353 replies to this topic

[stojan nenadovic]

Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM), određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac dodaje u opticaj po navedenoj stopi, inflacija nije moguća. Nekreditni novac se poklanja za penzije i dečije dodatke. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa kupci (potrošači) plaćaju manje a prodavci (proizvođači) dobijaju više nego što je to danas u sistemu kreditnog novca, gde kredit sa kamatom ulazi u cenu. Stopa rasta nekreditnog novca raste kako raste ekonomska racionalnost, odnosno to je stopa po kojoj se odvija progres čovečanstva. Sadašnja finansijska kriza u svetu može biti rešena uvođenjem nekreditnog novca. Ova ideja prijavljena je na Google-ov konkurs ideja na kojem će 27. januara 2009. godine biti objavljeno prvih sto ideja. Nadamo se da će među njima biti i ideja o nekreditnom novcu, koja donosi prihod državi, a pomaže i potrošače i proizvođače. Daje dohodak za penzije i dečije dodatke.

Edited by stojan nenadovic, 13 November 2008 - 15:02.

[Cro-boy]

svaka cast, al kad to lopine skuze, ima da si podebljaju bankovne racune

[stojan nenadovic]

svaka cast, al kad to lopine skuze, ima da si podebljaju bankovne racune

Hvala vam i ovom prilikom koristim situaciju da vam u celosti izložim moj životni projekat:"Nekreditni novac".
Međutim, prvo ću ovde na ovom forumu ponovo da pozovem ekonomistu Branka Dragaša da se ponovo izjasni o mom projektu,valjda neko od njegovih ljudi prati ovaj forum.Naime,ja cenim Dragaša kao stručnjaka koji zna,a na ovom video materijalu možete čuti kako Dragaš veoma lepo govori o samo nekim,samo nekim elementima ove velike svetske finansijske krize,koja je zaista duboka i trajaće godinama,jer je zasnovana suludom kreditnom politikom zaduživanja, fiktivnim novcem,i "beskonačnom" suludom potrošačkom filozofijom života i politikom,što je za običnog čoveka i državu koja to sledi...dužničko ropstvo!

Sve se to zasniva na životu na nerealnim mogućnostima:imaš stan,kuću,kola,bazen,ali i "omču oko vrata" koja će sve više da steže,"guši i davi",kako pojedince,tako i države!

Zna se da su u SAD još 1971 godine donele odluku da se odriču pokrića u zlatu za svaki dolar i sada se plača cena,i plaćaće se još kada počnu sve više da "tonu" njihove fiktivne i izmišljene transakcije po berzama, koje su čisto klađenje,može da bude,ali i ne mora...!

I to je najveći problem za ceo taj nakaradni sistem!

Ja sam Dragašu jednom prilikom dao moj projekat o nekreditnom novcu.
Sa ekonomsko-finansijske tačke gledišta Dragaš zna da Nekreditni novac može spasiti i Srbiju i svet,ali Dragaš mi je rekao da se mi ne možemo boriti protiv novog svetskog poretka,jer smo mi "mala zemlja".

Ja kažem....ne radi se o tome uopšte, mi možemo da se izborimo za sebe...!

Međutim,shvatam ja njega,znam ja za to,znam da je nekreditni novac "pretnja" svetskim oligarsima i bankarima,ali ako bi Srbija implementirala moj projekat,mi bi se u ekonomsko-finansijskom smislu spasli,izašli bi iz ekonomske i privrdne dubioze sigurno,i posle bi naš primer mogle da slede i druge zemlje.

Mislim da se ne varam ako tvrdim da ovaj forum može da mi obezbedi kontakt sa nekim iz vrha u vladi Srbije,da bi im se prezentovao moj projekat.Molio bih zato vlasnika forumu ili ko je već glavni,ako bi mogao da mi obezbedi da ovaj moj projekat dođe do nekog političara iz vrha,jer verujtemi,zaista...nekreditni novac može stvarno spasiti Srbiju u ekonomsko-finansijskom smisli i da mi budemo u tom domenu nezavisni ,a samim tim ni svetski moćnici ne bi mogli da manipulišu sa nama i da nas ucenju raznim stvarima da bi nam dali kredite,jer smo iovako prezaduženi,dugujemo oko 30 milijardi $!! ... i ko će to da vrati i kada...!

Dajte ljudi, pomozite,ne toliko meni, jer ja sam penzioner,već Srbiji,našoj deci,našim budućim generacijama,svima nama...pokušajte da mi obezbedite kontakt sa nekim iz političkog vrha, da se upoznaju sa nekreditnim novcem da bi se razrađivao plan za spas!

Sada vam u celosti izlažem ceo moj projekat,evo, sve možete pročitati na mom blogu:
Nekreditni novac spasa za Srbiju !

Onima kojima nešto nije jasno sa stručne strane gledišta,sa stanovišta ekonomskih zakonitosti, slobodni su da mi se obrate i sve ću ovde objasniti kroz diskusije.
Dakle,pročitajte sve tekstove pažljivo i posle ćemo diskutovati.
Ljudi... moramo se angažovati,jer iduća godina će biti najteža i odlučujuća!!
Dinar će sigurno krahirati,ne može valuta biti jaka,a privreda nula!

Ne plašim nikoga,ali sa realnošću se moramo suočiti.

Jedino nekreditni novac to može spasiti!

Ne uzimajte kredite više,pomognimo Srbiji,sebi...!

pozdrav.

Moj blog:
Nekreditni novac spasa za Srbiju !

[dekss]

i kako ce se obaviti prelaz iz kreditnog u nekreditni novac?

diktaturom proletarijata?

[stojan nenadovic]

i kako ce se obaviti prelaz iz kreditnog u nekreditni novac?

diktaturom proletarijata?

Prelaz na nekreditni novac u Srbiji izgledaće ovako. Država štampa novac, na pr. u iznosu od 400 miliona evra, naravno u dinarima, i poklanja ga penzionerima kao penzije. Penzioneri troše penzije i novac ulazi u opticaj. Za iznos emitovanih penzija ukidaju se porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, kad novac, koji se emituje kao kredit, opterećuje cene. Svi su u dobitku. Država, umesto poreza, koje je ubirala od građana, troši nekreditni novac, koji poklanja penzionerima. Nije tačno kada se kaže da nema novca za penzije. Penzioneri dobijaju nekreditni novac, kao poklon, koji nikog ne opterećuje. Ako se novac pušta u opticaj po formuli koju dajem u potpisu, inflacija nije moguća. Dinar postaje najbolja valuta u svetu, jer mu je vrednost uvek ista. Drugi počinju da nas kopiraju, i uskoro niko nema inflaciju. Pošto su odnosi među valutama uvek isti, sve izgleda kao da je stvorena svetska vlada, koja emituje svetski novac. Svetski poredak nekreditnog novca, u kojem nema inflacije ni ekonomskih kriza, stvoren je a da niko nije ni primetio kada.

[Rastko]

Sve se to zasniva na životu na nerealnim mogućnostima:imaš stan,kuću,kola,bazen,ali i "omču oko vrata" koja će sve više da steže,"guši i davi",kako pojedince,tako i države!

Da li neko tera građane da se zadužuju kod banaka? Ne tera. Da li su oni sami odlučili da se zaduže? Jesu. Dakle, postoji samo omča koju građani sami sebi namiču, ako su nesposobni da servisiraju kredite koje uzimaju. To je prilično nebitna stvar u Srbiji, gde preko 98% plasmana građani redovno servisiraju.

Zna se da su u SAD još 1971 godine donele odluku da se odriču pokrića u zlatu za svaki dolar i sada se plača cena,i plaćaće se još kada počnu sve više da "tonu" njihove fiktivne i izmišljene transakcije po berzama, koje su čisto klađenje,može da bude,ali i ne mora...!

Ovo nije tačno. SAD su počele da napuštaju zlatni standard već tokom Prvog svetskog rata. Proces je nastavljen tokom dvadesetih i tridesetih godina.

Kada govorimo o "fiktivnim" i "izmišljenim" transakcijama, na šta zapravo mislimo? Koje transakcije tačno su "fiktivne" i "izmišljene"?

Mislim da se ne varam ako tvrdim da ovaj forum može da mi obezbedi kontakt sa nekim iz vrha u vladi Srbije,da bi im se prezentovao moj projekat.Molio bih zato vlasnika forumu ili ko je već glavni,ako bi mogao da mi obezbedi da ovaj moj projekat dođe do nekog političara iz vrha,jer verujtemi,zaista...nekreditni novac može stvarno spasiti Srbiju u ekonomsko-finansijskom smisli i da mi budemo u tom domenu nezavisni ,a samim tim ni svetski moćnici ne bi mogli da manipulišu sa nama i da nas ucenju raznim stvarima da bi nam dali kredite,jer smo iovako prezaduženi,dugujemo oko 30 milijardi $!! ... i ko će to da vrati i kada...!

Prelaz na nekreditni novac u Srbiji izgledaće ovako. Država štampa novac, na pr. u iznosu od 400 miliona evra, naravno u dinarima, i poklanja ga penzionerima kao penzije. Penzioneri troše penzije i novac ulazi u opticaj.

Sledećeg dana kreće inflacija. Ima više novca u opticaju, stvara se pritisak i skače evro. Inflacija prati.

Za iznos emitovanih penzija ukidaju se porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, kad novac, koji se emituje kao kredit, opterećuje cene.

Za iznos ukinutih poreza, građani i privreda imaju višak novca u rukama koji u skladu sa srpskim navikama ide u potrošnju. Dodatnih 400 miliona evra koji opterećuju monetarnu stabilnost. Evro skače ponovo, ponovo ga prate cene.

Usput pada proizvodnja, što se uvek dešava kod inflacije.

Svi su u dobitku. Država, umesto poreza, koje je ubirala od građana, troši nekreditni novac, koji poklanja penzionerima. Nije tačno kada se kaže da nema novca za penzije. Penzioneri dobijaju nekreditni novac, kao poklon, koji nikog ne opterećuje. Ako se novac pušta u opticaj po formuli koju dajem u potpisu, inflacija nije moguća. Dinar postaje najbolja valuta u svetu, jer mu je vrednost uvek ista. Drugi počinju da nas kopiraju, i uskoro niko nema inflaciju. Pošto su odnosi među valutama uvek isti, sve izgleda kao da je stvorena svetska vlada, koja emituje svetski novac. Svetski poredak nekreditnog novca, u kojem nema inflacije ni ekonomskih kriza, stvoren je a da niko nije ni primetio kada.

OK kontam, ti si neki šaljivdžija a ja sam sucker koji se uključuje u diskusiju.

[rory]

Usput pada proizvodnja, što se uvek dešava kod inflacije.

Na kraci rok vise novca u opticaju, jurnjava da se nesto kupi dok nije poskupelo i rast cena uvozne robe pospesuje domacu proizvodnju. A onda sve ode u tri lepe.

[stojan nenadovic]

Na kraci rok vise novca u opticaju, jurnjava da se nesto kupi dok nije poskupelo i rast cena uvozne robe pospesuje domacu proizvodnju. A onda sve ode u tri lepe.

Ja nisam šaljivdžija, nego sve mislim kako piše u formuli koja je data kao moj potpis. Kako možete da govorite o inflaciji, ako je ona matematički jednaka nuli. Ako cene rastu, što znači da je emitovano više novca nego što treba, onda se uvode porezi kojima se novac povlači iz opticaja, tako da u opticaju uvek ima novca tačno koliko treba. Ti porezi se ne troše. Tako da je to novac koji možemo spaliti ili ga čuvati za vreme kada novac bude potreban. Ovo je naročito pogodno da špekulante naučimo pameti. Na primer, izbija kriza, zato što su špekulanti povukli novac iz opticaja. Zbog manjka novca, cene padaju i onda špekulanti vraćaju novac u opticaj, da bi pokupovali sve jeftino i proširili svoju vlast na tržičtu. Sada neće moći tako. Špekulanti povlače novac. Cene ne padaju, jer država interveniše nekreditnim novcem. Kad špekulanti puštaju novac u opticaj, država ih oporezuje, i oduzima im taj novac, tako da špekulanti ne mogu špekulisati i cene se ne mogu menjati, nego su cene uvek iste kao i vrednost nekreditnog novca.

[Recycle Bin]

Iza ove ideje o "nekreditnom novcu" stoji dobra namera, ali ju je nemoguce sprovesti.

Na zalost, inflacija bi porasla za jedan dan iz jednostavnog razloga - previse novca u cirkulaciji.
U osnovi svega je obicna ideja o smanjivanju poreza u onom procentu u kom bi se novac davao za neke druge stvari - penzije, decje dodatke, itd...

Sve u svemu, ja mislim da je to losa ideja. I moram da dodam - "pomalo" amaterska...

[stojan nenadovic]

Iza ove ideje o "nekreditnom novcu" stoji dobra namera, ali ju je nemoguce sprovesti.

Na zalost, inflacija bi porasla za jedan dan iz jednostavnog razloga - previse novca u cirkulaciji.
U osnovi svega je obicna ideja o smanjivanju poreza u onom procentu u kom bi se novac davao za neke druge stvari - penzije, decje dodatke, itd...

Sve u svemu, ja mislim da je to losa ideja. I moram da dodam - "pomalo" amaterska...

Ideju možete nazvati amaterskom. Ja sam je nazvao zdravorazumskom. Inflacija je u sistemu nekreditnog novca nula i Vi možete da pišete šta god hoćete i to je tako za sva vremena. Proverite formulu iz mog potpisa. To je elementarna matematika, a data je i u obliku diferencijalne jednačine, na mom sajtu.

[Rastko]

Ideju možete nazvati amaterskom. Ja sam je nazvao zdravorazumskom. Inflacija je u sistemu nekreditnog novca nula i Vi možete da pišete šta god hoćete i to je tako za sva vremena. Proverite formulu iz mog potpisa. To je elementarna matematika, a data je i u obliku diferencijalne jednačine, na mom sajtu.

Ponavljati jednu istu mantru svaki put, neće tu mantru učiniti istinitom. Čak ni podmetanje jednačine neće dati kredibilitet nekoj neargumentovanoj tvrdnji.

Novac je mera vrednosti - ima ga onoliko koliko ima vrednosti. Kada ga ima više nego što ima vrednosti, onda novac vredi manje. To je osnovna pretpostavka koju ova teorija "nekreditnog novca" apsolutno ignoriše.

"Kreditni novac" (koji bi bio neki antonim "nekreditnog", dakle, status quo) pušta se u opticaj iz postojećih izvora, i ne vrši pritisak na cene.

Da budem potpuno jasan - ideja da bi se manipulacijom monetarnog sistema (osnovnog principa da novac kao mera vrednosti mora da odgovara toj vrednosti) moglo ostvariti blagostanje, apsolutno je suluda. To je već testirano početkom 90tih godina u Srbiji.

[rory]

Ja nisam šaljivdžija, nego sve mislim kako piše u formuli koja je data kao moj potpis. Kako možete da govorite o inflaciji, ako je ona matematički jednaka nuli. Ako cene rastu, što znači da je emitovano više novca nego što treba, onda se uvode porezi kojima se novac povlači iz opticaja, tako da u opticaju uvek ima novca tačno koliko treba. Ti porezi se ne troše. Tako da je to novac koji možemo spaliti ili ga čuvati za vreme kada novac bude potreban. Ovo je naročito pogodno da špekulante naučimo pameti. Na primer, izbija kriza, zato što su špekulanti povukli novac iz opticaja. Zbog manjka novca, cene padaju i onda špekulanti vraćaju novac u opticaj, da bi pokupovali sve jeftino i proširili svoju vlast na tržičtu. Sada neće moći tako. Špekulanti povlače novac. Cene ne padaju, jer država interveniše nekreditnim novcem. Kad špekulanti puštaju novac u opticaj, država ih oporezuje, i oduzima im taj novac, tako da špekulanti ne mogu špekulisati i cene se ne mogu menjati, nego su cene uvek iste kao i vrednost nekreditnog novca.

U osnovi je koliko vidim da drzava tu nesto intervenise. A zanemarene su tako ocigledne stvari - da je drzava glavni a ako tako zeli i jedini spekulant, da nije moguce spreciti administraciju da trosi novac koji jednom udje u kasu itd.

[stojan nenadovic]

Država ne može da špekuliše sa nekreditnim novcem, jer sa tim novcem ne može niko da špekuliše. Novac se pušta u opticaj po formuli koju sam naveo. Inflacija nije moguća, vrednost novcu je uvek ista, tako da je nekreditni novac ustvari realni novac, dok je kreditni novac sav u nominalnom obliku. U realnom iznosu ostvaruju se prave ekonomske zakonitosti, koje sam ja otkrio, a u nominalnom iznosu realizuju se dogme tradicionalne ekonomske nauke. Na primer ekonomska nauka uči nas da se u razmeni razmenjuju ekvivalenti, tj. robe koje imaju istu vrednost. Tako je učio Marks a tako je, u pismu upućenom meni pisao i najveći monetarista XX veka, nobelovac Milton Fridman. "Osnovna greška u tom rezonovanju je nesposobnost da se shvati da je profit takođe trošak", kaže Fridman za moju tezu. Ja kažem da se u razmeni razmenjuju vrednosti koje nisu jednake, tj. daje se manje a dobija više, pa su i prodavac i kupac u dobitku. Prodavac ostvaruje profit a kupac ostvaruje potrošački vičak. To je moguće jer proizvođači proizvode po troškovima koji su manji od korisnosti koje ostvaruju potrošači. Zato obe strane dobijaju. Troškovi se smanjuju povećanjem racionalnosti proizvodnje, tj. povećanjem produktivnosti rada, čime se povećava proizvodnja i ponuda a korisnost se povećava, ako se povećava racionalnost potrošnje, čime se smanjuje brzina opticaja novca i tražnja. Osnovna zakonitost društva u kome raste ekonomska racionalnost je da ponuda bude veća od tražnje i da višak ponude nad tražnjom bude kupljen nekreditnim novcem. Zbir troškova u društvu dobije se prostim sabiranjem troškova a zbir korisnosti dobije se sabiranjem dohodaka koji su dobijeni iz uloženog rada i dohodaka koji su dobijeni iz nekreditnog novca, tj. veličine koju sam ja nazvao višak korisnosti, a koja potiče iz porasta ekonomske racionalnosti. Izvolite, pitajte.

[SoS]

Ovo nije tačno. SAD su počele da napuštaju zlatni standard već tokom Prvog svetskog rata. Proces je nastavljen tokom dvadesetih i tridesetih godina.

Očigledno da je se komentar odnosio na jednostrano gaženje odredbi dogovora iz Breton Vudsa (koji je doneo sistem sličan zlanom standardu), tzv. "Niksonovom šoku". On je 15. avgusta 1971. zatvorio "zlatni prozor" koji je garantovao paritet u visini 35 USD za uncu zlata - dolar više nije bio direktno konvertibilan za zlato. Prvih godina posle toga je bilo pokušaja nekih kontrolisanih devalvacija, ali računa se da se od tada cena zlata određuje na slobodnom tržištu. I mnogi, s pravom, smatraju ovaj događaj krajem zlatnog standarda, iako je u tom trenutku pokrivenost novčane mase zlatom bila svega oko 22%. U skladu s ovom temom - odličan pokazatelj koliko su inflacija i kreditna ekspanzija uspeli da ofucaju "jake" valute - dolar danas vredi 20-30 puta manje nego pre trideset i nešto godina.

Taj stariji, pravi zlatni standard napušten je tokom Velike depresije, izvršnom odredbom Frenklina Delano Ruzvelta 5. aprila 1933. godine, koja je između ostalog podrazumevala konfiskaciju zlata koje je bilo u vlasništvu građana Sjedinjenih Američkih Država.

[stojan nenadovic]

Najveću prepreku razvoju ljudskog društva postavlja ekonomska nauka, sa svojom teorijom kreditnog novca. Ta je teorija napravljena za jedno apsolutno statično društvo, u kojem je razvoj nemoguć. Novac se emituje kao kredit, na koji treba platiti i kamatu. Ljudska racionalnost u sferi proizvodnje raste i povećava se proizvodnja i ponuda. Ali raste i racionalnost korišćenja dobara, odnosno racionalnost potrošnje. Povećanje korisnosti znači povećanje dužine vremena korišćenja, čime se smanjuje tražnja. To izaziva krizu smanjene tražnje, što su ekonomisti nazvali pogrešno kao kriza hiperprodukcije. Posle Drugog svetskog rata, protiv smanjenja tražnje svet se bori naporima da se tražnja poveća. To se čini reklamom i proizvodnjom robe lošeg kvaliteta. Time se smanjuje dužina vremena korišćenja, odnosno promoviše neracionalnost potrošnje. Nalazi se objašnjenje za ratove i druge oblike neracionalnosti. Uprkos svemu ljudski rod se razvija, na primer, po stopi od 3% godišnje. Do te stope došlo se zaslugom Nikole Tesle i svih drugih naučnika, i ljudi uopšte, tokom cele istoije čovečanstva. Ako sada, prelaskom na nekreditni novac, podignemo ovu stopu na 6%, to će značiti da nekreditni novac doprinosi isto koliko su doprinosili svi ljudi zajedno tokom cele istorije čovečanstva. Počeće nova era u razvoju ljudskog društva.