321 replies to this topic

[Schrodinger]

Svaka investicija ima svoj faktor rizika. Ako neko investira svoj novac, znanje, vestine , recimo u proizvodnji robota, koji ce sutra da proizvode materijalna dobra i od toga ima zaradu ( profit) zasto bi taj neko delio profit sa drugima? Platice porez drzavi a drzava ce onda rasporediti taj novac, ali kakva  se dalja podela trazi? Dobar deo tog profita ce sigurno biti utrosen pametnije - u dalje investiranje radi unapredjenja tehnologije , recimo.

Vidi, to je sve lepo u praksi - ali postoji ono sto se zove u ekonomiji zove eksternalije, dakle ono na sta trzisni odnosi (pa ni ljudi uopste) ne uticu. Recimo klima. Dzaba je to sto ti recimo zelis toliko i toliko tona paradajza i sto si bogat da platis bilo koju cenu, kad je sezona bila toliko losa da je sav paradajz propao - i toga sto zelis naprosto NEMA. Mozemo da pretpostavimo da je sezona na celoj planeti bila losa (u duhu onog sto nam donose klimatske promene) i NIGDE nema paradajza, nezavisno od toga sto si ti voljan da platis milion dolara za kilo. To su eksternalije. Problemi u kojima eksternalije dominiraju se ne mogu resiti cisto trzisnim resenjima, pa cak ni dogovorom pojedinacnih aktera; to cuvena "tragedy of the commons" teorema i njene docnije razrade. Zapaziti da to ne znaci da su etatisti u pravu i da su drzave pametnije od aktera na trzistu; u najboljem slucaju, prenosenje problema na nivo drzavne regulative je pomeranje problema, a ne njegovo resavanje. U najgorem slucaju, to moze zavrsiti katastrofom, kao sto smo videli na primeru "genijalnog" sovjetskog plana za navodnjavanje Srednje Azije koji se zavrsio regonalnom ekoloskom katastrofom i nestankom Aralskog mora sa mape. 

 

Srecom, nema mnogo takvih problema - ali su oni koji postoje veliki i teski. Stvari kao sto su suocavanje sa klimatskim promenama, rizici od biotehnologije ili nanotehnologije, te koriscenje svemirskih resursa i naseljavanje svemira spadaju u tu grupu. Kad su takve stvari u pitanju, samo istinski globalni odgovori imaju smisla - nacionalne drzave jednostavno nisu u stanju da se sa takvim izazovima nose.

[darth bane]

Vidi, to je sve lepo u praksi - ali postoji ono sto se zove u ekonomiji zove eksternalije, dakle ono na sta trzisni odnosi (pa ni ljudi uopste) ne uticu. Recimo klima. Dzaba je to sto ti recimo zelis toliko i toliko tona paradajza i sto si bogat da platis bilo koju cenu, kad je sezona bila toliko losa da je sav paradajz propao - i toga sto zelis naprosto NEMA. Mozemo da pretpostavimo da je sezona na celoj planeti bila losa (u duhu onog sto nam donose klimatske promene) i NIGDE nema paradajza, nezavisno od toga sto si ti voljan da platis milion dolara za kilo. To su eksternalije. Problemi u kojima eksternalije dominiraju se ne mogu resiti cisto trzisnim resenjima, pa cak ni dogovorom pojedinacnih aktera; to cuvena "tragedy of the commons" teorema i njene docnije razrade. Zapaziti da to ne znaci da su etatisti u pravu i da su drzave pametnije od aktera na trzistu; u najboljem slucaju, prenosenje problema na nivo drzavne regulative je pomeranje problema, a ne njegovo resavanje. U najgorem slucaju, to moze zavrsiti katastrofom, kao sto smo videli na primeru "genijalnog" sovjetskog plana za navodnjavanje Srednje Azije koji se zavrsio regonalnom ekoloskom katastrofom i nestankom Aralskog mora sa mape. 

 

Srecom, nema mnogo takvih problema - ali su oni koji postoje veliki i teski. Stvari kao sto su suocavanje sa klimatskim promenama, rizici od biotehnologije ili nanotehnologije, te koriscenje svemirskih resursa i naseljavanje svemira spadaju u tu grupu. Kad su takve stvari u pitanju, samo istinski globalni odgovori imaju smisla - nacionalne drzave jednostavno nisu u stanju da se sa takvim izazovima nose.

 

Mislim da ipak, cak i za pomenute eksternalije postoji trzisno resenje - a to je supstitucija. Recimo, ako nema paradajza, substituisacemo ga necim drugim ( banalan primer). Klimatske promene treba resavati na nivou UN ali koliko su vlade drzava clanica efikasne govori i podatak da su prvu konferenciju povodom klimatskih promena odrzali jos davne 1980 godine , da bi , nakon 35 godina i citave ove frke i galame oko price vezane za klimatske promene, najavili donosenje strategije negde oko 2020 godine ( mozda, jer jos nista nije sigurno).

Medjutim, u prethodnim postovima je bilo reci o necem drugom: ako postoji investitor koji ce investirati u buducnosti u robote, taj bi trebao da deli profit sa "sirom drustvenom zajednicom" ili ts. U cemu bi se , konkretno, posedovanje robota razlikovalo od posedovanja npr. gradjevinskih masina ili drugih sredstava za proizvodnju? Nije li opet u pitanju samo strah od progresa?

[Nimrod]

Mislim da ipak, cak i za pomenute eksternalije postoji trzisno resenje - a to je supstitucija. Recimo, ako nema paradajza, substituisacemo ga necim drugim ( banalan primer). Klimatske promene treba resavati na nivou UN ali koliko su vlade drzava clanica efikasne govori i podatak da su prvu konferenciju povodom klimatskih promena odrzali jos davne 1980 godine , da bi , nakon 35 godina i citave ove frke i galame oko price vezane za klimatske promene, najavili donosenje strategije negde oko 2020 godine ( mozda, jer jos nista nije sigurno).

Medjutim, u prethodnim postovima je bilo reci o necem drugom: ako postoji investitor koji ce investirati u buducnosti u robote, taj bi trebao da deli profit sa "sirom drustvenom zajednicom" ili ts. U cemu bi se , konkretno, posedovanje robota razlikovalo od posedovanja npr. gradjevinskih masina ili drugih sredstava za proizvodnju? Nije li opet u pitanju samo strah od progresa?

Osim ako resurs nije takav da se ne moze supstituisati. Npr. nivo CO2 u vazduhu. Postoji samo jedan nivo koji obezbedjuje odredjenu temperaturu - i moze da se dostigne samo smanjenjem emisija CO2/GHGa; tj. ne moze da se supstituise smanjenjem time sto bi se recimo direktno pretvarao u tecnost i trpao u zemlju, ili time sto bi se nekako upumpavao azot odnekuda. Postoji samo jedan okean - kada se podigne nivo kiselosti, onda ne postoji supstitucija - drugim okeanom. Ne postoji opcija upumpavanje necega drugog ne bi li se smanjila kiselost itd itd itd. Mislim, postoji, teoretska, zove se geoinzernjering, samo osim u SF pricama nije dostupna. 

[Schrodinger]

 Mislim, postoji, teoretska, zove se geoinzernjering, samo osim u SF pricama nije dostupna. 

To ti mislis. Reptilijanci se, ocigledno, ne slazu: http://www.geoengine...ringwatch.org/ 

[McLeod]

To ti mislis. Reptilijanci se, ocigledno, ne slazu: http://www.geoengine...ringwatch.org/ 

 

Jbt.

 

Ali mene stvarno donekle i odusevljavaju ovakvi sajtovi, ali i njihovi pratioci. Svi ce da pricaju o tome kako nas mediji lazu, kako multinacionalne korporacije hoce da nas pretvore u jos debilnije konzumente i kako nam je ispran mozak. A onda pogledas ovako nesto, i ljude koji veruju da citaju veliku istinu i kako su najpametniji na svetu i bolji od ostalih, a zapravo je njima ispran mozak

[darth bane]

Osim ako resurs nije takav da se ne moze supstituisati. Npr. nivo CO2 u vazduhu. Postoji samo jedan nivo koji obezbedjuje odredjenu temperaturu - i moze da se dostigne samo smanjenjem emisija CO2/GHGa; tj. ne moze da se supstituise smanjenjem time sto bi se recimo direktno pretvarao u tecnost i trpao u zemlju, ili time sto bi se nekako upumpavao azot odnekuda. Postoji samo jedan okean - kada se podigne nivo kiselosti, onda ne postoji supstitucija - drugim okeanom. Ne postoji opcija upumpavanje necega drugog ne bi li se smanjila kiselost itd itd itd. Mislim, postoji, teoretska, zove se geoinzernjering, samo osim u SF pricama nije dostupna. 

 

Slazem se, ali presli smo sa "problema" robota na problem klimatskih promena, a to su ipak dve razlicite vrste problema iako su oba povezana sa tehnoloskim napretkom.

[Nimrod]

Slazem se, ali presli smo sa "problema" robota na problem klimatskih promena, a to su ipak dve razlicite vrste problema iako su oba povezana sa tehnoloskim napretkom.

Ah, nisam citao deo o robotima, nadovezujem se za pricu o eksternalijama, a klimatske promene (i generalno zagadjenje i neodrziva eksploatacija) su tipicni primeri. Ozon, riba, pijaca voda, cist vazduh, kolektivno zdravlje itd...

[blond]

Izgleda da spavamo koliko i nasi preci...

 

http://www.abc.net.a...o-roots/6857992

[McLeod]

Cudi me da ovo niko ne okaci

 

http://magazine.good...re-dyson-sphere

 

Kepler nasao nesto sto izgleda kao Dajsonova sfera. Nesto blokira cetvrtinu svetlosti zvezde slicne Suncu, a na primer Jupiter moze da ga zakloni 1%.

[Schrodinger]

Cek polako... Ima tu jos alternativnih mogucnosti. Mada se slazem da je jako interesantno. 

[McLeod]

Sta bi jos moglo da bude? Izneli su hipotezu da je ogroman roj kometa poremetila neka zvezda koja je prosla blizu, to bi potpuno objasnilo to sto vidimo. To bi bilo jos neverovatnije, jer smo videli taj trenutak.

 

Da li je moguce da vidimo neku ogromnu planetu sa prstenovima, koja se krece ultra sporo oko zvezde? Vec smo otkrili takav sistem, ali je to "cudno ponasanje" trajalo dva meseca, a ovo traje godinama.

 

http://time.com/3682...e-rings-saturn/

[AgroUrban]

Da li je ovo prvo otkrice ovog tipa i ako nije, zasto je bas u ovom slucaju neko predlozio ovakav odgovor?

[McLeod]

Pa evo imali smo otkrice planete sa prstenovima slicnim Saturnovim, samo 200 puta vece, u nasem sistemu ispuniti bi prostor od Sunca do Zemlje Mozda moze i to da bude odgovor, ali ta planeta bi morala da se krece ultra sporo, verovatno stotinama zemaljskih godina. Sto bi trebalo da je moguce, posto Plutonu treba 250 nasih godina da obidje oko Sunca.

 

Ovo je meni palo na pamet, nisam nigde procitao, mozda i lupetam gluposti.

 

Isto, mozda rotira kao Uran, koji je skroz "polozen" i takodje ima prstenove, tako bi se pokrila jos veca povrsina zvezde.

Edited by McLeod, 16 October 2015 - 12:18.

[AgroUrban]

Pa evo imali smo otkrice planete sa prstenovima slicnim Saturnovim, samo 200 puta vece, u nasem sistemu ispuniti bi prostor od Sunca do Zemlje

Ostavili smo post u minut, pa nisam video tvoj dok sam pisao svoj.

 

 

Pitanje za cika Ervina , da li su Dajsonove sfere jedini nacin za prikupljanje potrebne kolicine energije naprednih civilizacija, tj. da li je to jedini verovatan sled dogadjaja? Moze li fuzija ili neki drugi nacin da zadovolji napredne automobile i telefone sa velikim ekranima.

[Schrodinger]

Sta bi jos moglo da bude? Izneli su hipotezu da je ogroman roj kometa poremetila neka zvezda koja je prosla blizu, to bi potpuno objasnilo to sto vidimo. To bi bilo jos neverovatnije, jer smo videli taj trenutak.

 

Da li je moguce da vidimo neku ogromnu planetu sa prstenovima, koja se krece ultra sporo oko zvezde? Vec smo otkrili takav sistem, ali je to "cudno ponasanje" trajalo dva meseca, a ovo traje godinama.

 

http://time.com/3682...e-rings-saturn/

Baci pogled na ovo: https://en.wikipedia...Epsilon_Aurigae (imas i raznih spektakularnih umetnickih predstava ovog bizara na webu)

 

Nesto slicno tome je (najverovatnije) i ovo. Ima ekstremno cudnih stvari unaokolo, pa treba biti jaaaaaako oprezan...