128 replies to this topic

[Doorn]

LE: U hotelima danas kokoške

IZVOR: B92

Leskovac -- Leskovac je grad gde ima najviše propalih hotela.

 

 

 

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)

Sedam hotela koji su se nekada nalazili na razglednicama tog grada nakon privatizacije je zatvoreno i potpuno uništeno.

Tonkićeva palata ili hotel "Dubočica“ , u centru Leskovca oblepljen umrlicama, plakatima stranaka i pozivima za koncerte. U holu i sobama arhitektonski jedne od najlepših i najvrednijih zgrada na jugu Srbije sada žive kokoške i golubovi. Hotel je sedam godina nakon privatizacije potpuno uništen.

Hotel Beograd izgrađen sredinom sedamdesetih godina, sa više stotina ležajeva i velikom salom sa balkanom decenijama je bio najbolje mesto za doček Nove godine. 

Posle privatizacije zatvoren a 200 radnika otpušteno. Hotel Vlaina, motel Atina, Lazina vila, Avala, Vučjanka sada su oronule zgrade bez nameštaja i inventara. 

Predsednik Skupštine grada Živojin Stefanović kaže da se posle nekoliko godina od privatizacije ne zna ko su vlasnici leskovačkih hotela i motela. 

Leskovac je pre nekoliko decenija bio najveći industrijski centar na jugu pa su i hoteli bili puni gostiju. 

Prema nezvaničnim procenama iz 1989 godine ukupna vrednost leskovačkih hotela bila je oko 200 miliona dolara. 

Opširnije u video prilogu.

 

http://youtu.be/H0rnkCMj8l0

[Doorn]

Neće da bude državljanin Srbije

IZVOR: RTS

Leskovac -- Goran Rakić iz Leskovca je u septembru prošle godine podneo zahtev u kome je tražio otpust iz državljanstva Srbije.

 

 

 

Foto: Fonet, arhiva

Rakić je dao izjavu o otkazu lojalnosti Srbiji jer, kako je naveo, "država ugrožava ljudska i građanska prava i uništava život".

Ne želi više da, kako kaže, bude državljanin Republike Srbije. Međutim, kako kažu u policiji, trenutno ne ispunjava uslove za to.

"Niko me do sada nije pozvao telefonom da pita, da kaže: vi ste građanin, šta su uzroci, šta vas je dovelo do ovog zahteva", kaže Goran Rakić za RTS. 

Odgovora još nema. Kao ni promena u njegovom životu. I dalje je bez posla, bez krova nad glavom, bez stalnog prebivališta. Nema više ni sredstava da pokrene neki posao, jer su dva velika propala. Zato od svog zahteva ne odustaje. 

"Hoću da izađem iz tog vrzinog kola i da nastavim život normalno, jer za sve ove godine nisam mogao normalno da živim, koliko sam se trudio da živim poštujući zakone, ja to nisam mogao. Jedva da sam opstajao", kaže za Javni servis Rakić. 

Kada je ova procedura u pitanju zakon je jasan. U Policijskoj upravi Leskovac ovaj slučaj je dobro poznat, međutim, kažu da Rakić u ovom trenutku ne ispunjava osnovne formalno-pravne uslove za otpust iz državljanstva, jer drugo državljanstvo nema, niti dokaze da će dobiti državljanstvo druge države. 

Rakić smatra da mogućnosti za otpust ipak ima. I ovde se ne zaustavlja. Izjava o otkazu odanosti državi Republici Srbiji je upravo predata Policijskoj upravi. Veruje da je to način da dođe do drugog državljanstva. 

"Jedino to mogu da uradim. Otkažem lojalnost državi, pa izvolite, po međunarodnoj konvenciji, vi imate mogućnosti da mi oduzmete državljanstvo. Sad imate, hajde, oduzmite mi državljanstvo, pa da idem dalje", dodaje Goran. 

O tome koje državljanstvo želi, kaže, u ovom trenutku ne razmišlja. On kaže da je nomad koji čini sve da živi bolje. I dodaje da je za njega ovo jedini način da bez igde ičega, samo sa zanatom elektromehaničara, svoje nade i ostvari.

[Bata68]

Žalosno,jadno i bedno. Sramota za sve nas. A možda i poziv da malo mućnemo svojom glavom, gde smo,šta smo,dokle ce mo... Goran nije usamnjeni slučaj,ima ih na hiljde,i to ne samo u Leskovcu... a za to vreme skupstina opština Leskovca daje Vučiću status počasnog građanina Leskovca... bravo sa lokalnu vlast. Gospodo nečete resiti probleme Leskovca tako što će te se uvući u dupe sns-u u Vučku.... ali samo napred(no) u još veću propast 

[Doorn]

Nije Leskovac, ali jeste region:

 

 

Učenice iz Vranja tela prodaju za 10 evra i farmerke!

CRNA HRONIKA

10:04, 14.01.2014.

Autor: vesti-online,Foto: Reuters

• 162
• Pošalji e-mail 
• Odštampaj tekst 

A

Neke od njih sve obave neprimetno, za jedan dan. Pođu u školu, pa taksijem u jedan po podne pravac Preševo. Odrade i vrate se u devet. Dođu kući, umorne, slomljene: "Danas smo imale osam časova, dodatna nastava", i odu u krevet, priča učenik N.A.

Foto: Ilustracija

• Ne propustite...
• SKANDAL: Dvanaestogodišnjakinje se samozadovoljavaju za lajk!
• SVE ZA LAJK: Novosađanka (19) masturbira uživo na Fejsu!
• ELITNA PROSTITUCIJA U BG: Studentkinje na splavovima naplaćuju seks 150 evra
• TETKA JE SPASLA: Novosađanka sestričinu (18) izvukla iz kandži makroa

VRANJE - Jug Srbije je toliko ogrezao u bedu i beznađe da sve češće devojčice traže izlaz u lakoj zaradi. Nezaposlenost i plate od nekoliko desetina evra dovelo je do toga da maloletne devojčice prodaju svoje telo za 10 evra i farmerke na poklon.

Devojčica P. F. iz Vranja je od retkih, koja je uz pomoć roditelja, odlučila je da se izbavi iz kandži prostitucije. U tome joj pomaže i njen školski drug N. A. koji pokušava da joj pomogne.

"Zaprepastio sam se kad je rekla čime se bavi. Družili smo se u školi i posle škole, ali ne uvek. Zezamo se, pušimo na malom odmoru, zadirkujemo se. Nekad odemo u kafić, i to je sve. Nikad nisam bio kod nje kući, ali pričala je da su joj ćale i keva bolidi. Kao, nemaju veze sa životom, nikad nisu kući, stalno nešto rade, a u kući ni dinara, prazan frižider, samo svađe, psovanje do besvesti i ostalo. Nju i mlađeg brata i ne primećuju, jednostavno kao da postoje - kaže N. A.

U svet prostitucije uvukla je njena drugarica iz škole. Bilo ih je nekoliko koje su se prostituisale.

"Videle su da sam očajna, bez kinte, sa izlizanim farmericama sa pijace, u staroj jakni koju sam uzela od majke. Znale su sve o meni i tipovale me. Nisam znala da su i narkomanke", kaže P. F.

Mladu devojčicu odvele su njene drugarice taksijem u Preševo. Bila je sa mladim Albancem, dobila 30 evra i nove farmerke. Vratila se presrećna. Danas je na lečenju od droge i ružnog života.

Devojčica P. F. nije usamljen slučaj. Prodaja dečjih tela uzela je maha o čemu svedoči naš izvor blizak policiji:

"Ranije su vršene racije, hvatali su ih po Preševu, Velikom Trnovcu, po kafanama u okolnim selima. Obaveštavani su roditelji, bilo je mnogo neprijatnih scena, nisu verovali da je to njihovo dete, pretili su inspektorima da će ih tužiti", priča izvor.

Kada su jednog od roditelja kojeg su lično poznavali pitali odakle njegovoj ćerki na svakom prstu po jedan zlatan prsten, mirno je odgovorio: "Kupio joj momak!"

Sve te devojčice su, kaže, iz porodica gde su poljuljani bračni odnosi u kojima nisu stekle ni minimum kućnog vaspitanja. Zakazala je porodica, a škola je samo prolazna stanica u njihovom životu.

"Ne dolaze u školu, dan, dva, tri, nedelju dana. Profesore u školi jedino što interesuje je da donesu opravdanje. Nema saradnje između razrednih starešina i roditelja. Gde su direktori škola, šta rade, nije rešenje samo postaviti školskog policajca i gotova stvar. Dete se prati četiri godine na časovima i nemoguće je ne primetiti devijaciju u ponašanju, ako je droga i prostitucija u pitanju", kaže izvor.

Prostitucija i drogiranje po stanovima i kućama karakteristično je za Vranje.

"Pričala je drugarica da su skoro u jednoj kući iza škole bili njih oko 20 i tu su proveli nedelju dana. Drogirali se, nije se znalo ko sa kim, ko ulazi, a ko izlazi. Glavna faca je kontrolisala sve. Roditelji su njen nestanak prijavili policiji, ali nisu je našli. Sama je došla, skoro polumrtva. Inače, svoj izostanak iz kuće devojke vešto prikrivaju od roditelja. "Sedele smo celu noć u bloku". "Idem da učim kod drugarice, spavaću kod nje tri noći". Neke od njih sve obave neprimetno, za jedan dan. Pođu u školu, pa taksijem u jedan po podne pravac Preševo. Odrade i vrate se u devet. Dođu kući, umorne, slomljene: "Danas smo imale osam časova, dodatna nastava", i odu u krevet. Roditelji psuju profesore, školu", kaže učenik N. A.

"Uprkos civilizacijskom pomaku na početku 21. veka, maloletnička prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i životi na desetine hiljada maloletnih devojčica u Srbiji prepuštenih međunarodnom lancu trgovine belim robljem. Vranje, kao grad na raskršću puteva koji vode ka Kosovu, Makedoniji i Bugarskoj, na putu droge sa kojom obično ide i prostitucija u poslednje vreme jedan je od centara gde se vrbuju maloletne devojčice, starosti od 14 do 16 godina, za obavljanje najstarijeg zanata na svetu", navodi izvor iz policije.

"Devojčice se vrbuju iz celog okruga, ima ih iz Surdulice, Vladičnog Hana, Bujanovca, ali najviše iz Vranja. Sve se zna, država je na potezu. Ili ćemo imati društvo u granicama normale ili klizimo u bezizlaz", kaže izvor blizak policiji.

Iz škole na posao

Jedan sportski trener prijavio je policiji prostituciju, ali devojčicu nikad nismo našli. Sportista je krenuo iz Vranja za Bujanovac taksijem. Na zadnjem sedištu taksija bila je i devojčica sa rancem u ruci. "Bilo je oko pola osam uveče, vraćala se iz škole. Čim smo izašli iz grada, već kod sela Ribinca, počela je da se presvlači. Skinula je farmerke i ostala u nekim providnim gaćicama. Iz ranca je izvadila mini suknju, obukla je, a farmerice spakovala u ranac. Potom je izvadila maskaru i našminkala se. Izašao sam u Bujanovcu, a ona je rekla taksisti: "Vozi u Trnovac"! - priča jedan vranjski policajac.

[Doorn]

Leskovac ostaje bez lekara specijalista

 

Stanovnike Leskovca i još pet opština Jablaničkog okruga za nekoliko godina neće imati ko da operiše i da poradja, jer će polovina lekara specijalista otići u penziju. Njih nema ko da zameni jer godinama država nije plaćala školovanje specijalista. U leskovačkoj bolnici planiraju da sami školuju kadrove kako bi bar delimično rešili problem

 

 

http://youtu.be/ueUgr1l7IB8

[Doorn]

PREDRAG CAKIĆ NAPRAVIO NAJLJUĆI UMAK U SRBIJI „Cepoguzac“ ljući od čili sosa!

Autor: R. Ćoralić | 21.03.2014 - 07:02:00h | Komentara: 1

63

Čili sos na leskovački način zove se „cepoguzac“, otkrio je Predrag Cakić (52) iz Leskovca. Ovo je najljući sos na našim prostorima, napravljen od najljućih ljutih papričica na svetu, a proizvođač ga u šali preporučuje samo hrabrima, i to uz upotrebu aparata za gašenje požara!

 

Upozorenje: Prilikom konzumiranja imajte pri ruci aparat za gašenje požara

„Prvi put sam to čuo od moje babe. Pošto sam znao da pojedem 70, 80 feferona, ona mi je govorila: ,Sinko, ima da ti se iscepi guzica‘“, kaže Cakić

Proizvod nema dejstvo kao što mu sam naziv kaže, iako to ljutina zna da uradi, ali zato već posle 10, 20 sekundi od konzumiranja kreće „požar“ u ustima, koji bi, savetuje Cakić, trebalo gasiti jogurtom ili mlekom, mada može i pivom ili vinom, a ukoliko to ne pomogne, treba posegnuti za pravim aparatom.

- Kada probate „cepoguzac“, prvo osetite pun, predivan ukus sastojaka i začina koji se nalaze u njemu, a onda izbijaju crvenilo, graške znoja i na kraju suze. Ima i onih koji vrište, kašlju, a neki trpaju i hranu u usta. To je toliko ljuto da će vas držati narednih dvadesetak minuta - objašnjava tvorac efekte svog proizvoda dodajući da se ovaj jedinsteni srpski sos konzumira na sopstvenu odgovornost, kao i da bi ga trebalo koristiti u malim količinama uz hranu, samo na vrh kašičice.

A u sosu, kaže Predrag, spojio je recepturu za spravljanje domaće ljutenice sa onim što je naučio na putovanjima po zemljama Dalekog istoka.
Predrag je ekonomista, a proizvodnjom ljutog umaka počeo je da se bavi iz hobija jer i on, kao i svi njegovi ukućani, mnogo voli ljuto.

Predrag sa unukom Nikolom

Unuk isprobao!
Iako preporučuje oprez prilikom upotrebe ljutog sosa, da se ne dodiruje golim rukama, da se pazi da ne dođe u dodir sa očima i da se drži što dalje od dece, ljuti sos je već isprobao njegov četvorogodišnji unuk Nikola, doduše, razblažen kečapom. „Ljuto je zdravo. Evo, u mojoj porodici niko se poslednjih pet godina nije ni nakašljao, a kamoli da je imao grip“, završio je Cakić.

- Zato su mi svi prijatelji i rodbina iz inostranstva na poklon, umesto parfema i vina, uvek donosili ljute sosove. Jedan takav, koji me je pocepao od ljutine, dobio sam pre dve godine iz Švedske, pa sam odlučio da i sam napravim jedan takav. Istraživao sam malo po internetu i uspeo da nabavim seme najljućih paprika na svetu. Prošle godine sam uzgojio 250-300 strukova biljaka i od toga napravio 200 tegli sosa - objašnjava on i dodaje da će ova godina biti mnogo izdašnija jer je zasadio 1.300 strukova.

Na pitanje ko je kumovao proizvodu, Predrag kaže da je „cepoguzac“ lokalni sleng i znači „će ti se iscepi guzica“.
- Prvi put sam to čuo od moje babe. Pošto sam znao da pojedem 70, 80 feferona, ona mi je govorila: „Sinko, ima da ti se iscepi guzica“. Najpre smo na tegle za ličnu upotrebu stavljali natpis „cepogusci“, pa sam odlučio da ih pod tim imenom i pustim u promet - govori Predrag napominjući da se sada raspituje šta je sve potrebno da bi svoj proizvod zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Da ljubitelji ljutine ne prezaju ni od ovako “upozoravajućeg” naziva, najbolje svedoči podatak da je Predrag od nedelje, kada je postavio oglas, do sada prodao 12 tegli. Mušterija, kaže, ima mnogo više, a već su ga tražili i neki restorani iz Vojvodine. Ime, izgleda, nikome ne smeta, a Predrag dodaje da ga čak mnogi smatraju duhovitim.

Kašičica dovoljna da se zaljuti tegla ajvara

Govoreći o efektima ljutine „cepogusca“, Predrag ističe da jedna kafena kašica može da zaljuti celu teglu ajvara, ceo lonac sa gulašem, pasuljom, ribljom čorbom... „Ako se ovaj sos u maloj količini stavi u litar kečapa, dobija se ozbiljno ljuti kečap“, kaže Predrag, dodajući da njegov specijalitet dobro ide uz sve vrste mesa, sireve, paste.... Da bi slikovitije objasnio koliko je zaista ljut njegov sos, Predrag je naveo da najljuća paprika u Srbiji ima do 50.000 skovila (jedinica za merenje ljutine), a da se paprike koje on koristi kreću od 800.000 do 1,4 miliona skovila.

[Doorn]

Leskovac, tridesetih godina prošlog veka

 

Leskovac tridesetih godina prošlog veka oživeće na filmskom platnu. Grad Leskovac i Intermedia Network ušli su u zajednički projekat "Slavujevo doba".

Uskoro počinje snimanje filma o Leskovcu iz tridesetih godina prošloga veka.

Pripremila Svetlana Panić Conić

 

Tako je pokrenuta priča o Slavuju i bioskopu koji je skoro tri decenije bio stečište kulturnih dešavanja.

Sećanja naviru. Odmotavaju se scene poput traka sa nemih filmova koji su ovde stigli još 1920. godine. Video je bioskop Dušan Stanković Slavuj u Francuskoj gde se kao solunski ratnik našao na lečenju. Doveo ga u svoj Leskovac, a onda ko zna koliko puta i ko zna koliko dana putovao u Beograd po filmove.

On je otkrio i školovao glumicu pročuvenu kao Ita Rina. Sa oca na sina Dragutina, punih 28 godina Krupova kino aparatura je neprekidno radila, a na Tonetovim stolicama smenjivala se generacije.

"Preko dana je bila kafana, a noću bioskop. Sala dugačka 15 metara, stolice naređane celom dužinom, a na zidu platno, ispod njega veliki bilijar, čak se i on okretao kako bi gledaoci seli. Bio je bioskop toga vremena prava atrakcija. I sam odlazak u bioskop je bio atrakcija, odlazile su cele porodice, a dnevno se se prikazivale po tri pa i četiri projekcije", kaže Ljiljana Milenković, ćerka Dragutina Stankovića Slavuja.

I eto filmske priče. O čuvenom Slavujevom bioskopu, o šeretskom duhu njenovog vlasnika, a bilo ih je dosta. Ljiljani je omiljena ona vezana za film "Pompeja u plamenu".

Uzme tata običan pepeo sipa po malo u kese i onda plati decu da raznose i dele ljudima pozivajuci ih u bioskop uz reči da je to pepeo od Pomeju što je sinoć gorela.

Slavujevo doba oživljava zahvaljujući Leskovčaninu producentu Zvonimiru Simuneću i Intermedia Network.

Direktor Intermedia Network Tijana Konstantinović kaže da posle "Montevidea" i "Bili smo prvaci sveta" koje su radili na istorijski baziranim činjenicama ovo je još jedna lepa velika- mala pričae o malom-velikom gradu.

"O Leskovcu između dva Svetska rata i njegovom usponu od malog u grad evropskog duha", dodaje ona.

Za početak dokumentarni film, a onda naredne godine i igrani. Dobro je da su koreni reditelja sa juga zemlje.

"Čini mi se da je jug premeštanjem svih važnih stvari na sever dugo bio zanemaren, a prepun je divnih priča. Nadam se da će ovaj projekat to pokazati. Mi se već dugo spremamo, istražujemo, ovde ćemo jedno vreme živeti. Drugom reditelju Mladenu Đorđeviću je nešto lakše, jer je on odavde. Najpre radimo dokumentarni film sa dosta igranih delova i on je praktično uvod u igrani film. Premijera dokumentarnog filma je u oktobru ove godine", kaže Ivica Videnović, reditelj.

Grad Leskovac u čitav projekat, za koji je već izdvojio sredstva, ulazi sa puno očekivanja.

Gradonacelnik Leskovca Goran Cvetanović kaže da starije sugrađane žele da podsete kako je nekada bilo, a novije da Leskovac ima nadu i da ponovo može da živi to zlatno doba.

Brojno potomstvo Dragija Slavuja zadovoljstvo ne krije. Zbog teških proživljenih godina posle rata, zbog nepravde koja je celu porodicu snašla. Posle preživljenog Mathauzena Dragutin Stanković je 1953. godine osuđen na tri godine zatvora. Samo četiri meseca nakon izlaska je umro, a kafana, inventar i pokućstvo su nacionalizovani. Sada su ponovo svoji na svome posle 55 godina.

"Znate David Albahari je rekao "Mi smo autobus za gene", e pa ja sam zaista ponosna na svoje gene, na svoju porodicu i srećna što će na ovaj način nepravda biti ispravljena", kaže Dragana Pavlović, unuka.

Scenario još nije gotov. A podloga je objavljena još pre dve godine u okviru leskovačkog festivala književnosti"Bubnjara iz slavujev bioskop".

Dobro je znati da je Sava Dimitrijević, novinar i publicist prava riznica jezika, mentaliteta, svake kuće i sokaka, duha starog Leskovca.

[Doorn]

http://www.b92.net/p...1&nav_id=855371

 

 

 

Leskovac sve više posećuju Poljaci, Česi i Slovaci

| B92

Sporu izgradnju Koridora 10 na jugu Srbije neki od veštih Leskovčana pokušavaju i da iskoriste da zarade. U poslednjih nekoliko godina turisti iz Poljske, Češke i Slovačke na putu za Grčku sve češće borave u tom gradu.

 

 

 

 

Za turiste iz Slovačke, južnog dela Poljske i Češke, Leskovac je na pola puta do Atine , Peloponeza ili Krfa. Na početku ali i na kraju odmora mnogi od njih naprave pauzu na putovanju i bar jednu noć provedu u Leskovcu. 

Turističke agencije iz Poljske najčešće biraju Leskovac za odmor na dugom putu ka Grčkoj. Vodiči objašnjavaju da od maja do oktobra, svake nedelje u leskovačke hotele dovedu između 200 i 300 gostiju. 

“U hotelu koji ima ugovor sa agencijom iz Poljske kažu da gosti jednu noć boravka sa večerom i doručkom plate 22 evra, što je za većinu turista izuzetno povoljno”, tvrdi turistički vodič Jakub Zarčini. 

A, pored jeftinog boravka turisti koji posete Leskovac uživaju u specifičnom šopingu. 

Leskovčaki hotelijeri planiraju da naprave program posete prirodnim i kulturno istorijskim zanimljivostima juga Srbije kako bi turiste zadržali više od jednog dana. 

[Doorn]

Kako su kamile došle u Lebane?

| IZVOR: POLITIKA AUTOR: MILAN MOMČILOVIĆ

Na lokalitetu Caričin grad , na kome su pored naših okupljeni i francuski i nemački stručnjaci, nađene su očuvane kosti šest pustinjskih deva.

 

 

 

Caričin grad- Foto: Wiki/CC BY-SA 3.0BokicaK

 

 

Istraživanja koja su na lokalitetu Caričin grad započeta 30. juna, a završavaju se sutra, predstavljaju najozbiljniji arheološki projekat u Srbiji u ovogodišnjoj kampanji, piše Politika. 

Projekat je okupio po šest stručnjaka sa Arheološkog instituta u Beogradu, Nacionalnog istraživačkog centra Francuske i Muzeja u Majncu i oko četrdeset fizičkih radnika sa lokalnog područja, tako da je na iskopavanjima svakodnevno angažovano šezdesetak ljudi. 

Dolazak nemačkih stručnjaka koji su se prošle sezone pridružili srpskim i francuskim arheolozima, koji ovde rade zajedno nekoliko decenija, kao i uvođenje savremenih tehnologija i metoda, otvorili su nove puteve saznanja o životu grada koji se naglo razvio u periodu od 530. do 615. godine, a zatim nestao pod naletom varvara. 

Arheolozi se nikada dosad nisu vratili praznih ruku iz Caričinog grada, jednog od najmoćnijih vizantijskih gradova iz šestog veka, koji je u mestu svog rođenja, u podnožju Radana, sedam kilometara od Lebana, 30 od Leskovca, podigao car Justinijan Prvi, koji je vladao od 527. do 565. godine. 

Iskopali su žitarice, razno voće, uključujući i cele orahe i grožđe, što je dragocen podatak o vinogradarstvu u šestom veku. Fragmenti kostiju kamile nađeni su i tokom ranijih iskopavanja, ali ovoga puta nađene su očuvane kosti šest kamila. 

Kako za „Politiku” objašnjava dr Vujadin Ivanišević, viši naučni savetnik Arheološkog instituta SANU, dugogodišnji rukovodilac istraživanja na Caričinom gradu, tek će analizom kostiju biti utvrđeno kako su kamile dospele ovde. 

Moguće je da su došle sa trgovačkim karavanima ili su ih koristile vojne jedinice, jer je još car Konstantin osnovao jedinice kamilara. Ukoliko su kosti ishabane, kamile su korišćene kao tovarne životinje, a ako nisu, onda su služile za jahanje u vojnim jedinicama. Ne isključuje se ni pretpostavka da su korišćene u ishrani. 

Na osnovu zasečenih kostiju medveda utvrđeno je da su te životinje korišćene u ishrani, a na trpezama se često nalazilo i meso jelena, ali i morune, čije su kosti pronađene. Krupniji primerci usoljene morune, preko dva kilograma, u šestom veku su stizali sa Dunava. Krzno i kosti životinja, posebno rogovi jelena, korišćeni su za izradu raznih predmeta za svakodnevnu upotrebu. 

Ovim iskopavanjima počeo je trogodišnji zajednički projekat srpskih, francuskih i nemačkih arheologa. Po njegovom završetku biće održana naučna konferencija u Majncu na kojoj će biti sumirani rezultati istraživanja. 

Biće pozvani i istraživači drugih delova Vizantijskog carstva. Na taj način Caričin grad će se naći u žiži evropskih arheoloških istraživanja. 

– Ovde će se raditi nešto što do sada nije rađeno u srpskoj arheologiji, a mislim da je retko rađeno i u evropskoj arheologiji, a to je istraživanje uticaja čoveka na okolinu u šestom veku, u antici – koji uticaj na promenu prirode i klime je imao čovek tog doba, da li su možda klimatski uslovi doveli do pada antičke civilizacije? Uradićemo analize osteološkog materijala, ali i analize sitnih glodara i pacova, koje takođe mogu da ukažu na širenje kuge. To je važno da bismo razumeli kako je došlo do sloma antičke civilizacije na ovim prostorima. Jer, posle šestog veka ovde dolaze Sloveni, a mi pokušavamo da saznamo na kakve prostore su naišli. Radi se o kraju jedne i dolasku nove civilizacije. Da li su uzrok bile epidemije, klimatske promene, zahlađenja? Caričin grad pruža idealnu mogućnost za takve analize, jer su slojevi sačuvani i u njima ima puno podataka na koje do sada nismo obraćali pažnju jer nismo imali metode i stručnjake. Ovaj program je važan i zbog toga što se naši stručnjaci edukuju, a sa druge strane, nemački stručnjaci će pisati doktorate koji su vezani za Srbiju, za naš materijal, tako da će na taj način nemačka akademska zajednica biti upoznata s građom iz Srbije, ne samo kroz publikacije već i kroz doktorske disertacije. Na taj način, naš materijal uvodimo u nemački obrazovni sistem – ističe Vujadin Ivanišević. 

Vođa nemačke ekipe Rajner Šveg potvrđuje nam da su slojevi dobro očuvani i da se tradicionalna arheološka istraživanja kombinuju sa naukom koja se bavi istraživanjem podova i slojeva kako bi se utvrdilo šta su ljudi zaista radili na objektu na kojem trenutno vrši iskopavanja. 

– Za nas je posebno važno koji su bili resursi ovog grada, kako se snabdevao i kakav je bio efekat uticaja ljudi na okolinu – kaže Šveg. 

Bernar Bavan iz Nacionalnog istraživačkog centra Francuske, koji je ovde od 1978. godine i govori naš jezik, kaže da Caričin grad nikada nije završen po prvobitnom planu, već je njegova funkcija menjana, jer su takve bile istorijske okolnosti. 

Naš arheolog Ivan Bugarski sa ekipom radi na istraživanju horeuma (žitnica, vrsta javnog skladišta koje se koristilo tokom rimskog perioda) u gornjem gradu. Reč je o velikom objektu koji je, kako ističe, dosad nedostajao Caričinom gradu. 

Uzimaju se uzorci iskopina i zemlje koji su, svi se slažu, dobro očuvani u organskim i neorganskim slojevima zemljišta koji će biti analizirani u Nemačkoj. Istraživači se nadaju bogatim saznanjima i s nestrpljenjem iščekuju rezultate koji će, prema očekivanjima, biti gotovi do kraja godine.

[Doorn]

Bahati gradonačelnik: Pikslom ne udaram jer sam nepušač

Milica Ivanović, Ivan Jovanović | 26. 09. 2014. - 07:02h | Foto: M.I. | Komentara: 43

Gradonačelnik Leskovca juče je pun sebe izašao pred novinare, ali nije negirao da je tukao kolegu, već je samo rekao da to nije uradio pikslom jer je nepušač

Crveneće kao moj džemper svi koji me napadaju

- Organi reda i tužilaštvo treba da rade svoj posao, a ja svojom izjavom ne želim da utičem na njihove odluke. Ako sam kriv, podneću ostavku, ako nisam, svi oni mediji koji su objavljivali, najmanje što mogu da rade to je da - pocrvene kao ovaj moj džemper i izvinu se građanima Leskovca i meni - rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović.
 

Arsić i dalje ćuti
Mobilni telefon Nenada Arsića i dalje je isključen, a Ivana Trajković je kratko rekla da je kolega Arsić dve godine maltretira na radnom mestu. Obećala je da će o celom slučaju više reći posle radnog vremena, ali se kasnije nije javljala na naše pozive.

 

 

 

Slučaj Nenada Arsića (34), visokog službenika leskovačke Agencije za lokalni ekonomski razvoj, uzburkao je javnost pošto su iz vrha lokalne vlasti stigle glasine da je 23. septembra u kabinetu gradonačelnika dobio batine.
Gradonačelnik kaže da je na spornom sastanku reagovao posle žestoke svađe u ALERU i žalbe službenice Ivane Trajković da Nenad Arsić nad njom sprovodi mobing na poslu. 
 

- Smešne su priče o povredama jer Arsić nema nijednu ogrebotinu, a još smešnije da sam ga udario pikslom jer sam ja nepušač i u mom okruženju nema pepeljara - tvrdi leskovački gradonačelnik.
 

„Blic“ je ranije dobio potvrdu u urgentnom centru Opšte bolnice u Leskovcu da je Arsić, koji je i član kolega gradonačelnika, dobio nagnječe glave i da je pod stresom.

[Doorn]

Zašto se ulice u Leskovcu peru danju?

03.10.2014   JUGMEDIA   10 KOMENTARA

 

 

 

LESKOVAC – Na pitanje iz naslova nema preciznog odgovora, osim pozivanja zvaničnika na trosmenski rad perača ulica, koje sa cisternama i šmrkovima Leskovčani najviše viđaju po danu i u saobraćnim gužvama.

„Radimo u tri smene, a centralne gradske ulice nikako se ne peru preko dana, već samo noću“, tvrdi Dragan Milenković, direktor JKP „Komunalac“.

Jedna cisterna Komunalca juče ujutru je pola sata gušila saobraćaj u Ulici Josifa Kostića u centru grada.

Možda je, objašnjava direktor, zaostao posao iz treće smene.

A možda i nije?

Zašto šmrkovi Komunalca između 23 i 24 časa pokvase toalete mladih dok šetaju trotoarima Bulevara oslobođenja, glavnom gradskom štraftom, pitamo direktora.

Znate šta – odgovora – mi samo radimo po planu i programu Direkcije za urbanizam i izgradnju!

U Direkciji nema zvaničnog, već samo nezvaničnog odgovora koji takođe podvlači trosmenski rad.

„Taj program menja se i prilogađava svake godine u tom smislu što dolazi do proširenja broja ulica koje se peru u Leskovcu“, priča sagovornik koji nema ovlašemje da kaže koliko se, zapravo, ulica pere.

 

 

Miki kaže:

3. oktobar 2014. u 14:28

Direktor komunalca laze da se ulice u centru grada peru nocu.Danas su prali ulicu Cara Lazara u centru kod Garetove palate u 10h. ujutru po najvecoj guzvi,pesaci beze ovi sa smrkovima samo prebacuju ono blato sa jedne strane ulice na drugu!
Ulice prvo treba da se ociste od peska i prasine pa tek onda da se peru direktore!

[Constantin]

00:02, 11.11.2014.

Grk u Leskovcu zapošljava još 100 radnika

Autor Dragan Marinković Izvor Južne vesti | LESKOVAC

Firma u Leskovcu između ostalog šije presvlake za gigante u auto industriji

U grčkoj firmi “Autostop interiors” koja proizvodi patosnice i kožne presvlake za poznate brendove u auto industriji u Leskovcu, trenutno radi 100 radnika, a vlasnik je juče najavio da će početkom  2015. udvostručiti broj zaposlenih.

Plan je da se primi dodatnih 100 radnika, od kojih 50 odsto šivača, za potrebe šivenja presvlaka za jednog automobilskog giganta.

Radiće se i presvlake za druge automobilske brendove - kaže vlasnik fabrike Panajotis Picikos, čiji radnici u Atini takođe šiju presvlake za poznate automobilske brendove. 

Grk je zapravo kupio zgradu bivšeg tekstilnog preduzeća „Zevelon“, koja je, zbog ruiniranosti, decenijama bila simbol propadanja „Malog Mančestera“.

 

Danas iz “Zevelona” sva roba putuje direktno u Brisel, a odatle se transportuje svuda po svetu - objašnjava Igor Rajković, menadžer firme .

Ovu fabriku posetio je juče i gradonačelnik Leskovca koji je poručio grčkom vlasniku da se nada još boljoj međusobnoj saradnji, kao i mogućnosti dobijanja povlastica od strane lokalne samouprave.

Leskovac je grad sa velikom stopom nezaposlenosti i jako nam znači svako ulaganje i dolazak svakog investitora - istakao je Goran Cvetanović.

U ovoj fabrici rade ljudi od 20 do 55 godina starosti i vlasnik tvrdi da niko do sada nije zapooslen po političkoj podobnosti.

Jedina protekcija su rad, preciznost i odanost firmi - dodaje vlasnik Autostopa.

 

Preduzeće u Leskovcu otvoreno je bez pompe pre 11 meseci.

Picikos je u Srbiju stigao iz Londona na preporuku člana kraljevske porodice Karađorđević, obišao je sve gradove i napuštene proizvodne hale i zaustavio se u Leskovcu, gde još nije imao kontakt sa lokalnim vlastima.

 

Lepo,pozdravljam...samo mi nije jasno kako se dogovorio i s kim i otpočne proizvodnju.

Edited by Constantin Veliki, 11 November 2014 - 11:46.

[Doorn]

Kako je propala jedna varošica

IZVOR: B92

Vučje -- Varošica Vučje, nedaleko od Leskovca, osamdesetih godina imala je više zaposlenih nego stanovnika, sada gotovo da nema zaposlenih u proizvodnim delatnostima.

 

 

Na početku XXI veka u Vučju uspešno rade hidrocentarala stara 111 godina i nekoliko vodenica stare od 150 do 200 godina.

Pre samo tri decenije Vučje je imalo 3500 stanovnika a u firmama u toj varosici bilo je zaposleno oko 4500 radnika.

“U Tekstilnoj fabrici koja je posle Drugog svetskog rata konfiskovana od poznate porodice Teokarević, nekada je 2000 radnika pravilo najkvalitetniji štof. Sada je fabrika urasla u korov a na ulazu stoji tabla sa natpisom da će sutra biti plata. Pored toga zatvorena su i druga do pre dvadesetak godina velika preduzeća, Porečje, Fatex i Vučjanka”, navodi vodeničar Milutin Đorđević. 

Pored nekada jake privrede Vučje je poznato i po lepotama kanjona reke Vučjanke i planini Kukavici. 

Predsednik Skupštine grada Leskovca Živojin Stefanović koji se politikom bavi pedeset godina smatra da je propadanje Vučja počelo kada je 1966. godine izgubilo status opštine i kada je pripojeno Leskovcu. 

Vučje se nalazi u podnožju planine Kukavice 17 kilometara od Leskovca.

 

http://www.b92.net/b...3&nav_id=923661

 

 

 

Хидроелектрана Вучје или ХЕ Вучје је друга по старости хидроелектрана у Србији која се налази неколико километара изнад места Вучје код Лесковца и саграђена је 1903. године на реци Вучјанци. Како је електрана удаљена од Лесковца 17 км ,изграђен је далековод за електрификацију града ,први у Краљевини Србији.

 

[Doorn]

http://www.e-novine....ed-trotoar.html

 

 

Ljuta zima u Leskovac Nikoj ne jebe da očisti ovaj led od trotoar

Piše: Koe Ima Po Grad

Veličina slova:  

Izvor: leskovackevesti.rs

Stariji sugrađani bi trebali da pripaze i da ukoliko izlaze vržev jastuče na guzicu, jer je rizik da vi litnu kraci veliki, a nikoj ne jebe da očisti ovaj led od trotoar. Oni nešto mlađi ne bi trebali da do prodavnicu ili kafić kreću bez preke potrebe i bez dug'čke gaće. Ukoliko se odlučite da ipak izađete, a niste kupili na unterciger na pijac moguće je da će vam se zberev jajca

Nevreme u vidu dvatrijes santine sneg i severozapadni vetar od koj otpadav trepke stiglo je i u Leskovac. Sneg, 'ladno i nesposobna elektrodistribucija teško su pogodile dvajes okolna sela koja su sinoć ostala bez struju. Redovne neplatiše iz ovaj sela iskazali su svoj revolt sobuvajući pivo ispred prodavnice širom ovog kraja.

 

Iz Direkcije za urbanizam i izgradnju grada Leskovca rečeno je da će buldožeri i ostala mehanizacija očistiti svi putni pravci prema udaljena mesta, kako bi revoltirani građani mogli lično da dođev u prostorije distribucije i zbog ovog nemilog događaja napsujev svi od portira do direktora. Putari su već počeli redovno posipuvanje putevi s rizlu, pa će vlasnici motornih vozila imati prilike da stucav karoseriju nakon samo par pređena kilomet'ra.

 

U centralni leskovački park od ponedeljak uj'tru je angažovan manji buldožer koji ra'čišćuje sneg i čiji vozač ne gleda mnogo kad se obrća u rikverc pa su mogući bolovi u koske ako ve potkači.

 

By: Koe ima po grad

Saobraćaj se na glavnu saobraćajnicu odvija otežano, jer nikoj pare za gorivo nema, a zimi kola jedev kol'ko trošiv. Što se javnog grackog prevoza tiče, zastoj se očekuje na stanicu prekoputa hotel "Beograd" zbog toga što svi u isto vreme oćev da utrčiv na jedna vrata u autobus. Obaveštavamo putnici da nastaviv sa ovu praksu, jer u prectojećim polarnim danima vozači neće otvarav prednja vrata da gi ne duva.

 

 

Na snazi je crveni meteo alarm zbog koga se upozoravaju najmlađi sugrađani da korišćenje petarde, bombe i ostala pirotehnička srectva koja isteruju iz mozak, mogu da dovedu do toga da gi neko dobro otepa. Zbog povećane količine koje su iz Bugarsku donete pred robnu kuću i komunalna policija sprovodi akciju intenzivnog zevanja u prodavce ove švercovane robe. Svako ko bude zatečen u vršenju prekršaja rizikuje da ni kupi dve pljeskavice i limenku sok, poručuju nadležni.

 

Stariji sugrađani bi trebali da pripaze i da ukoliko izlaze vržev jastuče na guzicu, jer je rizik da vi litnu kraci veliki, a nikoj ne jebe da očisti ovaj led od trotoar.

 

 

Izvor: www.juznevesti.com

Oni nešto mlađi ne bi trebali da do prodavnicu ili kafić kreću bez preke potrebe i bez dug'čke gaće. Ukoliko se odlučite da ipak izađete, a niste kupili na unterciger na pijac moguće je da će vam se zberev jajca. Ova pojava ne bi trebala da vas brine jer će nestati čim sednete na TA pećku.

 

Ukoliko ste odlučili da ve oderev za kartu i Novu godinu dočekujete u neki restoran, dobro se najedite i pi'te dok se ne umočate. Za sve one koji doček planirav na trgu iz Hitnu pomoć poručuju da spremno dočekuju predstojeće zbiranje po put sugrađana koji su se otrsili z grejanu rakiju.

[alexns011]

13:51, 25.12.2014.

Pokradeni srednjoškolci na praksi u leskovačkoj bolnici

Autor Dragan Marinković Izvor Južne vesti | Leskovac

Neki od učenika su se, zbog krađe garderobe i novca vratili kući u mantilima i papučama

Četvoro učenika leskovačke Medicinske škole koji su danas bili na praksi u Opštoj bolnici Leskovac ostali su bez novca i garderobe koja se nalazila u podrumu bolnice, pored kotlarnice.

Neki od njih su, zbog krađe garderobe, morali su da se vrate svojim kućama u papučama i belim mantilima jer su im pokradene farmerice, duksevi i ukupno 3.000 dinara.

Mene su obavestili oko 11h da su učenici pokradeni i ja sam odmah obavestila policiju. Odmah smo reagovali i promenili bravu jer taj deo za garderobu koriste samo naši učenici – kaže v.d. direktorka Medicinske škole Marija Savić.

Ključ od svlačionice ima samo nekoliko profesora praktične nastave, ali se i ranije dešavalo da nestane po koji deo garderobe.

Direktor bolnice Nebojša Dimitrijević, koji je takođe slučaj prijavio policiji, kaže za Južne vesti da je sproveo internu kontrolu o krađi.

Naložio sam radnicima da mi naprave pismeni izveštaj o stvarima koje su nestale, koliko novca je ukradeno, kao i da li sumnjaju na nekoga – kaže Dimitrijević.

Na praksi u Opštoj bolnici bila su 2 odeljenja III i IV razreda leskovačke Medicinske škole.