25 replies to this topic

[Amelija]

Primećujem u poslednje vreme čudnu pojavu da se na porodičnim proslavama, odlascima u restoran sa klincima, itd, deci sprema posebna hrana koja je uglavnom nešto tipa špageti i tako neke glupave stvarčice.

Pa ne znam jel to neka nova moda ili šta, da li se i u Srbiji sad tako radi?

A objašnjenja koja sam čula je "da eto sva deca vole špagete pa zato".
A ja se čudim, a zašto dete ne bi moglo da voli isto ono što i ostali jedu? Povrh svega, u pitanju je mnogo bolja, lepša i kvalitetnija hrana.

I sad ajd, neki klinci verovatno ponešto i ne vole, ali zar ne bi upravo trebali da polako nauče da jedu <manje-više> sve?

[honey]

A objašnjenja koja sam čula je "da eto sva deca vole špagete pa zato".
A ja se čudim, a zašto dete ne bi moglo da voli isto ono što i ostali jedu? Povrh svega, u pitanju je mnogo bolja, lepša i kvalitetnija hrana.

I sad ajd, neki klinci verovatno ponešto i ne vole, ali zar ne bi upravo trebali da polako nauče da jedu <manje-više> sve?

Jeste, trebalo bi da vole raznovrsnu hranu, da polako nauce da jedu sto i ostali, ali...to ti je proces na duge staze koji kod neke dece moze i godinama da potraje i prevazilazi daleko mogucnosti, a i zelje za bavljenjem istim jedne recimo domacice na slavskoj ili rodjendanskoj veceri gde je glavni cilj sto se dece tice: nahraniti ih posto poto, makar cime. Za zadovoljenje te potrebe ulecu osim spageta, pica, smoki, cips i svasta jos, mahom junk food, jer je to safe bet, nema deteta koje to nece.


Mozes ti da naspremas tonu hrane, sve jedno lepse i kvalitetnije od drugog, ako imas bar petoro dece okolo, mozes da budes sigurna da bar jedno od njih nece nista od toga ni da lizne, cak ni tortu. I sta onda da se radi, skuvaju se spagete ili naruci piza i problem za taj dan resen. Za ostalo neka se brinu roditelji.

Amelija, mislim da bi bilo dobro da ako hoces da se prica o deci i hrani, malo prosiris uvodni post. Ima mnogo dece koja su kako se nekad govorilo "zlojesna" i tesko im je ugoditi u pogledu hrane , pa je mislim bolje da se govori o tom problemu i kako ga prevazici na dnevnoj bazi., nego da se ogranicimo na tu i tamo neki odlazak na slavu i restoran.

[Amelija]

Ma naravno da sam temu zamislila kao uopšteno, nego inspiracija mi je došla zbog pomenutih događaja po restoranima.


Tako da samo napred sa pisanjem

Edited by Amelija, 18 December 2008 - 17:36.

[Blue Lady]

Ja sam smatram da je hrana navika. Lepa i ponekad opasna navika. Moj prijatelj recimo ne jede paradajz, (sto je meni neshvatljivo, al ajde ) a kao razlog navodi to da ga ni njegova mama ne jede i da ga nikad nije mogla jesti. Inace govorim o coveku koji nikad nije ni probao pomenuto voce /povrce. Pitanje: Kako znas da nesto ne volis, ako nisi ni probao? Znam da mirisi igraju veliku ulogu u izboru hrane, ali paradajz i nema bas neki konkretan miris.
Kazu da je bitno sta jedes u trudnoci, jer se tako i stvara ukus kod deteta. Ja sam recimo povracala celu svoju trudnocu i nazalost jela jako malo stvari. Znaci voce nimalo, samo meso, supu, jaja. Sad zamislite kako bi po tome moje dete trebalo da se hrani
Od starta decu treba navikavati sve da jedu. Jos kao bebe, spremate im sve, i budete uporni u tome. Isto tako kazu da se na neku hranu deca navikavaju tek posle 10-og puta probanja iste. Naravno, da kao i mi, nesto vole vise a nesto manje, ali sam u tome jako striktna. Moje dete bi jelo virsle svaki dan, sto ne znaci da mu se ta zelja i ispunjava. I nisam od onih koji stalno nutkaju. Ako nece da jede, taj obrok se preskace, pa jede kad je gladan.

Edited by Blue Lady, 19 December 2008 - 09:36.

[XXL]

Primećujem u poslednje vreme čudnu pojavu da se na porodičnim proslavama, odlascima u restoran sa klincima, itd, deci sprema posebna hrana koja je uglavnom nešto tipa špageti i tako neke glupave stvarčice.

Ali ako djeca ipak ne zele da jedu sve ono zdravo sto im mi preporucujemo kako ih stimulisati? Volim i da spagete pojede nego da asketski gladuje. Vecina djece voli kecap sto u kombinaciji sa spagetima i nisu bas glupe stvarcice.

[cyberwor/L/d]

Vecina djece voli kecap sto u kombinaciji sa spagetima i nisu bas glupe stvarcice.

Nutricionisticki gledano to ovako izgleda: od toga dete dobija gomilu energije a hranljiva vrednost nista. Naduvaju se kao baloni a unutra prazno. Na duge staze je itekako glupavo.

[down with the sickness]

Generalno ne razumem shta je tako loshe u tim shpagetima. Dodaju se mesne kuglice, brdashce parmezana i zadovoljene su obe potrebe, tu je i energija i proteini. Bilo bi lepo da deca hoce i neku salatu uz to, ali uglavnom nece. Sa dobrim sokom sve je pokriveno.

U chemu je razlika izmedju spageta i dati detetu da pojede pola kile leba? Ili se opet vracamo na famoznu sarmu? Kao to je zdravije ili shta? Sva deca vole kechap, ali ne bash uz shpagete, ipak treba pravi sos.

Deca obozavaju KD, djubre od makarona sa sirom, koje koshta nekih 70 centi. To je glavna hrana onih shto vole da kupe malo skuplju kucu nego shto mogu da priushte, mogu se videtri po prodavnicama kako vuku pakovanja, po jedno 100 komada i udaraju po tome ceo mesec i oni i deca. Naravno ja im to ne kupujem vec im sam napravim, skuvam elbow makarone, umesham sa mlekom, brashnom i maslacem ili pavlakom i narendam jedno pola kile chedar sira, zapechem malo u rerni, pocepaju se nachisto.

[cyberwor/L/d]

Generalno ne razumem shta je tako loshe u tim shpagetima. Dodaju se mesne kuglice, brdashce parmezana i zadovoljene su obe potrebe, tu je i energija i proteini. Bilo bi lepo da deca hoce i neku salatu uz to, ali uglavnom nece. Sa dobrim sokom sve je pokriveno.

U chemu je razlika izmedju spageta i dati detetu da pojede pola kile leba? Ili se opet vracamo na famoznu sarmu? Kao to je zdravije ili shta? Sva deca vole kechap, ali ne bash uz shpagete, ipak treba pravi sos.

Deca obozavaju KD, djubre od makarona sa sirom, koje koshta nekih 70 centi. To je glavna hrana onih shto vole da kupe malo skuplju kucu nego shto mogu da priushte, mogu se videtri po prodavnicama kako vuku pakovanja, po jedno 100 komada i udaraju po tome ceo mesec i oni i deca. Naravno ja im to ne kupujem vec im sam napravim, skuvam elbow makarone, umesham sa mlekom, brashnom i maslacem ili pavlakom i narendam jedno pola kile chedar sira, zapechem malo u rerni, pocepaju se nachisto.

Ovde bre deca crkavaju za samo spagete sa kecapom. Majke mi! Ajde ponekad. Ali ne valja da duge staze previse toga. A ni one Mac Donalds hrane.

[down with the sickness]

Ovde bre deca crkavaju za samo spagete sa kecapom.

E pa to je druga stvar, skrob + shecer, nije bash dobra kombinacija. Nikad nisam chuo za to, neka moda, shta li je?

[cyberwor/L/d]

E pa to je druga stvar, skrob + shecer, nije bash dobra kombinacija. Nikad nisam chuo za to, neka moda, shta li je?

Nemam pojma. Uopste ne mogu da provalim. Sreca te u skoli jedu dobar rucak. Tu je obavezno da nutricionisti sastave meni.

[incognito]

Ne vole sva deca kechap - ja nisam kad sam bio mali (ni majonez, a senf nisam mogao da smislim). Ne volim kechap ni danas previse - vise volim da sam ukuvam sos od paradajza s bosiljkom, korijanderom i kimom. Narocito ne kechap koji se pod tim imenom prodaje u Srbiji a ciji je recept: u 5l vode u kojoj ste oprali noge dodati cetvrt do pola cherry paradajza i krckati na tihoj vatri uz dodatke crvene boje i gustina dok se ne zgusne dovoljno da pri blagom duvanju u sherpu ne mozete jasno videti dno. Ako pravite ljutu varijantu istog, dodajte na vrh noza crvljive slatke aleve paprike i zalepite title 'ljuti' na finalnom pakovanju.

Edited by incognito, 26 December 2008 - 12:00.

[Dunadan]

Ja sam smatram da je hrana navika. Lepa i ponekad opasna navika. Moj prijatelj recimo ne jede paradajz, (sto je meni neshvatljivo, al ajde ) a kao razlog navodi to da ga ni njegova mama ne jede i da ga nikad nije mogla jesti. Inace govorim o coveku koji nikad nije ni probao pomenuto voce /povrce. Pitanje: Kako znas da nesto ne volis, ako nisi ni probao? Znam da mirisi igraju veliku ulogu u izboru hrane, ali paradajz i nema bas neki konkretan miris.

imam drugara koji ne podnosi plod paradajza, kaze da mu smrdi, dok voli sve preradjevine paradajza, sok, kechap itd. weird.
to volim-ne volim se vremenom menja, ne znam zashto, tim pre shto nam hemijska chula ostaju manje-vishe neoshtecena pa ne mozesh reci da je neshto prestalo da ti smrdi.

Kazu da je bitno sta jedes u trudnoci, jer se tako i stvara ukus kod deteta. Ja sam recimo povracala celu svoju trudnocu i nazalost jela jako malo stvari. Znaci voce nimalo, samo meso, supu, jaja. Sad zamislite kako bi po tome moje dete trebalo da se hrani

uh, al si se ti namuchila. jesi imala posle josh dece?
nisam chula da se ukus stvara kod deteta na konto mamine ishrane. jedino shto bih eventualno povezala sa tim je cravings koje imaju trudnice, pa tako je moja keva tamanila suve shljive dok je bila sa sestrom koja ih danas obozava, a sa mnom tulumbe te ne prodje dan kad na iste ne pomislim (mada, ko josh ne voli tulumbe).

Nutricionisticki gledano to ovako izgleda: od toga dete dobija gomilu energije a hranljiva vrednost nista. Naduvaju se kao baloni a unutra prazno. Na duge staze je itekako glupavo.

zavisi o kom kechapu prichash. onaj domaci je mama svih mama. ne znam za ovde, nisam primetila da iko jede shpagete sa kechapom. javlja mi se da je ukus oduran.

Edited by Dunadan, 26 December 2008 - 15:04.

[cyberwor/L/d]

zavisi o kom kechapu prichash. onaj domaci je mama svih mama. ne znam za ovde, nisam primetila da iko jede shpagete sa kechapom. javlja mi se da je ukus oduran.

Ovde gde zivim jos nikada nisam videla da neko pravi ketchap. Kupuju se uglavnom gotove ili polugotove stvari. Nacin zivota. Kupuju se Heinz varijante pa jos i u porodicnim pakovanjima. Gledam sitnu decu naokolo. Klopaju spagete i ketchap.

[Amelija]

Jasno je meni da se generalno klinci mnogo više lože na čipsiće, grickalice, slatkiše i slične zajebancije te da ih je lakše time nahraniti nego nečim drugim.

Ali, zar nije bolje da se možda i ne najedu uvek i u svakoj prilici ali da dugoročno naviknu sve da jedu?

[Indy]

Kecap na spagetima je kulinarski kriminal. Mislim da se u Italiji za to robija 10 godina.