Jump to content


Photo
- - - - -

Enciklopedija srpskog naroda


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
8 replies to this topic

#1 Bebler

Bebler
  • Banned
  • 2,037 posts

Posted 14 November 2008 - 15:11

Izvor NIN

Енциклопедија која уме да зажмури

Како “напасти и савладати” штиво на безмало хиљаду и три стотине страница великог формата. Одговор је јасан: то не може нико

На Београдском сајму књига, у октобру 2008, задужен за рад жирија који даје награде, пажљиво сам пратио шта су издавачи спремили. У општој лепоти награђивања понуђене су књиге као издавачки подухвати. Предложена је и једнотомна Енциклопедија српског народа. Издавач је Завод за уџбенике, а предузимљиви директор Радош Љушић главни уредник. Чланови редакције, задужени за области, у девет целина, дати су азбучним редом: Србобран Бранковић (спорт, масмедији, издавачка делатност), Бранко Вујовић (ликовне уметности, архитектура, позориште, балет, музика, филм), Љиљана Гавриловић (географија, геологија, исељеништво, метеорологија, рударство), Драгана Гњатовић (економија, финансије), Душан Иванић (књижевност, историја културе, филологија), Живан Лазовић (филозофија, теологија, право, социологија, психологија, педагогија), Александар Липковски (математика, физика, електротехника), Будимир Павловић (медицина, ветерина, фармација, стоматологија, хемија, биологија) и Сузана Рајић (историја, етнологија, археологија). Уређивачки одбор (где азбука почиње са Q) чинили су: Радош Љушић, Драган Хамовић, Јасмина Милановић, Јелена Давидовић-Коларов, Радомир Ј. Поповић, стручни секретар, Сузана Рајић, Душан Иванић и Дејана Оцић, уредник за лексикографију. Има још имена. Енциклопедијске послове морају да раде велике екипе. У томе нема необичности.

Уредничком тиму ваља придодати 292 имена оних који су написали одреднице за Енциклопедију српског народа (у даљем тексту: ЕСН). О ауторима мало знамо. Нема ништа уз њихово име и презиме. Можда су мислили да је то довољно. А није. Зато су, у посебном додатку, на крају, дати исцрпни подаци о члановима стручне редакције и главном уреднику. Нема их, дакле, у самој ЕСН, али их има посебице, да се тако споје скромност и нескромност у броју редака. Али то може бити и симпатично решење. Wихова ренесансност је очигледна у набрајању области које су уређивали. У енциклопедијским радњама укрупњавања су редовна појава.
Одмах треба честитати именованим прегаоцима, јер су обавили велики и важан посао. То су учинили према својим могућностима и у складу с роковима који су, по свему судећи, били кратки. Или се ради брзо или се претерано отеже. То су две крајности у српским лексикографским пословима. И када је реч о лексиконима, и када је реч о лексици. То није област с којом можемо пред Милоша. Разлога има доста. То је тема за другу прилику. Зато је појава ЕСН догађај достојан потпуне пажње. Није добро када неко уради тежак посао, па сви нагрну да дају примедбе. То је и лако и често. Потребно је увек одати заслужено признање, а потом изложити примедбе, сугестије, критике, предлоге. Зато још једном истичем да је Завод за уџбенике с једнотомном ЕСН дао пример како се храбро, без устезања, може напасти и савладати најтежи лексикографски задатак: израда националне енциклопедије. То је пример за огледање и, можда, за угледање. О тој дилеми је реч.
Како “напасти и савладати” штиво на безмало хиљаду и три стотине страница великог формата, ко може признати да је стручан за целину која приказује, у одломцима, по обичајима енциклопедијским, укупно деловање једног народа и ко ће бити први читалац, ред по ред, од корице до корице? Одговор је јасан: то не може нико, то се тако и не ради, лексикони се користе по потреби, то су књиге које трају дуго, које се читају у деловима, помажу људима разних занимања и интересовања, што ближе руци, на радном столу, да отклоне недоумице. Прва њихова врлина је – поузданост. Ако нису поуздане, оне су непотребне. Стварају сумње. Шире заблуде. Зато је одговорност њихових аутора прворазредна.

У ЕСН, лепо опремљеној, у тврдом повезу, са српском заставом на хрпту, с четири слова С на корици, са српским грбом на насловној страни, са три платнена држача за обележавање где смо стали, докле смо стигли, а најпре дође бела, па плава, па црвена пантљика, све је подређено наслову. И то је нормално. Свака енциклопедија даје сажета тумачења и објашњења. Зато и наслов мора бити кратак и јасан. Овде, на ЕСН, кратак наслов јесте, али није јасан. Нисам запазио да су такви називи у лексикографској употреби. Тешко је рећи шта све покрива именица народ. Да ли то значи да у Енциклопедији српског народа налазимо само Србе? Наравно да не значи. То није могућно. Нема изолованих народа.
Тачнији би наслов био: Српска енциклопедија. Али, такав наслов је “заузет”. Уређивачки одбор САНУ и Матице српске, према слову Закона из 2005, у сарадњи с истим Заводом за уџбенике, припрема Српску енциклопедију у десет томова. Завршавају се послови на првој књизи. Члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије је професор Радош Qушић, главни уредник ЕСН, а однедавно и професор Душан Иванић, члан Стручне редакције ЕСН. Јесте мало запетљано. Али, није кривац онај што о томе пише. Азбучник Српске енциклопедије пречишћен је за два слова (А, Б), а састављен је у целини (од А до Ш), у радној верзији. То је ауторско дело Уређивачког одбора Српске енциклопедије.

Да се вратим на почетак текста. Тамо сам поменуо свој рад у сајамском жирију, чији сам члан четири године. Два пута је био издавач године Завод за уџбенике (то је поштено забележено у ЕСН), а два пута је био издавач године Службени гласник (што не пише у ЕСН). Рекло би се да је све очигледно. Међутим, ЕСН је подржана од дела жирија као издавачки подухват. Нисам гласао као они, али сам учинио оно што ми је била дужност. Узео сам једнотомну ЕСН после прве седнице, однео књигу у Нови Сад и у путу, потом увече, дуго, прелиставао. Ево извештаја о том прелиставању. Служи као помоћ за друга издања.
За издавачки подухват 2008. био је предложен и часопис Зенит Љубомира Мицића, фототипско издање с обимном књигом Видосаве Голубовић и Ирине Суботић. Потражио сам шта о томе пише у ЕСН. Изнад одреднице авангарда дата је прва страна првог броја Зенита (у заглављу пише да је изашао у Загребу, фебруара 1921), али у одредници зенитизам се каже: “‘Зенит’ је трајао у Београду 1921-26”. Уредник је могао запазити превид и додати да је Зенит излазио и у Загребу и у Београду. Дешава се, рекао сам себи, и почео да читам по начину “где се отвори”. Под одредницом роман пише да су “роман лика” писали, као главни представници у српској књижевности, С. Матавуљ и С. Раичковић. Протрљао сам очи. Овде је реч о открићу. Ипак није. Раичковић је песник и када је писао прозу. Можда је енциклопедист мислио на Светолика Ранковића, па му се омакло. Нека. И то се дешава, али не у енциклопедијама.
Окренем и ево одреднице поема. То је, дакле, “жанровска етикета или облик поезије за децу (М. Црњански, А. Вучо, М. Бећковић, С. Раичковић)”. Овде би било занимљиво одмрсити који су песници писали етикете а који за децу, али је важно да се Раичковић вратио себи. Потом сам прочитао да драма “обухвата трагедију, комедију и драму”, па да је “путопис, прозни жанр, убраја се у документарно-уметничке жанрове”, па дивну реченицу: “Радио је у Радио Београду”. Обашка што Ратомир Дамјановић још тамо ради.

Скраћеница има доста. Пописане су на почетку. Тако се ради. Али, није баш инвентивно скраћивање књижевноисторијски у књижевноистор., или психијатрија у психијатр., психоанализа у психоанал., земљорадња у земљор., а Хабзбуршка монархија у Хабзб. монарх., као што није баш лепо што бројних скраћеница из текста нема у списку на почетку ЕСН. То отежава читање и ствара неспоразуме. Рецимо, пише да је Г17 плус у коалицији са ДС или ДСС, али скраћених назива за демократске странке у списку нема. Има ДСС као Друштво српске словесности, па када пише да је владика Платон Атанацковић “Члан ДСС”, то може збунити и Коштуницу о коме у ЕСН има 32 реда, колико и о Шешељу, а можда ће се забунити и двоструки председник Тадић о коме у ЕСН има 11 редова. ДС 19 редова, а ДСС 21 ред (о чему ћу још, на другом месту). Уместо ЛМС, како је прегледом скраћеница наговештено, у тексту ЕСН могу се наћи: ЛМС, Летопис Матице српске, Летопис Матице српске, “Летопис Матице српске”, Летопис МС, Летопис Матице Српске, “Летопис” (на стр. 630. покренут 1825, а на стр. 583. то је било 1824). Скратићу о скраћеницама.
Док сам гледао шта пише о ЛМС, видео сам да нико не зна где је умро Јосип Лешић, јер пише: “(Зрењанин, 1929 – ?, 1993)”. Тако уз име Политикиног новинара Добросава Кузмића стоји: “(?, 1891 – ?, 1982)”, као да је човек деловао у деветом веку или раније. И професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, “један од његових оснивача” има упитнике: “Костић, Борислав (?, 1897 – ?, 1956”. Скратићу и о упитницима, засад.

Обрађени су савремени и ранији издавачи (Плато, Просвета, Геопоетика, Нолит, Прометеј, Књижарница Зорана Стојановића...), како и треба, али нема Издавачког предузећа Матице српске. Текст о Матици је с погрешном годином подизања њене зграде, с погрешном годином довршетка зграде за Библиотеку. Иначе, Матичине установе, Библиотека и Галерија, немају посебне одреднице, дате су испод Матице. Библиотека МС се води као “најстарија српска библиотека” (што није тачно без речи: национална), не помиње се под одредницом библиотеке, прича о њој се прекида 1958 (као да је потом нема). Галерија Матице српске (одвише сажето приказана) није у попису музеја у Србији (а јесте, рецимо, Галерија Бељанског, а није, рецимо и то, Галерија Мамузића).
Просвјета постоји само у Хрватској, пише ЕСН, али не и у Босни и Херцеговини (раније, потом обновљена, издавач Нове Зоре која, такође, није забележена), као што нема цетињске Просвјете, ни стогодишње Боке. Према ЕСН у Подгорици и Бањој Луци нема дневних листова. Тако пише под штампа, с оценом да се после промена 2000. године “све више јављају полуинформације, сензационалистички натписи...”

Ево још четири цитата из ЕСН: 1) “данак у крви, срп. народни назив за периодично скупљање дечака и неожењених младића” (пример турске нежности); 2) “надимци, додатна имена која се стварају без икаквих ограничења и правила”, иначе “веома су заступљени” (пример за писање доста прилога у ЕСН); 3) збег “скупина житеља која се склањала (...) само на просторима Турског царства (пример великог слова и турске јединствености); 4) “ктитор, етимолошки држати у власти” (као доказ да се власт може етимолошки држати).
Немојте тражити Стојана Чупића. Нема га ни под својим првим презименом Добриловић, ни под надимком (кад су већ “заступљени”) Змај од Ноћаја. Наћи ћете Гору и Горанце, што је нормално, али нећете наћи Гораждевац (српско насеље код Пећи) и Горажде (место старе српске штампарије, што се само набрајачки помиње). У ЕСН је Горазд (Маћеј) Павлик, епископ чешко-моравски, за светитеља проглашен од Српске и Чешке православне цркве, али га нема у попису светитеља (стр. 487-489). Дата је и Гораздова фотографија, а у Предговору пише да ЕСН има “7.836 појмова, а све то прати 1.548 илустративних прилога (фотографија, слика...)”. Доста је, дакле, слика, па је Црна Река (као и Хиландар) на целој страни, а Пећка патријаршија, Грачаница, Дечани, Милешева, Пива, Морача и други манастири у малом формату. Морача је лепо приказана (као свето место, као задужбина синовца Светог Саве). Али, нема области Морача (ни Доње ни Горње) и нема реке Мораче, која није једина што не протиче кроз ЕСН. Осим тога, погрешно пише да су Морача и Ровца (а не како је понегде: Ровце) ослобођени и припојени Црној Гори 1830. То је било 1820. Јесте погинуо сердар Мијушковић (описан у ЕСН према гусларској песми!), али нема читавог низа првака истог или вишег реда. Не буним се што су у ЕСН одвојили сердаре од војвода, но што нема Јанка Вукотића, сердара и команданта који је симбол Српства у Црној Гори у ХХ веку. Тако се превиди доиста увеличавају.
Ево мало ЕСН географије. Има Колашин, Андријевица, Жабљак, има Шавник... Нема: Никшић. И нема: Пљевља! Нема два града, после Подгорице у Црној Гори највећа, а по српскости можда и прва. Зато се каже да су Добановци “градско насеље”, исто као и Добој. Бања Лука је, замислите, “у Бањалучкој котлини”, Колашин је “у Колашинској котлини”, а градови у ЕСН имају Центар и друге делове. Нови Пазар, цитирам, “повезује више делова: Чаршију, Подхамам, Град, Парницу, Ћукавац, Варош малу, Букреш малу, Циганску малу, Тесну чаршију, Луг, Черкез малу, Барутхану, Поток малу, Буковац, Хаџет малу, Муџахирску малу, Подбијеље и др.”, али је (у ЕСН) без школа, установа културе, без универзитета! Такође, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Приштина немају универзитет. Помињу се у шеми, у табели, по рубрикама, од којих је последња: “историјске примедбе”. Подгорица и Бања Лука немају ни то. Не тражите, дакле, осим Београдског универзитета друге одреднице за државне српске универзитете. Ни за факултете.

Да пробамо спортски део ЕСН. Одмах сам нашао Ден Тану, власника престижног ресторана у Америци и фудбалског радника, Радомира Антића, Џајића, Савићевића, Саву Милошевића и друге играче, али нема др Михајла Андрејевића из ФИФЕ и нема Миљана Миљанића. Нема Лазара Гроздановића и Миодрага Скалета Гвозденовића. Доста је оволико.

Пише да је Младен Лесковац умро 1993. А није. То је било 1990. Пише да је уређивао Зборник МСКЈ (тако, скраћено, иначе од девет Матичиних зборника приказана су само два...), да је уређивао ЛМС, али не пише да је био председник Матице српске. Шта ако је међу најзаслужнијима? Ништа. Као што није битно да је девет година био управник Библиотеке Матице српске, један од оснивача Филозофског факултета у Новом Саду и први његов изабрани декан. Бошко Петровић је “после рата на уред. пословима, те председник и доживотни почасни председник Матице српске”, а место рођења је: Румунија. Како рећи да је Лесковац управник националне библиотеке која нема одредницу и декан факултета који такође нема у ЕСН одредницу? Како рећи да је Бошко Петровић дуго био секретар Матице српске када је то било док је Лесковац био председник (што се не помиње), да је рођен у месту Орадеа Маре (што је у свим његовим биографијама)? Одговор је: тешко. Али, зашто Петровић није члан САНУ? Зато што “није” ни Добрица Ћосић. Али “јесте” Миладин Кораћ који није био члан САНУ. Јесте академик САНУ Војислав Кораћ, родом из Дебелог Брда, али, утврдила је ЕСН, то није у Лици већ код Ваљева (што је од Коренице далеко као Гајтан од Врбаса). Сарадник ЕСН Марко Недић рођен је, у истој енциклопедији чији је сарадник, у Гајтану код Врбаса. (Реч је о Гајтану код Медвеђе.) Као што је новинар Милош Јевтић рођен у Доњој Буковици, а не у Доњој Каменици (ево, коначно, Ваљева).

Када сам погледао Његош, стрелица означава Петар II Петровић Његош. Ја тамо, а оно ни код Петра I ни код Петра II уз презиме нема Његош (има, додуше, испод фотографије, односно слике). За Петра I каже “успео је да ослаби племенску анархију”, “истакао се у доношењу правног акта” који је познат под његовим именом, а за Петра II “желео је да се Србијом изведе ослобођење БиХ”. О “извођењу ослобођења” у Горском вијенцу је једна реченица, непуна два реда, о целом спеву толико, а о сахрани Wегошевој пуна четири реда. Иначе, Црна Гора није увећала своју територију 1859. Тако пише код Петровића-Његоша, који су солидно као династија обрађени (и с родословном таблицом, као и друге српске династије, што делује уверљиво, као и велики број илустрација).
Код имена краљице Марије Карађорђевић место смрти је “Лондон, Енглеска”, поред имена Олге Карађорђевић само Париз, без Француске, поред Карађорђа само Вишевац (као место рођења). Каже се да је краљица Марија “најомиљенија владарка у срп. народу”, а мало даље “није се занимала за политику”. Кнегиња Зорка на 483. страни има петоро деце, два сина и три кћери, а на 821. страни само два сина и кћер. За Бранка Кукића дознајемо да је члан СКЗ (а нема такве скраћенице у попису). Код некога је изостављено средње слово (Јован Ђ. Авакумовић, Страхиња К. Костић, Вукић М. Мићовић), код некога додато (Александар П. Ивић, Војислав С. Марић, Милорад М. Радовановић).

Обећао сам, па ево мало поређења по броју редова: Белобрк Момчило 12, Александар Ивић 8, Војислав Марић 7, Катарина Амброзић 22 (с фотографијом приде), Тито 54, Слободан Милошевић 44, Никола Пашић 44, Светозар Милетић 43, Јован Ристић 42, Милутин Гарашанин 18, Илија Гарашанин 37, Зоран Ђинђић 36, Александар И Карађорђевић 43, Вук Караџић 105, Јован Цвијић 137 (више него САНУ са 58 и Матица српска са 52 заједно, без својих установа), новчани заводи 32, Просветни савет 49, награда 61, ветеринарство 52, књижевна критика 52, Wегош 48, Богдан Поповић 34, Душан Иванић 28 (у додатку, додуше), Радош Qушић 33 (на челу додатка, наравно), Милка Ивић 24, Живојин Павловић 19, Данило Киш 31, Миодраг Булатовић 13, Милован Данојлић 18, Милован Ђилас 33, Дадо Ђурић 14 (и репродукција), Марина Абрамовић 22 (и фотографија), Драгољуб Мићуновић 26, Дража Михаиловић 43, Ева Рас 24, Раде Драинац 28, Стеван Раичковић 31, Предраг Палавестра 24, Qубомир Симовић 33, Добрица Ћосић 49, Матија Бећковић 20... И тако, бескрајне су могућности за поређења, као у тражењу највећег простог броја. Обраде су неуједначене. Негде с биографским подацима, а негде без њих. Негде су унете минорне награде, а негде нису најугледније.

Мало пре сам видео: има Гусиње, нема Плав, а Гусиње је у плавској општини. Толико често се говори и пише Плав и Гусиње да је Ђ. Ј. Јанић (зато га, можда, и нема у ЕСН) рекао Плави Гусињ. Озринићи су код Цетиња (што није написано, али јесу приказани млађи Озринићи). Ровчани би били срећни да пруга Београд-Бар пресеца Ровца као што пише у ЕСН. Мирко Ковач је рођен у Петровићима код Никшића, а то није у Херцеговини, како стоји, већ у Црној Гори. Близу је и Нудо где је рођен Сава Ковачевић, а не Саво како је крштен у ЕСН. Помиње се, код Дробњака, Црногорска Херцеговина, што је новост. Нема Пере Тунгуза; ту је Невесињски устанак. Да, али није: Невесиње. По чему је, онда, устанак добио име? Иначе, од свих херцеговачких устанака, у низу, од 1851. и даље, обрађен је само онај из 1875.
Има неколико српских породица, заслужних, али су по правилу различито приказане. Од Дунђерских се помињу два Гедеона, Лазар и Ђока, а дат је портрет Ленке Дунђерски о којој нема ни слова.

Вељко Булајић је рођен у Вилусима, а не у Никшићу. У свету се из Хага чуло да је Радован Караџић рођен у Петници, а у ЕСН кажу да је рођен у Шавнику. Као што су рекли за Новицу Церовића да је из своје куће у Тушини отишао 1895. и умро на Савиндан у Шавнику, што по великом снегу, са деведесет година, и да је хтео није могао.
За ЕСН Светозар Глигорић је Глига. Још је тамо (додатих, интимних) надимака. Нека. Ради урока. Можда зато нема у ЕСН Милорада Ђурића, песника и дугогодишњег главног уредника СКЗ, ни песникиње Qубице Милетић, ни Петка Милетића (давно је склоњен), а председник Надзорног одбора Завода за уџбенике Митровић је “уред. Зборника за друштвене науке Матице српске” (заправо је члан Уредништва, код главног уредника Часлава Оцића тога нема) “и секретар Матичиног Одељења друштвених наука, члан УО и ИО”. Ефектно је ово: “члан УО и ИО”. А Лесковац није био председник Матичин, ни Ћосић члан САНУ...
Обрађени су Которски архив и Дубровачки архив. И треба. Али, посебно нису обрађени Архив Србије, Архив Југославије, Архив Србије и Црне Горе... Има шематски приказ. То је мало. О библиотекама да не говорим.

Нема у ЕСН академика и председника ЦАНУ Драгутина П. Вукотића, ни историчара Ракочевића, Бојовића, Дашића, Лакића..., ни председника Подгоричке скупштине из 1918. Сава Церовића, војводе Стева Вукотића (због заслуга за уједињење Србије и Црне Горе сахрањен је у порти манастирској на Цетињу, а брат је кнегиње Милене), ни великог војводе Мирка Петровића, ни војводе Мине Радовића..., али о томе сам већ. Зимоњићева је Гарева а не Гарево. Има Стојана Церовића с Временом, с разлогом, али нема професора Стојана Церовића и његове Слободне мисли, без разлога.
Војислав Ђурић није рођен у Крагујевцу но у Малим Крчмарима. Милош Н. Ђурић, забога, није рођен у Бенковцу код Задра; рођен је у Бенковцу код Окучана. Дучићу се и даље мења с годином рођења и место где је то било и име места где је умро (Требиње па Подгливље па Хрупјели, Гери па Гера, како које лексикографско издаље дође, тако се подаци померају).

Нема академика САНУ: Петра Миљанића, Миодрага Остојића, Веселинке Шушић, Ђорђа Злоковића, Звонка Марића, Олге Хаџић... То иде у већи низ. Ирена Грицкат је и Радуловић. Једно презиме јој је узето. За Војислава Становчића, живог и здравог у Београду, пише “(?, 1930), универз. проф., дописни члан САНУ”. Огранак САНУ у Новом Саду “прерастао” је у Одељење САНУ.

Има у ЕСН патријарх, има епископ, али нема – митрополит.

Лазар Комарчић је добио још једно презиме: Комарица. “Био је учитељ, па кафеџија”. То је важно за писца фантастике. Да је с нама (и у ЕСН) Божур Хајдуковић, то би разјаснио. А нема ни Благоја Јастребића, ни Гојка Јањушевића. Жарко Команин је Јовановић (ако је код других са псеудонимом то речено, требало је и код Команина рећи). Милан Комненић јесте рођен у Пилатовцима, али је то општина Никшић, није Билеће, као што је то: Билећа.
Нема песника Ранка Јововића, Слободана Костића, Милана Ненадића. Сад видим: “Куколеча, Стеван (?, 1913 – ?, 1994), економиста”, професор Универзитета у Београду, “Лукић, Милош (?, 1916-?, 1998), саобраћајни инжењер, универз. проф. у Београду”.

Овако, уз једно пажљиво листање, бележио сам податке за образложење, за одговор онима који су ме уверавали да је Енциклопедија српског народа издавачки подухват. Спремио сам се да кажем: јесте издавачки подухват, али као лепи младожења у народној песми на путу у Млетке. Много је крастица у првом сусрету виђених. А шта би се догодило да сам целу књигу ишчитао? Овде су само детаљи које сам из главе проверавао у енциклопедији која уме да жмури. С набројеним детаљима не иде се ни у Млетке ни пред Милоша.

Миро Вуксановић

#2 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 14 November 2008 - 15:35

Izvor NIN

Енциклопедија која уме да зажмури


Миро Вуксановић


A koje i cije enciklopedije ne zmure?Barem na jdno oko.
Eto i drug Miro nasho da nam sa crnogosrkog desnog oka objasnjava kako smo u zabludi.

A usput Bebler, ko uopste na forumima i cita enciklopedije?

#3 Bebler

Bebler
  • Banned
  • 2,037 posts

Posted 14 November 2008 - 15:53

A koje i cije enciklopedije ne zmure?Barem na jdno oko.

Žmurenje je samo ironična formulacija za diletantizam priređivača.

Eto i drug Miro nasho da nam sa crnogosrkog desnog oka objasnjava kako smo u zabludi.

Šta ovim želiš da kažeš? Da je time što je Crnogorac automatski diskvalifikovan kao neko ko sme da kritikuje išta u vezi Srba i Srbije? Nije li to malo :ph34r: ? A koliko znam on se izjašnjava kao Srbin a i potpredsednik je Matice srpske, Novi Sad, Vojvodina.


A usput Bebler, ko uopste na forumima i cita enciklopedije?

Siguran sam da su ih svi bar jednom imali u rukama. Ja otvorim neku od 50 koje imam u posedu minimum 2 puta nedeljno. Zar ti baš toliko podcenjuješ forumsku populaciju?

Ccccc.... Zašto uopšte komuniciraš sa ljudima koje toliko ne ceniš? I konačno, zar nisi uopšte čitala tekst Mira Vuksanovića ili ti je to ispod časti pošto mu nacija nije odgovarajuća tvojim kriterijumima?

Imaš li uopšte predstavu koliko je para država uložila u taj projekat i koliko je od tih para na konto honorara Radoš Ljušić strpao u svoj džep? Znaš li koliko su poreski obveznici morali da izdvoje za ovo potpuno nestručno priređeno izdanje.

Ne znaš, ali si odmah uočila da je autor ove vrlo precizne kritike Crnogorac poreklom. Ako je samo ovo što si elokventno prokomentarisala sve što imaš da kažeš na temu onda nadam se da će se tvoje dalje učešće u njoj završiti baš na ovom mestu...

Edited by Bebler, 14 November 2008 - 15:54.


#4 fender_bender

fender_bender
  • Banned
  • 2,192 posts

Posted 14 November 2008 - 16:36

 
Imaš li uopšte predstavu koliko je para država uložila u taj projekat i koliko je od tih para na konto honorara Radoš Ljušić strpao u svoj džep? Znaš li koliko su poreski obveznici morali da izdvoje za ovo potpuno nestručno priređeno izdanje.

Ne znaš, ali si odmah uočila da je autor ove vrlo precizne kritike Crnogorac poreklom. Ako je samo ovo što si elokventno prokomentarisala sve što imaš da kažeš na temu onda nadam se da će se tvoje dalje učešće u njoj završiti baš na ovom mestu...


Nisam znao da smo dobili i novokomponovanu enciklopediju?


Znate nesto vise o toj ''pravoj'' od 10 tomova koja se sprema?

#5 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 14 November 2008 - 17:46

Imaš li uopšte predstavu koliko je para država uložila u taj projekat i koliko je od tih para na konto honorara Radoš Ljušić strpao u svoj džep? Znaš li koliko su poreski obveznici morali da izdvoje za ovo potpuno nestručno priređeno izdanje.

Ne znaš, ali si odmah uočila da je autor ove vrlo precizne kritike Crnogorac poreklom. Ako je samo ovo što si elokventno prokomentarisala sve što imaš da kažeš na temu onda nadam se da će se tvoje dalje učešće u njoj završiti baš na ovom mestu...


Znam coveka ,zato sam se uopste i javila jer sam zaprepascena da je on sada nadlezan i neka moralna gromada
za srpske enciklopedije. Samo zato.A u vreme dok smo pili spricere u Kolarcu bio je Crnogorac.
Veruj mi,ne bih se ni javljala da ne procitah njegovo ime.Takve me stvari i pojave izvode
iz trocetvrtinskog takta. Sada ne znam ko je veca (h)rdja:Ljushic ili Genosse Crnogorac.

Svako bre zaradjuje kako i gde stigne. Poreski obaveznici su mnogo vishe nayebvali
zbog nekih drugih stvari.Pominjati sada poreske obaveznike i kao ovaj ludjak Ljusic
strpao sve pare u dzep i postao milijarder. mislim,malo je bedno i jeftino.
A onda se pojavi drug Miro pa nam otkriva istine o nama.Sto bre ti nsii pisao ovu enciklopediju?

Edited by Teja, 14 November 2008 - 17:47.


#6 Bebler

Bebler
  • Banned
  • 2,037 posts

Posted 17 November 2008 - 15:15

Znam coveka ,zato sam se uopste i javila jer sam zaprepascena da je on sada nadlezan i neka moralna gromada
za srpske enciklopedije. Samo zato.A u vreme dok smo pili spricere u Kolarcu bio je Crnogorac.
Veruj mi,ne bih se ni javljala da ne procitah njegovo ime.Takve me stvari i pojave izvode
iz trocetvrtinskog takta. Sada ne znam ko je veca (h)rdja:Ljushic ili Genosse Crnogorac.

Kako bilo, spisak propusta koji je dotični ispostavio nije nacionalno pitanje već pitanje stručnosti. Ljušić je u svojoj divljačkoj i neutemeljenoj prepotenciji ušao u nešto čemu ne da nije dorastao, nego nije ni do kolena po svemu sudeći. Pritom, jedini motivi su mu u poslu oko enciklopedije bili mrsni honorari za njega i ljubimce. Kako ne bi morao da deli novac i sa drugima jednostavno je sveo ekipu oko enciklopedije na krug svojih intimusa. Sve bi to prošlo bez mnogo pažnje da na taj projekat nisu utoršene desetine miliona a epilog je upravo ovaj - nebrojeno grešaka. Upravo je aktuelan članak o greškama koje su pravili na pitanju Vojvodine.

Dakle, pitanje je jednostavno - Hoće li iko odgovarati za ovakav debakl i ko je najodgovorniji? Hoće li Ljušić vratiti milionske honorare koje je naplatio na konto enciklopedije?

Šta god MV bio, kako se osećao i na kom moralnom nivou egzistirao jedno stoji - da je sve što je napisao o enciklopediji je uglavnom tačno.

Svako bre zaradjuje kako i gde stigne. Poreski obaveznici su mnogo vishe nayebvali
zbog nekih drugih stvari.Pominjati sada poreske obaveznike i kao ovaj ludjak Ljusic
strpao sve pare u dzep i postao milijarder. mislim,malo je bedno i jeftino.

Izvini. šta je bedno? Po tebi je bedno reći da je neko sam uzeo 12 miliona na konto autorstva enciklopedije a pritom je direktor JP koje izdaje tu enciklopediju? Bedno je ćutati o tome ili relativizovati takvu činjenicu pominjanjem zgrtanja milijardi. Zvučiš pomalo uvređeno...

A onda se pojavi drug Miro pa nam otkriva istine o nama.Sto bre ti nsii pisao ovu enciklopediju?

Ja mnogo toga nisam napisao ali me to nije nimalo ne diskvalifikuje u pogledu konstatovanje evidentnih grešaka u onome što nisam napisao. Zaista se ponašaš bahato iznoseći ovakve stavove.

Edited by Bebler, 17 November 2008 - 15:16.


#7 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 17 November 2008 - 18:32

Ja mnogo toga nisam napisao ali me to nije nimalo ne diskvalifikuje u pogledu konstatovanje evidentnih grešaka u onome što nisam napisao. Zaista se ponašaš bahato iznoseći ovakve stavove.


Ne,nisi me razumeo. Zao mi je sto ti nisi taj koji nalazi propuste,ima primedbe.
Tebi jednostavno vishe verujem nego ovom coveku koga stvarno jako dobro poznajem.

Mozda bash zato sto tebe uopste ne poznajem :ph34r:

Ili,poznajem te sa foruma pa nekako imam vishe poverenja u tvoja zapazanja.

#8 Bebler

Bebler
  • Banned
  • 2,037 posts

Posted 17 November 2008 - 23:56

Ne,nisi me razumeo. Zao mi je sto ti nisi taj koji nalazi propuste,ima primedbe.
Tebi jednostavno vishe verujem nego ovom coveku koga stvarno jako dobro poznajem.

Mozda bash zato sto tebe uopste ne poznajem :ph34r:

Ili,poznajem te sa foruma pa nekako imam vishe poverenja u tvoja zapazanja.


Moram da ponovim ove pasuse jer mislim da oni najbolje govore o tome da je Vuksanović najmanje bitan u svemu ovome i da se on pojavljuje samo kao neka vrsta PRa uređivačkog odbora okupljenog oko Matice srpske i SANU.

Dakle:

Како “напасти и савладати” штиво на безмало хиљаду и три стотине страница великог формата, ко може признати да је стручан за целину која приказује, у одломцима, по обичајима енциклопедијским, укупно деловање једног народа и ко ће бити први читалац, ред по ред, од корице до корице? Одговор је јасан: то не може нико, то се тако и не ради, лексикони се користе по потреби, то су књиге које трају дуго, које се читају у деловима, помажу људима разних занимања и интересовања, што ближе руци, на радном столу, да отклоне недоумице. Прва њихова врлина је – поузданост. Ако нису поуздане, оне су непотребне. Стварају сумње. Шире заблуде. Зато је одговорност њихових аутора прворазредна.
У ЕСН, лепо опремљеној, у тврдом повезу, са српском заставом на хрпту, с четири слова С на корици, са српским грбом на насловној страни, са три платнена држача за обележавање где смо стали, докле смо стигли, а најпре дође бела, па плава, па црвена пантљика, све је подређено наслову. И то је нормално. Свака енциклопедија даје сажета тумачења и објашњења. Зато и наслов мора бити кратак и јасан. Овде, на ЕСН, кратак наслов јесте, али није јасан. Нисам запазио да су такви називи у лексикографској употреби. Тешко је рећи шта све покрива именица народ. Да ли то значи да у Енциклопедији српског народа налазимо само Србе? Наравно да не значи. То није могућно. Нема изолованих народа.
Тачнији би наслов био: Српска енциклопедија. Али, такав наслов је “заузет”. Уређивачки одбор САНУ и Матице српске, према слову Закона из 2005, у сарадњи с истим Заводом за уџбенике, припрема Српску енциклопедију у десет томова. Завршавају се послови на првој књизи. Члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије је професор Радош Qушић, главни уредник ЕСН, а однедавно и професор Душан Иванић, члан Стручне редакције ЕСН. Јесте мало запетљано. Али, није кривац онај што о томе пише. Азбучник Српске енциклопедије пречишћен је за два слова (А, Б), а састављен је у целини (од А до Ш), у радној верзији. То је ауторско дело Уређивачког одбора Српске енциклопедије.


Dakle poenta je boldovana i nisam hteo da je izvlačim iz konteksta pa sam citirao sva tri pasusa. A reč je evidentno o sledećem: Ljuši svestan da mu rok upotrebe kao direktoru Zavoda za udžbenike ističe, brže-bolje okuplja grupu kvazinaučnih avanturista (i pritom zaobilazi UO) željnih malo promocije, još malo vikendovanja po manastirima na račun države i pre svega željnih lake zarade, te sa pomenutom grupom zbrda-zdola sklepava ovu polovičnu enciklopedijsku tvorevinu iskompromitovanu mnogštvom materijalnih grešaka.

Ono što želim da naglasim jeste da su porivi za izradom ovog izdanja bili maroderski a ne naučni, obrazovni, kulturološki, eruditski... Plića verzija nazzi ideologije koju Ljušić emituje oko sebe I koju koristi kako bi prikrio svoje prave (alave) namere na najbolji način je materijalizovana u ovom izdanju. Mnoštvo propusta, mnoštvo netačnih podataka, mnoštvo proizvoljnosti, mnoštvo neusklađenosti, mnogo, mnogo, mnogo aljkavosti ali zato i mnogo skup način da se isplati apanaža jednom Koštuničinom čaušu.

Pitam se, moraju li se baš kroz prosvetu i obrazovni sistem namirivati razni patološki tipovi poput pomenutog? Nije li jeftinije da im ova država jednokratno uplati šta traže i da ih zamoli da odu sa mirom i prepuste stručnim ljudima da rade svoj posao? Mora li se opsesiji svakog ludaka i secikese izaći u susret i dati i jare i pare?

Ovde poenta uopšte nije u Vuksanoviću, ponavljam. I o njegovim književnim onanijama sam pisao pre dve godine. Ja njega pre svega ne cenim kao pisca a onda sve ostalo. Ipak verujem da je ovo tzv. njegovo zapažanje zapravo skupio sa više strana i to upravo od ljudi zainteresovanih za ovaj projekat te objavio pod svojim imenom. Ako nasumice proveriš par navoda o greškama u ESN iz ovog teksta videćeš da su tačne.

#9 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 18 November 2008 - 19:47

Ovde poenta uopšte nije u Vuksanoviću, ponavljam. I o njegovim književnim onanijama sam pisao pre dve godine. Ja njega pre svega ne cenim kao pisca a onda sve ostalo. Ipak verujem da je ovo tzv. njegovo zapažanje zapravo skupio sa više strana i to upravo od ljudi zainteresovanih za ovaj projekat te objavio pod svojim imenom. Ako nasumice proveriš par navoda o greškama u ESN iz ovog teksta videćeš da su tačne.


Savrsheno si u pravu.Nije poenta u Vuksanovicu.
Prava poenta bi bila da je ministar kulture (ili je ministarka,nemam pojma ko je sada na vlasti),
ili obrazovanja ili ti genijalni likovi koji placaju ovu budaletinu(srpskog Historicara)da kazu
koju svoju i da se projekat stavi "ad acta".

Ono je bilo polushala ( ali i poluzbilja) da bi mi bilo i draze i verodostojnije da si recimo
TI napisao ovo sto je M.Vuksanovic pisao.