Subotica. Grad šarolik i po nacijama i po običajima, kulturi, arhitekturi i samom načinu života. Grad sam za sebe.Bespotrebno gurnut u zapaćak, nepravedno šutnut od strane Beograda, ali nikao zaboravljen. Uz sve poštovanje Beograđanima, Subotica je grad sa dušom, koji odoleva zubu vremena i nekim novim trendovima, grad u kome je zamrznuta istorija, ali u nekom novom ruhu.
Grad koji svedoči o istoriji, koja je gotovo ostala netaknuta stotinak godina, sa svim svojim arhitektonskim čarolijama, koje se brižno čuvaju i neguju i služe za ponos svakom onom ko se može nazvati Subotičaninom.
Ko je god bio u Subotici, zna o čemu pričam.
Zarobljena u vremenu, sa svim svojim artefaktima koji svedoče o nekom davno prohujalom vremenu, koje je retko gde u Srbiji sačuvano, a čuva se i dalje, čisto da se ne zaboravi.
A evo i par sličica, čisto da znate o čemu pričam.
I naravno, ukoliko ima Subotičana, bilo bi lepo da se jave i prodube ovo moje pisanije.
Do tada, ona poznata...SLIKA GOVORI VIŠE OD HILJADU REČI.
