92 replies to this topic

[Zverilla]

mislim da je neosporno da je jasa tomic antisemita, isto kao sto je i ubica. i to je dovoljno da mu se spomenik i ne postavi, odnosno ukloni sada kada je postavljen.

ono sto je sporno (i zanimljivo) je pitanje kada mozemo necije zasluge posmatrati u kontekstu antisemitizma a kada van. npr. :

da li je hamsunovo delo manje vredno zato sto je bio nacista ili ne?
luter bese napisa da su (parafraziram) 'jevreji puni djavoljih fekalija u kojima se valjaju' pa ne vidim da neko poziva na zabranu protestantizma
(a sumnjam i da mu sklanjaju statue)

[Dunadan]

komentar jednog čitaoca na ovu vest (sa kojom se, btw, u potpunosti slažem):

Zaista ne razumem zahtev gospodina Curofa. Skulpture i spomenici Riharda Vagnera, notornog antisemite, nalaze se u Drezdenu, Veneciji i desetinama drugih evropskih gradova (i nikome ne pada na pamet da ih rusi). Skulpture Johanesa Bramsa, jos jednog notornog antisemite, nalaze se u Majningenu, u Becu i u desetinama drugih Evropskih gradova, i takodje nikom normalnom ne pada napamet da ih rusi. Rihard Straus (mladji) saradjivao je sa Gebelsom i bio aktivni antisemitski glasnogovornik, pa ipak nikome ne pada na pamet da rusi njegove spomenike ili zabranjuje njegovu muziku. Luidji Pirandelo bio je zvanicnik fasisticke Italije, pa ipak nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili rusi njegove spomenike. Knut Hamsun je blagoslovio antisemitsku vladu Vidkuna Kvislinga i licno se sastao sa svojim velikim idolom, Hitlerom, ali nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili da mu oduzima Nobelovu nagradu za knjizevnost(stavise, mnogobrojna njegova dela prevedena su na hebrejski i izdata cak i u Izraelu). Svakako se slazem sa gospodinom Curufom da je svetski antisemitizam veliki problem koji treba resavati na odgovarajuci nacin, ali nisam siguran da je mala Srbija u kojoj je antisemitizam oduvek bio samo efemerna pojava na marginama drustvene svesti zasluzila da bude proglasena svetskim centrom antisemitizma, ili da je beznacajni spomenik opskurnom srpskom politicaru od pre 150 godina mesto gde treba objaviti rat antisemitizmu. Gospodin Curof se umoljava da primi nagradu zemlje u kojoj su se rodili i ziveli deda i otac Teodora Hercla i u kojoj je Mose Dajan zavrsio vojnu akademiju, odnosno grada u kome su nacisti pobili skoro 5,000 njegovih i nasih sunarodnika. Jasa Tomic nije sada, niti je ikada bio deo te price. U interesu oba naroda, Jasu Tomica [za sada] treba ostaviti da pociva u miru.
(DEDA CVETKO, 26. novembar 2008 02:42)

[Zverilla]

ono sto ih cini razlicitim je da su svi oni imali primarnu aktivnost (po kojoj su poznati) u umetnosti, nauci, ...
jasa tomic je bio politicar. stoga njegovom opusu pripada i antisemitizam, i samim tim ne bi smeo da dobije spomenik.

al zabavno je posmatrati ove ostale. bitni su za istoriju, stvorili su vazna dela, ali nisu politicki korektni. da li ih slaviti ili ne?

komentar jednog čitaoca na ovu vest (sa kojom se, btw, u potpunosti slažem):

Zaista ne razumem zahtev gospodina Curofa. Skulpture i spomenici Riharda Vagnera, notornog antisemite, nalaze se u Drezdenu, Veneciji i desetinama drugih evropskih gradova (i nikome ne pada na pamet da ih rusi). Skulpture Johanesa Bramsa, jos jednog notornog antisemite, nalaze se u Majningenu, u Becu i u desetinama drugih Evropskih gradova, i takodje nikom normalnom ne pada napamet da ih rusi. Rihard Straus (mladji) saradjivao je sa Gebelsom i bio aktivni antisemitski glasnogovornik, pa ipak nikome ne pada na pamet da rusi njegove spomenike ili zabranjuje njegovu muziku. Luidji Pirandelo bio je zvanicnik fasisticke Italije, pa ipak nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili rusi njegove spomenike. Knut Hamsun je blagoslovio antisemitsku vladu Vidkuna Kvislinga i licno se sastao sa svojim velikim idolom, Hitlerom, ali nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili da mu oduzima Nobelovu nagradu za knjizevnost(stavise, mnogobrojna njegova dela prevedena su na hebrejski i izdata cak i u Izraelu). Svakako se slazem sa gospodinom Curufom da je svetski antisemitizam veliki problem koji treba resavati na odgovarajuci nacin, ali nisam siguran da je mala Srbija u kojoj je antisemitizam oduvek bio samo efemerna pojava na marginama drustvene svesti zasluzila da bude proglasena svetskim centrom antisemitizma, ili da je beznacajni spomenik opskurnom srpskom politicaru od pre 150 godina mesto gde treba objaviti rat antisemitizmu. Gospodin Curof se umoljava da primi nagradu zemlje u kojoj su se rodili i ziveli deda i otac Teodora Hercla i u kojoj je Mose Dajan zavrsio vojnu akademiju, odnosno grada u kome su nacisti pobili skoro 5,000 njegovih i nasih sunarodnika. Jasa Tomic nije sada, niti je ikada bio deo te price. U interesu oba naroda, Jasu Tomica [za sada] treba ostaviti da pociva u miru.
(DEDA CVETKO, 26. novembar 2008 02:42)

[liberalac55]

komentar jednog čitaoca na ovu vest (sa kojom se, btw, u potpunosti slažem):

Zaista ne razumem zahtev gospodina Curofa. Skulpture i spomenici Riharda Vagnera, notornog antisemite, nalaze se u Drezdenu, Veneciji i desetinama drugih evropskih gradova (i nikome ne pada na pamet da ih rusi). Skulpture Johanesa Bramsa, jos jednog notornog antisemite, nalaze se u Majningenu, u Becu i u desetinama drugih Evropskih gradova, i takodje nikom normalnom ne pada napamet da ih rusi. Rihard Straus (mladji) saradjivao je sa Gebelsom i bio aktivni antisemitski glasnogovornik, pa ipak nikome ne pada na pamet da rusi njegove spomenike ili zabranjuje njegovu muziku. Luidji Pirandelo bio je zvanicnik fasisticke Italije, pa ipak nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili rusi njegove spomenike. Knut Hamsun je blagoslovio antisemitsku vladu Vidkuna Kvislinga i licno se sastao sa svojim velikim idolom, Hitlerom, ali nikom normalnom ne pada na pamet da zabranjuje njegova dela ili da mu oduzima Nobelovu nagradu za knjizevnost(stavise, mnogobrojna njegova dela prevedena su na hebrejski i izdata cak i u Izraelu). Svakako se slazem sa gospodinom Curufom da je svetski antisemitizam veliki problem koji treba resavati na odgovarajuci nacin, ali nisam siguran da je mala Srbija u kojoj je antisemitizam oduvek bio samo efemerna pojava na marginama drustvene svesti zasluzila da bude proglasena svetskim centrom antisemitizma, ili da je beznacajni spomenik opskurnom srpskom politicaru od pre 150 godina mesto gde treba objaviti rat antisemitizmu. Gospodin Curof se umoljava da primi nagradu zemlje u kojoj su se rodili i ziveli deda i otac Teodora Hercla i u kojoj je Mose Dajan zavrsio vojnu akademiju, odnosno grada u kome su nacisti pobili skoro 5,000 njegovih i nasih sunarodnika. Jasa Tomic nije sada, niti je ikada bio deo te price. U interesu oba naroda, Jasu Tomica [za sada] treba ostaviti da pociva u miru.
(DEDA CVETKO, 26. novembar 2008 02:42)

Nemojte,smanjite doživljaj,
Kakva su to poređenja.SRS-ovske manipulacije,poluistine i neistine.
Takva poređenja nas i bilo koga su degutantna.
Mislim da DS treba da skloni Jašu kao što ga je SRS i ostali postavili,jer,Hvala gospodinu Zurofu,
što je ovde nekuma otvorio oči.
Napred je gospodin Byford to odlično uradio,i molim Vas pročitajte.
Ne radi se o bronzi,radi se o delu-bronze.

[Method Man]

Најбоље је да се задржимо на 19. веку. и ондашњем схватању анти-јеврејства.
Чак је и велики Достојевски писао анти-семитске текстове, па нисам чуо да је неко тражио да се уклањају његови споменици или да се забрањују његове књиге.

Као познавалац дела Јаше Томића могу рећи да се Јаша замерио многима и због тога је остао заборављен, он је не само познат по антисемитизму већ и по:
- антиклерикализму (нападао је челнике СПЦ, калуђере, свештенике...)
- антисоцијализму (сматрао је социјализам и политику барикада начином да се ровови напуне српским лешевима)
- антифеудализму
- анти
- анти
...

Он је био неуморни критичар друштва, није штедео никога, на моменте генијалан, на моменте слаб... Оно што је Јаша видео и што јесте тачно, са етнопсихолошког гледишта, да су Јевреји најконзервативнији народ изнутра (највише држе до своје традиције, одржавају обичаје, свест о себи) а најлибералнији према политичким идејама за које се опредељују. Исто тако неко би о Србима могао написати да су конзервативни по идејама, а либерални у односу према традицији, или да појма немају о берзи, већ су махом земљорадници, сточари и војници.

[Method Man]

овај текст објављен је у сабраним делима Јаше Томића
--------------------------------------------------------------------------

О антисемитизму и о наслућивању нацизма

На самом почетку своје политичке активности, Јаша Томић у својим списима и наступима није показивао антисемитске ставове. Међутим, већ 1884. је настала његова брошура Јеврејско питање, коју обележава снажно изражени антисемитизам. Мада касније у Томићевим антисемитским текстовима углавном није било расних, етничких и сличних елемената, у овој брошури се он упустио и у нека теолошка разматрања и позитивно се изразио о спису католичког професора Ролинга, који је анализирао Талмуд, дајући крајње неповољно тумачење овог верског списа.214 Томићев антисемитизам се обично испољавао у вези са економским проблемима. Јевреји, или како их он најчешће назива Чивути, поистовећивани су са експлоататорима. На почетку Јеврејског питања он напомиње да Јевреји царују на берзи, у трговини. Тренутно друштвено стање у држави им погодује, јер они чине најконзервативнији елемент. Присталице су тзв. „манчестерске" школе.215


Сматра да су Јевреји у држави организована сила, која иде на то да економски и иначе подјарми остале држављане. ТвРди да Јевреји гаје мржњу према Словенима, а као доказ наводи Дизраелија и његову политику. Дизраели је као Јеврејин заступао на Берлинском конгресу јеврејске интересе и залагао се за одржање турске превласти на Балкану, не због заштите енглеских интереса него због тога Што Јевреји мрзе Словене. Оптужује Јевреје да подстичу једну народност против друге и тврди да је јеврејска штампа та која подстиче Мађаре против Срба. Томић признаје Јевреје као народ и тврди да антисемитизам кроз историју није био уперен против Јеврејске вере, него против јеврејског морала, назора и јеврејских тежњи. Приписује им рђав морал.218 Појава антисемитизма у европским државама крајем XIX и почетком XX века је имала комплексне узроке, економске, културне и политичке, и захватила је најразвијеније земље западне и средње Европе.219 У Аустроугарској је антисемитизам попримио широке размере у свим њеним земљама.220 У Угарској је економско стање било обележено опадањем мађарског ситног племства, које је свој владајући положај остваривало претежно кроз положаје у државној администрацији, а не у привреди. Угарска држава је фактички била монопол ситног племства, класе која је изгубила своју економску подлогу и држала се на власти ослоном на Хабзбурговце. Ослонац јој је био климав и непоуздан, племству је требало више од тога, што је и нашло у савезу с немачким и јеврејским капиталистима Угарске. „Мађарски народ" се састојао од државних чиновника, сеоске властеле и богатих сељака; међу њима није било интелектуалних талената па су и у развоју мађарске културе Јевреји имали истакнуту улогу." Осамдесетих и деведесетих година нагло социјално раслојавање је захватило ситну и средњу буржоазију, која је застрашена могућношћу потпуног пропадања гледала у Јеврејима главне узрочнике свога сиромашења и своје главне конкуренте. Имајући у виду овакве оцене једног од најбољих познавалаца историје Хабзбуршке монархије, може се објаснити појава, која је иначе карактеристична и за друга капиталистичка друштва, да се класна и расна мржња усмерава према једном општепознатом и општеозлоглашеном непријатељу.222

Мада је сасвим очигледно да Томићеви ставови о Јеврејима имају економске мотиве, они су садржали оцене и закључке који су били у нескладу са његовим сразмерно широким образовањем, одличним познавањем ствари и најчешће веома трезвеним и реалним, а често и далековидим политичким и другим ставовима и оценама. С обзиром на добру обавештеност о савременим друштвеним и политичким приликама у Угарској па и шире, у Европи, несхватл»иво је што је Томић многе економске проблеме и тешкоће приписивао искључиво Јеврејима и њиховој улози у привреди и друштву. По његовим текстовима би се могао стећи утисак да у држави осим Јевреја и нема других капиталиста и експлоататора. У Томићевим чланцима о Јеврејима, писаним оштрим и нетрпељивим тоном, често изостаје оно што је било својствено већини његових погледа: трезвеност, здрав разум и логика. У тексту Пазарујмо код Чивута! се најобичнија објава јеврејских трговаца да ће њихове радње бити затворене за време јеврејских верских празника тумачи као поаив да се купује искл»учиво код њих, а не код српских трговаца Чак се доводи у питање и оправданост примања оваквих огласа у новинама.223

Објашњење овакве Томићеве једностраности и искључивости можда се делимично може наћи у тадашњим политичким приликама. За критику стварно владајућег система у држави било политичког, било економског, претила је опасност од тзв. преских па до велеиздајничких процеса. Стога се вероватно на један део капиталистичке структуре, који су чинили Јевреји, традиционално жигосани као зеленаши и експлоататори, могао несметано и такорећи легитимно изливати гнев због оних друштвених и економских процеса који су доводили до масовног сиромашења сељака, ситних трговаца и занатлија, управо оних слојева који су чинили највећи део српског становништва у држави, а и чланства Радикалне странке. Парадоксално је то што је Томић Јевреје, поред тога што их је оптуживао као бескрупулозне експлоататоре, сматрао и за носиоце „наказног социјализма". Јевреји су, по њему, ти који стоје на челу социјалистичког покрета у Угарској и преко своје штампе шире „наказни социјализам".224 Оптуживао је угарске социјалдемократе да на њиховом челу стоје Јевреји, који у странци имају главну реч и чије економске интересе она, у ствари, штити.225 Мада се од младости предано борио за равноправан поло-жај свог народа, увек и свуда истицао своју страсну оданост његовим интересима и напретку, Томић није гајио нетрпељивост према другим народима, са чијим је водећим политичким чиниоцима долазио и у политичке несугласице и супротности. Утолико је теже објаснити његов антисемитизам.

Четврт века по објављивању Јеврејског питања Томић је пред Ускрс 1909. објавио у Застави чланак Христос и Антихрист. Полазећи од своје старе тезе да је право изворно хришћанство напуштено и надајући се да ће се хришћани ускоро њему вратити, пише о Ничеу и његовој филозофији, поводом списа Антихрист, почетка већег, недовршеног дела. Наводећи основне поставке Ничеовог учења о натчовеку, Томић изражава стрепњу од онога што то учење може да донесе. Своје учење о натчовеку Ниче преноси са појединаца на државе. Проповеда рат, а исмева мир. Силним и великим државама дозвољава тлачење и нападе на ситне и мале. „Ниче проповеда, да има господских, отмених раса. И дабогме њихова је будућност. И за њих: 'Нема истине! Слободно им је све!' У отмену, господску расу спадају дабогме, — Немци... Представници германства ступају отворено на поприште са начелом Антихриста. Они верују, да је њиховој отменој раси дозвољено све. И нема — милосрђа... Историја нас учи, да има истине и да ником није слободно све. Осим великих отмених људи и 'великих отмених раса' и држава, има што је више. А то је — човечанство. И када Антихрист у виду 'плаве бестије' овако отворено диже главу човечанство ће му раздрузгати ту главу. Можда ће то учинити и сами Немци. И то не 'велики , него они ситни и мали. 226

[Dunadan]

mislim da je neosporno da je jasa tomic antisemita, isto kao sto je i ubica. i to je dovoljno da mu se spomenik i ne postavi, odnosno ukloni sada kada je postavljen.

glede tog ubica, evo isečka iz sabranih dela Jaše Tomića.

------------------------------------------------------------------
После опширног и надахнутог предговора Илије Радуловића, приређивача књиге, следе текстови: "Главна расправа Јаше Томића због Туцинданског догађаја" и "Говор Јаше Томића у своју одбрану приликом накнадне расправе због Туцинданског догађаја". Ови текстови представљају одбрану Јаше Томића, који је на Туциндан, 1890. године на Железничкој станици у Новом Саду, ножем усмртио Михајла Мишу Димитријевића, власника и уредника листа "Браник". У стеннографским белешкама са суђења стоји забележено да "оптужени Јаша Томић признаје отворено и потанко да је из узрока, што је Миша Димитријевић у току новинске једне полемике, коју су они међу собом водили, не само његову, већ и част његове жене вређао, а нарочито, што је јавно показивао и распростирао једно писмо, које је, као што се говори, писала његова жена, док је још девојком била, а које је тавну сенку бацало на њено име, и пошто му овај затражене витешке сатисфакције не само није хтео дати, већ је и њега и жену му у своме листу и даље вређао, прошле године 30. децембра, после дужег премишљања, са напред смишљеном намером, промисливши о последицама, проучив дотичне параграфе кривичног законика - одлучио да убије Мишу Димитријевића; из тог разлога купио је он 31. децембра један нож, али га је још истог дана бацио, па је 1. јануара пре подне опет узео један нож, али је и тај бацио, па најпшосле, када је план за уморство у њему сазрео, купио је 1. после подне нож, који служи као доказ његове кривице, па је њиме наоружан тражио по улици и пиварама Мишу Димитријевића, али се није с њиме састао, док најзад 4. јануара пре подне, излазећи из дућана једног, где је куповао цигаре, није спазио Мишу Димитријевића са женом му на фијакеру једном, где иде у правцу железничке станице, нашто је сместа отишао у редакцију, што беше у истој кући у којој и дућан, те узевши тамо зимски капут, пожури се, седнув на један фијакер, те такође потера железници, па пошто је нож ваћ на путу отворио и у руци спремљен држао, стигнув на железницу, појури управо у чекаоницу, но пошто изабрану жртву тамо није нашао, изађе на перон, где угледа Мишу Димитријевића, где стоји са својом женом и још више њих, управо се устреми на њега па му врло снажно забоде нож у груди, те тако нанесе горе описану смртну озледу.." Ова белешка показује у каквом се стању нервног растројства налазио Јаша Томић непосредно пред почињено убиство. Првостепени краљевски судбени сто у Новом Саду осудио је Јашу Томића на доживотну робију, другостепени Апелациони суд у Сегедину смањио је казну на 15 година, а трећестепени Касациони преквалификао је његов деликт и 29. маја 1891. донео коначну пресуду: шест година робије и пет година губитка грађанских права. Као олакшавајућу околност највиши суд је узео да је оптужени бранио своју породичну срећу. И Новосађанка Амалија Стратимировић, која је сакупила око 3.000 потписа жена, поднела је захтев да се Томић ослободи, јер је бранио част своје жене.
---------------------------------------------------------------

nama to može, u ovom vremenskom kontekstu biti smešno, razlog za ubijanje, odbrana časti, pogotovo ženske itd (iako ni danas nije unheard of), ali i Puškin bi bio ubica da je bio malo bolji nišandžija, a Dantes malo lošiji.

Nemojte,smanjite doživljaj,
Kakva su to poređenja.SRS-ovske manipulacije,poluistine i neistine.

šta kakva su to poređenja? idi malo pa se obavesti o tome ko je sve u toku svog opširnog delovanja kao istaknuta ličnost (u bilo kojoj oblasti) iznosio antisemitske budalaštine. da li je za očekivati da se, npr. celokupno književno delo nekog pisca disuje samo zbog toga što je u ko zna kakvim okolnostima izneo takav stav? pa šta bismo danas čitali?

[zagor]

komentar jednog čitaoca na ovu vest (sa kojom se, btw, u potpunosti slažem):

ali evo i komentara na taj komentar (sa kojim se, btw, u potpunosti slazem jer je 100% tacan)

Tacno je da je Vagner bio teski antisemita koji je cak objavio obimnu knjigu protiv Jevreja u muzici. Sve sto je navedeno o Bramsu i Hamsunu je takodje tacno. Ali ovi ljudi su pored toga sto su nazalost bili antisemiti, bili i veliki umetnici. Ipak, i pored umetnickog znacaja, upravo zbog antisemitizma, njihovo delo do danas izaziva kontraverze.
Vagner do skora nije izvodjen javno u Izraelu, a Norvezani imaju vise nego slozen odnos prema Hamsunu.
Za razliku od njih, Jasa Tomic je bio politicar i javni radnik. On je morao biti svestan tezine javne reci. Njegov posao ticao se drustvenog interesa, pa svidjalo se to nekom ili ne, on se ne moze meriti na isti nacin kao umetnici, koji su bar svojim umetnickim delom zaduzili covecanstvo. Pored toga, Jasa Tomic je UBIO svog politickog protivnika i odlezao robiju. Pokazite mi u Srbiji jos jedan spomenik politickom ubici i molim da mi se ne navodi Gavrilo Princip, jer to je ipak drugacija prica.
Dakle, u cemu je onda slicnost Vagnera i Jase Tomica? I kako slucaj Vagnera i UBICE moze da se poredi.
Spomenik Jasi Tomicu je spomenik radikalskoj vlasti u Novom Sadu i "nasoj Maji". Neka se stide - dici takvom coveku spomenik u gradu gde su fasisti januara 1942. godine bacali Jevreje i Srbe pod led na Dunavu je sramno.
(cinjenice, 26. novembar 2008 09:01)



Kako bilo, zaista je sramno da NS ima spomenik jednom antisemiti i ubici.

Edited by zagor, 26 November 2008 - 18:02.

[Method Man]

Хајде усагласите ставове: да ли је Јаша убица из страсти или политички убица - атентатор попут Принципа?
Не може и једно и друго.

А антисемитизма гледе,
Чак и у спорном тексту из 1884, постоји једна ограда самог аутора:

" Да изјавим још ово: Ја нисам за то, да се ми Србљи ваљда претопимо у чисте антисемите и да нам антисемитизам буде једини и искључиви програм. За сад мислим само то, да нам неће шкодити, ако поклонимо мало пажње јеврејском питању. У то име, хоћу да кажем своје мишљење. " / Јаша Томић

[zagor]

Хајде усагласите ставове: да ли је Јаша убица из страсти или политички убица - атентатор попут Принципа?
Не може и једно и друго.

А антисемитизма гледе,
Чак и у спорном тексту из 1884, постоји једна ограда самог аутора:

" Да изјавим још ово: Ја нисам за то, да се ми Србљи ваљда претопимо у чисте антисемите и да нам антисемитизам буде једини и искључиви програм. За сад мислим само то, да нам неће шкодити, ако поклонимо мало пажње јеврејском питању. У то име, хоћу да кажем своје мишљење. " / Јаша Томић

Znaci Jasa je bio umereni antisemita.

[KANDAhar]

Antisemita naprednjak

[st.maurice]

Ja za tog Jashu nikad cuo dok mu Jehova ne poplavi ono selo. To neki gazda kafane bio?
Znam i ja jednog gazdu kafane kod Canja koji je ubio gosta jer mu je nesto srao, samo mu mestani nisu podigli spomenik kako je jos uvek ziv (mislim da je izasao iz zatvora). A zasluzan domorodac u svakom pogledu.
Jebiga jeste blam da si bio robijas, ali nije to valjda prepreka da te ozidaju u mermer. Sta i ako si ubio, ne znaci automatski da si los covek. Malo ti pao mrak na oci, pa si mesecima planirao ubistvo i na kraju sacekao nenaoruzanu budalu da mu pokazes njegovog boga dok se ne moze odbraniti, pred porodicom - pred porodicom. Nego. Zasluzio je sto te vredjao, ajde tvoju zenu nego tebe!

Ne znam ni sta imaju ljudi protiv Zvezdana Jovanovica, bas je simpatican covek a i patriotske stavove ima.
Jedina mu mana sto ne prica dovoljno o jevrejskim zaverama, ali niko nije savrsen.

PS i posle kenjaju nesto profesoru doktoru Vojislavu Seselju za onu koru od banane. Sto je sitnica.
Ne razumeju ljudi drustveni momenat vremena!

Edited by st.maurice, 26 November 2008 - 19:35.

[ObiW]

Dobro to spomenik, to je izum novijeg vremena, nego kako je i kada ono selo u Vojvodini dobilo ime po njemu? Ja sam mislio da je to uradjeno posle rata, kad ono Jasa umro davno pre rata, pa mi nije jasno sta je on to drugove toliko zaduzio da daju selu njegovo ime? Mislim, ako su to drugovi stvarno uradili, a ako ne - ko je to uradio i kada?

[Method Man]

Тома Фила се скоро хвалио како је ослободио једну жену што је секиром убила мужа.
То су ситуације које човек не контролише.
Нарочито је Јаша Томић био човек са вишком емоција и наглашеним осећајем за част и морал.

Јаша је добио споменик као највећи борац за права Срба у Угарској и предводник уједињења са Србијом 1918, као врхунски интелектуалац чија су многа запажања актуелна и данас.

Али нико није савршен.
Хоће ли Жарко Лаушевић бити упамћен у будућности као велики глумац или убица?
Хоће ли Стево Жигон бити одличан уметник или стаљиниста?

[KANDAhar]

Dobro to spomenik, to je izum novijeg vremena, nego kako je i kada ono selo u Vojvodini dobilo ime po njemu? Ja sam mislio da je to uradjeno posle rata, kad ono Jasa umro davno pre rata, pa mi nije jasno sta je on to drugove toliko zaduzio da daju selu njegovo ime? Mislim, ako su to drugovi stvarno uradili, a ako ne - ko je to uradio i kada?

Priča je podugačka, ali da skratim: posle WWI Jaša Tomić (do tada se mesto zvalo Modoš) je Ugovorom o miru pripalo Rumuniji, a ostatak Voše se pripojio Srbiji. Pošto je selo bilo većinsko srpsko, onda su Srbi zatražili da se Modoš pripoji Srbiji, u zamenu za neka druga većinski rumunska mesta. Pregovori su se vodili do 1923. kad je mesto postalo "naško" i oma su meštani tražili da se promeni staro mađarsko ime mesta, što je i učinjeno ministarskom naredbom 1924. godine. Izabrali su da se zove Jaša Tomić, onda je on još bio velika faca, mada je već odmardeljao svoje zbog ubistva novinara Miše Dimitrijevića (šta ćeš, onda se znalo imenom i prezimenom ko ubija novinare, a ne ko danas...). Šta više, Jaša je u to vreme već mirisao cveće odozdo, ali je uspomena na njega bila friška.

Dakle, nisu drugovi menjali ime.. U stvari, može se i tako reći pošto je u to vreme u selu bila moda (kao i svugde) da se gaje radničke ideje, koje je zalivao i Jaša svojevremeno... Skoro završena Oktobarska revolucija, rađanje radničke klase i taj rad...

Edited by KANDAhar, 26 November 2008 - 21:13.