25 replies to this topic

[Cecily]

Cecily, tema je vrlo interesantna ali lose postavljena jer unapred daje "ispravan" odgovor.

Žao mi je što je tako shvataš. Ja uopšte ne dajem ispravan odgovor, već vapim za vašim odgovorima. Jedino što kažem da mi je nelogično da neko kaže da voli životinje (valjda žive!) pa baci šniclu na tiganj. Meni ne smeta ta šnicla, velika većina mojih prijatelja nisu vegeterijanci - vodim ih u "njihove" restorane , sve je to ok, nikog ne osudjujem ni po čemu. Znam da ljudi ne vole da razmišljaju o neprijatnim temama, da vole da ih skrenu u nešto drugo - ok, i to je ljudski. Ali je onda ok reći: Pa dobro, ne mogu bez te šnicle i ostalih svinjarija ali se bar zato neću samoproglašavati "ljubiteljem životinja" - volim poneke primerke sa kojima dodjem u kontakt, ali neću da razmišljam kakva je veza izmedju tog što zovem meso/hrana i nekada žive životinje od koje to potiče. Meni se čini da je njihov život po tovilištima i smrt u klanicama užasnija od onoga što se dešava psima u najgorim azilima. Čudi me da neko može biti veoma osetljiv na jednu a potpuno neosetljiv na drugu patnju - koja je sistemska i mnogo obimnija. I to mi je nelogično. Zato postavljam pitanje!

Nekoliko forumasa ti je odgovorilo i koliko vidim, niko se nije slozio sa tobom. Postujem pravo vegetarijanaca, vegana i slicnih grupacija na samoopredeljenje sta ce i kako jesti, nositi, ziveti - to su prava svakog coveka.

Slažem se sa pravom izbora, ali opet da ponovim: sve pitam samo zbog nelogičnosti koju primećujem, i pitam se kako se mesožderi nose sa tim dilemama. A sve mi se više čini (i čudi) da o tome neće ni da razmisle!? Ne smeta meni nijedan mesožder, ali mi zasmeta kada mi se obrati sa visine "ljubitelja životinja" zbog kučeta u stanu.

A niko mi zaista nije odgovorio, nego su svi nekako skretali temu. Samo je "U prolazu" kratko odgovorio da o tome posebno ne razmišlja, onako u prolazu

Ko nam daje za pravo da osudjujemo druge samo zato sto se ne slazemo u misljenju i nacinu zivota? Ti si dovela u pitanje osecanja i moralne nazore onih koji jedu meso. Kako ti mozes znati koliki je neko ljubitelj zivotinja? Po tome da li jede meso? To je kao da kazes da je dobar vernik onaj ko se redovno moli Bogu i ide u crkvu. Jer ako jeste, onda to mora ciniti i ako to ne cini onda nije.

Ma ne, uopšte ne tvrdim da u su vegetarijanci automatski kvalifikovani za "ljubitelja životinja", već samo da ispunjavaju jedan od uslova.

Kada se preporuci da nesto procitas to znaci da treba naci argumente i za i protiv sopstvenog misljenja. Najbolja priprema je ako uspes da oboris argumente koji govore protiv jos pre nego sto su izneti. Zato nije lose procitati i nesto sto ti naizgled ne ide u prilog. A i kako ces drugacije znati da si u pravu?

Imam već gomilu knjiga na stack-u oko fotelje, a na osnovu uvodnih citata koje je Rahel dala, čini mi se da preporučena nema veze sa mojim pitanjem. U svakom slučaju, ako me ekologija bude detaljnije zainteresovala imaću je na umu.

Pomalo mi je muka od cele price o stalkovanju moderatora. Pola ljudi na forumu ni ne zna sta to znaci a koriste to u svakom drugom postu a neki se ponasaju kao neizivljeni revolucionari. Rahel ne bi obrisala post samo zato sto joj ne ide u prilog - to se ne slaze sa onim sto znam o njoj preko postova koje pise. To je kao da pokusas da prikazes baseta kao lovca na divlje macke.

Ali zašto mi je obrisala post od dva reda? Ničeg uvredljivog nije bilo u njemu, ni u tragovima, i da se odnosio na bilo kog drugog forumaša ostao bi tu! Tek kad je nestao, shvatila sam da je neka viša sila umešala prste pa tek tad bacih pogled na to ko je moderator

Edited by Cecily, 05 December 2008 - 15:14.

[Blue Lady]

Da da cudna tema.
Nisam vegetarijanac, ali bih verovatno mogla da postanem. Volim meso i jedem ga, naravno ne sve vrste mesa jer mi se gade. Hrana je i navika, tako da verujem, da me odmalena nisu ucili da jedem meso, mozda ne bih imala ni potrebu za njim. Kao sto se gadim da probam meso zeca tako bih se verovatno gadila i prasetine. U Kini ne bih jela meso sigurno. Ni pod razno, ma koliko god umirala od gladi, trudila bih se da biram povrce ili ono sto je provereno. A ne bih ni dovoljno dugo ostala
Imala sam kucu 15 god, i kad vratim film unazad jos uvek mi je tesko da se naviknem na nekog drugog kucnog ljubimca. Od tada je proslo 3 god ali ja i dalje ne verujem ga vise nema. S obzirom na ovo svoje osecanje, ja mogu da opisem to samo kao ljubav prema psima. Govorim u mnozini jer se to odnosi na sve pse, cak mi je bilo zao i onih na ulici sto su me napali jer znam da su mozda gladni pa zato i besni. Kad govorim o drugim vrstama zivotinja, takodje osecam pozitivne emocije. To znaci, da nikad, ni u snu, ne bih nijednoj naudila i da sam pomagala i pomazem koliko mogu kada im je pomoc potrebna. Sto se tice teladi, krava, svinja i pilica nemam neki osecaj konkretan. Trudim se da ne razmiljam o tome dok jedem.
Ne mogu se svi ljudski osecaji u svakoj situaciji objasniti.
Ako neko misli da je ljubitelj zivotinja, a uz to ih cuva, hrani, voli onda je to njegov licni dozivljaj i verovatno je tacan.
Kada bi u Srbiji doneli zakon da se ne jede meso, ne bih se bunila. Trebalo bi mi vreme da se naviknem ali istrajala bih.
Ne mislim da neko ko je vegetarijanac, vise voli pse ( na pr.) od mene. Osecaj ljubavi je subjektivna stvar.

Edited by Blue Lady, 05 December 2008 - 15:20.

[Cecily]

Hvala Blue Lady na neostrašćenom odgovoru. Čini mi se da se konačno tema pokrenula u dobrom smeru - naših iskustava, osećanja, razmišljanja i dilema a ne knjiških definicija.

Zanimljivo je koliko lični kontakt postavlja granicu “jedem – ne jedem”. U našoj kulturi od malena se susrećemo sa psima, mačkama, kanarincima, zamorcima (a neko i sa zecom) kao sa individuama, postaju nam prijatelji, vezujemo se i tu ljubav prenosimo na njihovu životinjsku vrstu. Nezamislivo nam je da bilo koji drugi primerak te vrste bude ubijen i postane nam obrok, čak i kada ne bi videli samo ubistvo i preradu u neprepoznatljive oblike. Sa druge strane, saznanje o klanicama daleko od naših očiju, nema tu emotivnu snagu ma koliko bi njihova bezdušnost to zasluživala. A možda nije ni tačno ono “da klanice imaju staklene zidove svi bi bili vegetarijanci” – možda tek kada bi nam bile next door? Možda ni tada?

Verovatno deca odrasla na selu ranije emotivno očvrsnu na surovost života, i nekako se pomire da je žuto pile koje su gladili, poodraslo, zaklano iza kuće i završilo u rerni. I kad sam bila mesožder (prisilno od detinjstva, dok nisam shvatila da ne moram ) znala sam da ne bih mogla pojesti životinju koju sam upoznala. Da li biste vi mogli?

Pitam se šta odredjuje granicu "jedem, ne jedem", koja je relativna u raznim kulturama? Da li se ljubav prema jednoj odredjenoj životinji uglavnom prenosi samo do granice njene vrste?

Edited by Cecily, 05 December 2008 - 16:46.

[kiti]

Mi imamo macku, ranije smo imali hrcke. Ja ne jedem ptice i sisare, jedem ribu. Moj muz jede sve i u frizideru imamo raznovrsnu hranu. Nemamo predmete od pravog krzna, ali imamo od prave koze.

Ja sam prestala da jedem ptice i sisare nakon sto sam kao 15-godisnjakinja prisustvovala klanju praseta i kokoske, u provinciji gde se to sasvim uobicajeno radi u dvoristima. Od tog trenutka ne jedem ptice i sisare, ali najcesce ne objasnjavam svoje razloge iako sam zbog tog svog cudnog obicaja u toj istoj srpskoj provinciji xyz puta bila podvrgnuta ispitivanju (zasto? je'l si nesto bolesna? pa uzmi samo malo, nema tu mnogo mesa itd). Prema ribama prosto nemam ista osecanja, mada nisam u stanju da kupim ribu u ribarnicama gde ih biras zive pa ih ubiju na licu mesta, samo vec mrtve.

Ne zelim da imam nista od pravog krzna i ako na nekom komadu odece ili predmetu postoji krznena aplikacija obavezno proveravam da li je u pitanju pravo ili vestacko krzno (vestacko moze da prodje ). Kozni predmeti me jesu svojevremeno dovodili u dilemu, ali tu sam nekako zakljucila da se koza moze uzeti sa mrtve zivotinje, kao moji organi od mene kao donora, ne mora se ubiti zbog koze. Nemam i ne bih kupila predmete od koze zivotinja koje se love ili uzgajaju samo zbog koze.

Sve iz prethodnog pasusa je primenljivo i na mog muza, koji kao sto sam spomenula jede meso, ali za koga sam sigurna da macku voli minimum koliko i ja. I sve mace, kuce, zeceve (to ne jede), hrcke, rakune (imamo ih oko kuce) itd. Bice da on nema osecanja za svinje, krave i kokoske, da oboje nemamo za ribe, a oboje imamo za sve ostale zivotinje.

edit: moji roditelji imaju kucice koje obozavaju, oboje jedu meso.

Edited by kiti, 06 December 2008 - 01:17.

[Rahel]

Možda nadješ malo vremena da odgovoriš na moje boldovano pitanje, napr:
Da, smatram se "ljubiteljem životinja" ali mislim da to nema nikakve veze sa mojom ishranom.

Evo ipak da te ispoštujem i da ti ukažem na to da sam ti još na prethodnoj stranici odgovorila na pitanje, samo što si ti to izgleda previdela, ili te mrzelo da čitaš sve. Moj odgovor je glasio da na tvoje pitanje, tako kako si ga ti postavila, nema odgovora, bar ga ja nemam. Isključivom podelom na one koje jedu ili ne jedu meso izostavljaju se one vrste životinja koje nisu "jestive" a koje su veoma važne za očuvanje biodiverziteta, tako da se dobija nepotpun odgovor. Na moje pitanje šta misliš o biodiverzitetu, oglednim životinjama, da li piješ lekove, šta misliš o životinjama u zatočeništvu, o krznašicama, odnosno šta misliš o svim drugim životinjama koje nisu za jelo, a koje možda ugrožavaš svojim činjenjem ili nečinjenjem a da nisi ni svesna toga - odgovorila si protivpitanjem, odnosno ponavljanjem prvog pitanja. I zato sam ti preporučila odgovarajuću knjigu misleći da te ta tematika interesuje.

Pročitala sam neke tvoje postove unazad i stekla utisak (izvinjavam se ako je pogrešan) da i nisi baš neki preterani ljubitelj životinja i da tvoj izbor zdrave ishrane nema veze sa "ljubavlju" prema životinjama. I ja to poštujem. Tvoj izbor, tvoja stvar. Ali, iz tvog ugla gledano, vredne ljubavi su samo one životinje koje mogu da se jedu, pa ako ih ne jedem znači da ih volim. A to nije baš tako crno-belo. Ljudi mnoge stvari ne jedu, ali to ne znači da ih obavezno i vole. Pre bih mogla da kažem da imam poštovanje prema prirodi i životinjama, nego što ih volim. Ljubav vezujem za neke druge stvari.

I upravo to je ono što me najviše nervira kod vegeterijanaca koji naglašavaju da su vegeterijanci samo iz ljubavi prema životinjama, to njihovo insistiranje na klanicama i leševima. Ti svojim nejedenjem mesa, ili ja mojim jedenjem isključivo živinskog mesa i ribe (već sam objasnila iz kojih razloga se ograničavam na ove dve vrste, uz napomenu za dragog mi Kinika da ne jedem kavijar), nećemo promeniti stanje u klanicama. Oni koji se bave donošenjem odgovarajućih zakonskih regulativa koje će se odnositi na postupak proizvodnje mesa u klanicama - hoće. I to je poenta. Da to nema veze s ljubavlju. Mesna industrija neće prestati da radi zato što je broj vegeterijanaca u poslednje vreme u blagom porastu. Ali, dok se nas dve džapamo oko vrsta koje se gaje isključivo za ishranu ljudi i kojih ne bi ni bilo da nije mesne industrije, pred nosom nam svakodnevno izumre sto hiljada ljudi i više hiljada drugih vrsta, što biljnih što životinjskih. Da nabrojim samo neke u Srbiji: pančiceva omorika, beloglavi sup, orao krstaš, pelikan, divokoza, kuna zlatica, velika droplja, jesetra, moruna, mrki medved, vuk, ris, tekunica, runolist, planinska ševa, sivi soko, gorocvet, panonski različak, borak, rebratica ... Koliko ti, kao vegeterijanac ili, kako tvrdiš, jedini pravi ljubitelj životinja, razmišljaš o tome? I koliko ja imam prava da ti zameram ukoliko ne razmišljaš?


P.S. Post koji sam ti izbrisala, izbrisan je zbog tvog upornog insistiranja na konkretnom odgovoru na pitanje na koji si već dobila odgovor, samo se nisi potrudila da ga shvatiš. Kao moderator, osećam obavezu da ti odgovorim na svako pitanje koje mi postaviš, ali kad mi se obraćaš kao forumašu - svako insistiranje i insinuacija zbog čega ne želim da ti odgovorim je suvišno, i to bi važilo i da nisam ja bila u pitanju.

Edited by Rahel, 06 December 2008 - 01:45.

[Cecily]

Evo ipak da te ispoštujem i da ti ukažem na to da sam ti još na prethodnoj stranici odgovorila na pitanje, samo što si ti to izgleda previdela, ili te mrzelo da čitaš sve. Moj odgovor je glasio da na tvoje pitanje, tako kako si ga ti postavila, nema odgovora, bar ga ja nemam. Isključivom podelom na one koje jedu ili ne jedu meso izostavljaju se one vrste životinja koje nisu "jestive" a koje su veoma važne za očuvanje biodiverziteta, tako da se dobija nepotpun odgovor. Na moje pitanje šta misliš o biodiverzitetu, oglednim životinjama, da li piješ lekove, šta misliš o životinjama u zatočeništvu, o krznašicama, odnosno šta misliš o svim drugim životinjama koje nisu za jelo, a koje možda ugrožavaš svojim činjenjem ili nečinjenjem a da nisi ni svesna toga - odgovorila si protivpitanjem, odnosno ponavljanjem prvog pitanja. I zato sam ti preporučila odgovarajuću knjigu misleći da te ta tematika interesuje.
...
Ali, dok se nas dve džapamo oko vrsta koje se gaje isključivo za ishranu ljudi i kojih ne bi ni bilo da nije mesne industrije, pred nosom nam svakodnevno izumre sto hiljada ljudi i više hiljada drugih vrsta, što biljnih što životinjskih. Da nabrojim samo neke u Srbiji: pančiceva omorika, beloglavi sup, orao krstaš, pelikan, divokoza, kuna zlatica, velika droplja, jesetra, moruna, mrki medved, vuk, ris, tekunica, runolist, planinska ševa, sivi soko, gorocvet, panonski različak, borak, rebratica ... Koliko ti, kao vegeterijanac ili, kako tvrdiš, jedini pravi ljubitelj životinja, razmišljaš o tome? I koliko ja imam prava da ti zameram ukoliko ne razmišljaš?

Nisam odgovarala na ta pitanja, jer skreću sa teme. Ako pokreneš temu o biodiverzitetu, ugroženosti i nestanku biljnih i životinjskih vrsta rado ću učestvovati. Jedan deo uzroka jeste masovno gajenje nekoliko vrsta za klanje za drastično naraslu ljudsku populaciju, ali ima i drugih (zagadjenje...) - rekla bih da uzroci direktno ili indirektno posledica drastičnog umnožavanja naše vrste. Ta tema je veoma zanimljiva i moglo bi da se o uzrocima mnogo piše, manje o mogućim rešenjima, nažalost. Otvori je, pa ću učestvovati.

Takodje si u nekom prošlom postu pripisala veganima želju za puštanje svih životinja u prirodu - prvo to je netačna tvrdnja (iako možda neki vegan i mašta o tome) a drugo opet skretanje teme u navodne gluposti koju bi ti vegani mogli da nam prirede.

Lekove ne pijem od nekog davnog momenta u detinjstvu kada sam shvatila da ne moram (kao i za meso ) - od tada mi se zdravlje drastično poboljšalo ali to je opet druga tema. Tako da ogledne životinje ne pate zbog mene. I da preduhitim pitanje o kozmetici - koristim je minimalno i to onu koja nije testirana na životinjama. To nekako ide samo uz činjenicu da mi koža ne podnosi sastojke iz masovne industrijske kozmetičke ponude, pa mi je alternativa izbor, a ta alternativa svoje potrošače privlači i oznakom "nije testirano na životinjama"...

Inače, zbunjuje me tvoja podela životinja na jestive i ne. Da li su psi i mačke jestive životinje? U nekim kulturama, koje brojčano čine većinu stanovništva naše planetu, jesu jestivi. Ako pojedeš pseći paprikaš ili neki kineski specijalitet (nedavno mi se rodjak vratio iz Kine - kaže da nije siguran da li je jeo pseće meso - Kinezi loše govore engleski ) nećeš od toga umreti, možda ćeš čak uživati u ukusu bar dok ne saznaš sadržaj. Da bih shvatila tvoju podelu, potpitanje: da li je tvoj ljubimac jestiva ili nejestiva životinja?

Pročitala sam neke tvoje postove unazad i stekla utisak (izvinjavam se ako je pogrešan) da i nisi baš neki preterani ljubitelj životinja i da tvoj izbor zdrave ishrane nema veze sa "ljubavlju" prema životinjama. I ja to poštujem. Tvoj izbor, tvoja stvar. Ali, iz tvog ugla gledano, vredne ljubavi su samo one životinje koje mogu da se jedu, pa ako ih ne jedem znači da ih volim. A to nije baš tako crno-belo. Ljudi mnoge stvari ne jedu, ali to ne znači da ih obavezno i vole. Pre bih mogla da kažem da imam poštovanje prema prirodi i životinjama, nego što ih volim. Ljubav vezujem za neke druge stvari.

Pa ja sam jasno rekla da vegetarijanac (moj slučaj) nije automatski "ljubitelj životinja" (moj slučaj: nije). Znači mi činjenica da neka meni nepoznata živa bića ne stradaju zbog mene, i da već dosta godina nisam razlog za postojanje sistematskog nasilja. Medjutim, ne hvalim se da sam posebni "ljubitelj životinja" (i pored dečjih epozida sa kučetom i golubom). Ali mi zasmeta kada se neko hvali svojom ljubavlju prema životinjama, a jede ih. To sam već objasnila, pa ne bih da se ponavljam (izgleda da je opasno ). Inače, koliko posećujem vegetarijanske forume rekla bih da tu ima veći procenat (nego u mesožderskoj većini) onih koji imaju kućne ljubimce pa mi ne smeta kada se nazovu "ljubiteljima životinja" - čak i ako im se negde na odeći provuče parče kože (nobody is perfect ).

I upravo to je ono što me najviše nervira kod vegeterijanaca koji naglašavaju da su vegeterijanci samo iz ljubavi prema životinjama, to njihovo insistiranje na klanicama i leševima.

Poseti neke vegetarijanske forume pa ćeš videti da nisu svi vegetarijance iz etičkog razloga. Obično razloga ima više (zdravstveni, gastronomski...) ali prija i ovaj etički nus-razlog. Vegetarijanska paleta je veoma široka, videćeš da nas ima raznih...

Ti svojim nejedenjem mesa, ili ja mojim jedenjem isključivo živinskog mesa i ribe (već sam objasnila iz kojih razloga se ograničavam na ove dve vrste, uz napomenu za dragog mi Kinika da ne jedem kavijar), nećemo promeniti stanje u klanicama. Oni koji se bave donošenjem odgovarajućih zakonskih regulativa koje će se odnositi na postupak proizvodnje mesa u klanicama - hoće. I to je poenta. Da to nema veze s ljubavlju. Mesna industrija neće prestati da radi zato što je broj vegeterijanaca u poslednje vreme u blagom porastu.

Industrija ne može postojati ako nema konzumenata proizvoda. Samo da ne bude zabune, ne pozivam na bojkot, nisam propovednik ni aktivista, ne sanjarim da se civilizacija može očistiti od svakakvih surovosti. Više me zanima odnos usamljenog pojedinca prema nekim moralnim, etičkim, filozovskim i inim pitanjima/dilemama koje mu okruženje nameće. Zato sam i postavila ovu temu.

P.S. Post koji sam ti izbrisala, izbrisan je zbog tvog upornog insistiranja na konkretnom odgovoru na pitanje na koji si već dobila odgovor, samo se nisi potrudila da ga shvatiš. Kao moderator, osećam obavezu da ti odgovorim na svako pitanje koje mi postaviš, ali kad mi se obraćaš kao forumašu - svako insistiranje i insinuacija zbog čega ne želim da ti odgovorim je suvišno, i to bi važilo i da nisam ja bila u pitanju.

Da li brišeš svaki post u kome jedan forumaš preformuliše pitanje drugom forumašu? "Uporno insistiranje" se odnosi na to jednom ponovljeno pitanje u dva reda? I to direktnije tebi (uglavnom se obraćam svima jer me ne zanimaju pojedinci nego preovladjujući stavovi) jer si mi direktno umesto odgovora o svojim stavovima (to šta ti jedeš ili ne, tvoju raspravu sa Kinikom i sl. koje pominješ, sada prvi put čujem - ne pratim/pamtim tvoje postove na drugim temama da bih to znala a na ovoj temi nisi o tome ništa rekla) preporučila jednu knjigu o drugoj temi.

E da, ja našu komunikaciju nisam shvatila kao "džapanje" kako kažeš - nije mi smetalo ni što neću dobiti baš tvoj odgovor ako ne pročitam tu knjigu - u medjuvremenu se javilo par forumašica sa zanimljivim postovima.

Ja sam prestala da jedem ptice i sisare nakon sto sam kao 15-godisnjakinja prisustvovala klanju praseta i kokoske, u provinciji gde se to sasvim uobicajeno radi u dvoristima.

Ne mogu da se setim da li sam ikada kao klinka u selu prisustvovala klanju, sveže posledice sam sigurno videla ali mi se čini da sam u par navrata pobegla daleko od kuće, u skitnju po prirodi, daleko od skičanja praseta. Medjutim, meni nikada nije bilo potrebno da vidim nasilje (uživo ili na tv-u), dovoljno mi je da znam da se dešava, ne moram mnogo da zamišljam krvave scene, da bih o tome razmišljala. Moje su granice nekako daleko od skromnih ličnih iskustava, ali nisu van realnosti.

Prema ribama prosto nemam ista osecanja, mada nisam u stanju da kupim ribu u ribarnicama gde ih biras zive pa ih ubiju na licu mesta, samo vec mrtve.

I ja sam manje osetljiva prema ribama. Da li zato što imamom najmanje zajedničkog dnk? Ili što su tihe u samrtnom ropcu kad ih malj pogodi u glavu ili dok se guše na suvom? Uglavnom na pijaci okrenem glavu od onih prenatrpanih bazena u ribarnicama (ali i ne razmišljam mnogo o njima), još kao klinka nisam volela da budem uz mamu dok bira primerak za jelo. Pa opet sam pre nekoliko godina jedno vreme sebe primoravala da jedem lososa (kao zbog zdravlja, tj. niskog B12), pa bih ponekad kupila parče ali često i sabotirala obrok - sve odlažem kuvanje dok se to parče leša ne ukvari. Eto dokaza da nisam samoživo upućena na sopstveno zdravlje . Tako da sam ubrzo prestala da se psihički opterećujem (a i za B12 ima drugih izvora - nego nešto izbegavam i mlečno).

Jedna moja prijateljica vegetarijanac ima jednostavnu formulu, kaže: "ne jedem ništa što ima oči". Ona doduše ne jede ni pečurke (nije sigurna da li su ipak životinje) a ni jaja (iako ova jaja od industrijskih kokošaka nisu oplodjena pa nemaju ni traga života u sebi). Meni jaja ne predstavljaju moralnu dilemu (iako ih sticajem okolnosti retko jedem) čak i kada bi bila od slobodnih, neindustrijskih (free-range) kokošaka (koje su imale kontakt sa petlom) tj. jaja imaju začetak pileta u sebi. Možda jer inače nisam protivnik kontrolisanih abortusa

Ne zelim da imam nista od pravog krzna i ako na nekom komadu odece ili predmetu postoji krznena aplikacija obavezno proveravam da li je u pitanju pravo ili vestacko krzno (vestacko moze da prodje ). Kozni predmeti me jesu svojevremeno dovodili u dilemu, ali tu sam nekako zakljucila da se koza moze uzeti sa mrtve zivotinje, kao moji organi od mene kao donora, ne mora se ubiti zbog koze. Nemam i ne bih kupila predmete od koze zivotinja koje se love ili uzgajaju samo zbog koze.

Za krzno isti slučaj, a od kože imam mninimalno: jedne svečane cipele sa štiklom (svečane: ironija! ) i možda neki kaiš od ranije. Nosim sporstke cipele za svaki dan, ranac i sl. a to je sve od ovih novih veštačkih materijala. I udobnije i humanije.

edit: izvinjavam se kiti i Rahel što sam nekoliko kitinih citata pripisala Rahel.

Edited by Cecily, 06 December 2008 - 10:26.

[Vesna]

Jedna moja prijateljica vegetarijanac ima jednostavnu formulu, kaže: "ne jedem ništa što ima oči". Ona doduše ne jede ni pečurke (nije sigurna da li su ipak životinje) a ni jaja (iako ova jaja od industrijskih kokošaka nisu oplodjena pa nemaju ni traga života u sebi). Meni jaja ne predstavljaju moralnu dilemu (iako ih sticajem okolnosti retko jedem) čak i kada bi bila od slobodnih, neindustrijskih (free-range) kokošaka (koje su imale kontakt sa petlom) tj. jaja imaju začetak pileta u sebi. Možda jer inače nisam protivnik kontrolisanih abortusa

ako se ovo prevede na jezik topika, ispada da ne jedeš ljude ali nemaš ništa protiv njihovog kontrolisanog ubijanja?

[Uma]

Lekove ne pijem od nekog davnog momenta u detinjstvu kada sam shvatila da ne moram

Ok, ali uzmimo npr. da dobiješ upalu pluća i da moraš da primaš injekcije. Injekcije moraju da budu apirogene tj. da ne sadrže supstance koje mogu da dovedu do povišene temperature, a apirogenost se i ispituje na kunićima. Imala sam prilike da to gledam na institutu "Torlak" u okviru prakse vezane za moj fakultet.
Bira se vrsta kunića koja ima jako velike uši, jer se injkcije daju u vene ušiju. Ako u injekciji ima pirogenih supstanci kunić može uginuti, a i ako nema posle nekog vremena, tj. kada više nema mesta na koje bi se dala injkcija bivaju žrtvovani.
Ne postoji drugi način da se odredi da li je injkcija sadrži pirogene supstance ili ne, neki ogledi se jednostavno moraju vršiti na životinjama.
Naravno da sam za to da gde je god moguća alternativa ona i primenjuje.
Da prvo odgovorim na tvoje pitanje, volim životinje i jedem meso.
A sad ti odgovori na moje : kada bi znala da ćeš umreti od neke bolesti, npr. upale pluća ili neke druge teške infekcije, a da te mogu izlečiti injekcije koja je testirane na životinji da li bi odbila ?
Edit :
Ne znam da li imaš decu, da li planiraš da ih imaš, naravno to je tvoja stvar i neću da ulazim u to, ali pod pretpostavkom da ih imaš ili planiraš da li bi svoje dete lišila vakcina i lečenja injekcijama i lekovima, ako znaš da je to neophodno.
Rahel ti je preporučila knjigu koju nećeš da pročitaš, pretpostavljam da se i ti nekad razboliš i posežeš za alternativnim lekovima, pa ako znaš knjigu koja nam govori kako se možemo izlečiti npr. bez injekcija, ali da obuhvata sve pa i najteže upale i stanja, molim te da mi je navedeš.
Rado ću je pročitati.

Edited by Uma, 06 December 2008 - 11:31.

[Feba]

Postavicu nekoliko retorickih pitanja - najvise iz razloga da se o njima razmisli:

Sta znaci "ljubitelj zivotinja"? Da li je to onaj ko - samo kaze da ih voli a nista ne cini?
Onaj ko jednom ili par puta godisnje uplati neku svotu novca na ziro racun nekog drustva za zastitu zivotinja i dalje se ne brine?
Da li je to onaj ko ponekad donese kuci napusteno kuce ili mace pa se posle svima hvali kako ga je udomio?
Da li je to onaj ko svaki dan ostatke hrane nosi u neki azil ili do neke skotne kuje (a takvih uvek ima u komsiluku na zalost)? Kazem svaki dan jer IMA se vremena!!!
Da li je to neko ko kao osa nasrce na industriju, pise clanke, organizuje druge za isti cilj, protestuje na ulici i pribegava nekim cak i ilegalnim vidovima borbe za prava zivotinja kao sto su provale u laboratorije i oslobadjanje zivotinja iz istih?
Da li je to neko ko ne jede meso, ne nosi kozu i time smatra da se ne moze nazvati hipokritom jer su hipokriti oni koji sve gore navedeno (ili nesto makar) cine ALI jedu meso?
Dajte mi tu cuvenu carobnu definiciju koja ne ostavlja mesta sumnji - ko je ljubitelj zivotinja?
Reci cu samo ovo na kraju - oni koji o zivotinjama brinu ne busaju se u grudi sta jedu. Muka sa kojom se suocavaju svakodnevno, stiteci razne zivotinje u ovom surovom svetu je uzasna. Moj pokusaj da volontiram u azilu bio je porazavajuci. Plakala sam i bila toliko van sebe da nisam spavala nocu. Mislite da cu se usuditi da osporim ovaj naziv (mada te ljude nije briga kako ce ih neko nazvati) ljudima koji imaju snage da stisnu srce i zube i ostanu da gledaju onaj uzas da bi pomogli? Jer ja sam pobegla glavom bez obzira. Koliko god me je bilo sramota toliko sam se divila tim ljudima.

Hipokrizija je sveprisutna. Na zalost.

[Dunadan]

Žao mi je što je tako shvataš. Ja uopšte ne dajem ispravan odgovor, već vapim za vašim odgovorima. Jedino što kažem da mi je nelogično da neko kaže da voli životinje (valjda žive!) pa baci šniclu na tiganj. Meni ne smeta ta šnicla, velika većina mojih prijatelja nisu vegeterijanci - vodim ih u "njihove" restorane , sve je to ok, nikog ne osudjujem ni po čemu. Znam da ljudi ne vole da razmišljaju o neprijatnim temama, da vole da ih skrenu u nešto drugo - ok, i to je ljudski. Ali je onda ok reći: Pa dobro, ne mogu bez te šnicle i ostalih svinjarija ali se bar zato neću samoproglašavati "ljubiteljem životinja" - volim poneke primerke sa kojima dodjem u kontakt, ali neću da razmišljam kakva je veza izmedju tog što zovem meso/hrana i nekada žive životinje od koje to potiče. Meni se čini da je njihov život po tovilištima i smrt u klanicama užasnija od onoga što se dešava psima u najgorim azilima. Čudi me da neko može biti veoma osetljiv na jednu a potpuno neosetljiv na drugu patnju - koja je sistemska i mnogo obimnija. I to mi je nelogično. Zato postavljam pitanje!

a jesi ti ljubitelj zivotinja?

[Cecily]

Moram da se odjavim od teme, putujem danas, vraćam se za sedam dana pa ću ponovo biti online 15.12. - da odgovorim na vaša pitanja i podstaknem temu dalje ukoliko pustite da u medjuvremeno potone

Poz