235 replies to this topic

[Uma]

Nikad u životu nisam čuo da neko koristi izraz Špankinja za ženu iz Španije.

Zvuči mi kao srpski novogovor, kao da je nekom bilo jako stalo da razgraniči Španjolac-Španjolka s jedne i Španac-"Špankinja" sa druge strane

Mislim stvarno, Špankinja... zašto ne Španica? Španijanka? Španka? Španđanka?

Ni ja nisam čula do nedavno kada se igrao meč Fed kupa izmešu Srpkinja i Špa...
Raspravljali smo o tome, pa je neko pomenuo i "Špankinje"
Ukucaj "Špankinja" u pretraživač, pa ćeš videti da na više foruma postoji rasprava " Španjolka ili Špankinja", takođe je primetno da sportski novinari koriste oblik Špankinja.
Edit :

Edited by Uma, 18 August 2009 - 14:49.

[tomas.hokenberi]

Ni ja nisam čula do nedavno kada se igrao meč Fed kupa izmešu Srpkinja i Špa...
Raspravljali smo o tome, pa je neko pomenuo i "Špankinje"
Ukucaj "Špankinja" u pretraživač, pa ćeš videti da na više foruma postoji rasprava " Španjolka ili Špankinja", takođe je primetno da sportski novinari koriste oblik Špankinja.
Edit :

To Spankinja je nesto sto su poceli masovnije da koriste poslednjih godina (verovatno istovremeno sa pogresnom akcentuacijom) - ne secam se da sam ikada cuo ili procitao "spankinja" pre npr. 15-20 godina.

[T. U. Weenie]

Sportski novinari su mahom blago do umereno retardirani, tako da, ja ih ne bih uzimao kao pozitivan primer za bilo šta. Verujem da su pioniri u tom amaterskom razgraničavanju čistog od nečistog maternjeg nam jezika...

Najblatantniji primer je Aleksandar Stojanović (RTS, ex-B92) sa svojim lingvističkim akrobacijama koje mu pomažu da izbegne korišćenje mrskih stranih reči. Kod njega nikad nije "korner", uvek je "udarac iz ćoška" (ne ugla, nego ćoška), nije ofsajd nego "nedozvoljena pozicija", i sl. Još mu se omakne "golman" ponekad, mada i to se trudi da prevede u "čuvar mreže" kad god stigne.

[Uma]

Imala sam nesreću da mi u ruke dopadne knjiga Suzan Tamaro "Idi kuda te srce vodi", u izadanju Narodne knjige

Glavni i odgovorni urednik
Miličko Mijović
Urednik
Vasa Pavković
Tehnički urednik
Jasmina Zdravković
Prevela s italijanskog
Mirjana Đukić-Vlahović
Narodna knjiga, 2005.

Roman od oko 150 str. vrvi od grešaka, što prevodilačkih, što slovnih, nemoguće je razlučiti i razvrstati ih. Mislim da je Mirjana Đukić-Vlahović ofrlje prevela roman, da rukopis posle niko nije čitao i da je direktno otišao u štampu, inače bi bar slovne greške bile ispravljane. Da bude još gore, ovo je drugo izdanje, ustvari samo preštampano prvo, bez ikakvih intervencija. Skoro na svakoj stranici nalazi se greška, ako je na nekoj i nema, na sledećoj se nalaze 2 ili čak 3. Šteta, zanimljiv romančić prožet lepim mislima, a gotovo ga je nemoguće čitati u ovom prevodu, jer je toliko grešaka da gubite koncentraciju. A i ono što je prevedeno, prevedeno je suptilnošću drvoseče. Ima rečenica u kojima nedostaju reči, a i nelogičnosti, koje bih pripisala pre prevodiocu nego piscu.
Ovaj roman, u izdanju, "Narodne knjige" nikome NE preporučujem ili čitajte original, ako znate italijanski ili prevod na nekom drugom jeziku.
Reći ću samo jedno : sramota, za sve ove ljude čija imena stoje na prvoj stranici knjige, zato sam sve i prepisala
karajnju > krajnju
moželi > može li
ušla unutra
ne retko > neretko
fijoke > fioke
bi > bih ( ponavlja se više puta )
Čudno, ali te upravo odaljavanje ___ stvari vodi ka cilju...
promanu > promenu
niočemu > ni o čemu ( više puta)
apriori > a priori
vkuda > kuda
razočarenje > razočaranje
kazalo > kazala
predamnom > preda mnom
Ne bi bilo nikakve koristi i da sam insistirala i saznala o čemu se; ____ ona je svoj potpis već bila stavila, ne pitajući me ništa ( Da li je "bila" suvišno ?)
proceneiti > proceniti
vratim nazad
ova emotivna nestalnost uzdrmala je Ilariju > ova emocionalna nestalnost uzdrmala je Ilariju
Nisam bila toliko pogođena promiskuitetom, koliko velikim emotovnim osiromašenjem...
emotovnim > emocionalnom
tvrdokrilaca > tvrokrilaca
protivurečna > protivrečna (više puta)
nadamnom > nada mnom
napostojaniju > najpostojaniju
onolko > onoliko
Ako je u njemu i bilo mistizma, bio je to vrlo konkretan misticizam
mistizam > misticizam
dobro namerna > dobronamerna
"U svom životu izrekla sam samo jednu laž i njome uništila tri života."
U knjizi se pojavljuju tri lika, baka, majka i ćerka, u trenutku kad baka odn. u ovom slučaju majka svojoj ćerki kaže istinu, ova seda u kola i gine, pa posledično uništava živote i preostale 2 junakinje.
Majka saopštava ćerki da osoba za koju smatra da joj je otac, ustvari nije njen otac. Ona joj saopštava istinu, a ne laž, do tog trnutka držala je ćerku u laži.
"Ti nju ne pamtiš, bila si mala kad je umrla. Ja u svom sećanju čuvam trideset tri godine, trideset tri, plus devet meseci dok je bila u meni."
"U razmaku od dvadeset godina nestali su otac i kćer na isti način, udarivši kolima u drvo."
Iz ovoga izlazi da je jedna osoba umrla 2 puta, prvi put u dvadesetoj godini, a zatim u trideset i trećoj.
Edit :
Deo članka "Много превода, мало правих дела", za Politiku govori Dr Zoran Paunović, koga zanima više :
http://www.politika....ih-dela.sr.html
– Окренути углавном „лакшој” литератури, издавачи су склони уверењу да такве текстове може да преводи било ко,а од таквог става брзо се стиже до закључка да било ко може да преведе било коју књигу. Немали број издавача посматра превођење тек као један у низу занатских, рутинских корака у производњи књиге, те им је отуда важније да ангажују оне преводиоце који раде брзо и за минимални хонорар, него оне код којих је у првом плану квалитет превода. Поједини издавачи,чак с поносом,истичу да за њих с успехом преводе припадници различитих професија, међу којима се тек покаткад нађу и дипломирани филолози. Проблематичан учинак таквих преводилаца често се поправља пресавесним лекторским радом из којег проистичу гомиле књига исписаних истим стерилним језиком, потпуно лишеним било каквих стилских обележја – додаје наш саговорник.

Edited by Uma, 19 August 2009 - 23:28.

[Uma]

Stalno ističemo loše primere, možda nam nova tema ne treba nego se i ovde može pohvaliti dobar prevod.
Kad vidite ime Arijane Božović na koricama, uzimajte i čitajte . Prevodi sa engleskog.
"Paideia", Beograd
prevela Arijana Božović

[M. Fury]

Imala sam nesreću da mi u ruke dopadne knjiga Suzan Tamaro "Idi kuda te srce vodi", u izadanju Narodne knjige


tvrdokrilaca > tvrokrilaca

Tvrokrilci ne postoje.

[Uma]

Tvrokrilci ne postoje.

U pravu si, ja sam se zeznula pri kucanju, sad vise ne znam u cemu je bio problem ( a u knjigu ne gledala ).
Hvala na ispravci .

[Uma]

prevod sa engleskog : Slavica Stojanović
IP "Svetovi", Novi Sad
"Kad ga je principal o tome izvestio znala je da je ovo upozorenje."
Dolazimo da toga da se čitave reči ne prevode , radi se o direktoru škole, a ista reč se na istoj stranici ponavlja još 2 puta, tako da mogućnost greške ne dolazi u obzir.
Tek sam na 50.-oj stranici, nadam se da više neću doživljavati ovakva iznenađenja .
Ima grešaka npr.
primedbi >primedaba
i sl.,
ali to nisam beležila, ta greška je toliko česta, skoro u svakoj knjizi je nađem, ali pricipal .

[prevodilica]

Super ti je tema! Iz iskustva znam da su prevodioci u stanju svasta da napisu. Zbog toga postoje lektori koji bi to trebalo da 'ciste' za njima. Zato mozda ne bi bilo lose da napises i ko je lektorisao knjigu. Macura je stari i (nekad bio) dobar prevodilac. Na zalost, malo je usao u godine i sada mu kvalitet prevoda strahovito varira: odlican je ujutru, do uvece... tjah.

Jedan od svezijih primera sta su sve prevodioci u stanju da napisu:
Knjiga "Kradljivac munje", Rik Riordan, Stilos 2008
U originalu: '... lava-lamp by the bed...'
Prevodilac preveo kao: "lampa u obliku lava na krevetu".
Na srecu, lektor reagovao na vreme.

Na žalost, moram i ja reagovati na vreme. Preneražena ovim što sam pročitala, smesta sam proverila svoj prevod - jer se lapsusi, pa i oni najgluplji, dešavaju i najboljima od nas. "Lampu u obliku lava na krevetu" zaista nigde nisam našla. Ne znam odakle ona autoru ovog posta. Da se i nalazila negde u tekstu, mogao je da je "pročita" samo u originalnoj verziji prevoda - u kojoj nikako nije mogao da je nađe, iz prostog razloga što se tamo nije nikad ni nalazila. Ne znam ni kako bi uopšte mogao bilo ko osim mene, urednika, lektora i korektora (nisu imenovani, ali su uredno odradili svoj posao, verujte) doći u posed sirove verzije teksta?! Oprostite, s dužnim poštovanjem moram reći da je ovde neko bio vrlo, vrlo zlonameran. 


Sve najbolje

[Kinik]

...

... Ne znam ni kako bi uopšte mogao bilo ko osim mene, urednika, lektora i korektora (nisu imenovani, ali su uredno odradili svoj posao, verujte) doći u posed sirove verzije teksta?! Oprostite, s dužnim poštovanjem moram reći da je ovde neko bio vrlo, vrlo zlonameran. 
Sve najbolje

Neverujem.

...

[prevodilica]

Nije ni čudo da ne verujete kad neverujete... Kad biste se bavili mojim poslom (a iskreno se nadam da se ne bavite), znali biste da većina velikih kuća drži do toga i da čak ima vrlo stroga pravila i više nivoa lekture. Nažalost, izdavaštvom se ne bave samo oni koji zaista vole knjigu, nego i mnogi koji su prosto digli nogu kad su videli da se konj potkiva. Nepismeni kakvi jesu, misle da su i čitaoci takvi. Verovali vi ili neverovali, ja sam u svom odgovoru napisala istinu. Čak i da sam lupila takvu glupost (a nisam - kad već moram da kažem, imala sam lava-lampu u sobi još kao klinka), u samoj knjizi lepo piše "lava-lampa", tako da čitalačka publika ne bi znala za nju. Dakle, post jeste delo nekog zlonamernog. Ne znam ko je i mislim da i ne želim da znam. 

Što se tiče komentara raznih stručnjaka o tome kako se prevodi brzo, prokomentarisaću ih sad i više se, zaista, neću uključivati u takve diskusije. Stoji da se objavljuje mnogo loše prevedenih knjiga. Istina je da svako ko je proveo više od mesec dana u inostranstvu veruje da je savladao engleski, francuski, švedski ili ne znam koji drugi jezik. Prvo, nije. Drugo, sve da i jeste, to ne znači da srpskim vlada dovoljno dobro. Međutim, ideja da je dobar prevod samo onaj koji se prežvakava godinama (stariji će se setiti "Našeg malog mista" i sad već poslovičnog Servantesa...) zaista je van svake pameti. Možda to sebi može priuštiti neko ko se prevođenjem bavi iz hobija, pod uslovom da nađe nekog voljnog da čeka pet godina da dobije gotov prevod i da za to još i plati. Ja se bavim isključivo prevođenjem. Radim za naše najveće izdavačke kuće, koje me dobro plaćaju. OK, uvek može bolje, ali pošto zasad nismo u prilici da se poredimo s kolegama iz inostranstva, ja sam zadovoljna. Ne radim za one koji angažuju gimnazijalce i studente, kao ni za one koji mi ponude posao i napomenu da "pregledam sama, jer lektor neće čitati". Ne znam za druge, ali ja - priznajem, grešna - nisam dovoljno objektivna da sama lektorišem svoje prevode. Zaboga, u normalnom svetu i rukopisi najprodavanijih pisaca prolaze kroz nekoliko nivoa lekture; kako da onda to ne važi za prevode?!

Prema tome, budite ljubazni pa ne pričajte o onome što ne znate (ili neznate, ako ćete me tako lakše razumeti). Prevođenje je divan ali težak posao, koji se stalno uči. Uz to je i timski posao, i tek saradnja dobro odabranog tima može da dovede do krajnjeg rezultata koji će imati minimalan broj grešaka - prevodilačkih, lektorskih i ostalih.

Jednom mi lektorka poslala komentar kako se u mojoj rečenici nigde ne pominje pasulj, a u originalu lepo piše "full of beans". Prevodiocima i onima koji znaju engleski dovoljno dobro, biće jasno o čemu govorim. Sva sreća da je barem ta mlada žena dovoljno profesionalna da pita ono što joj nije jasno. Neki stariji lektori će samo uneti "ispravku", lupiti neviđenu glupost i ostati živi...

[cyberwor/L/d]

Prema tome, budite ljubazni pa ne pričajte o onome što ne znate (ili neznate, ako ćete me tako lakše razumeti).

Revnosni citaoci znaju veoma dobro jednu stvar i o tome imaju puno pravo da govore- srpski prevodi su spali na niske grane. Stati u odbranu prevodilacke profesije pod takvim okolnostima je nezahvalan posao. To sto je profesija postala degradirana nije zasluga citalaca.

[prevodilica]

Revnosni citaoci znaju veoma dobro jednu stvar i o tome imaju puno pravo da govore- srpski prevodi su spali na niske grane. Stati u odbranu prevodilacke profesije pod takvim okolnostima je nezahvalan posao. To sto je profesija postala degradirana nije zasluga citalaca.

Potpuno se slažem s vama. Međutim, trpanje svih pripadnika profesije u isti koš zaista ne stoji. To što je profesija postala degradirana nije zasluga čitalaca - naravno - ali ni samih prevodilaca (onih kvalitetnih, koji dobro i profesionalno obavljaju svoj posao). To je zasluga raznoraznih opskurnih izdavača. Ako proučite impresume u knjigama koje objavljuju, shvatićete da su tamo potpisani bračni drugovi, roditelji, sestre, braća, kumovi... sve, samo da pare ostanu u porodici. U tome je problem. Nije nevolja kad posao obavljaju ljudi koji znaju da ga rade, nego kad ga obavljaju oni koji to ne znaju.

[M. Fury]

Radim za naše najveće izdavačke kuće, koje me dobro plaćaju. OK, uvek može bolje, ali pošto zasad nismo u prilici da se poredimo s kolegama iz inostranstva, ja sam zadovoljna.

Koliko je to "dobro"? Nije mi namera da budem indiskretan, već sam do sada skoro uvek slušao kako su književni prevodi jako slabo plaćeni, tako da je ovo prvi put čini mi se da neko kaže da je zadovoljan. Može i na PP ako nije za javni deo foruma.

[prevodilica]

Zavisi. Nisam stručnjak za tehnike proizvodnje džempera, ali kladio bih se da u originalu stoji "a pleated sweater". To se uglavnom prevede kao pleteni džemper, jer glagol pleat formom podseća na "pletenje" ako ne i značenjem. Da li postoji razlika između pletenja i štrikanja?

Dobro je samo dok se ne pojave reči sweater i jumper u istoj rečenici, onda nastaje pakao.

Ne znam ko to najčešće prevodi "pleat" sa "pleteno", samo zato što te dve reči imaju nekoliko sličnih slova? "Pleat" je nabor ili falta, "pleated" je nabrano ili plisirano. Nije pleteno i ne može biti, pa ni za one koji "najčešće" prevode tako (Ne daj bože da prevode neko tehničko uputstvo...). Pletenje i štrikanje je jedno isto, s tim što je potonji izraz čist germanizam.


Pakao ne nastaje ukoliko engleski govorite dovoljno dobro Jumper je isto što i sweater u britanskoj varijanti engleskog jezika; u američkoj, jumper je haljina bez rukava i okovratnika koja se nosi preko bluze, ali i mornarička jakna ili sako, kao i kratka civilna jakna ili mantil koji se nose preko ostale odeće.