pa da ga izdaje, nego su to uglavnom sasvim obicni ljudi. Bas penzioneri s malim penzijama i ljudi s prosecnim i malim platama. A opet, ti mladi koji su prisiljeni da budu podstanari mora da imaju nadprosecne plate kad mogu da placaju onolike kirije I za dve godine podstanarstva bace u vetar jedno solidno ucesce za stan, dok neki tamo s prosecnom platom ima tri nekretnine u vrednosti od par stotina eura koje izdaje i jos kuka kako mu malo. A verovatno i on ima neku svoju pricu, nezaposlenu odraslu decu i ko zna sta... Loodilo kojem se ne vidi kraja

[sasadjak]

Ovako izgleda u Srbiji korpa po kojoj se racuna inflacija.
Prevedeno na dve prosecne plate koje su u Srbiji zajedno daju 62.000 RSd ili 640 evra to izgleda ovako.



Porodica 4 clana u svom stanu bez ikakvih kredita kako zivi sa ovim meni nije jasno.

[tomas.hokenberi]

Ono su cene, dakle hrana, odeca, prevoz.... Tu nema troskova stanovanja. U swe mozes na prste da izbrojis ljude koji su 55-, a da imaju otplacen stan/kucu, dok je u Srbiji za mnoge taj trosak=0.

Ono gore je bila samo tzv. "potrosacka korpa", a ne ukupni troskovi zivota. Netacno je da je u Srbiji za "mnoge" trosak stanovanja = 0. Trosak je nula samo za one koji zive kod roditelja koji su stanove dobili u doba socijalizma. 80-90% mladjih od 40-45 godina, koji ne zive kod roditelja, nema svoj stan i placa stanarinu reda 150-500 evra mesecno. Npr. uzmi cetvoroclanu porodicu koja ima dve prosecne plate daklem ukupno oko 600-700 evra prihoda mesecno. Na troskove hrane, higijene i komunalija ce otici nekih 400 evra + 200 evra stanarine = 600 evra. Od 700 evra, osim ako izuzetno ne stedi, takvoj porodici ostaje oko 100 evra za sve ostalo.

Sto se tice preostalih 10-20%, vecina njih otplacuje visegodisnje kredite ~250-350 evra mesecno, tako da im se svodi na isto. Naravno, oni koji se usude da uzmu kredit za stan obicno imaju vece prihode od prosecnih.

Nemam podatke koliko kosta prosecna stanarina u Svedskoj, ali pretpostavicu da je 1000 evra mesecno. Neka su osnovni troskovi (hrana, higijena + komunalije) jos 1000 evra. Od dve prosecne plate (2x1500) ostace daklem oko 1000 evra.

Kvalitet zivota procenjujes upravo po tome koliko ti ostane kada se zadovolje osnovne potrebe. Naravno stvari nisu tako jednostavne, tu su jos i troskovi zdravstvene zastite, obrazovanja i slicno, ali ovo je priblizno realna slika.

Inace ono 58% za troskove zivota u Srbiji je prilicno nerealno. Odeca i obuca u Srbiji su, osim naravno kineske robe, skuplji nego u zapadnoj evropi. I ne samo odeca i obuca, vec i mnogi prehrambeni artikli, osim osnovnih.

Ono sto je jedino jeftinije su pomenuti osnovni prehrambeni artikli, neki komunalni troskovi (struja pre svega) i troskovi stanarine.

Edited by tomas.hokenberi, 10 January 2010 - 21:28.

[vilhelmina]

Ono gore je bila samo tzv. "potrosacka korpa", a ne ukupni troskovi zivota. Netacno je da je u Srbiji za "mnoge" trosak stanovanja = 0. Trosak je nula samo za one koji zive kod roditelja koji su stanove dobili u doba socijalizma. 80-90% mladjih od 40-45 godina, koji ne zive kod roditelja, nema svoj stan i placa stanarinu reda 150-500 evra mesecno. Npr. uzmi cetvoroclanu porodicu koja ima dve prosecne plate daklem ukupno oko 600-700 evra prihoda mesecno. Na troskove hrane, higijene i komunalija ce otici nekih 400 evra + 200 evra stanarine = 600 evra. Od 700 evra, osim ako izuzetno ne stedi, takvoj porodici ostaje oko 100 evra za sve ostalo.

Sto se tice preostalih 10-20%, vecina njih otplacuje visegodisnje kredite ~250-350 evra mesecno, tako da im se svodi na isto. Naravno, oni koji se usude da uzmu kredit za stan obicno imaju vece prihode od prosecnih.

.......................

Ono sto je jedino jeftinije su pomenuti osnovni prehrambeni artikli, neki komunalni troskovi (struja pre svega) i troskovi stanarine.

Ja sam gore i rekla da sam se samo igrala sa statistickim podacima. Stvarne brojke su mnogo gore. To sto "obara" cene i troskove zivota u Srbiji su samo alkohol, cigarete i kafane. Skoro sve drugo je skuplje od proseka EU, a dosta toga i od Svedske kao jedne od skupljih drzava.

 2_16072009_AP_EN.pdf   120.08KB   22 downloads

Ma ljudi, pa ne pada mi na pamet da poredim zivot ovde i tamo, a poznajem oba. Nebo i zemlja. Cak nije toliko pitanje para koje ti ostanu (verujte da ne ostaje puno, barem u slucaju vecine), koliko opsti standard. Ovde sva deca imaju deciji dodatak, ukljucujuci i kraljevsku porodicu, a i kirija za tro/cetvorosoban stan je do 800 evra (ne bas u centru Stockholma), gde je ukljuceno sve osim struje. Dakle, da vam ne stajem dalje na muku...
Ali ipak se pitam gde stanuje tih 80-90% ljudi do 45 godina koji zive kao podstanari. Pa valjda kod nekih koji imaju vise nekretnina nego sto mogu sami da nasele, a nisu svi mafijasi? To su sve privatni stanovi ne prihod od kojih vlasnici ne placaju porez. Koliko poznajem mentalitet, pre ce se ti krvopije zaliti i kukati kako se nema i sve skupo, nego oni nesretnici kojima letovanja s decom i druge lepe stvari odose na placanje kirije. A opet, te gomile stanova koje su svojevremeno podeljene za kutiju sibica, ce neko kad-tad naslediti. Tako da je malo i pitanje cudne raspodele toga sto se ima.

[tomas.hokenberi]

A opet, te gomile stanova koje su svojevremeno podeljene za kutiju sibica, ce neko kad-tad naslediti. Tako da je malo i pitanje cudne raspodele toga sto se ima.

Hoce nasledice, ali u tom trenutku ce ti koji nasledjuju imati 45-65 godina i svoju decu. Koja opet nece imati uslove za svoje stanove i opet jovo nanovo. Sem toga ni socijalizam nije obezbedio 100% stambenu obezbedjenost (ni 50%). Jak uticaj imaju i migracije pa se desava da npr. u Boru ima praznih stanova koji se mogu kupiti za bagatelu, dok je u Beogradu cena jednog m^2 reda 2000 eur.

Inace vecina investititora u stanogradnju poslednjih godina su ljudi koje mozemo opisati kao "vlasnike kapitala sumnjivog porekla".

[vilhelmina]

Da, u Boru mozes kupiti stan za bagatelu, ali sta ce ti kad ne mozes naci posao. Gde ima posla, skupe kirije - vrzino kolo....