353 replies to this topic

[stojan nenadovic]

Poštovani Rastko,
Žao mi je što se povlačite. Ova formula ne traži da se u nju veruje. Ona se razume korišenjem malo znanja iz matematike. To je jednostavna istina. Ja predpostavljam da Vi imate toliko znanja iz matematike i čudim Vam se, kao što sam se čudio Fridmanu, kako ne uviđate da sam u pravu. Nadam se da će izlaz iz ove krize biti pronađen uz pomoć ove formule. Možda već za dva meseca

[Looney Tunes]

Poštovani Rastko,
Žao mi je što se povlačite. Ova formula ne traži da se u nju veruje. Ona se razume korišenjem malo znanja iz matematike. To je jednostavna istina. Ja predpostavljam da Vi imate toliko znanja iz matematike i čudim Vam se, kao što sam se čudio Fridmanu, kako ne uviđate da sam u pravu. Nadam se da će izlaz iz ove krize biti pronađen uz pomoć ove formule. Možda već za dva meseca

Postovani gospodine Nenadovic, da ste iskljucivi jeste. Ali, shvatite da ste vi taj koji treba nas ostale da uvjeri u valjanost svoje teorije. Znaci konkretnim argumentima, najbolje da osmislite jedan praktican primjer i opisete ga kroz kreditni i nekreditni novac, tj. da pokusate izaci iz sfere teorije i pokusate svojim modelom projektovati mogucnosti te teorije u stvarnom zivotu.
Mnoge od nas ovdje iritira vas, malte ne mesijanski stav, kako ce vasa teorija da spase svijet. Slozicete se, to je suvise krupna izjava da bi se ignorisala - ali naprosto, nije nikakav argument. Svako moze da izjavi sta hoce, ali jedino mjerilo su stvarni rezultati.
Zato jos jednom vam predlazem, osmislite praktican primjer i o njemu mozemo da diskutujemo.

[stojan nenadovic]

Moji argumenti nisu moje izjave. Moj argument je formula napisana u mom potpisu. Jednostavno a neoborivo. Ako su ponuda i tražnja jednake, a to se u ekonomiji smatra ravnotežom, nije potrebna dodatna količina novca. Dodatna količina novca potrebna je ako je ponuda veća od tražnje. Ponuda je veća od tražnje ako postoji povećana proizvodnja ili se sva roba nije mogla prodati zato što se brzina opticaja novca usporila, pa se zato smanjila tražnja. U oba slučaja, novac koji treba da kupi robukoja se nudi mora biti nekreditni novac, tj novac koji ne treba da se vrati, niti na njega treba da se plaća kamata. Novac koji se danas pušta u opticaj, kao kreditni novac, podrazumeva da taj novac treba da se vrati, i još uvećan za kamatu. Kako taj novac može biti vraćen, i kako može biti plaćena kamata, ako se brzina opticaja novca neprestano usporava. To je Fridman statističkim podacima dokumentovao, a ja sam teorijski objasnio da je to pokazatelj porasta ekonomske racionalnosti u sferi potrošnje. Zato je usporenje brzine opticaja dobar znak da racionalnost potrošnje raste i zato je pokušaj borbe protiv usporenja opticaja novca pokazatelj neracionalnosti. Kreditni novac zato uvek traži novo zaduživanje, novi, sve veći dug, i tako u beskraj. Nekreditnim novcem se ta spirala zaduživanja i inflacije prekida, jednom za svagda. Ovo što pričam je jednostavna istina. Nije niakva mantra, i moja formula nije magiska, ni čarobna, ne treba da bude predmet religije, nego ono što jeste, plod zdravog razuma. Pričaću je dok ne budem video da je prihvaćena, a to ne treba nikog da iritira.

[LogicLevel]

Dodatna količina novca potrebna je ako je ponuda veća od tražnje. Ponuda je veća od tražnje ako postoji povećana proizvodnja ili se sva roba nije mogla prodati zato što se brzina opticaja novca usporila, pa se zato smanjila tražnja.

A mozda se sva roba nije prodala zato sto ne postoji traznja, npr. kupio sam jedan automobil, i ne trebaju mi jos 3?
Ili, nisam zaradio dovoljno (tj. nisam uradio dovoljno vrednosno ekvivalentnih dela) da kupim jos jedan automobil?

Ali ne, to je zato sto se brzina opticaja novca usporila...




Ovo lici na onaj vic gde Mujo objasnjava logiku Hasi: "Evo, sta ti je log'ka - imas li ti akvarijum?" "Nemam" "E pa onda si peder!"

Edited by LogicLevel, 19 November 2008 - 21:12.

[stojan nenadovic]

Ja ne pričam viceve o Muji i Hasi. Ja polazim od jednačine stanja ekonomskog sistema u ravnoteži koja je svima dobro poznata: PQ = MV ; P je nivo cena, koji je konstanta. Q je količina proizvoda, koja se menja kao nezavisno promenljiva veličina. M je količina novca u opticaju, koja je zavisno promenljiva veličina. V je brzina opticaja novca koja je takođe nezavisno promenljiva veličina. PQ je ponuda a MV je tražnja. Ako se Q i V menjaju, kao nezavisno promenljive veličine, onda se menja i M kao zavisno promenljiva veličina, zavisna od Q i V. Jednačinu koja prikazuje odnos između ovih veličina, dao sam malo pre a sad je ponavljam: dM = PdQ - MdV podeljeno sa novom brzinom opticaja koja izgleda ovako: V + dV. Tu se vidi da dodatna količina novca (dM) zavisi od dodatne proizvodnje (dQ) i promenjene brzine opticaja novca (dV). To je ono što ja kažem i što kaže matematika. Zašto svi bežite od te istine. To je tako i ne može biti drugčije. Znači potrebu za dodatnim novcem zahteva povećana proizvodnja i usporenje brzine opticaja novca. To je zakonitost. Mi se moramo prvo tome pokoriti, a zanemariti sve ostalo. Vidićemo kako će privreda funkcionisati kad se uskladi sa ovom formulom i izbaci delovanje kreditnog novca koji pokušava da radi nešto drugo od onog šta mu kaže navedena formula. Dok raste ekonomska racionalnost, navedena formula zahteva da novi novac ulazi u opticaj kao poklon, a ne kao kredit. Ako racionalnost počne da opada, formula zahteva da se novac povlači iz opticaja, kao porez koji se ne troši (budžetski suficit). Cena je u tom slučaju konstanta, što znači da nema inflacije.

[samuraj22]

Stojane, postujem Vasu ideju i volju da resite problem. Medjutim ne vidim na osnovu cega mozete tvrditi da je Q nezavisna promenljiva i da je V takodje neavisna promenljiva? Pa V je zavisno od Q. Drugo, kako mislite da P moze biti konstantno i nepromenljivo, kada tehnologija proizvodnje evoluira i samim tim smanjuje troskove proizvodnje nekog proizvoda, ili obrnuto kad nekog resursa manjka logicno je da ce rasti cijena robe koja je vezana sa taj resurs.

Edited by samuraj22, 20 November 2008 - 09:40.

[Rastko]

Stojane, postujem Vasu ideju i volju da resite problem. Medjutim ne vidim na osnovu cega mozete tvrditi da je Q nezavisna promenljiva i da je V takodje neavisna promenljiva? Pa V je zavisno od Q. Drugo, kako mislite da P moze biti konstantno i nepromenljivo, kada tehnologija proizvodnje evoluira i samim tim smanjuje troskove proizvodnje nekog proizvoda, ili obrnuto kad nekog resursa manjka logicno je da ce rasti cijena robe koja je vezana sa taj resurs.

Zato što tako kaže formula!

[stojan nenadovic]

Naravno da je Q zavisno od mnogo čega a i da je V takođe zavisno od nečega. Ali ja sam postavio jednačinu: PQ = MV ; i odredio da je P konstanta, a da su Q i V nezavisno promenljive a da je M zavisno promenljiva veličina od Q i V. Jednačina tada pokazuje kako se M menja zavisno od Q i V pod uslovom da je P nepromenljivo. Kad bi tražili od čega je Q zavisno postavili biste neku drugu jednačinu, ali za potrebe moje analize bilo je dovoljno ono što sam ja uradio. Našao sam kako se M menja u zavisnosti od toga kako se menjaju Q i V a to je upravo ono što me je interesovalo. Q i V nisu baba i žaba nego tačno definisane veličine pa i dM koje sam dobio znam šta je. To je nekreditni novac.

[stojan nenadovic]

Rastko, radujem se što ste se vratili. Matematika je neumoljivo nepogrešiva. Formula je tačna. Bitno je samo da se veličine, koje se nalaze u formuli tačno definišu. Kako sam ja to uradio, vidi se u člancima datim na sajtu serbon.info i blogu nekreditni-novac.smirkingwhale.com. Nekreditni novac nije predmet vere, odnosno religije nego matematički dokazana tvrdnja.

[headhunter]

Zato što tako kaže formula!

( luđače)

[zeljutin]

novac je prljav

[stojan nenadovic]

Kad se uvede nekreditni novac, pa se ukine deo poreza i potrošači počnu da plaćaju manje a prodavci (proizvođači) počnu da dobijaju više nego što je to danas, nervoza među ljudima će se smanjiti, ljudi će izgledati manje gramzivi i pohlepni. Deo poreza će ostati kao trošak egzistencije društvenog sistema, ali jedan deo će zaista biti ukinut. Koliko to malo bilo, značiće veoma mnogo. Danas taj deo poreza opterećuje društvo kao čista zabluda ekonomske nauke. Oni služe da izravnaju troškove i korisnosti. Ali to uopšte nije potrebno, jer korisnost iz koje potiče dohodak mora biti veća od troška. To što je prava ekonomska zakonitost, ostvaruje se i danas, samo stihijski i spontano, haotično, kroz budžetski deficit, stopu inflacije, reprogramiranje dugova i druge načine. Kad bude postojao nekreditni novac a ne bude bilo inflacije, jasno će se videti koliki je trošak a kolika korisnost. Trošak je trošak, a korisnost treba da pored potrebne korisnosti, koja nadoknađuje trošak treba da sadrži i višak korisnosti, koji se izražava kroz nekreditni novac. Tako ukupni dohodak sadrži prihode dobijene iz troškova i prihode poklonjene iz nekreditnog novca. Tako u novom sistemu društvenih računa imamo tri veličine: zbir troškova, zbir dohodaka i društveni proizvod, koji čini zbir tržišnih cena, koji je neka veličina između zbira dohodaka i zbira troškova, i tako deli nekreditni novac na deo koji ostaje potrošačima, kao dobit potrošača i deo koji ostaje proizvođačima, kao profit. Profit koji nije trošak, kako tvrdi Fridman, niti nešto, što je kapitalista uzeo od radnika, kako je tvrdio Marks. Nekreditni novac pomiriće klase.

[Recycle Bin]

Oh no! The formula! Again?

[svracak]

Pošto ste me izvređali i omalovažili dozvolite da Vam ukažem na formulu koja je data u mom potpisu. Iz te formule se vidi

Moraćete, nažalost, da se naviknete na to.

Pa, da. Cilj je da se ovakav sistem, ekocidnog kapitalizma, gde su interesi pojedinaca iznad interesa društva, sačuva. Celi narodi se pokušavaju dokrajčiti jer stoje na putu zlikovačkih ideja osvajanja novih teritorija bogatim sirovinama. Država koja nema nauku, a stručnjake tera iz zemlje nema nikakvu šansu. Jedino da izvozi balvane, i razvija masovni destruktivni skijaški turizam. Ali to je kratkoročno, i ubrzo će dovesti do totalne ekološke katastrofe, socijalnih nemira i oružanih sukoba.

[stojan nenadovic]

Nisam bio na ovom Forumu od novembra meseca i iznenadio se kad sam video da tema o nekreditnom novcu još postoji. Ja sam očekivao da dilemu o nekreditnom novcu razreši Google koji je najavio da će izabrane ideje objaviti 27.januara. Pa je zatim zbog velikog broja ideja odložio odluku za 17.mart, a sada je ponovo proodužio rok, ali nije rekao dokle. Ja sam našao sajt woxeu.org i video da se priprema konferecija u Londonu, 20 najmoćnijih država sveta treba da usvoje novi svetski poredak. Za koordinatora radne grupe eksperata postavljen je Biagio Bossone i oni treba da pripreme nacrt novog poretka. Za njih sam saznao jer je Google doveo Bosonea na listu sajtova o nekreditnom novcu, kojoj se moj sajt nalazi na čelu. Bosone kaže: "Da rešimo ovu krizu, izvadimo misao iz boksa". "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, u kojem će stvaranje novca biti izdvojeno od pozajmljivanja novca". Ja sam odmah hteo da komentarišem, ali moj komentar je zadržan kod moderatora. Pošto saam se prijavio pre dva dana još čekam da vidim šta će biti, ali sam zabrinut jer u Arhivu woxeu.org nema ni Bosoneovog članka koji treba da je u Arhivu, jer na prvu stranu dolaze novi članci. Međutim Bosoneov članak nalazi se na Google-ovoj listi sajtova o nekreditnom novcu. Konkferencija u Londonu, posvećena stvaranju novog svetskog poretka, počinje, mislim, 2.aprila. Bosone je kordinator grupe koja sprema Nacrt svetskog poretka i on kaže da predlaže nekreditni novac kao osnovu novog svetskog poretka. Ali čanak u kojem je to najavio, iznenada je nestao. A Google svoju odluku najavljuje svakog trenutka. Da li će Google objaviti da je izabrao ideju o nekrditnom novcu među 100 najboljih ideja na svetu. Videće se za koji dan.