1481 replies to this topic

[petarjak]

Da li biste se vratili u Srbiju, i pod kojim uslovima?
Šta je ono zbog čega ste otišli iz Srbije, i šta (po vašem mišljenju) Srbiji nedostaje?

[alberto.ascari]

Da li biste se vratili u Srbiju, i pod kojim uslovima?
Šta je ono zbog čega ste otišli iz Srbije, i šta (po vašem mišljenju) Srbiji nedostaje?

Ne, kazaću ti sutra zašto, treba malo opširnije da se piše.

[Nikola S.]

Mozda, kad treba da umrem.

Inace ne, ima toliko lepih mesta na svetu za NEKOLIKO zivota, ne jedan.

[Indy]

Da li biste se vratili u Srbiju, i pod kojim uslovima?

Što pitaš, jel' imaš nešto u vidu?

[1234]

Moj kratak odgovor je NE, ne bih se vratio. Ali cu uvek svracati i pomagati koliko mogu.

[Recycle Bin]

Sta nudis da se vratim(o)?

[petarjak]

Vidim da niste shvatili pitanje, možda ga ja nisam dobro postavio

Mislio sam: da li biste se vratili, ukoliko bi u Srbiji bilo onoga što ima zemlja u koju ste otišli
Dakle, ako je u pitanju samo novac, da li biste se vratili ako bi u Srbiji bilo novca kao u zemlji u koju ste otišli?

I koji su razlozi, vašeg odlaska iz Srbije? Da li je to: novac, mentalitet ljudi, želja za promenom, klima, kosmopolitizam, politička situacija...?

[petarjak]

Moj kratak odgovor je NE, ne bih se vratio. Ali cu uvek svracati i pomagati koliko mogu.

Bilo bi dobro da kažeš zašto ne, da bi znali šta u Srbiji treba popraviti. Ili jednostavno više voliš novu domovinu nego Srbiju, to je tvoje apsolutno pravo .

[1234]

Ok.
Dakle i da imam mogucnost da dobijem vise para za svoj posao (sto je u sustini nemoguce), ne bih se vratio. Dakle nije do para.
Skoro sam otisao.
Dosta mi je:
- korupcije
- poremecenog sistema vrednosti (tipa kurta-murta ce pre dobiti posao iako je nesposobniji od mene, ali ima vezu)
- sto vise ne postoji zdravstveni sistem i sigurnost (postoji ali ne radi).
- neimanja zdravog pogleda ka buducnosti
- nemogucnosti ( bolje reci teskih uslova) osnivanja i kasnije odrzanja porodice
- lazi na svim nivoima
- da losiji od mene upravlja mojom sudbinom (nekopetentnost, neznanje)
- bolesne politike
- slepila mase ljudi
- da komsiji crkne krava
...
Zemlja u kojoj trenutno zivim mi je za par godina pruzila vise nego Srbija za skoro 30.
Zahvaljujuci ovoj zemlji sam u prilici da pomazem mojima i Srbiji. Vecina se mozda pita kako neko obican (normalan) pored slanja para svojima u Srbiju moze da pomogne. Pa moze ako radi dobro i posteno, moze ako se kulturno ponasa u novom drustvu-sredini... sve to cini predtavljanje ne samo te jedinke nego i dobrim delom zemlje iz koje dolazi. Znam da je dosta stranaca totalno promenilo misljenje prema Srbiji i srbima zahvaljujuci meni, siguran sam da je mnogooo ljudi slicnih meni.
Moj neki skroman zakljucak je da bi stoga Srbija trebala da bude zahvalna i meni i zemlji u kojoj sam, uglavnom je obrnuto.
Dakle da se vratim na prvo pitanje, vratiti se necu, svracati hocu.

[Recycle Bin]

Mislio sam: da li biste se vratili, ukoliko bi u Srbiji bilo onoga što ima zemlja u koju ste otišli
Dakle, ako je u pitanju samo novac, da li biste se vratili ako bi u Srbiji bilo novca kao u zemlji u koju ste otišli?

Pa nije samo novac u pitanju.
Ja licno poznajem ljude koji su izuzetno bogati, pa opet zele da odu iz Srbije.

I koji su razlozi, vašeg odlaska iz Srbije? Da li je to: novac, mentalitet ljudi, želja za promenom, klima, kosmopolitizam, politička situacija...?

Sve to. I jos mnogo toga.
Srbija je jedna veoma zatvorena, konzervativna kvazi-drzava. Svako ko se imalo razlikuje od vecine je smatran za budalu i sta on ima tamo da trazi...
Takodje, sami Srbi TERAJU druge od sebe, sa poznatom recenicom "sta pljujes Srbiju, ako ti se ne svidja, idi odavde i pusti nas da zivimo ovako kako zivimo".

Novac je samo jedan delic onoga sto nema... A i da imas novac, opet treba da zivis u Srbiji, u zgradama ciji su ulazi popisani, liftovi isarani i ispljuvani, ulice na kojima se prodaju gace i carape, rupe po putevima, parkiranim vozilima na svakom kvadratnom milimetru koji postoji, sa prljavstinom svuda, kesama oko kontejnera koje sugradjani bacaju iz svojih stanova, sa salterskim sluzbenicima koji "nisu nadlezni", taksi vozacima koji puse, smrde i obracaju ti se sa "brate, kako da vozim?", vozacima autobusa koji citaju novine i resavaju ukrstene reci dok voze, sa skupstinom u kojoj sede debili (to je kompliment)...
U Srbiji, i da si bogat, opet treba da radis sa ljudima, a ljudi u Srbiji su mentalno na nivou 19. veka, konzervativni a neobrazovani, sto je najgora kombinacija... U Srbiji je i dalje nacionalni sport - kombinacija, sto znaci da se nesto brzo uradi i dodje do brzih para, kao u crtanom filmu.

Da rezimiram: u Srbiji skoro nista ne valja.

Bilo bi dobro da kažeš zašto ne, da bi znali šta u Srbiji treba popraviti.

Heh..."da bi znali". A vi inace to ne znate?
Mislim da je ocigledno sta u Srbiji treba popraviti - SVE.

Nemoj da se pravis Tosa, znate vi vrlo dobro da tamo ne valja, ali jednostavno vi ne zelite da promenite nista.
Od promene vlasti je proslo toliko godina, a ja sam video samo mikrospopske promene.
Najcudnije je da u Srbiji postoje partije koje bi u normalnim zemljama imale do 3% glasova, a koje u Srbiji imaju ogroman postotak - SRS (doduse sada se Toma umio i okupao pa je preuzeo pola), DSS, Velja Ilic... A to NAROD (gradjani) ZELE i biraju.
Znas, kako sejes, tako ces i da zanjes.

Ili jednostavno više voliš novu domovinu nego Srbiju, to je tvoje apsolutno pravo .

Ubi bene ibi patria.
Ne radi se ni o kakvoj "ljubavi" prema zemlji, bilo kojoj... To ne postoji u glavi razumnog coveka.
Svima nama je Srbija draga i zelimo joj najbolje... ali izgleda da nama Srbija (a ni vama) ne zeli bas najbolje.

[down with the sickness]

Vidim da niste shvatili pitanje, možda ga ja nisam dobro postavio

Mislio sam: da li biste se vratili, ukoliko bi u Srbiji bilo onoga što ima zemlja u koju ste otišli
Dakle, ako je u pitanju samo novac, da li biste se vratili ako bi u Srbiji bilo novca kao u zemlji u koju ste otišli?

I koji su razlozi, vašeg odlaska iz Srbije? Da li je to: novac, mentalitet ljudi, želja za promenom, klima, kosmopolitizam, politička situacija...?

Mentalitet ljudi. Razlog zbog kojeg sam otishao i razlog dovoljan da se nikada ne vratim tamo. Jednostavno, uvek sam shtrchao, nisam se uklopio, zaplivao, pronashao ili kako se to popularno kaze u Srbiji - nisam se "snashao". Veoma mi je drago shto se nisam "snashao". Josh mi je draze shto sam se ovde sa tako nepodnosljivom lakocom potpuno uklopio i pronashao, nema sumnje ovo je moja domovina .

Novac. Ne znam za novac. Imam koliko mi je potrebno, ponekad je tu banka kada sam kratak, a josh ne znam kako je to kada ga imam vishe nego shto mi treba. Sumnjam da cu ikada i saznati i to mi ne predstavlja apsolutno nikakav problem, potpuno ga ignorishem.

Klima . Shalish se? Klima je odvratna. Srbija ima pozeljnu klimu u odnosu na ovo.

Zelja za promenom, kosmopolitizam ......... pa bilo je toga, ali iskreno, sumnjam da bi to bilo dovoljno snazan motiv da napustim Srbiju da je Srbija mogla da ponudi bilo shta pristojno.

Politichka situacija ............ ja to teshko razdvajam od mentaliteta. Znash, da sam ja sada u Srbiji i da su seljachic Dachic i kojekakvi zlatiborski volovi kao Mrkonjic ministri u vladi, a goveda iz SPS-a direktori, predsednici upravnih odbora, dekani fakulteta, upravnici institucija .............. to bi, vrlo sam ozbiljan kada ovo kazem, jako loshe uticalo na moje psihichko a zatim i fizichko zdravstveno stanje ....... ovako, sa bezbedne udaljenosti i preko vodene prepreke ...... samo se pederski smeshkam, zadovoljan zbog najboljeg poteza koji sam napravio u zivotu.

Dakle, kao shto vidish drugi razlog mog odlaska i razlog zbog kojeg se nikada necu vratiti je ZDRAVLJE. Pri chemu mislim pre svega na psihichko, a realno je i da chovek ochekuje desetak godina vishe u krajnjoj rachunici i to u keshu .

Edited by down with the sickness, 10 November 2008 - 21:33.

[David Gilmour]

Obicno je prvih 5-6 godina vani sve lijepo, onda se covjek navikne na taj sjaj i sljokice i shvati da to ne znaci nista i pocnu da mu nedostaju neke obicne stvari iz nasih krajeva, kojih vani nema. Staro drustvo, rodbina i tako to, za neke ljude to su iracionalne stvari, za neke sustinske. Medjutim obicno je tada vec kasno, koliko god je bio veliki korak otici vani, jos veci je vratiti se. Velika je to peripetija i posto su to vec porodicni ljudi, saglasnost u familiji obicno ne postoji i ostane tako na nekim zeljama, a vrijeme sa godinama sve brze prolazi, kao sto se sve brze odmotava rolna toalet papira kako se priblizava svome kraju i samo rijetki uspiju da je prekinu prije kraja.

Jedino sto bih jos napomenuo da ovi koji vole da pljuju po zivotu u nasoj bivsoj drzavi i toliko hvale svoje nove drzave to rade iz dva razloga, ili su dosli iz neke vukojebine ili tako olaksavaju sebi dusu i svoje duboko unutrasnje nezadovoljstvo. Jer koji je znacaj za nas sto u ulici u kojoj zivimo postoji 20 indijskih i vijetnamskih restorana ili sto postoje parkovi za pse, gdje se nasi kucni ljubimci istrce i iseru do mile volje. To je potpuno beznacajno i moze da nas odusevljava jedno kratko vrijeme, kao nesto sto po prvi put vidimo, nakon nekoliko godina javi se bol za starim krajem bez obzira kakav je i shvatimo da tu novu zemlju necemo nikada osjecati kao zaista svoju. Placamo porez, zaradjujemo i postujemo te zakone i onda se negdje nocu zavucemo i gledamo kroz prozor ocekujuci da vidimo neko svjetlo sto ce da nas podsjeti na nesto sto je usadjeno duboko u nasu dusu. Prvenstveno mislim na ove preko-okeanske slucajeve, biti u Njemackoj ili Francuskoj je velika razlika. A kad pomislim na Novi Zeland, jos se osjecam povlascen.

Sa druge strane zelja mladih i starijih i onih srednjih da odu negdje vani je razumljiva i mislim da svako ko moze i zeli treba da to uradi. Sve u svemu jedna dilema za koju nema pravog rjesenja.

[MAGRIPA65]

Bilo bi dobro da kažeš zašto ne, da bi znali šta u Srbiji treba popraviti. Ili jednostavno više voliš novu domovinu nego Srbiju, to je tvoje apsolutno pravo .

Neki ljudi imaju decu koja su rodjena u novoj domovini i ta deca nemaju nikakvih osecaja prema Srbiji niti im pada na pamet da tamo zive.Znaci ostace tu gde jesu cisto iz porodicnih razloga cak iako je u Srbiji sve idealno.
Licno nakon skoro 23 godine izvan gotovo nista me ne vezuje za Srbiju.Tokom zadnjeg boravka sam se osecao kao stranac i jedva sam cekao da se vratim kuci

Edited by MAGRIPA65, 10 November 2008 - 21:29.

[avramova]

Obicno je prvih 5-6 godina vani sve lijepo, onda se covjek navikne na taj sjaj i sljokice i shvati da to ne znaci nista i pocnu da mu nedostaju neke obicne stvari iz nasih krajeva, kojih vani nema. Staro drustvo, rodbina i tako to, za neke ljude to su iracionalne stvari, za neke sustinske. Medjutim obicno je tada vec kasno, koliko god je bio veliki korak otici vani, jos veci je vratiti se. Velika je to peripetija i posto su to vec porodicni ljudi, saglasnost u familiji obicno ne postoji i ostane tako na nekim zeljama, a vrijeme sa godinama sve brze prolazi, kao sto se sve brze odmotava rolna toalet papira kako se priblizava svome kraju i samo rijetki uspiju da je prekinu prije kraja.
Jedino sto bih jos napomenuo da ovi koji vole da pljuju po zivotu u nasoj bivsoj drzavi i toliko hvale svoje nove drzave to rade iz dva razloga, ili su dosli iz neke vukojebine ili tako olaksavaju sebi dusu i svoje duboko unutrasnje nezadovoljstvo. Jer koji je znacaj za nas sto u ulici u kojoj zivimo postoji 20 indijskih i vijetnamskih restorana ili sto postoje parkovi za pse, gdje se nasi kucni ljubimci istrce i iseru do mile volje. To je potpuno beznacajno i moze da nas odusevljava jedno kratko vrijeme, kao nesto sto po prvi put vidimo, nakon nekoliko godina javi se bol za starim krajem bez obzira kakav je i shvatimo da tu novu zemlju necemo nikada osjecati kao zaista svoju. Placamo porez, zaradjujemo i postujemo te zakone i onda se negdje nocu zavucemo i gledamo kroz prozor ocekujuci da vidimo neko svjetlo sto ce da nas podsjeti na nesto sto je usadjeno duboko u nasu dusu. Prvenstveno mislim na ove preko-okeanske slucajeve, biti u Njemackoj ili Francuskoj je velika razlika. A kad pomislim na Novi Zeland, jos se osjecam povlascen.

Sa druge strane zelja mladih i starijih i onih srednjih da odu negdje vani je razumljiva i mislim da svako ko moze i zeli treba da to uradi. Sve u svemu jedna dilema za koju nema pravog rjesenja.

Mislim da nisi u pravu.Nostalgija je najjacha bas tih prvih godina. A i muke su tih prvih godina najvece.

Bash posle 5-6 godina pocnesh da kapirash to staro drustvo vishe nije ono sto je bilo, kada se posle nekoliko
godina sretnesh sa njima vidish da i nemate vishe nikakvu zajednicku temu,drugacije cak i mislite i rezonujete.

A kad malo svoju rodbinu bolje izanalizirash onda shvatish da je mnogo dobro sto ih ne vidjash cesce.

Ja cak mislim da su ovi ljudi preko vode (ukljucujuci i Novi Zeland) u mnogo jasnijoj i jednostavnijoj situaciji
nego mi iz Evrope. Oni su sa danom odlaska znali da stvarno odlaze,podvukli crtu i ne razmisljaju vishe
o staroj domovini. Usput i ne masiraju svoju decu da moraju svake godine da idu u Srbiju i da posecuju
neke rodjake ciji ni jezik vishe ne razumeju.

Naviknesh se na red i mir , a i na to da pas moze da trchi po poljanama,da putujesh snjim,ulazish u restorane,
radnje a da te niko ne gleda popreko. Ipak je udobnost i malo luksuza prijatno.

Ja rado idem u Srbiju (citaj Beograd) ,idem i vrlo cesto (5-6 puta godisnje) tako da imam utisak da zivim
i ovde i tamo. Mentalitet ljudi mi ne smeta, valjda sto i sama imam taj mentalitet. Nekada mi zasmeta
ovaj nemacki

[honey]

Kako poslovica kaze "samo si jednom emigrant, posle toga si svetski putnik". Drugim recima, lakse mogu da se zamislim da se preselim u neku drugu zemlju, nego da se opet vratim u Srbiju na neodredjeno. Ja sam otisla relativno skoro, malo preko 5 godina. Imala sam vizu u rukama oko godinu dana, samo sam sredjivala neke zaostale poslove i pripremala se za odlazak...kad ne lezi vraze, skotovi ubise premijera. Tad mi je sve definitivno prekipelo, iako mi je prvobitni plan bio da odem za nekoiko meseci, dve nedelje kasnije vec sam bila u Torontu.

O razlozima da odem, izdvojicu sustinu iz DWS posta:

kako se to popularno kaze u Srbiji - nisam se "snashao".

... jako loshe uticalo na moje psihichko a zatim i fizichko zdravstveno stanje

Evo i ja sam jedna od onih koja se "nije snasla" (odvratnog li izraza, Boze me sacuvaj, ali pogadja u sustinu). Pa sam htela da vidim da li je to sto se nisam snasla "do mene".
Nije bilo.

Dodaj tome ovo o psihickom i fizickom zdravlju, i eto ti odgovora na pitanje pod kojim uslovima bi se vratila: trebalo bi da se ja totalno promenim.