69 replies to this topic

[scaab]

Objection!

Jebem ih vise sve u tu jednu jedinu domacu temu! Jebem ih i u jebenu domacu TV kameru i domace TV kadrove koje jos nisu preboleli, kao da nisu gledali nijedan film od 1980-tih! Jebem u domacu glumu tog Kicica i sve koji nisu Josif Tatic i Mira Furlan! I serem se vise po scenariju i hrvati i bosanci i srbi su isto sranje. Eureka!

Inace film jeste iznad proseka za domace filmove, ali dokle cu im vise gledati kroz prste samo zato sto su "domaci filmovi". Da je u pitanju film iz bilo koje druge zemlje, prekinuo bih na pola i pustio neki stvano dobar strani film.

[glava&pismo]

Jedno drugacije misljenje

http://pressing-onli...lm/Page-11.html

Uglavnom se slazem, ali uglavnom se i ne slazem. Kritika je pristrasna. Kao da je uvreda suvise licna da bi se nesto pozitivno napisalo.

[glava&pismo]

Objection!
Inace film jeste iznad proseka za domace filmove, ali dokle cu im vise gledati kroz prste samo zato sto su "domaci filmovi". Da je u pitanju film iz bilo koje druge zemlje, prekinuo bih na pola i pustio neki stvano dobar strani film.

Tja, to je problem domaceg filma. Teme su duboke, ali cesto ispricane na povrsan, kvazi naivan nacin. Sve da se udovoljni prosecnoj inteligenciji mase koja gleda domaci film da bi se smejala ( ne kaze se dzabe kod nas "smesan ko bioskop"), a ne da bi se "smorila" uz ozbiljnu glumu. Kod nas su zato svi dobri glumci uglavnom komedijasi, pa se ovako nesto uvek moze ocekivati. Retko ko posle filma prica o smislu ili poruci, vec o "smesnim" izjavama i biserima koji su jedini ostali u secanju i koje vecina ocekuje od domaceg filma. Tuzno.

[incognito]

Kakva publika, takvi i filmovi...

[altobelli]

srpska publika i nije zasluzila ovakav film

naravno da nije, takvo potcenjivanje i otaljavanje niko nije zasluzio

posebno teranje publike da trpi Kicica sat i po...e, to tek niko nije zasluzio....sreca da igra i D.Nikolic pa je nekako i "gledljiv"

Edited by altobelli, 22 November 2008 - 16:44.

[moke]

posebno teranje publike da trpi Kicica sat i po...e, to tek niko nije zasluzio....sreca da igra i D.Nikolic pa je nekako i "gledljiv"

šta ti smeta kičić? jeste da čovek uvek glumi isto, ali to radi dobro. ni ja ne mogu da čitam njegove blogove ni da slušam njegove intervjue, ali... čak mi se dopada njegova rola u 'kenguru', a to je film koji ne mogu da smislim.

[kerpo]

Kao sto rekoh, savrseno je jasno da samo neko krajnje pristrasan, zlonameran i neobjektivan moze naci zamerku Kicicevoj glumi u ovom filmu.

A tebe je baš u srce pogodio film ?
Mislim...masterpiece, neuki forumaši.... , what ? ti si uk ?
97% kaže da je sranje , koji je tvoj razlog da ga toliko braniš ?
Još reci samo da ti je i wallpaper gm i turneja i u redu je....

[altobelli]

Kao sto rekoh, savrseno je jasno da samo neko krajnje pristrasan, zlonameran i neobjektivan moze naci zamerku Kicicevoj glumi u ovom filmu.

e, ja sam bas taj...a da nisam uporedio bih ga sa 1 Al Pacinom, ali posto jesam onda yebi ga...srecom, takvi komentari takvih kao ja nece zaustaviti hrabrog Gordana da istraje na putu ka stardomu srpske kinematografije, rame uz rame sa 1 Kapicicem, Djurickom, Kosticem i ostalim majstorima nove srpske, zvezdane, scene...amin

[queeria]

Film je apsolutno fantastičan.

Scena kada pevaju "Kukavicu" me je dovela do suza.

[blejach]

Scena kada pevaju "Kukavicu" me je dovela do suza.

ovo je i jedina scena u filmu koja me je odushevila, ostalo je mediokritet.
a kichic je igrao sebe, tu nije bilo ni G od glume...

[XXL]

Meni se film dopao. Necu da kazem da je odlican, ali dobar dobar. Fala dragom Bogu pa nisam na tom intelektualnom i kriticarskom nivou pa da vidim ono sto ne vidim. Gluma vecine glumaca dobra, a ako cemo pravo Kicic i nije imao neku zahtjevnu ulogu, pa je 'ladno mogo da glumi sebe.
Edit: e da, da ne zaboravim, ona scena u kojoj govori bosanski oficir o ljubavi Sarajeva (i Sarajlija) prema Beogradu i beogradskim forama

Edited by Rotterdamac, 23 November 2008 - 13:04.

[zagor]

Kritika iz Politike

Spoiler! --Click here to view--

Ratna drama, ratni vodvilj

„Turneja”, scenario i režija: Goran Marković, uloge: Mira Furlan, Jelena Đokić, Josif Tatić, Tihomir Stanić, Dragan Nikolić, Gordan Kičić, Vojislav Brajović, Sergej Trifunović, Bogdan Diklić, Emir Hadžihafizbegović, Svetozar Cvetković, Branimir Popović..., trajanje: 108 min., proizvodnja: Srbija, 2008.

Ratna drama, ratni vodvilj

„Bilo bi teško snimiti film o ovom ratu. Svi isto izgledaju, istim jezikom govore...”, deo je monologa koji u jednom trenutku izgovara beogradski doktor na ispomoći na ratištu (glumac i producent Svetozar Cvetković), a s kojim scenarista i reditelj Goran Marković, možda i najpreciznije u filmu „Turneja”, iskazuje svesnost težine posla kojeg se dohvatio i to posle pristojne istorijsko-vremenske distance.

I za ljubav i za rat je potrebno minimum dvoje, mada je sasvim moguće i jedno i drugo raditi „u trojku”. To je, nažalost, i dokazano tokom ratova u Jugoslaviji, konkretno – u Bosni, jer o tom ratu je u ovom filmu reč, a na Markoviću je bilo da se opredeli kako će o tome kazivati, svestan činjenice da svaka strana ima neku svoju istinu. I opredelio se. Za političku korektnost, za što ravnopravnije tretiranje sve tri strane u sukobu: i srpske i hrvatske i muslimanske. S tim, što su šamari srpskoj strani nešto snažniji, i samim tim bolniji. Ali, nije li uostalom pristojno prvo pogledati sebe, zaviriti u sopstveno zlo, pa tek onda kritikovati i osuđivati tuđe?

I dok doktor, otupelog pogleda, po ko zna koji put zaredom odsutno pere ruke od krvi, jer mu tako nalaže podsvest u kojoj je duboko ipak notirano da se tragovi i miris smrti nikada posve ne mogu otkloniti, Marković uz pomoć njega rezimira, ne samo apsurdnost i užasnu tragediju jednog vremena, već i sav besmisao rata uopšte.

Da bi ovako težak sadržaj filma učinio dostupnim i razumljivim i domaćim i inostranim gledaocima, Marković se opredeljuje za formu tragikomedije, uz pomoć koje mu je bilo najefikasnije da prenese poruku i ujedno zabavi publiku na prilično nekonvencionalan način. Ovakav postupak, doduše, nije samo Markovićeva specijalnost, već je to teren po kojem najčešće koračaju naši autori, ali i reditelji iz regiona.

U najkraćem, Markovićev tragikomični roud film o slabostima ljudi i haotičnosti rata, posvećen je njegovim roditeljima– glumcima (Oliveri i Radetu Markoviću), jer je upravo njihovu profesiju upotrebio kao sprovodnik svekolike ratne drame i ljudske mizerije i komičnosti.

Članovi jedne beogradske pozorišne trupe, ohrabreni mogućnošću da na brzinu organizovanoj turneji, „tezgi” u ratom razorenoj Srpskoj Krajini 1993. godine, u vreme najgore inflacije u Srbiji zarade po koju devizu, kreću u avanturu koja će ih zauvek promeniti.

Namera im je da obnevidele meštane opkoljenih sela, iscrpljene pripadnike raznovrsnih oružanih snaga (vojnici JNA, borci lokalne Teritorijalne odbrane, „Beli orlovi”, „Tigrovi”...) i ranjenike, zabave izvođenjem Fejdoove „Bube u uhu”, ali im domaćin „predlaže” da honorar poklone Kolu srpskih sestara, a repertoar promene u nešto patriotskije (Sterija), što bi podiglo moral vojnicima na nestabilnim linijama fronta.

Tada sve kreće naopako, i naivna, i potpuno nesvesna družina glumaca, koji su čitav život i inače poput neodrasle dece, bez pomoći vozača Đure (decentan a moćan Slavko Štimac), počinje da luta zaleđenom šumom, između srpskih, hrvatskih i muslimanskih linija, na svakom koraku se suočavajući sa opasnostima i smrću, neprestano optužujući vođu turneje Stanislava (izvrstan Tihomir Stanić, ujedno i producent), za sav čemer s kojim se suočavaju.

Detinjastost, ležernost i naivnost samoljubivih glumaca uvaljuje ih u teške nevolje, ali ih istom merom iz nevolja i vadi. No, jedno je sigurno: nijedan od njih nije sposoban da pobegne od onog što oko sebe vidi, svi se na ovom putu i iskazuju i menjaju. I zavodnik Lale (upečatljiva uloga Gordana Kičića), i od alkohola obnevideli Žaki (gromada od Josifa Tatića), i Miško (dobro odmereni Dragan Nikolić koji zapravo igra samog sebe), i ogorčena Sonja, glumački seks-simbol jedne generacije i bivša Žakijeva žena (dramski impresivna Mira Furlan) i studentkinja glume koja je „uskočila” u turneju željna svog prostora (glumački moćna Jelena Đokić).

I uzalud će Lale u nastupu iskrenog besa i poniženja, dok ih Hrvati teraju da „čiste” minsko polje, uzviknuti: „Ja nisam Srbin, ja sam glumac!”. Od pripadnosti naciji u ratu se ne može pobeći, čak i ako si i Talijin miljenik, potpuno za rat nezainteresovan, za njegov početak nisi kriv, niti si u mogućnosti da ga zaustaviš. Za svoju nacionalnu pripadnost snosiš svoj deo odgovornosti, kroz glumačku igru i dijaloge, poručuje Marković.

Furlanova i Đokićeva blistaju, a filmu posebnu moć i snagu daju glumački performansi Branimira Popovića koji tumači lik muslimanskog kapetana (sve emocije su sabrane u očima ovog vrsnog crnogorskog glumca), Vojislava Brajovića kao „ratnog huškaša” – pompeznog pesnika Ljutića, Emira Hadžihafizbegovića kao lokalnog srpskog moćnika i profitera Danila, Sergeja Trifunovića koji je, jasno je to i bez potcrtavanja pevanjem Cecine pesme „Kukavica”, u ulozi lidera „Tigrova” Arkana...

Haotična atmosfera i sva surovost rata, prilično su uverljivo rekonstruisani na svim nivoima i svi tehnički elementi u ovom filmu su dobro ukomponovani. Uostalom, Marković je oko sebe okupio provereni tim. Tu je scenografski bard Veljko Despotović, iza kamere sigurno oko Radoslava Vladića, kostimograf Ljiljana Petrović, kompozitor Zoran Simjanović, čija renesansna muzika doprinosi sveukupnom utisku da je film „Turneja”, povremeno i pravi ratni vodvilj.

Nema šta, Goran Marković je napravio sasvim dobar film. Okupivši sjajne glumce i iskusan autorski tim išao je na sigurno, ne upuštajući se u velike rizike. Zapravo, ostvario je san da snimi film prema sopstvenom istoimenom dramskom komadu, koji je premijerno bio izveden još 1996. godine u režiji Milana Karadžića. Šteta što taj san Marković nije dosanjao mnogo godina pre. Ili, barem godinu pre Oskara za „Ničiju zemlju” Danisa Tanovića. Tada je bio mlađi, sigurno i snažniji i hrabriji, a i sveukupan efekat filma bi bio još bolji i moćniji.

Dubravka Lakić

[mravolav]

Nisam nimalo odusevljen. Jeste da mi je jos trejler delovao krajnje problematicno (dok sam se zvao kolekcionar), ali sam mu ipak dao sansu. I bi sta bi.

Ne svidja mi se Mijacev nastup. Covek celoga zivota radi sa glumcima i itekako zna sta je gluma, ali je onih nekoliko recenica izdeklamovao kao da cita izvestaj o vodostaju. Ili je mozda u pitanju neki smeli eksperiment koji bi se sastojao u suceljavanju naturscika histrionima, u suprotstavljanju sirovog dokumentarizma manirizmu. U slucaju da je tako, taj recept je trebalo ponoviti na vise mesta u filmu. Ovako deluje kao puka greska, kao gorko zrno diletantizma.

Ne svidja mi se ni drugi eksperiment sa tri zuma prema lekaru koji uvek iznova pere ruke; opet samo na jednom mestu u filmu, i to je to. Namera je, doduse, jasna: lekar prica ono o zajednickom jeziku faca koje jedna drugoj nalikuju kao jaje jajetu, ali se ipak medjusobno kolju; svima davno poznata stvar, pa otuda valjda i momenat ponavljanja. Pretenciozno i trapavo.

Ne svidja mi se nabijenost; ne svidja mi se ta ambicija filma da bude nekakva epopeja koja ce obuhvatiti sve, bas sve - Hrvate, Bosnjake, "casne borce", demonske Arkanovce, usamljenu provincijsku uciteljicu, autisticnu bibliotekarku koja je u ratu izgubila sina, ratnog profitera, pesnika-huskaca koji u sebi objedinjuje Crncevica, Kapora, Milica od Macve i bog te pita koga jos. To se moglo i moralo redukovati e da bismo umesto velikog malog filma imali mali veliki film.

Ne svidjaju mi se likovi koji su izvajani po strogo utvrdjenim (i dozlaboga dosadnim) stereotipima, e da bi i oni najgluplji znali sta gledaju: Cvetkovic (ah, tako produhovljen, tako otmeno rezigniran), Mira Furlan (ocvala seks-bomba), Kicic (mlad, beskompromisno urban i antiratno raspolozen; ako nam on nije simpatican, onda, vala, nije niko), Stanic (sitna dusa, al' nije los), Tatic (ruina, a bio je faca)... U tom cementiranju "karaktera" ima nekog gotovo vulgarnog populizma, kao uostalom i u fazonima koji se kapiraju na prvu loptu, sracunatim na to da u bioskopskoj sali budu propraceni grohotnim smehom.

Ne svidja mi se, na kraju krajeva, ni tema filma. To jest, nije da mi se ne svidja, nego je - ako je iko primetio - vec prilicno bajata.

[dobar_znak]

U poređenju sa Oskarom nagrađenom "Ničijom zemljom" ovaj film je zaista remek delo. U poređenju sa filmovima kao što je "Majstori, majstori", naravno ni blizu.

[XXL]

U poređenju sa Oskarom nagrađenom "Ničijom zemljom" ovaj film je zaista remek delo. U poređenju sa filmovima kao što je "Majstori, majstori", naravno ni blizu.

Slazem se. I nece dobiti oskara samo zato jer je tema ista ili recimo vrlo slicna. A meni licno je gledljiviji od "Nicija zemlja". Jbg Danis uletio na vakat.