353 replies to this topic

[tarana]

sve velike ideje u ljudskoj istoriji su nailazile na otpor i nerazumevanje.samo vi budite uporni!
pa kad stignemo do 6%, onda ćemo štampati još nekreditnog novca da dobacimo do 12%.
derz no limit!

[Recycle Bin]

Počeće nova era u razvoju ljudskog društva.

Stojanizam !

[stojan nenadovic]

sve velike ideje u ljudskoj istoriji su nailazile na otpor i nerazumevanje.samo vi budite uporni!
pa kad stignemo do 6%, onda ćemo štampati još nekreditnog novca da dobacimo do 12%.
derz no limit!

Nekreditni novac je posledica a ne uzrok porasta ekonomske racionalnosti. Kad sam pretpostavio da će se sa 3% preći na 6%, mislio sam da ti uslovi već postoje ali da se 3% posto uništava zbog neracionalnosti koju donosi kreditni novac. Zato, ako objektivno nema mogućnosti da štampamo 12% nekreditnog novca, toliko novca bi izazvalo inflaciju od na pr. 6%, pa bi morali povlačiti novac iz opticaja putem poreza koji se uvode samo u svrhu održanja stabilnosti cena. U svakom slučaju, inflacija će biti mnogo manja nego u sistemu kreditnog novca i lako će biti zaustavljena. Nekreditni novac se daje onima koji su nesposobni za rad a porezi se uvode onima koji su sposobni za rad i imaju velike profite. Inflacija je mehanizam koji omogućuje da postoji realna ekonomija, po kojoj je zbir dohodaka veći od zbira troškova i istovremeno ekonomija izražena u nominalnim iznosima kod koje su dohodak (korisnost) i trošak jednaki.

[stojan nenadovic]

Stojanizam !



Forum www.galakija.info donosi temu o nekreditnom novcu pod naslovom: nekreditni novac - uslov za pravednije društvo.

[Rastko]

http://nekreditni-no...hale.com/?cat=9

Fridmanovo pismo od 5. novembra 1982. godine

Dragi gospodine Nenadoviću:

Vi me pitate, ”Šta Vi mislite o ovoj teoriji? ”

Govoreći sasvim iskreno, ja je smatram pogrešnom i lažnom teorijom pored toga što je sleđena od brojnih ranijih pisaca. U suštini kako sam ja sondirao nedostojno Vaše teze, Vi ponavljate greške Majora Daglasa i njegovih brojnih sledbenika u verovanju da ovako ili onako postoji razlika koja se može učiniti između zbira troškova i zbira vrednosti i da emisija novca koji se plaća neproizvodnim individuama je put da se reši problem. Nije tako. To bi jednostavno proizvelo više inflacije i manje inicijative za proizvodnju dobara i usluga. Fundamentalna greška u svim tim rezonovanjima je nesposobnost da se prepozna da ono što se naziva profit ili višak prihoda nad rashodima je takođe trošak.

Na nesreću ja ne mogu posvetiti vreme koje bi bilo potrebno za punu analizu Vašeg argumenta, a ja znam iz ranije korespondencije sa osobama sličnim Vama da Vi ne bi bili ubeđeni ovim komentarima. Međutim, Vi ste zahtevali iskren odgovor i ja Vam ga dajem.

Vaš odani

Milton Fridman

[headhunter]

Prelaz na nekreditni novac u Srbiji izgledaće ovako. Država štampa novac, na pr. u iznosu od 400 miliona evra, naravno u dinarima, i poklanja ga penzionerima kao penzije. Penzioneri troše penzije i novac ulazi u opticaj. Za iznos emitovanih penzija ukidaju se porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, kad novac, koji se emituje kao kredit, opterećuje cene. Svi su u dobitku. Država, umesto poreza, koje je ubirala od građana, troši nekreditni novac, koji poklanja penzionerima. Nije tačno kada se kaže da nema novca za penzije. Penzioneri dobijaju nekreditni novac, kao poklon, koji nikog ne opterećuje. Ako se novac pušta u opticaj po formuli koju dajem u potpisu, inflacija nije moguća. Dinar postaje najbolja valuta u svetu, jer mu je vrednost uvek ista. Drugi počinju da nas kopiraju, i uskoro niko nema inflaciju. Pošto su odnosi među valutama uvek isti, sve izgleda kao da je stvorena svetska vlada, koja emituje svetski novac. Svetski poredak nekreditnog novca, u kojem nema inflacije ni ekonomskih kriza, stvoren je a da niko nije ni primetio kada.

Meni je ovo besmislica !

Štancanje novog novca koji nije pokriven novostvorenim radom i zaradama dovodi do novih inflatornih tokova.
Posebno mi nije jasno kako :

Za iznos emitovanih penzija ukidaju se porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas

Hipotetički :
Država ubaci u sistem taj iznos novca,gde se ukidaju porezi ?

Porezi ,današnjim rečnikom PDV je :
U svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa obračunava se i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.
Znači,stojan proizvodi paradajz i pošto ga želi plasirati prodaji zaračunava PDV od 8 %,paradajz košta 108 dinara,ako delta maxi kupi taj paradajz on očekuje neku dobit i prodaje ga za 150+ 8% pri čemu je bruto profit 50 din.a gde su troškovi uskladištenja,manipulacije,zarade zaposlenih....

Ovo je jedno primitivno viđenje ekonomije gde se ne uzima u obzir preferencije prodavaca ,ovo je smeće!

Inače guglovao sam key word i primetio sam da ste ovo smeće ponudili svakom forumu i niko nema pojma o čemu se radi,ono što je interesantno je da se novi izumi,naravno ako su kvalitetni,mogu implementirati u kratkom vremenskom periodu,a ova ideja koja se vuče 30-ak godina nema ishodište u ljudskom raciju....

žao mi je

[stojan nenadovic]

Pošto ste me izvređali i omalovažili dozvolite da Vam ukažem na formulu koja je data u mom potpisu. Iz te formule se vidi da inflacija nije moguća, da se poklanja novac koji zamenjuje neke poreze, da je pokriće za taj novac porast ekonomske racionalnosti a ne ljudski rad direktno, koji ulazi u troškove. Profit koji se dobije iz porasta ljudske racionalnosti, ne može da bude trošak o kojem govori Milton Fridman. Fridmanova definicija profita kao nečijeg troška potpuno je ista kao Marksova, što znači da su i buržoaska ekonomija i marksizam na istoj strani u odnosu na ekonomiju koju sam ja razvio, i koja je potpuno različita i od buržoaske ekonomije i od marksizma. Svi ekonomisti, kao naučnici, traže u vrednosti robe jednu jedinu, pravu vrednost. Marks misli da je to rad, kao trošak, a buržoaski teoretičari da je to subjektivna korisnost. Taj rad i ta korisnost se ne mogu porediti. Ja sam odredio rad kao objektivan trošak i korisnost, kao objektivnu korisnost, i našao da je, dok traje porast ekonomske racionalnosti, korisnost veća od troška, dok je tržišna cena neka srednja veličina, koja deli tu razliku između korisnosti i troška (koju ja nazivam višak korisnosti) na deo koji pripada kupcu (potrošaču) i profit koji pripada prodavcu (proizvođaču). Najveći buržoaski ekonomista Maršal razlikovao je cenu ponude, cenu tražnje i tržišnu cenu i mislio da su u stanju ravnoteže sve tri cene jednake. Ja sam utvrdio da vrednost robe ima tri kvantitativno (novčano) izraženo različite dimenzije: trošak, korisnost i tržišnu cenu. Tradicionalna ekonomija je beznadežno statična, uprkos promenama kroz koje prolazimo, i nije prešla analitički okvir iz XIX veka. Moja teorija posmatra vrednost robe u dinamičkom modelu. Prvo se pravi trošak, koji je najmanja veličina, onda se roba prodaje po ceni koja je veća od uloženog troška, na kraju proizvod koristi potrošač, koji iz njega izvlači korisnost, koja je veća od plaćene cene. Tako su svi u dobitku. Da bi se ovakav model realizovao, potreban je nekreditni novac.

[LogicLevel]

Najveću prepreku razvoju ljudskog društva postavlja ekonomska nauka, sa svojom teorijom kreditnog novca. Ta je teorija napravljena za jedno apsolutno statično društvo, u kojem je razvoj nemoguć. Novac se emituje kao kredit, na koji treba platiti i kamatu.

Razvoj nemoguc? Staticno drustvo? Molim?

Kamate na zajmove upravo predpostavljaju razvoj i napredak, tj. rast ekonomije. U staticnom drustvu to ne bi moglo da funkcionise.
Ono sto omogucava napredak je ljudski rad. Dakle ja imam ideju, ali ne mogu da je sprovedem u delo (tj. ne mogu da radim i svoj rad pretocim u neku konkretnu vrednost - novac ili neko dobro) ako nemam kompjuter, automobil, ili sta vec. Uzimam zajam od 5000$ da bi mogao da nabavim sredstva potrebna za rad. Onda kada ta sredstva (tj. tih 5000$) uparim sa mojim radom, ja stvorim nesto (proizvod, uslugu) sto mogu da prodam za mnogo vece pare. Tako ja uspevam da vratim zajam, sa kamatom, i jos da zaradim tj. ostvarim profit. Ljudski rad je tu kljucan za stvaranje bogatstva i nove vrednosti. Monetarnom manipulacijom ne mozemo stvoriti bogatstvo i novu vrednost.

[headhunter]

Moja teorija posmatra vrednost robe u dinamičkom modelu. Prvo se pravi trošak, koji je najmanja veličina, onda se roba prodaje po ceni koja je veća od uloženog troška, na kraju proizvod koristi potrošač, koji iz njega izvlači korisnost, koja je veća od plaćene cene. Tako su svi u dobitku. Da bi se ovakav model realizovao, potreban je nekreditni novac.

Gospodine,nisam siguran da ste upućeni u racionalno razmišljanje ljudi koji bi da se upute u privatno preduzetništvo.Ono podrazumeva da preduzetnici riskiraju određeni kapital da bi dobili neki profit u razmeni dobara i usluga posredstvom svog rada.Poenta je da se izlažu određenom trošku u nadi da će ostvariti neku dobrobit svojim činjenjem.
Postoji određena kazualnost koja predviđa da se tokom preduzetne aktivnosti ostvaruju fiksni troškovi kao
cene zakupa poslovnog prostora,ljudskog rada kroz isplaćivanja zarade i doprinosa,varijabilnih troškova ,u zavisnosti od intenziteta poslovne aktivnosti/veća potrošnja struje i drugih energenata.... /
Na kraju procesa,tržište je jedino merodavno koji profit će dotična organizacija da ostvari.Ako postoji određeni broj supstituta tog proizvoda onda će se cenovna aktivnost drugačije uticati nego na proizvod koji je unique.Ali to je već sve sažvakano u praksi.Pretpostavljam da imate dobru nameru i da želite uravnotežiti dobit proizvođača i kupaca ali dozvolite da to uradi tržište.
Nekreditni novac upumpan od strane države samo dozvoljava da se omogući privid u povećanoj potražnji za određenom robom
pri čemu raste cena određenoj robi/u kratkom vremenskom periodu/a da realni sektor ne oseća boljitak....

[Recycle Bin]

http://nekreditni-no...hale.com/?cat=9

Fridmanovo pismo od 5. novembra 1982. godine

Dragi gospodine Nenadoviću:

Vi me pitate, ”Šta Vi mislite o ovoj teoriji? ”

Govoreći sasvim iskreno, ja je smatram pogrešnom i lažnom teorijom pored toga što je sleđena od brojnih ranijih pisaca. U suštini kako sam ja sondirao nedostojno Vaše teze, Vi ponavljate greške Majora Daglasa i njegovih brojnih sledbenika u verovanju da ovako ili onako postoji razlika koja se može učiniti između zbira troškova i zbira vrednosti i da emisija novca koji se plaća neproizvodnim individuama je put da se reši problem. Nije tako. To bi jednostavno proizvelo više inflacije i manje inicijative za proizvodnju dobara i usluga. Fundamentalna greška u svim tim rezonovanjima je nesposobnost da se prepozna da ono što se naziva profit ili višak prihoda nad rashodima je takođe trošak.

Na nesreću ja ne mogu posvetiti vreme koje bi bilo potrebno za punu analizu Vašeg argumenta, a ja znam iz ranije korespondencije sa osobama sličnim Vama da Vi ne bi bili ubeđeni ovim komentarima. Međutim, Vi ste zahtevali iskren odgovor i ja Vam ga dajem.

Vaš odani

Milton Fridman

Ouch !


P.S.
Bas to sto mu i mi kazemo... Proizvelo bi nevidjenu inflaciju, sto je i OCIGLEDNO, za bilo koga sa malo visim IQ-om.
Oh, kako volim da se slozim sa Miltonom Fridmanom

[stojan nenadovic]

Inflacija bi bila nula. Za svoju glupost, Fridman je dobio Nobelovu nagradu. Dok Google ne dodeli Nagradu nekreditnom novcu, neće doći novo vreme. Moja formula pokazuje da ako su ponuda i tražnja jednake, potrebna dodatna količina novca je nula. To je rezultat ravnoteže klasične ekonomije. Ako je ponuda veća od tražnje, potrebna je dodatna količina novca, koja će kupiti povećanu ponudu, pri nepromenjenim cenama. Ako tog novca nema, nastaje deflatorni problem, koji se danas rešava inflacijom. Ponuda se povećava povećanjem racionalnosti proizvodnje, tj. povećanjem produktivnosti rada i povećanjem proizvodnje i ponude. Povećanje racionalnosti potrošnje produžava vreme korišćenja, usporava brzinu opticaja novca i smanjuje tražnju. Potrošačka civilizacija bori se protiv smanjenja tražnje, promovišući razne oblike neracionalnosti potrošnje. Nekreditni novac kupuje povećanu proizvodnju i robu koja nije prodata zbog usporenja brzine opticaja novca. Fridman je empirijski dokazao da se brzina novca neprestano usporava, ali nije umeo da objasni zašto je to tako. To je tako zato što ljudi iz manje količine dobara ostvaruju istu korisnost koju su ranije ostvarivali iz veće količine dobara. Zato je brzina opticaja novca (i tražnja) objektivna mera korisnosti. Vladajuća ekonomska nauka bori se protiv porasta racionalnosti potrošnje i zato promoviše tehnološko varvarstvo. Kako se krediti sa kamatom mogu vratiti, ako se brzina opticja novca neprestano usporava i novac neprestano nestaje. Zato su potrebni novi, još veći krediti, da bi vratili stare kredite i da bi povećali proizvodnju. Otuda beskrajna inflacija kreditnog novca, koja neće biti potrebna nekreditnom novcu. Izvolite pitajte, komentarišite dok se ne složimo.

[Rastko]

Inflacija bi bila nula. Za svoju glupost, Fridman je dobio Nobelovu nagradu. Dok Google ne dodeli Nagradu nekreditnom novcu, neće doći novo vreme. Moja formula pokazuje da ako su ponuda i tražnja jednake, potrebna dodatna količina novca je nula.

Ako bismo mogli za početak da se dogovorimo da razgovaramo razložno i logično. Od ulaska na temu, iznosite formulu kao nekakav vrhunski kredibilitet. Formula je, složićemo se, nekakav zaključak - sintetička teza do koje se dolazi nekakvim naučnim metodom. Sve i da pretpostavimo da je ta formula proizašla iz ispravnog modela, ona se ne može naknadno koristiti kao dokaz za sve - u suprotnom bi svako od nas mogao izmisliti formulu i tom formulom sve dokazivati - od toga da automobili idu na struju ("vidiš, kao što piše u mojoj formuli") do toga da na Marsu ima života ("kako potvrđuje moja formula"). To nije model razgovora i ako se ne budemo pridržavali osnovnih logičkih principa, naravno da će svačiji istup biti ispljuvan.

To je rezultat ravnoteže klasične ekonomije. Ako je ponuda veća od tražnje, potrebna je dodatna količina novca, koja će kupiti povećanu ponudu, pri nepromenjenim cenama. Ako tog novca nema, nastaje deflatorni problem, koji se danas rešava inflacijom.

Ako povećana ponuda bude kupljena tim "dodatnim novcem", proizvođači će imati podsticaj da proizvedu još više, ako bi država štampala novac (možemo ga nazvati i "nekreditnim" i "marsovskim" i "anđeoskim") sve više i više i više, proizvođači bi imali podsticaj da uvek proizvode više, a suštinski, ne bi postojao rad u društvu koji bi zarađivao taj novac koji treba da bude potrošen. Dakle, štampa se novac i daruje se neproizvodnim jedinkama, ali potom prilikom kupovine robe, taj novac bi prelazio proizvodnim jedinkama - koje bi imale višak novca, koji bi doveo do inflacije.

Imamo hiperprodukciju, novac bez pokrića u vrednosti (radu, privredi, bilo čemu) i apsolutno ukidanje ekonomskih pritisaka za racionalnom proizvodnjom.

Ponuda se povećava povećanjem racionalnosti proizvodnje, tj. povećanjem produktivnosti rada i povećanjem proizvodnje i ponude.

Još jedna lažna pretpostavka. Odakle ideja da će proizvođači imati podsticaj da povećaju produktivnost. Ako bi svaki višak ponude koji ostvare bio nagrađen štampanjem novca koji kupuje tu ponudu, postoji isključivo podsticaj za daljom proizvodnjom, većom i većom i većom. Nema potrebe za racionalnošću u proizvodnji.

Povećanje racionalnosti potrošnje produžava vreme korišćenja, usporava brzinu opticaja novca i smanjuje tražnju.

Još jedna lažna pretpostavka. Kakvo povećanje racionalnosti potrošnje, ako se novac štampa u nedogled da podstakne potrošnju (tražnju)? Nema tu racionalnosti - ako dedama i dečici daš novac besplatno, potrošiće ga neracionalno.



Ali suštinski problem je u tome što ova teorija ne prihvata postulat novca - novac je mera vrednosti. Dakle, novac ima vrednost. Ako se naštampa više novca, pada vrednost jedinice i dolazi do inflacije. Tačka.

[Recycle Bin]

Ali suštinski problem je u tome što ova teorija ne prihvata postulat novca - novac je mera vrednosti. Dakle, novac ima vrednost. Ako se naštampa više novca, pada vrednost jedinice i dolazi do inflacije. Tačka.

Bravo, tacno tako.
Cini se da je najveci problem u ovoj "teoriji" - problem autora da prihvati novac kao merilo vrednosti.
Ah da, da dodam - i problem prihvatanja kredita, kao veoma korisne stvari koji je izgleda u autorevom univerzumu losa stvar.



EDIT: dodat i kredit.

Edited by Recycle Bin, 19 November 2008 - 11:14.

[stojan nenadovic]

Da je novac meilo vrednosti, potvrđuje to što nema inflacije. Nekreditni novac je ono što zovemo realan novac. Kreditni novac je nominalan novac i stalno moramo da ga preračunavamo na realan novac. Da je novac počev od Rimskog carstva stalno emitovan kao nekreditni novac, njegova vrednost bi stalno bila ista i mi tačno znali koliko smo sada bogatiji nego što smo bili u vreme Rimskog carstva. Kako stalno pričate da ja štampam novac u beskraj, kad formula predviđa da se u slučaju pada racionalnosti, novac mora povlačiti iz opticaja da bi se očuvala stabilnost cena. Sada raste ekonomska racionalnost pa se pojavljuje dodatni novac koji predstavlja poklon za društvo. Dok je tako svi se prave ludi i ne shvaćaju istinitost formule koju sam dao. Kad krene pad racionalnosti, na primer, zbog globalnog otopljavanja, ljudi će prihvatiti ovu formulu, jer će uvideti da je đavo odneo šalu. Bez ove formule nema novca koji bi tačno merio vrednost. Taj novac je nekreditni novac i zato je on uslov za opstanak ljudskog roda. Dodatna količina novca je zavisno promenljiva veličina (dM) koja zavisi od toga kako se menjaju nezavisno promenljive veličine, kao količina proizvoda (dQ) ili brzina opticaja novca (dV), pri čemu je nivo cena P dat kao konstanta: dM = PdQ + MdV/V + dV ; M je postojeća količina novca u opticaju, koju treba menjati po stopi k koja je jednaka: ponuda - tražnja/tražnja. Da li je sada jasnije?

[Rastko]

Kako stalno pričate da ja štampam novac u beskraj, kad formula predviđa da se u slučaju pada racionalnosti, novac mora povlačiti iz opticaja da bi se očuvala stabilnost cena. Sada raste ekonomska racionalnost pa se pojavljuje dodatni novac koji predstavlja poklon za društvo. Dok je tako svi se prave ludi i ne shvaćaju istinitost formule koju sam dao. Kad krene pad racionalnosti, na primer, zbog globalnog otopljavanja, ljudi će prihvatiti ovu formulu, jer će uvideti da je đavo odneo šalu. Bez ove formule nema novca koji bi tačno merio vrednost.

Stojane, uz dužno poštovanje, ne prihvataš osnovni predlog za dalju diskusiju pa ja neću da gubim vreme. Ja neću da diskutujem sa osobom koja vadi apstraktnu formulu iz džepa umesto da odgovara na argumente. Očigledno je da bi ti bio spreman da nastaviš diskusiju na taj način do kraja, a to je za mene gubljenje vremena jer me nikada niko neće ubediti u neku stvar tvrdeći da ima "formulu". Ako ti nađeš nekoga ko će da ti poveruje u dogmu, svaka čast - osnuj religiju.

Doviđenja.