Jump to content


Photo
- - - - -

Naučnik koga ne poštuju


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
77 replies to this topic

#16 Paralela

Paralela
  • Members
  • 1,061 posts

Posted 28 May 2009 - 12:46

Nisam ni mislio na medije, jer ono što sam našao o njemu sam gledao na drugim sajtovima, koji nisu vezani za neku informativnu kuću. Iako ova tema jeste počela od članka iz medija, dobro je konsultovati stručne sajtove, proveriti indeks citiranosti i sačekati da se jave hemičari.

Nisam čak ni govorio o kvantitetu radova, jer sam broj nije od presudnog značaja, u čemu se slažemo. Predlažem da sačekamo da se javi još neko od forumaša ko se bavi hemijom kako bismo mogli da imamo kvalitetniju diskusiju. Teško je doneti valjan sud na osnovu posrednih izvora i sopstvenih znanja ukoliko nismo u toj oblasti.


Pogledaj link sa google scholar-a, pa ćeš videti da se malo toga odnosi na hemiju, uglavnom teorija grafova i nekakva pojednostavljena topologija. Dakle, matematičke discipline, ali na niskom nivou, veruj mi!

http://scholar.googl...G...mp;hl=en=

U naučnim krugovima njega tretiraju kao vrednog dedicu i to je sve. Ako ima neki dobar rad iz hemije svaka mu čast. Ali, kontam da mu u tom slučaju nisu bili nužni oni ostali do 1000? S druge strane, šta ga ja znam, ima raznih vrsta skribomana...

Lično, ja mislim da nije uopšte loše biti "vredan dedica" u nauci. Ne znam samo zašto je bilo kome stalo da to proglašava "naukom svetskog glasa"? Jesu li razlozi patriotski, ili ima nekih drugih? To stvarno ne razumem.

#17 svracak

svracak
  • Banned
  • 290 posts

Posted 28 May 2009 - 13:58

Ivan Gutman Home Page

#18 Paralela

Paralela
  • Members
  • 1,061 posts

Posted 29 May 2009 - 09:10

Ivan Gutman Home Page



A šta ću s tim? Da čitam šta je on sam o sebi okačio na net? :ph34r:

#19 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 30 May 2009 - 14:53

Pogledaj link sa google scholar-a, pa ćeš videti da se malo toga odnosi na hemiju, uglavnom teorija grafova i nekakva pojednostavljena topologija. Dakle, matematičke discipline, ali na niskom nivou, veruj mi!


Nekako mi se čini da nisi pažljivo pogledao link koji si dao. On se bavi primenom teorije grafova i topologije na hemiju, a ne topologijom i teorijom grafova. To bi bilo ekvivalentno tome da svakog fizičara koji koristi simetrije u radu (a to su skoro svi fizičari danas) zoveš matematičarem koji se amaterski bavi teorijom grupa. Generalnije, po tvom kriterijumu, su teoretičari u fizici visokih energija gomila matematičara koji se amaterski bave diferencijalnom geometrijom, algebarskom topologijom, funkcionalnom analizom...

#20 svracak

svracak
  • Banned
  • 290 posts

Posted 09 July 2009 - 23:13

A šta ću s tim? Da čitam šta je on sam o sebi okačio na net? :ph34r:



Sto si onda na internetu uopste? A sta je trebalo da okaci, nesto o svom komsiji?

Edited by svracak, 09 July 2009 - 23:14.


#21 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 13 July 2009 - 02:13

A tek, zamisli koji je bedak ovaj Ajnstajn, trazio posao u Beogradu.
http://www.blic.rs/k...a.php?id=101352
Tesla trazio stipendiju od srpske akademije nauka...

#22 paraglider

paraglider
  • Members
  • 228 posts

Posted 13 July 2009 - 16:34

Nemoj odmah po Akademiji...

Teslu je odbila Matica Srpska, i to dva puta - 1876. i 1878.

#23 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 15 July 2009 - 19:20

Teslu je odbila Matica Srpska, i to dva puta - 1876. i 1878.


Tesla i nije bio neki naročit akademski materijal. Bio je genijalan izumitelj intuitivac i praktičar, ali po pitanju poznavanja i razmevanja nauke je bio dosta slab o čemu svedeči gomila njegov spisa koji su na granici misticizma i ezoterije.

#24 svracak

svracak
  • Banned
  • 290 posts

Posted 23 July 2009 - 22:03

Ipak je najbolje ispalo sto je Tesla otisao u SAD, kako bi u Srbiji u tadasnjim okolnostima mogao da ima sve neophodne uslove? Pa i preko bare je cesto mucio muku sa finansijama. 

Evo i impakt faktora za 2008. godinu. Ubedljivo najbolji MATCH sa PMF-a u Kragujevcu:

MATCH Home Page






Attached Files

  • Attached File  01.JPG   38.91KB   10 downloads

Edited by svracak, 23 July 2009 - 22:06.


#25 svracak

svracak
  • Banned
  • 290 posts

Posted 23 July 2009 - 22:21

Tesla i nije bio neki naročit akademski materijal. Bio je genijalan izumitelj intuitivac i praktičar, ali po pitanju poznavanja i razmevanja nauke je bio dosta slab o čemu svedeči gomila njegov spisa koji su na granici misticizma i ezoterije.




Gde se zagubise ti vajni akademski naucnici, pa jadni Tesla morao da sam izmisli 21. vek? Tesla nije pronalazio neobicne slavine za vodu ili cesljeve za celave, vec epohalne stvari, mnogo svetlosnih godina ispred proseka naucnog rada kakav se danas podrazumeva. Da li je to upakovano u akademsku ambalazu ili ne, nije razlog da se relativizuje. Drugo, dovoljno je da pojedinac da ideju i ukoliko on nema dalju inspiraciju, da ga drugi naucnici vodjeni istom dopune.

#26 tomkeus

tomkeus
  • Members
  • 681 posts

Posted 24 July 2009 - 12:54

Gde se zagubise ti vajni akademski naucnici, pa jadni Tesla morao da sam izmisli 21. vek? Tesla nije pronalazio neobicne slavine za vodu ili cesljeve za celave, vec epohalne stvari, mnogo svetlosnih godina ispred proseka naucnog rada kakav se danas podrazumeva. Da li je to upakovano u akademsku ambalazu ili ne, nije razlog da se relativizuje. Drugo, dovoljno je da pojedinac da ideju i ukoliko on nema dalju inspiraciju, da ga drugi naucnici vodjeni istom dopune.


Mislim da imaš malo problema da razlikuješ inženjerstvo od nauke. Teslin rad nije doprineo nauci već tehnološkom razvoju. Klasična teorija elektromagnetizma je u vreme kada je Tesla počeo da se bavi pronalazaštvom u principu bila napisana knjiga i tu više nije bilo posla za naučnike. Preostalo je samo da se to znanje iskoristi u praktične svrhe.

Inače, Tesla nije najbolje razumeo klasičnu elektrodinamiku. Imao je poprilično jezivu sposobnost da intuitivno shvati kako će se elektromagnetno polje ponašati u situacijma u kojima bi drugi morali da urade dosta komplikovane matematike da bi to isto mogli da vide. Međutim to je bio mač sa dve oštrice, zato što intuicija uvek ima granice, a onda moramo pribeći komplikovanoj matematici što je Tesli bila slaba strana. Zato je npr. Tesli EM zračenje visokih frekvencija bilo nešto potpuno novo i kvalitativno drugačije od npr. radio zračenja što ga je dovelo do prilično čudnih teorijama o nehercijanskim talasima, kosmičkim energijama i sličnim stvarima, koje se ne bi desile da je bio malo bolje upoznat sa naučnim radovima, i eksperimentalnim i teorijskim.

#27 vivaldi

vivaldi
  • Members
  • 225 posts

Posted 25 July 2009 - 11:53

Uopste ne sporim da je prof. Gutman veliki naucnik i cestitam mu na velikom broju objavljenih radova. Medjutim, iz ovog impresivnog kvantiteta proizilazi tempo od 3-4 objavljena rada mesecno [bez godisnjih odmora :ph34r: ] Svako ko se bavi naukom, bilo kojom, zna da je nemoguce da neko sam ili sa nekim prosecnim timom objavljuje ovim tempom. Verovatnije je da je profesorovo ime stavljano na veliki broj radova u kojima on nije aktivno ucestvovao vec je imao npr. savetodavnu ulogu u najsirem smislu reci.

Stoga, umesto "profesor je objavio 1018+ radova" mislim da je ispravnije reci da je "1018+ radova objavljeno sa profesorovim imenom". On licno je objavio daleko manje radova, sto opet ne umanjuje kvalitet njegovog naucnog opusa. Samo treba biti iskren i prema sebi i prema drugima.

Edited by vivaldi, 25 July 2009 - 11:54.


#28 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 08 August 2009 - 00:22

Uopste ne sporim da je prof. Gutman veliki naucnik i cestitam mu na velikom broju objavljenih radova. Medjutim, iz ovog impresivnog kvantiteta proizilazi tempo od 3-4 objavljena rada mesecno [bez godisnjih odmora :ph34r: ] Svako ko se bavi naukom, bilo kojom, zna da je nemoguce da neko sam ili sa nekim prosecnim timom objavljuje ovim tempom. Verovatnije je da je profesorovo ime stavljano na veliki broj radova u kojima on nije aktivno ucestvovao vec je imao npr. savetodavnu ulogu u najsirem smislu reci.

Stoga, umesto "profesor je objavio 1018+ radova" mislim da je ispravnije reci da je "1018+ radova objavljeno sa profesorovim imenom". On licno je objavio daleko manje radova, sto opet ne umanjuje kvalitet njegovog naucnog opusa. Samo treba biti iskren i prema sebi i prema drugima.

U svetu si veliki naucnik ako publikujes u Science i Nature

Evo ti primer:
String theory, quantum phase transitions, and the emergent Fermi liquid.
Cubrović M, Zaanen J, Schalm K.
Science. 2009 Jul 24;325(5939):439-44.

E, vidis ovaj Zaanen J nema 1018+ objavljenih radova ali ima 15 objavljenih radova u Science i Nature. Sta li je tek on u poredjenju sa Gutmanom ?

#29 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 13 August 2009 - 01:56

U svetu si veliki naucnik ako publikujes u Science i Nature

Nije to bas tako jednostavno. I legendarni Jan Henrik Schon je publikovao 27 (!) radova ISKLJUCIVO u Science i Nature, pa se 2001. ispostavilo da su svi (svi, svi, svi) cist falsifikat i prevara. A onda je komisija koja je ispitivala njegov slucaj zakljucila da bi ga LAKSE provalili da NIJE objavljivao u Science i Nature, vec u specijalizovanijim solid-state casopisima, tipa Phys. Rev. B i Journal of Nanoscience... A ima i vrlo dobrih razloga za to koji se odnose na personalni uticaj urednika i "tradiciju" u pojedinim casopisima, ali da ne ulazimo u to ovde.

Evo ti primer:
String theory, quantum phase transitions, and the emergent Fermi liquid.
Cubrović M, Zaanen J, Schalm K.
Science. 2009 Jul 24;325(5939):439-44.

E, vidis ovaj Zaanen J nema 1018+ objavljenih radova ali ima 15 objavljenih radova u Science i Nature. Sta li je tek on u poredjenju sa Gutmanom ?

Hmmm, primer je odlican, ali ne za to sto se htelo reci. Konrad Schalm, trecepotpisani doticnog rada, koga slucajno licno poznajem sa studija (a znam i Mihajla, predavao mu :ph34r: ) je jako mlad covek, a objavio je preko 30 radova sve u odlicnim casopisima koji nisu Science i Nature, pre ovog. Kad se dodaju radovi na konferencijama, mozda ih ima i 50-60. Ne sumnjam da ce u Gutmanovom dobu imati ako ne hiljadu, ono bar dobrih 300-400 radova.

Uopste, produktivnost je jedno od merila, daleko od toga da bude jedino, ali ni idolatrija pojedinih casopisa to nije. Alfred Valas je napisao skoro stotinu knjiga, pa je manje poznat od Darvina koji je napisao 5-6, mada su istovremeno postavili teoriju evolucije. Ali, i tu sad dolazi catch, savremeni istoricari nauke smatraju Valasa nista manje znacajnim, a svakako zanimljivijim, naucnikom od Darvina.

#30 revolucionar

revolucionar
  • Banned
  • 2,408 posts

Posted 31 August 2009 - 01:32

Nije to bas tako jednostavno. I legendarni Jan Henrik Schon je publikovao 27 (!) radova ISKLJUCIVO u Science i Nature, pa se 2001. ispostavilo da su svi (svi, svi, svi) cist falsifikat i prevara. A onda je komisija koja je ispitivala njegov slucaj zakljucila da bi ga LAKSE provalili da NIJE objavljivao u Science i Nature, vec u specijalizovanijim solid-state casopisima, tipa Phys. Rev. B i Journal of Nanoscience... A ima i vrlo dobrih razloga za to koji se odnose na personalni uticaj urednika i "tradiciju" u pojedinim casopisima, ali da ne ulazimo u to ovde.


Hmmm, primer je odlican, ali ne za to sto se htelo reci. Konrad Schalm, trecepotpisani doticnog rada, koga slucajno licno poznajem sa studija (a znam i Mihajla, predavao mu :ph34r: ) je jako mlad covek, a objavio je preko 30 radova sve u odlicnim casopisima koji nisu Science i Nature, pre ovog. Kad se dodaju radovi na konferencijama, mozda ih ima i 50-60. Ne sumnjam da ce u Gutmanovom dobu imati ako ne hiljadu, ono bar dobrih 300-400 radova.

Uopste, produktivnost je jedno od merila, daleko od toga da bude jedino, ali ni idolatrija pojedinih casopisa to nije. Alfred Valas je napisao skoro stotinu knjiga, pa je manje poznat od Darvina koji je napisao 5-6, mada su istovremeno postavili teoriju evolucije. Ali, i tu sad dolazi catch, savremeni istoricari nauke smatraju Valasa nista manje znacajnim, a svakako zanimljivijim, naucnikom od Darvina.

Verovatno postoje naucne discipline gde je moguca velika produktivnost. Za neke naucne discipline, to je prakticno nemoguce. Rad iz biohemije, molekularne biologije i celularne biologije mozda moze da se realizuje za sest meseci. Rad iz genetike ili fiziologije mozda za godinu dana. Pod uslovom ako se radi proteomics ili transcriptomics ili metabolomics minimum je sigurno dve godine. Medjutim za rad iz "Sistem Biology" to je vise od tri godine (uz to minimum pet istrazivaca u timu). Verovatnoca da ljudi citiraju rad iz “Sistem Biology’ je sigurno mnogo veca nego za neki rad iz genetike ili molekularne biologije. Drugo, da bi radio takvu nauku potrebno je da imas opremu. Na primer, proteomis mozes poceti sa (0.5 miliona $), transcriptomics (0.5 miliona $), metabolomics (2 miliona %)... Da bi zapoceo program iz “Sistem Biology’ trebalo bi da vec imas opremu od 10 miliona $. Naravno, na zapadu novac nije problem i najteze je naci kompetentne ljude...
E sad, kako ces ti mene ubediti da se neko bavi ozbiljnom naukom (i pored toga sto je dosta produktivan) ako u realizaciji radova koristi samo racunar i mozda ne pravi neke nove i interesantne Softwares...