...da ga postuju i da mogu od njega dosta da nauce...
klon
spartanski nacin zivota
sajt - u komentarima koji se pisu ispod teniskih tema.
primer nekoga koji ima svoj identitet
na njegovu volju u ostvarenju svojih snova
I jos nesto,ja sam za svaku polemiku i uvazavam suprotno misljenje ,ali samo molim da me ne interpretirate pogresno,te da repliciram,ponavljajuci vec ono sto sam rekao.Potpuno je u redu da imamo razlicita misljenja,ali ti si svoje bazirao na nekim neosnovanim kritikama moga teksta.Ako jos jednom procitas isti,videces da smo ustvari govorili o istoj stvari. Pozz:)
Nije mi uopste bila namera da se svadjam ili te vredjam/omalovazavam tvoje misljenje ili ista slicno (zao mi je ako si tako shvatio moj post), vec da tvoj post iskoristim za malo polemike oko nekih stvari na kojima se u poslednje vreme (od kako je Nadal izbio na 1. mesto) toliko insistira. (Ovo je vise neki pogled iz drugog ugla na tematiku, cisto da razmrdamo mozdane vijuge i da ne ponavljamo standardne fraze i tumacenja)
Sto se tice „spartanstva“ to je pomenuto na prethodnoj strani u citiranom intervjuu Nadalovog ujaka. Moram da kazem da mi se njegova filozofija nije bas previse svidela. Covek je jednostavno rekao da je decka (maloletnu osobu) stavio pod strogu kontrolu i zahtevao uzasnu disciplinu da bi ga naucio kako se postizu dobri rezultati. Ako citamo izmedju redova – jednostavno je decku od malih nogu slomio svaku slobodnu volju i oblikovao ga onako kako je ON zamislio da treba. Ne bi mi se uopste svidelo da je neko tako pokusao da vaspitava mene.
Dalje, nije me odusevila ni Nadalova «pomirljiva» izjava (prethodna strana) da «kada izadjete na teren znate da ce jedan pobediti a drugi izgubiti – tako je to». Mislim, jeste to tako, ali prvenstveno za nas posmatrace (kojima ni iz dzepa niti u dzep, osim za one koji se klade
), a za same aktere meca bi to trebalo da ima malo vece znacenje, pa da onog koji pobedi to obraduje, a onog koji izgubi da rastuzi (ali ne i ubije u pojam), ali i da motiv za dalje usavrsavanje i rad na sebi – koji je smisao zivota ako ti je sve jedno da li ces nesto postici/ostvariti neki cilj ili ne? (zbog toga mi je bila simpaticna jedna Rodikova izjava posle nekog poraza kada su ga pitali kako se oseca, kada je covek iskreno rekao da je naravno razocaran i ne bas preterano srecan – mislim, sta drugo da odgovori?) Ovakva (Nadalova) filozofija uopste nije za preporucivanje drugima niti za uzor (po mom misljenju) i ako bi se svi iskreno drzali nje ne bi bilo bas nekog napretka (ni u cemu). Moras imati nekakvu glad za uspehom i zelju da budes najbolji, pa makar i u svojoj ulici (ako ne na svetu). Zbog toga me je pomalo nervirao i Nadalov stav prema Federeru i to «hvalisanje» da je sasvim zadovoljan svojim 2. mestom (nije nego!), a ovamo ga rasturi na sastavne delove na RG i jos se izvinjava posle meca – raskorak izumedju reci i dela. Takodje ne mislim da je za neku specijalno pohvalu to sto zivi i dalje kod roditelja (a nije ni za osudu, naravno), a neki drugi su se preselili u razna Monte Karla (pa zasluzili kritiku
) – ti drugi su se ipak malo odvojili od roditelja i osamostalili na neki svoj nacin (donose samostalno odluke, ne mora majka da ih opominje da srede svoju sobu... ), sto takodje nije za podcenjivanje (cak je mozda pre za uzor). Nemam naravno nista protiv da neko, iako je zaradio prilicno novca, i dalje zivi normalno i ne preterano luksuzno i «ne izvodi besne gliste u setnju» izmisljajuci nacine da taj svoj novac spektakularno potrosi na gluposti, ali nesto bas i ne vidim da se i ostali teniseri izivljavaju s parama (osim Nalbandiana i njegovih trka )Sta smo jos ovde imali? Da, pecanje. Ne znam zbog cega bi izbor pecanja, kao metode za odmor i relaksaciju, bio nesto specijalno pohvalan i dokaz nekakve skromnosti ili cega vec. Potom, golf, makar i u dobrotvorne svrhe, mi nesto ne ide bas uz ostatak imidza skromnog momka, zar ne?
(Ovo sve pisem ne da kritikujem Nadala ili njegov izbor bilo koje od ovih aktivnosti, vec potrebe ljudi da aminuju i proglasavaju za „apsolutnu istinu“ i najpametniju stvar na svetu sve sto ovaj decko uradi ili kaze)Sto se tice postovanja – ne treba samo da se postuje rad i trud Nadala, vec i ostalih tenisera (sportista, kao i ostalih ljudi u drugim profesijama) koji nisu bas toliko uspesni kao on, ali se trude da daju svoj maksimum (osim Janka, zvanog JoJ
, samo sto je i to njegov izbor, pa kao takvog treba da ga (izbor) postujemo (ali ne mora da (nam) bude uzor)). Razliciti ljudi imaju razlicite predispozicije, mislim da nije u redu da se samo APSOLUTNI rezultati postuju, vec treba i RELATIVNI (u odnosu na ono sto im je majka priroda podarila pa koliko su oni uspeli da izvuku iz svega toga)(Oduzi se prica)
Samo jos jednom na kraju da napomenem (da neko ne shvati pogresno) da izuzetno cenim i postujem sve sto je Nadal postigao, kao i mnoge druge stvari vezane za njega, samo me malo nervira ponasanje "okoline", tj. navijaca.
