Jump to content


Photo
- - - - -

Bugarska nova nuklearna elektrana


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
33 replies to this topic

#16 rory

rory
  • Members
  • 2,989 posts

Posted 27 December 2008 - 14:07

Ok pogresno sam se izrazio u pitanju je truli limeni hangar sa iskoriscenim gorivom i ostalim otpadom, gledao sam svojevremeno prilog, trazi po googlu ako te zanima.

#17 PointTaken

PointTaken
  • Banned
  • 317 posts

Posted 27 December 2008 - 16:40

Ok pogresno sam se izrazio u pitanju je truli limeni hangar sa iskoriscenim gorivom i ostalim otpadom, gledao sam svojevremeno prilog, trazi po googlu ako te zanima.

iskorisceno gorivo NIKADA nije bilo ni u kakvom hangaru.
pa ni u trulom limenom.
pozdrav.

#18 fender_bender

fender_bender
  • Banned
  • 2,192 posts

Posted 27 December 2008 - 17:20

iskorisceno gorivo NIKADA nije bilo ni u kakvom hangaru.
pa ni u trulom limenom.
pozdrav.


Pa dabome da nije. Kada je bilo uskladisteno - napolju. U buradima koja su curela. I bazenima u koje su upadali zivi ljudi.

#19 PointTaken

PointTaken
  • Banned
  • 317 posts

Posted 27 December 2008 - 17:26

Pa dabome da nije. Kada je bilo uskladisteno - napolju. U buradima koja su curela. I bazenima u koje su upadali zivi ljudi.

molim te da se uzdrzis od iznosenja neistinitih informacija.
isluzeno gorivo NIKADA nije bilo uskladisteno napolju.
takodje pojam "curenja" ne razumes i pogresno koristis.

#20 fender_bender

fender_bender
  • Banned
  • 2,192 posts

Posted 27 December 2008 - 17:30

molim te da se uzdrzis od iznosenja neistinitih informacija.
isluzeno gorivo NIKADA nije bilo uskladisteno napolju.
takodje pojam "curenja" ne razumes i pogresno koristis.


Ovako: ili jeste curenje ili nije curenje.


Ili jeste pre pocetka angazovanja EU i Beca da se stanje sredi ili posle?

I - sta je sa jadnikom koji je upao u onaj bazen?

Naravno, ako odgovor ugrozava tvoju ili bilo ciju profesionalnu etiku ili lojalnost - nije obavezan.

Ali da sa nuklearnim otpadom u ovoj zemlji ne valja - ne valja. Da se stanje nesto popravilo - verovatno jeste.

A gorivo jeste bilo uskladisteno napolju. Doduse, moj podatak je od pre desetak i vise godina. Za posle ne znam. Mada sumnjam da su ga uneli u kancelarije. Da im svetli.

#21 PointTaken

PointTaken
  • Banned
  • 317 posts

Posted 27 December 2008 - 18:08

A gorivo jeste bilo uskladisteno napolju. Doduse, moj podatak je od pre desetak i vise godina.

poslednji put: isluzeno gorivo NIKADA nije bilo napolju niti u "metalnoj baraci".
a to sto si sebi dao za pravo da me ispitujes o stvarima koje pomenula nisam zahteva kompas.
u razgovoru i inace.

#22 fender_bender

fender_bender
  • Banned
  • 2,192 posts

Posted 27 December 2008 - 18:15

poslednji put: isluzeno gorivo NIKADA nije bilo napolju niti u "metalnoj baraci".
a to sto si sebi dao za pravo da me ispitujes o stvarima koje pomenula nisam zahteva kompas.
u razgovoru i inace.


U pravu si: ovo je topik o bugarskoj NE. I njenom mogucem uticaju na nas. U slucaju, ne daj boze, neke havarije, a i inace. O ruskim reaktorima, i razlozima zasto je Evropa pristala da taj posao ustupi Rusima. Itd...

#23 PointTaken

PointTaken
  • Banned
  • 317 posts

Posted 27 December 2008 - 18:18

U pravu si: ovo je topik o bugarskoj NE. I njenom mogucem uticaju na nas. U slucaju, ne daj boze, neke havarije, a i inace. O ruskim reaktorima, i razlozima zasto je Evropa pristala da taj posao ustupi Rusima. Itd...

hvala.

#24 rory

rory
  • Members
  • 2,989 posts

Posted 27 December 2008 - 19:10

Nije baraka nego hangar, nije iskorisceno gorivo nego radioaktivni otpad, nije curilo nego neznamnijasta, ama poenta je da stoji neobezbedjeno u neodgovarajucim uslovima i preti okolini a ta trik-kontra-pitanja ostavi politicarima.

Evo malo napisa iz stampe za neobavestene jer se iz ovih od postova moze zkljuciti da skladiste u vinci i ne postoji.



Naci skladiÜte za nuklearni otpad"
14. decembar 2007.
Broj komentara: 3
PoÜaljite komentar

Ministarstvo nauke tra₧ice od Vlade da formira strucno telo koje ce naci lokaciju za skladiÜte radioaktivnog otpada u Srbiji.

Dr₧avna sekretarka Ministarstva nauke Uranija Kozmidis-Luburic je na konferenciji za novinare tog ministarstva naglasila da bi taj posao trebalo uraditi u Üto kracem roku, poÜto Vinca, koja sada slu₧i kao trajno skladiÜte, ne ispunjava sve uslove za tu namenu.

"Strucno telo treba da izabere lokaciju, koja najbolje odgovora standardima za trajno skladiÜte. Trajno skladiÜte mora biti najviÜe moguce udaljeno od naseljenih mesta, Üto Vinca nije, mora biti posebno obezbedeno i po mogucnosti ispod nivoa zemlje" istakla je Uranija Kozmidis-Luburic.

Govoreci o Programu nuklearne dekomisije (VIND) ona je objasnila da je jedan od njegovih najva₧nijih potprograma transport iskoriÜcenog nuklearnog goriva iz Vince u zemlju porekla, Rusku federaciju.

Taj posao bi, prema njenim recima, trebalo da bude zavrÜen do 2010. godine, a tokom sledece godine bi treblo da budu potpisana dva ugovora: prvi sa Ruskom federacijom o prijemu, preradi i trajnom skladiÜtenju tog otpadnog goriva, dok se drugi odnosi na transport kroz Madarsku i Ukrajinu.

Ukupna cena prebacivanja iskoriÜcenog goriva i njegovo trajno odlaganje u Rusiji trebalo bi da bude oko 30 miliona dolara, dodala je Uranija Kozmidis-Luburic.










Policija cuva nuklearni institut u Vinci od terorista

I dok deo zaposlenih tvrdi da Institut za nuklearnu nauku u Vinci cuva svega nekolicina naoru₧anih ljudi, a da je ₧icana ograda koja okru₧uje postrojenje jedva viÜa od prosecnog coveka, pomocnik ministra za nauku i zaÜtitu ₧ivotne sredine Ivan Videnovic bez uvijanja ka₧e: äUgaÜeni nuklearni reaktor u Vinci prava je poslastica za teroristeô.

Kada se uzme u obzir da su skladiÜta do vrha nabijena nuklearnim utroÜenim gorivom, da su dotrajala i da zahtevaju urgentnu sanaciju, nije cudo kada Institut opisuju kao malu prodavnicu nuklearnog u₧asa, kao Üto to cini Majk Durst iz medunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

èta se to dogada u Vinci? Ko brine o njenoj bezbednosti?

U Ministarstvu za nauku i zaÜtitu ₧ivotne sredine tvrde da jedinica MUP-a obezbeduje Institut, ali im nije poznato da li je to i dovoljno da zaustavi äone sa malicioznim nameramaô.

- Ti ljudi, policajci, naoru₧ani su i u Vincu ne mo₧ete uci kako ₧elite. To nije otvoreni objekat u koji mo₧e da pristupi kako ko ₧eli. Sem toga, Vinca ima tehnicko obezbedenje, video-nadzor, a nedavno je stigao i centralni alarmni sistem, podignut uz pomoc americke donacije. Ali, nisam strucnjak za bezbednost i ne znam da li je to dovoljno, s obzirom na nove okolnosti i pretnje terorizma u svetu - ka₧e Videnovic.

On tvrdi da se elementi iz Vince, ako bi kojim slucajem dospeli u pogreÜne ruke, ne bi pomogli da se napravi atomska bomba jer to Üto imamo bilo je u reaktoru i nema tu potencijalnu energiju, ali je to, ipak, radioaktivni materijal i idealan je, kako ka₧e, za pravljenje äprljave bombeô.

- Kao svaki takav reaktor bilo gde u istocnoj Evropi, Vinca je baÜ kao mala prodavnica slatkiÜa za teroriste - ka₧e Videnovic.

U Vinci je stacionirano na desetine loÜe cuvanih delova nuklearnog postrojenja kao Üto je 8.000 potroÜenih gorivnih Üipki ozracenih uranijumom. Videnovic ne opovrgava da Vinca skladiÜti ovaj materijal, ali tvrdi da se on cuva pod posebnim uslovima i da ne predstavlja opasnost od potencijalne eksplozije koja bi mogla, kako tvrdi Majkl Durst, zadu₧en u ime Medunarodne agencije za atomsku energiju za eliminaciju opasnog otpada iz Vince, da kontaminira citav jedan grad i pobije sve one koji nisu opremljeni specijalnim zaÜtitnim odelom.

Institut, Ministarstvo i Durst rade na zajednickom projektu koji treba da omoguci da se svo gorivo, odnosno, ozraceni nuklearni elementi izvezu odakle su doÜli - nazad u Rusiju. Ugovor je potpisan izmedu VaÜingtona i Moskve, ali za sada nema izgleda da ce opasni materijal do 2010. godine napustiti Srbiju.

- Dr₧ava nije u stanju da tu iÜta ucini - priznaje Videnovic - osim da tra₧i medunarodne donatore.

Iz VaÜingtona i Moskve sti₧u signali razumevanja, podrÜka, ali ne i novac neophodan da se akcija okonca.

Slanje nuklearnog materijala u Rusiju koÜtalo bi oko deset miliona dolara. Izgradnja boljeg skladiÜta u Vinci zahtevala bi dodatnih pet miliona. Medutim, najveci iznos, oko 60 miliona dolara, trebalo bi da bude ulo₧en za uklanjanje Nuklearnog instituta Vinca.

Pitanje je Üta do 2010. godine raditi sa opasnim otpadom. Nema novca za ulaganja i materijal se i danas cuva kao Üto je to radeno 60 godina. Ali, danas su izmenjene okolnosti i potencijalne opasnosti su sasvim drugacije.

U Institutu i Ministarstvu priznaju da kada imate nuklearni objekat niko vam ne mo₧e dati nikakvu garanciju, ali ukoliko se neÜto dogodi, ka₧u, odgovorna je Vlada Srbije. Ali, oni naglaÜavaju da je situacija u Vinci i briga Medunarodne agencije za atomsku energiju.

- Ne mogu nama prebacivati bilo Üta. Znaju s cime raspola₧emo, i isto tako da je to i njihov problem - ka₧e Videnovic.

Cak i kada ovaj nuklearni otpad bude odnet, ostaje kontaminirano zemljiÜte, pokupljeno Üirom Srbije i dislocirano u Vincu, nakon NATO bombardovanja. Gradani strahuju da ono nije adekvatno uskladiÜteno i da predstavlja opasnost po okolinu. U Vinci i u Ministarstvu to negiraju i tvrde da je ono smeÜteno na mesta koja su za to predvidena, skladiÜta radioaktvnog otpada. Ipak, zaposleni u Vinci otkrivaju da stanje u skladiÜtima nije nimalo bezbedno.









Pored Beograda opasan radioaktivni otpad!



Iz Srbije odneto sveze nuklearno gorivo, ostavljeno izgorelo!!!!!! Dr
Milorad Davidovic, naucni savetnik u Vinci i profesor Elektrotehnickog
fakulteta, dramaticno upozorava:

Pored Beograda opasan radioaktivni otpad!
Pola Srbije moze biti ozraceno!

Bice posla za nase naucnike - u svetu
Okoncanje nuklearnih istrazivanja u Vinci, tvrde Domazet i Subotic, ne
samo da nije smak sveta za Srbiju, nego nece cak ostaviti bez posla
vrhunske naucnike. Narednih pet godina bice zaposleni na demontiranju
reaktora. A i u buducnosti ce za njih, porucuje direktor Subotic, biti
puno posla. U svetu. Stekavsi iskustvo u demontiranju reaktora moci ce
isti posao da rade na istrosenim svetskim nuklearkama.
- Nista se u sustini nece promeniti. Nasi nuklearni fizicari i dalje ce
imati posla - uverava Dragan Domazet, ministar nauke i tehnologije
Srbije, i
dodaje:
- To sto smo im rekli da demontiraju reaktor isto je kao da smo im rekli
da ga grade! Samo malo drugacije...

Marija Kordic
Foto: Zoran Tatar


Nekoliko tona opasnog, nuklearnog otpada lezi zaboravljeno na svega
nekoliko kilometara od dvomilionskog grada. Istina o nedavnom "poslu
stoleca", prodaji vrednog nuklearnog goriva, sledeca je: umesto da se
Srbija konacno resi toksicnog otpada, kao sto je bilo predvidjeno
ugovorom sklopljenim sa americkom vladom i Medjunarodnom atomskom
agencijom, otpad je ostao u Vinci, a vredno nuklearno gorivo izneto je
iz zemlje. Beogradjani ce, po svemu sudeci, jos dugo drhtati od
Cernobila u svom dvoristu.
U samom institutu, u hangarima i u zgradi reaktora, radioaktivnost je
nekoliko puta visa od normalnog fona. Iako je radijacija samo lokalna, u
prostorije sa nuklearnim otpadom niko ne ulazi bez preke potrebe. Kada
se desi manja havarija, kada tecni otpad malo procuri, naucnici u Vinci
pre izlaska iz Instituta skidaju djon sa cipela, da se radioaktivnost ne
bi sirila dalje po gradu!
U Vinci je skladisteno toliko nuklearnog otpada da je dovoljno da neko,
namerno ili slucajno, napravi i najmanju gresku pa da pola Srbije bude
kontaminirano.
- Vise od 2,5 tona izgorelog nuklearnog goriva cuva se vec 20 godina u
dotrajalom reaktorskom bazenu. Specijalne cevi u kojima je tecni otpad
skladisten potpuno su razjedene od rdje i odavno propusataju. Zastitna
voda u bazenu vec je kontaminirana - tvrdi dr Milorad Davidovic, naucni
savetnik u Institutu Vinca i profesor Elektrotehnickog fakulteta.

Od najveceg naucnog centra do - parka
Kada je 1948. godine osnovan institut u Vinci, bio je ambiciozno
zamisljen kao najveci naucni centar u ovom delu Evrope. Bio je to
pocetak razvoja nuklearne tehnologije na Balkanu. U Vinci su se radili
naucni projekti od drzavne vaznosti, sa oznakom "poverljivo".
Prema nekim racunicama, u nuklearna istrazivanja Jugoslavija je do sada
ulozila vise od milijardu i 80 miliona dolara! Sada, sav ulozeni novac i
sve sto su radile generacije i generacije srpskih naucnika prosto se
baca u vodu, kaze Davidovic. Posle odnosenja nuklearnog goriva Vinca se
transformise u tehnoloski park i univerzitetski centar.
- To ce biti internacionalni studentski centar, gde cemo svim studentima
nuditi specificna znanja koja se ne neguju na samom univerzitetu. Kroz
Vincu ce proci nekoliko stotina studenata godisnje, uglavnom iz Austrije
i Italije, ali i iz ostalih zemalja centralne Evrope. Vinca ce u
buducnosti vise biti poslovni sistem. Moramo da se otvaramo prema svetu,
a isporucivanje nuklarnog goriva tek je pocetak tog otvaranja -
objasnjava buducnost ovog instituta direktor Subotic.
Ipak, to nikako ne znaci, uverava ministar Domazet, da Vinca i dalje
nece biti ozbiljan naucni institut. Istrazivanja se nastavljaju, samo
druge vrste.
- Orijentisacemo se na ona naucna istrazivanja koja su predvidjena VI
okvirnim programom Evropske unije koji je zamisljen kao priprema nove
tehnoloske revolucije. Finansiracemo pre svega nanonauku i
nanotehnologiju, odnosno razvoj takozvanih "pametnih" materijala. To ce
biti nova okosnica naucnih istrazivanja, ono sto je do sada bila
nuklearna energija. Svi drugi projekti iz hemije, biologije ili fizike,
na primer, bice u sluzbi razvoja ovih nauka - objasnjava ministar
Domazet.

I kisa dovoljna za - kataklizmu
Jos veci problem, tvrde naucnici u Vinci, predstavlja cvrst nuklearni
otpad, koji se cuva u posebnim buricima, skladistenim u hangarima koji
su u narocito losem stanju. U Vinci se trenutno nalazi vise od 800
takvih burica zapremine od 200 litara! Unutra je sav radioaktivni otpad
iz cele
Jugoslavije: zemlja zagadjena osiromasenim uranijumom, nuklearni otpad
sa gromobrana, "kobaltne bombe" za zracenje kancerogenog tkiva,
radioaktivni izotopi...
- Najveci problem je sto su nam hangari stari, gradjeni su pre vise od
30 godina i njihovo vreme je jednostavno proslo. Ako se to uskoro ne
popravi, hangari ce poceti da prokisnjavaju - upozorava direktor
Instituta Vinca Krunoslav Subotic.
Kako objasnjavaju nuklearni fizicari, i najmanja kisa bila bi dovoljna
za pravu ekolosku kataklizmu, jer radioaktivni materijal nikako ne sme
da dodje u kontakt sa vlagom.
Iz Ministarstva nauke uporno tvrde da je prodajom nuklearnog goriva i
ovaj problem resen: "Uskoro ce poceti iznosenje opasnog otpada i Vinca
ce postati zelena". Medjutim, o odnosenju otpada tek se pregovara!
- Evo, sada pokusavamo nesto da se dogovorimo sa Medjunarodnom atomskom
agencijom iz Beca. Videcemo... - kaze direktor Subotic.
Po svoj prilici, tvrde naucnici u Vinci, radioaktivni otpad ostace
zauvek u Jugoslaviji, sto je, po svemu sudeci, i bila prava namera
Amerike.
- Nikad oni nece uzeti taj otpad! Amerikanci su uzeli ono sto ih je
zanimalo i sto je bilo vredno - sveze nuklearno gorivo, i nemaju
nikakvog interesa da sada, posto su dobili ono sto su hteli, sebe
opterecuju transportom otpada. To je strasno opasan i skup posao - tvrdi
dr Davidovic.

Vraceni na nivo Albanije
Gasenjem Vince, jer, po mnogima, projekat "Zelena Vinca" znaci upravo
to, Srbija, po svemu sudeci, stavlja definitivno tacku na nuklearna
istrazivanja. U Ministarstvu nauke uporno tvrde da nije tako, jer mali
reaktor RB nastavlja sa radom, a u planu je i konacni zavrsetak famoznog
ciklotrona koji ce proizvoditi radioaktivne izotope.
- Ruku na srce, to nece biti dovoljno da razvijemo dve osnovne primene
nuklearne energije - da napravimo nuklearnu elektranu i proizvedemo neki
vid nuklearnog oruzja. Moci cemo da zadovoljimo neke potrebe nase
medicine, a sve ono sto sami ne mozemo da napravimo, boze moj, kupicemo
- priznaje ministar Domazet.
Medjutim, dr Davidovic tvrdi da je ovo definitivni kraj svih nuklearnih
istrazivanja u Srbiji.
- Reaktor RB je, prosto receno, decja igracka. Eto tolike su njegove
mogucnosti! On ima vrlo ogranicenu primenu. Moci cemo, na primer, da
razvijamo "bor neutronsku terapiju", ali to je otprilike sve. Na zalost,
ovde nije u pitanju samo sudbina jednog naucnog instituta. Vinca je
institucija od nacionalnog znacaja. Ona odredjuje sta je buducnost
Srbije - smatra Davidovic.
Pitanje "Ima li Srbija, u nuklearnoj eri, perspektivu bez razvoja
nuklearne tehnologije?" cini se izlisno. Prema planu EU, vise od 35
odsto ukupne potrebe za elektricnom energijom u Evropi podmirivace se u
buducnosti iz nuklearki. Samo za banalna ispitivanja svojstva obicnih
materijala, sto je neophodno za elementarnu proizvodnju, koristi se
nuklearna energija, odnosno neutroni.
- Okoncanjem svih nuklearnih istrazivanja stavljena je tacka na nas
razvoj. Privreda i energetika ne mogu se razvijati. Ovako smo vraceni na
nivo Albanije i africkih zemalja. I to sa nasom energetskom situacijom,
kada godinama vec uvozimo struju - upozorava Davidovic.

Gradnja deponije - tajna
Programom "Zelena Vinca", kako objasnjava ministar nauke Srbije Dragan
Domazet, pored isporuke goriva i razgradnje reaktora predvidjeno je da
se izgradi specijalno odlagaliste za nuklearni otpad. Za ceo projekat,
kazu u Ministarstvu nauke, trenutno nema ni priblizno dovoljno novca,
ali ce demontiranje reaktora ipak poceti. Upravo zato, upozoravaju
naucnici iz Vince, umesto da spreci potencijalnu ekolosku katastrofu
nadomak Beograda, program "Zelena Vinca" samo ce jos vise pogorsati
trenutno stanje.
- "Zelena Vinca" je cista glupost. Najopasnije od svega je rasturanje
nuklearnog reaktora. Njegovi zidovi su toliko ozraceni i treba nekoliko
stotina godina da bi se makar malo smanjio intenzitet tog zracenja. Gde
ce da se odlazu ti delovi reaktora - na odlagaliste koje ne postoji, i
za ciju izgradnju uopste nema dovoljno novca? - pita se Milorad
Davidovic.
O namenskom odlagalistu nema ni govora, tvrdi Davidovic, pre svega zato
sto u Srbiji ne postoji adekvatno mesto na kojem bi radioaktivni otpad
zaista bio bezbedan po okolinu.
- Takvo odlagaliste moze da se pravi jedino u napustenom rudniku soli
koja u sebi skuplja vlagu, i na taj nacin pravi zastitni omotac koji
sprecava da radioaktivnost dodje do zemlje. Svako drugo resenje je
apsolutno nebezbedno! Zabrinjavajuce je sto sve u vezi gradnje te
deponije oni drze u potpunoj tajnosti - objasnjava Davidovic.
Nuklearni materijal u Vinci nalazi se pod stalnim nadzorom policije.
Hoce li novo odlagaliste, ukoliko uopste bude sagradjeno, biti dovoljno
bezbedno, ne preti li i tu opasnost od terorista koji ga mogu preraditi
u nuklearno oruzje?
- Lokacija te deponije nece biti nikakva tajna. Ali, ne verujem da ce
iko biti toliko lud da pokusa da ukrade otpad, jer ce u tom slucaju i
sam biti ozracen - objasnjava direktor Subotic.









2412, 21 MAR 1997

HIROSIMA KRAJ BEOGRADA (3)

ZIVOT NA VERESIJU

NIN br. 2410 od 7. marta objavio je izvestaj specijalizovanog lista " Nukleonik vik " u kome se tvrdi da su zvanicnici Nuklearnog instituta u Vinci trazili od Medjunarodne atomske agencije (IAEA) iz Beca da se " 40 kilograma visokoobogacenog uranijumskog goriva iznese iz njihovog Instituta negde van SRJ da ne bi palo u ruke politickih desperadosa u slucaju da rezim Slobodana Milosevica nastavi da slabi " . Novinarsko preterivanje? Ne. Albanski " desperadosi " su, ovih dana, iz jedne kasarne u okolini Fijera, vec ukrali radioaktivne materijale...

U proslom broju NIN-a objavili smo i izvestaj sa Prvog medjunarodnog sastanka o upravljanju reaktorskim gorivom u Brizu (Belgija), odrzanog od 5. do 7. februara ove godine u organizaciji pomenute agencije iz Beca. Na tom sastanku dr Milena Matausek iz Vince je priznala da " ima u rukama veliku kolicinu visokoobogacenog uranijuma u obliku svezeg goriva i upitala je prisutne: " Sta da radimo s njim? "

Umesto odgovora, u ovaj ponedeljak, posle dve nedelje cutanja, na ime Milivoja Glisica, v. d. glavnog urednika NIN-a, stize pismo dr Miroslava Kopecnog, generalnog direktora Nuklearnog instituta u Vinci. U pismu pise da je odluceno da " Institut ne odgovara na pisanje novinara D. Jovanovica " . U ovaj utorak, medjutim, dr Miroslav Kopecni i dr Milena Matausek odrzali su predavanje u vincanskom Institutu o temi " Buducnost reaktora i skladistenje nuklearnog goriva " . Po njihovim tvrdnjama, sve je u najboljem redu. A kakva nam je buducnost reaktora i naroda? Mr Nadezda Ajdacic rezignirano kaze: " I posle Tita sprovodi se nuklearni genocid nad narodom i svi smo mi saucesnici tog genocida, samim tim, sto smo - zivi. "

U ovaj ponedeljak, u redakciju NIN-a stiglo je pismo dr Miroslava Kopecnog, generalnog direktora Nuklearnog instituta u Vinci. Pismo dr Kopecnog je kratko i indikativno pa ga vredi, doslovce, objaviti.

Dakle, umesto da odgovori na pitanja koja je NIN pokrenuo, dr Kopecni, nuklearni fizicar, poput eksperta za informisanje iz kabineta ministarke Milentijevic, zalaze se za neki pravi zakon o informisanju po kome, eventualno, ne bi morao da polaze racune o (jadnom) stanju vincanskog reaktora i o skandaloznom nacinu skladistenja radioaktivnog goriva i otpada u krugu Instituta.

I, hajde, da vidimo koje su to proizvoljnosti kojima se NIN sluzio pisuci o " Hirosimi kraj Beograda " . Prvo, NIN je SAMO preneo izvestaj specijalizovanog lista " Nukleonik vik " koji je pravljen na osnovu istupanja dr Milene Matausek na pomenutom medjunarodnom skupu u Brizu, na kome se raspravljalo o rukovanju reaktorskim gorivom. Na tom skupu je dr Milena Matausek iz Vince izjavila da " ima u rukama veliku kolicinu visokoobogacenog uranijuma u obliku svezeg goriva " i upitala prisutne: " Sta da radinmo s tim? " Tekst koji je objavljen u " Nukleonik viku " je prethodno pokazan gospodji Matausek. Ona ga je, cak, i autorizovala. I NIN je sve to samo preneo. I to uz upozorenje da novinarska uopstavanja i preterivanja kao i senzacionalisticki ton iz " Nukleonik vika " mogu da izazovu zloupotrebu pomenutog clanka u medijima. Zatim, NIN je upozorio i na neke netacnosti iz clanka " Nukleonik vika " o stanju u Vinci, iako je taj clanak dr Matausek - autorizovala. Zato je NIN, upozoravajuci da je dr Milena Matausek vracena iz penzije 1995. godine da bude menadzer obnove vincanskog reaktora, i izneo jedno autoritativno misljenje da " gospodja Matausek nema reference za posao koji joj je poveren " .

Dalje, NIN je, krajnje oprezno, i uz sasvim pristojnu ogradu da bi nasi politicki desperadosi mogli da se domognu nuklearnog materijala iz Vince, izneo moguci scenario upada u Vincu. Taj scenario sastavio je covek koji je skoro ceo radni vek proveo u Vinci na veoma odgovornoj funkciji, i koji, uzgred, o dr Kopecnom, kao strucnjaku i coveku, nema bas narocito misljenje... Scenario bi, mozda, mogao da bude inspirativan za nekog domaceg ili pravog Spilberga. NIN se, zajedno sa " scenaristom " , i pitao: koliko je takav scenario desperadosa ozbiljan?

Mada, Montenafaks javlja da je, ovih dana, u tekucoj gradjanskoj pobuni u Albaniji, iz jedne kasarne u okolini Fijera, sto kilometara juzno od Tirane, ukradeno deset ploca sa radioaktivnim elementima i beta-zracima, za koje strucnjaci kazu da su veoma opasne po zivot ljudi. Te ploce, koje za neupucenog gradjanina izgledaju plasticne, za sada su u rukama nepoznatih kriminalaca. Stab za odbranu grada Fijera pozvao je ove albanske " desperadose " da odmah vrate radioaktivni materijal.

I ako se to desilo u Fijeri, zasto se ne bi, pod datim okolnostima, desilo u Vinci? Da li je onda vincanski scenario sa nasim desperadosima, " u slucaju da je srpski rezim Slobodana Milosevica nastavio da slabi " , bio toliko spilbergovski? I, nije li iz Vince, svojevremeno, u sasvim mirnodopsko vreme, na kamionu IZNET (tj. ukraden) citav STRUG!? I, najzad, ako su neki nasi " desperadosi " pravili raketno gorivo u zemunskom " Grmecu " , i izazvali tragediju u kojoj je poginulo 11 ljudi, zasto neki penzionisani nuklearni fizicari, desperadosi takodje, ne bi u nekoj baraci u Kaludjerici pravili i nuklearno oruzje kada se to moze i " za astalom " . A ako i ne moze u Kaludjerici, mozda moze u Zairu?

Sta jos dr Kopecnom smeta u NIN-u? Da li, mozda, sto smo citirali (i fotokopirali) Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja, po kome ovim visokorizicnim poslovima mogu da se " bave i PRIVATNICI koji hoce da proizvode, vrse promet i koriste izvore jonizujuceg zracenja " (!!?) Da li sto smo time skrenuli paznju da i privatnici pocinju da se bave nuklearnim biznisom? I sto sve to vodi u opste nuklearno ludilo i haos koji moze da zavrsi - Hirosimom kraj Beograda.

Bice zanimljivo videti da li ce dr Kopecni reagovati i na pisanje " Vremena " koje je, zasad, jedino, uz NIN, resilo da se pozabavi vincanskim hororom. Ako i ostavimo po strani 40 kilograma visokoobogacenog uranijumskog goriva, radioaktivnih briga ima napretek. Podsetimo se izjave Jordana Aleksica, srpskog ministra za ekologiju, koji je za pretprosli broj NIN-a rekao: " U Vinci su stacionirana dva privremena skladista radioaktivnog otpada za celu zemlju! A treba reci i to da je (u Vinci) uskladisteno i 75 odsto radioaktivnog otpada iz bivse SFRJ. " (!!?)

Jedan izvor NIN-a tvrdi da je " u Vinci uskladisten i deo radioaktivnog otpada iz atomske centrale Krsko " te da se " sto pre mora izvrsiti i deobni bilans tog radioaktivnog otpada koji bi se vratio Hrvatskoj " . Sem ako dr Kopecni ne bi zadrzao sve, i deo radioaktivnog otpada koji pripada Hrvatskoj? Uvazeni nuklearac koji je ceo radni vek proveo u Vinci tvrdi:

" Situacija je potencijalno veoma opasna. Burad uskladistena u Vinci rdjaju vec 30 godina i ocigledno su pod pritiskom. Mehur (koji bi se stvorio iznad Vince) mogao bi da dovede do aerosolnog radioaktivnog zagadjenja. Bio bi to efekat mini Cernobilja od koga u prvom talasu niko ne bi stradao, ali bi broj obolelih od raka naglo porastao. Ako i uranijum u buradima (uskladistenim u bazenu pod vodom) pocne da rdja, stvorice se uranijum hibrid, verovatno, najzapaljivija supstanca koja postoji. I, " dovoljno je da uranijum hibrid dodje u dodir sa svega nekoliko molekula kiseonika pa da se zapali iako je pod vodom " . (!!?) Ovakav pozar, unutar bazena punog radioaktivnog otpada, mogao bi da traje danima, a posledice bi bile nesagledive.

Strucnjak blizak Agenciji iz Beca kaze: " Ukoliko bi se, recimo, usled istovremenog pucanja nekoliko buradi promenila geometrija nuklearnog goriva u bazenu, ta promena bi mogla da izazove kriticnost mase urana " tako da bi mogla da se dobije nekontrolisana nuklearna reakcija, tj. efekat eksplozije atomske bombe. Naravno, to ne bi bilo ravno efektu Hirosime i Nagasakija, ali bi bilo - strasno. Ako je neka uteha, verovatnoca da se to desi izrazena u procentima, veoma je mala.

Sa tom jalovom nadom ziveli smo dok nije stiglo upozorenje iz medjunarodne atomske agencije iz Beca, u kome nas gospodin Dejvid Kid obavestava da je pravo cudo sto nam se Hirosima nije vec desila.

U nuklearnom obrucu

I bez Vince, Beograd i Srbija nalaze se u - nuklearnom obrucu. Milion i po ljudi u poluprecniku od 160 kilometara nastanjenih na severu Vojvodine i u Zajecarskom okrugu, ozbiljno je ugrozeno u slucaju veceg udesa na nuklearkama u Paksu (Madjarska) i Kozloduju (Bugarska) tvrdi dr Dusan Spasojevic.

Opravdano se strahuje i od toga da hidroelektrane Djerdap ne postanu, za sto-dvesta godina, najvece odlagaliste radioaktivnog otpada u zemlji i u Evropi, i to pod vedrim nebom.

Vinca

REANIMACIJA REAKTORA

" Moguce je da su iz Agencije malo naduvali problem skladistenja otpada u zelji da nam - pomognu (!!?) " , izjavljuje dr Miroslav Kopecni, direktor Instituta iz Vince i zalaze se za reanimaciju ruskog reaktora iz 1950. godine

Da im je bar tri miliona americkih dolara od drzave, vincanski nuklearci bi za godinu dana sanirali bazen u kome korozira nuklearni otpad. Najvise pet godina trebalo bi im da, za ljubav nauke i naucnog podmlatka, ponovo aktiviraju reaktor RA koji vec trinaestu godinu ne radi. Na predavanju odrzanom 18. marta u amfiteatru laboratorije za materijale, dr Miroslav Kopecni, direktor Instituta za nuklearne nauke " Vinca " i dr Milena Matausek, rukovodilac projekta o buducnosti reaktora, govorili su i o sigurnosti odlozenog, isluzenog nuklearnog goriva. Razlog " naprasnom " predavanju nije bila medijska buka koja je ovih dana napravljena, vec potreba da se saradnicima Instituta objasni sta se dogadja u Institutu.

- Ja sam zato da sve sto u ovom Institutu, u ovoj zemlji, ne radi treba da proradi - kaze dr Kopecni i objasnjava kako su francuski strucnjaci prekontrolisali reaktor ocenivsi da su " mehanicki delovi reaktora RA od te davne 1984. godine na vrlo visokom nivou " i da je srce reaktora spremno za rad. Lep kompliment ruskoj masini iz pedesetih godina, za koju je od proizvodjaca nabavljeno 83 odsto kompletne merne i kontrolne opreme.

- Od 1989. do 1995. godine napravili smo ventilaciju, svojevrsnu petlju za udesno hladjenje i novu masinu za rukovanje gorivom - kaze dr Kopecni dodavsi da je apsolutno nedozvoljeno imati nuklearnu masinu, izvanrednu po svim osobinama, a ne koristiti je iz minornih razloga. U slucaju reaktora iz Vince, taj minorni razlog je savezni Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti i u clanu 5. navodi se da u nuklearne objekte svrstava i istrazivacke nuklearne reaktore.

- Najpogubnija posledica ovog zakona koji su napisali lekari indirektno je doveo do smanjenja interesovanja za nuklearne nauke na fakultetima tako da sada nemamo dovoljno kadrova - kaze dr Obrad Sortic, direktor reaktora RA. - U Vinci niko ne zeli da razmislja o konzervaciji i dekomisiji (rasklapanju) reaktora.

- Dekomisija, tj. da " isecemo " reaktor i odnesemo ga negde, ne dolazi u obzir, kaze dr Kopecni. Dva su kljucna razloga za ovakav stav. Prvi i odlucujuci je sto bi Institut bez " zivog " (makar i reanimiranog) reaktora bio obicna njiva cak i za 39 najupornijih naucnika koji su vec godinama neplacena posada reaktora. Drugi razlog je sto drzava ne raspolaze s nekoliko desetina miliona dolara neophodnih za dekomisiju reaktora. Kao opcija, uzgred je pomenuta i konzervacija reaktora koju naucnici iz Vince nisu hteli da popularisu.

Potpuno je razumljivo da direktor jedinog nuklearnog instituta u zemlji ulaze sve napore kako bi ponovo aktivirao reaktor, ali pitanje je treba li mu bezuslovno verovati. Narocito ako se ima na umu da drzava nema sredstava za finansiranje istrazivackog nuklearnog programa, makar u svetu bilo i tri stotine reaktora, cak i u egzoticnim zemljama kao sto su Venecuela, Zair... Kada nuklearci dozvole da im u bazenu teske vode, gde lezi nuklearni otpad, trune gvozdena konstrukcija, treba li im verovati ako se zna da u svim bazenima ove vrste u svetu voda mora biti cista kao suza a ne prljava kao bara.

- Oktobra 1995. na nas poziv dosla je misija Medjunarodne atmoske agencije iz Beca da prvi put izvrsi radiolosko- hemijske analize vode u bazenu. Utvrdili su da je stanje alarmantno. Moguce je da su malo naduvali problem iz zelje da nam pomognu - kaze dr Matausek. - Misija je dolazila jos dva puta.

Svetska praksa je da kad se konduktivnost vode popne iznad dva mikrosimensa, ukljucuju se sistemi za preciscavanje vode dok je kod nas u bazenu konduktivnost vode 400 pa i 500 mikrosimensa.

- Los kvalitet vode i dugo skladistenje uzrokovali su prisustvo radionuklida u bazenu. To je mala koncentracija i pretpostavlja se da dolazi od jednog gorivnog elementa koji je pre dvadeset godina ispusten i ostavljen da lezi na dnu bazena - kaze dr Matausek, i dodaje: - Mi danas ne mozemo da kazemo da li radioaktivnost potice samo od tog elementa ili curi i neki od deponovanih kontejnera.

Naravno, i dr Kopecni i dr Matausek nisu propustili da izgrde novinara zbog, kako rekose, senzacionalizma i bespotrebnog zbunjivanja javnosti kojoj malo treba da se smrtno plasi bauka nuklearne energije. Da su se nuklearci u Vinci vise plasili, ne bi ni bili u prilici da osporavaju mogucnost stvaranja velikog vodonicnog mehura koji preti da se pritiskom na unutrasnje zidove zardjalih kontejnera oslobode.

- Sta bi bio najgori moguci scenario? Da se otvori neko od buradi i stvori veliki mehur? Mehur bi izasao na povrsinu bazena i mogao bi da ponese sa sobom neke cvrste cestice. Smatra se da gasovitih radioaktivnih produkata nema zato sto su se tokom ovih godina raspali. Doslo bi do rasprsivanja cestica u neposrednoj okolini bazena - objasnjava dr Matausek.

Nezadovoljstvo su naucnici iskazali i spram pisanja " Nukleonik vika " i " Nuklear fuela " ciji je cilj da se 80-procentni visokoobogaceni uranijum iznese iz Jugoslavije. To gorivo je placeno Rusima koji bi ga vrlo rado povratili jer je ovaj materijal strateski vazan kao sirovina za pravljenje atmoske bombe. U Institutu, taj uranijum bi i vratili u Rusiju ali samo pod uslovom da se dobije odgovarajuca kolicina niskoobogacenog radioaktivnog metala.

- Da bi se izdvojio plutonijum koji je strateski materijal, treba posedovati vrlo komplikovanu, skupu tehnologiju za preradu tog visokoaktivnog goriva. Ovde niko nema zelju da sada pravi takvo oruzje. To ne bi bilo ni moguce s obzirom na to da nas agencija iz Beca kontrolise svakog meseca - zakljucila je dr Matausek.

U Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Becu tvrde:

VINCI PRETI ATOMSKA EKSPLOZIJA!

U Vinci se svakog casa moze dogoditi atomska katastrofa, tvrde u Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Becu! To ne bi bila eksplozija kao u Cernobilju, ali bi opasnost po ljude i okolinu bila ogromna, posledice nesagledive - tvrdi predstavnik Agencije Dejvid Kid u ekskluzivnom razgovoru za NIN. Nije u pitanju 40 kilograma atomskog goriva, koje u " stapovima " takodje lezi u Nuklearnom institutu u Vinci, nego iskorisceno nuklearno gorivo, otpad, koji stoji u bazenu ili u buradima. Posto se, vremenom, u kontejnerima za cuvanje iskoriscenog goriva oslobadja vodonik, a metal podleze zubu vremena, odnosno rdji, postoji velika opasnost da jedan ili vise kontejnera eksplodira i emituje u atmosferu radioaktivni materijal.

Dejvid Kid kaze da postoji relativno mala opasnost ako dodje do eksplozije samo jednog bureta, jer bi se tada radioaktivni materijal zadrzao u hangaru. Ali, ako eksplodira vise buradi u nekakvoj, od jedne eksplozije izazvanoj, lancanoj reakciji - posledice ce biti nepredvidive.

Dok se o 40 kilograma novog goriva vodi racuna i inspektori Medjunarodne agencije ga redovno obilaze i kontrolisu - verovatno i zato sto se od njega moze napraviti atomska bomba - o otpadu niko nije spreman da ozbiljno razgovara.

Da bi se problem nuklearnog otpada u Vinci resio, potrebno je od 300 do 500 hiljada dolara, rekao nam je gospodin Kid. - Ali, taj novac nece niko da obezbedi. Rusi imaju tehniku i strucnjake upravo za taj posao, voljni su da odmah putuju u Vincu, ali niko nece da plati. Amerikanci su nezainteresovani i uzdrzani, verovatno i zbog politicke situacije, Evropa se izgovara time sto ona nije ni izazvala problem, pa smatra da ne mora ni da ga resava, kaze dalje predstavnik Medjunarodne atomske agencije iz Beca.

Zanimljivo je da su Nemacka i jos neke evropske zemlje bez razmisljanja dali novac za kontrolu novog goriva. Zakljucak se namece sam: kad je u pitanju opasnost da neko od goriva napravi bombu, koja moze pasti ko zna gde - novac se nadje; kad je u pitanju opasnost po stanovnike Vince i Beograda, eventualno i sire okoline - niko se ne uzbudjuje. Inace ce stradati samo - Srbi.

U Medjunarodnoj agenciji smatraju da je u pitanju samo otpad iz reaktora u Vinci; oni nemaju podataka u prilog tvrdnji da je i iskorisceno gorivo iz Krskog i drugih delova bivse SFRJ deponovano na sest-sedam kilometara udaljenosti u vazdusnoj liniji od centra Beograda, ali takvu mogucnost ne mogu ni da iskljuce.

- Do eksplozije je vec trebalo da dodje! - veli mister Kid. - Ona se nije dogodila verovatno samo zato sto na buradima postoje rupe, kroz koje izlazi vodonik, pa se pritisak smanjuje. Naravno, radioaktivni vodonik ne udisu ni u Becu, ni u Vasingtonu.

# Dusan Sekulic

# DRAGAN JOVANOVIC


http://www.nin.co.yu...iva/2412/1.html

Edited by rory, 27 December 2008 - 19:16.


#25 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 20,418 posts

Posted 28 December 2008 - 05:13

ako ti nije tesko, kazi mi sta je to stetna doza definisana za jonizujuce zracenje... nikad nisam cula za to, a volela bih da saznam...

OK, ne postoji jedan jedinstveni svetski standard, ali razlicite vlade i organizacije imaju relativno slicne standarde. Npr. U USA, Occupational Safety & Health Administration drzi do sledeceg standarda:

...no employer shall possess, use, or transfer sources of ionizing radiation in such a manner as to cause any individual in a restricted area to receive in any period of one calendar quarter from sources in the employer's possession or control a dose in excess of the limits specified in Table G-18:



TABLE G-18

Rems per calendar quarter
Whole body: Head and trunk; active blood-forming organs; lens of eyes; or gonads 1 1/4
Hands and forearms; feet and ankles 18 3/4
Skin of whole body 7 1/2

(standard #1910)

E sad, ako ti treba i definicija sta je rem, itd. otisli bismo suvise daleko. Videti takodje i komitet UN za ove probleme na, recimo,

http://www.unscear.o...ons/2000_2.html

#26 incognito

incognito
  • Members
  • 7,771 posts

Posted 28 December 2008 - 11:15

I po kom osnovu su termoelektrane veci zagadjivaci od motornog saobracaja -- jel postoje neke studije o tome? (Ne kazem da nisu, samo pitam, jer nije ocigledno.) A lakse se odreci automobila nego struje u stanu, zar ne?


Ne znam za studije, verovatno postoje, ali termoelektrane imaju bolje iskoriscenje od SUS motora, tako da za istu jedinicu energije svakako manje zagadjuju od automobila. E sad, pitanje je da li bi, ako prebacimo sve automobile na el. energiju, zapravo bilo manje zagadjenja posto postoje tu i drugi troskovi - od gubitaka u prenosu, preko storage-a (lithium-ion, lithium-polymer i nickel-metal hydride baterije nisu bas bez ekoloskog impakta, od proizvodnje do skladistenja istrosenih) pa sve do efikasnosti elektromotora u konverziji doticne el. energije u kineticku. Uzevsi u obzir danasnji stepen tehnologije, postoje opravdani zakljucci da bi, cak i da se el. energija dobija samo od termoelektrana (ugalj, gas pa cak i nafta) stepen zagadjenja bio manji ukoliko bi svi automobili isli na el. pogon. Koga ne mrzi neka izgugla, sigurno postoje relevantne studije na tu temu.

Naravno, brdo nuklearki + renewable sources + electric powered vehicles bi bilo najbolje resenje, ali se to nece desiti u skorijoj buducnosti pa mozemo samo teoretski da naklapamo o tome. Plus sto bi u tom slucaju rapidno iskoristili zalihe uranijuma pa to ne moze biti long-term resenje i pitanje je da l' se uopste isplati ici tom rutom posto bi za prelazak na tako nesto trebalo sigurno par decenija a ko zna sta cemo do tad smisliti.

Druga stvar jeste sto ona realno negde postoji -- ali gde, mi to ne znamo dovoljno dobro. Te je gornja tvrdnja retoricka manipulacija, a ne argument.


Problem sa termoelektranama je sto i one ispustaju nezanemarljivu dozu radijacije u sredinu. U uglju ima, doduse u vrlo malim kolicinama, i uranijuma i torijuma, i par drugih radioaktivnih elemenata i postoje relevantne studije koje kazu da za istu jedinicu energije termoelektrane ispuste nekoliko puta vise radijacije u sredinu od nuklearnih elektrana (i.e. http://www.ornl.gov/...xt/colmain.html ) ukljucujuci tu i skladistenje otpada. Dakle, sve i da zanemarimo sulfide i aerosoli, termoelektrane stvaraju vise radijacije od nuklearnih elektrana i to nikako nije zanemarivo. Uostalom, dovoljno je samo pogledati prirodu u, recimo, 50km radijusu od termoelektrane i nuklearne elektrane pa da sve bude jasno. Ne znam da l' je iko od vas prolazio pored Kostolca - priroda tamo je kao iz najcrnjih post-apokalipticnih filmova - sve je bledo, sivo i `polu-zivo`. U tim krajevima je pojava leukemije i drugih oblika kancera visestruko veca cak i od stanovnika Panceva i Bora...

#27 rory

rory
  • Members
  • 2,989 posts

Posted 28 December 2008 - 12:06

Sve je to u redu ali treba izbeci fatalne accidente. Jel palo nekom na pamet da umesto atomskih sklonista u pecinama i rudnicima duboko pod zemljom tamo smesti elektranu?

#28 PointTaken

PointTaken
  • Banned
  • 317 posts

Posted 28 December 2008 - 12:33

@sredinger - hvala ti. znam sta je rem (Roentgen Equivalent Man - jedinica kojom se izrazava ekvivalentna doza), nema problema... samo nisam cula za pojam stetna doza kao jedinstven ni gde bi se ona koristila. ova tabela je skroz ok... razlicita tkiva su razlicito osetljiva...

#29 cuvar

cuvar
  • Members
  • 28 posts

Posted 23 June 2009 - 21:13

Ne znam za studije, verovatno postoje, ali termoelektrane imaju bolje iskoriscenje od SUS motora, tako da za istu jedinicu energije svakako manje zagadjuju od automobila. E sad, pitanje je da li bi, ako prebacimo sve automobile na el. energiju, zapravo bilo manje zagadjenja posto postoje tu i drugi troskovi - od gubitaka u prenosu, preko storage-a (lithium-ion, lithium-polymer i nickel-metal hydride baterije nisu bas bez ekoloskog impakta, od proizvodnje do skladistenja istrosenih) pa sve do efikasnosti elektromotora u konverziji doticne el. energije u kineticku. Uzevsi u obzir danasnji stepen tehnologije, postoje opravdani zakljucci da bi, cak i da se el. energija dobija samo od termoelektrana (ugalj, gas pa cak i nafta) stepen zagadjenja bio manji ukoliko bi svi automobili isli na el. pogon. Koga ne mrzi neka izgugla, sigurno postoje relevantne studije na tu temu.
Naravno, brdo nuklearki + renewable sources + electric powered vehicles bi bilo najbolje resenje, ali se to nece desiti u skorijoj buducnosti pa mozemo samo teoretski da naklapamo o tome. Plus sto bi u tom slucaju rapidno iskoristili zalihe uranijuma pa to ne moze biti long-term resenje i pitanje je da l' se uopste isplati ici tom rutom posto bi za prelazak na tako nesto trebalo sigurno par decenija a ko zna sta cemo do tad smisliti.
Problem sa termoelektranama je sto i one ispustaju nezanemarljivu dozu radijacije u sredinu. U uglju ima, doduse u vrlo malim kolicinama, i uranijuma i torijuma, i par drugih radioaktivnih elemenata i postoje relevantne studije koje kazu da za istu jedinicu energije termoelektrane ispuste nekoliko puta vise radijacije u sredinu od nuklearnih elektrana (i.e. http://www.ornl.gov/...xt/colmain.html ) ukljucujuci tu i skladistenje otpada. Dakle, sve i da zanemarimo sulfide i aerosoli, termoelektrane stvaraju vise radijacije od nuklearnih elektrana i to nikako nije zanemarivo. Uostalom, dovoljno je samo pogledati prirodu u, recimo, 50km radijusu od termoelektrane i nuklearne elektrane pa da sve bude jasno. Ne znam da l' je iko od vas prolazio pored Kostolca - priroda tamo je kao iz najcrnjih post-apokalipticnih filmova - sve je bledo, sivo i `polu-zivo`. U tim krajevima je pojava leukemije i drugih oblika kancera visestruko veca cak i od stanovnika Panceva i Bora...


Гледам пост овог човека и питам се зашто се људи који не разумеју ову материју довољно,барем не информишу у довољној мери на интернету да би могли да напишу пост-али је земља Србија пуна стручњака и експерата.Претходни пост има грешака,а неке од њих ћу овде навести.

1.СУС мотори имају искоришћење реда величине око 55%,док термоелектране на угаљ које су сада употреби имају до 46%,а оне које се усавршавају до 50% степен корисности.Тако да је,прича у првом пасусу много поједностављена са неким грешкама.
2.Неке од студија показују такође да би се у случају употребе брзих бридера,резерве уранијума могле драстично повећати.Колико ја знам један овакав нуклеарни реактор је био на проби у Француској,али није ушао у употребу због цене.Али,како се залихе уранијума буду смањивале,човечанство ће почети и томе да размишља.Можда ћемо бити сведоци успеха пројекта ITER.
3. "priroda tamo je kao iz najcrnjih post-apokalipticnih filmova - sve je bledo, sivo i `polu-zivo`"-Мора да је дотични господин пролазио поред депоније пепела :ph34r: Да је то тако драстично као што ви кажете,Обреновац би био практично пуст.

#30 Futurama

Futurama
  • Members
  • 6 posts

Posted 24 June 2009 - 12:44

1.СУС мотори имају искоришћење реда величине око 55%,док термоелектране на угаљ које су сада употреби имају до 46%,а оне које се усавршавају до 50% степен корисности.Тако да је,прича у првом пасусу много поједностављена са неким грешкама.


Ovaj podatak nije tacan. Efikasnost SUS motora se krece do 37% u proseku oko 20% (pogledati Efikasnost SUS motora). U principu vazi grubo pravilo trecina energije ode kroz auspuh, trecina se odvede hladjenjem a trecina se pretvori u mehanicku energiju.

Pozdrav