95 replies to this topic

[vladan]

Kolikogod mi kao ljudi imali nekakve svoje stavove i principe, kako su svi ljudi jednaki, a sto posebno mora da bude pravilo u medicinskoj profesiji, postoje ljudi, pa i pacijenti, koji su nam na prvi pogled manje ili vise simpaticni.
Naravno, lekar u startu mora da suzbija takvo osecanje i sve pacijente tretira jednako.
Medjutim, kad mi na pregled dodje predebela zena masne kose, polomljenih noktiju s kojih se dopola skinuo lak i ruznih i nezdravih zuba, moj primarni osecaj bice drugaciji nego ako dodje lepa, uredna i doterana zena (apsolutno isto vazi i za muskarce - znaci, apsolutno aseksualno).
Takodje, osoba koja racionalno i pribrano opisuje svoje tegobe bice mi simpaticnija od histericnog pacijenta, koju nabacuje i ponavlja beskorisne informacije, ne pokusavajuci cak uopste ni da sledi moja pitanja koja bi trebalo da mi daju neke relevantne informacije potrebne za dijagnozu i lecenje.
Sasvim sigurno da isto vazi, iz ugla pacijenta, za lekare.
Zato, ja ako vec ne mogu da budem lep, uvek sam obrijan, ne osecam se ni na znoj, a (sacuvaj boze), ne na duvan, uvek imam kratke i uredno isecene i ciste nokte.
Ovaj utisak na prvi pogled u psihologiji se naziva halo efekat i kolikogod mi pokusali da ga izbegnemo, on postoji; bilo kao pozitivni ili negativni halo efekat.
Zanimaju me vasa iskustva i misljenje o ovome, kako dozivljavate lekara u prvom susretu, a za onih nekoliko lekara na forumu, kako sa ove tacke gledista dozivljavate pacijenta.

[kasya]

osoba koja racionalno i pribrano opisuje svoje tegobe bice mi simpaticnija od histericnog pacijenta, koju nabacuje i ponavlja beskorisne informacije, ne pokusavajuci cak uopste ni da sledi moja pitanja koja bi trebalo da mi daju neke relevantne informacije potrebne za dijagnozu i lecenje.

pri prvom susretu od lekara ocekujem prvenstveno da je pribran i skoncentrisan na informacije koje mu kao pacijent dajem,da slusa...tj. da cuje ono o cemu govorim...da ne postavlja histericno pitanja i prepotentno prelazi preko mojih odgovora...

ne mislim nista lose u vezi sa vasim postom,nego sam licno imala loseg iskustva tog tipa! mozda to ima vise veze sa vaspitanjem i lepim ponasanjem,nego sa prvim utiskom,i medicinom...ne znam..

[seca]

Medjutim, kad mi na pregled dodje predebela zena masne kose, polomljenih noktiju s kojih se dopola skinuo lak i ruznih i nezdravih zuba,

Ukoliko radis npr. u drzavnoj ustanovi vecina pacijenata moze i da bude takva ... sta ako se radi o siromastvu ,pa on/a ne moze da priusti svaki dan cistu odecu ,sredjenu kosu,nokte . Da razdvoimo higijenu (svako ima za vodu i sapun ) i standard . Sta ako se radi o Romima ?
Tvoja opservacija je ljudska , ali i sam znas neizbezna . Ne volim nadobudne lekare - "sve ce to biti ok" , za moje probleme .

[vladan]

Ja sam napisao vec da se ljudska strana i halo efekat ni kod lekara ne mogu iskljuciti, ali za lekara, nacelno, svi pacijenti treba da budu isti - to je ideal.

[jelisaveta]

to je normalna reakcija. i ja radim sa ljudima (posao koji nema nikakvu odgovornost prema njihovim zivotima, i zato ne poredim u bukvalnom smislu), i uvek mi je prava milina raditi sa vaspitanim, stalozenim i urednim klijentima.
pre dva dana sam se u bolnici, gde mi lezi svekrva, obratila glavnoj sestri pitanjem. odgovorila je ljubazno i korektno, ali mi je upalo u oci to, sto je za to vreme stajala pred ogledalom i cackalicom vadila naslage sa svojih zuba. bljak! nije me uvredilo, jer sam svesna da nema niceg licnog, i kao sto rekoh bila je ljubazna i usluzna, ali.... negde sam je stavila u kategoriju ljudi koje gledam drugim ocima.
sto se tice halo efekta, lekarima nije lako, priznajem. to je situacija u kojoj treba prevazici jednu normalnu ljudsku reakciju.

[steins]

Lekarska profesija je takva da mi nemamo izbora koga cemo leciti. Da li su pacijenti prljavi, cisti, vaspitani ili ne, sa ovakvim ili onakvim stavovima,.. nemamo pravo da biramo ( osim ako se ne predje neka granica ....maltretiranje, agresivnost, psihicki poremecaji)
Da bi lekar mogao da sagleda pacijenta mora da se dehumanizuje u smislu da abstrahuje sve osim golih cinjenica koje bi mogle da mu pomognu da resi problem. Ovo nikako ne znaci da se pacijent treba ignorisati. Iz iskustva mogu da kazem da i najgluplja stvar moze puno da znaci.
E tek onda, kada prodje "upoznavanje" sa pacijentom i problemima mozemo sebi dozvoliti da pokazemo i empatiju i humanost. Ako ide obrnuto mozemo samo ugroziti pacijentov zivot. Taj dualizam lekarske profesije koji pacijenti retko shvataju.
Plus, pacijenti kod lekara dolaze sa jednim "samanskim" ocekivanjem, i sa mislju da je njihov problem najveci. Otuda ide jos jedna bulumenta problema, jer lekar u proseku vidi bar 20 ljudi dnevno a svi oni samo jednog lekara. I svi oni imaju ocekivanje da ce se njihov problem resiti odmah, na najpovoljniji nacin....a cesto nazalost to nije tako.

[nickie]

nisam lekar ali se susrecem sa dosta pacijenata koji dolaze kod mene na merenja.
volim kada su radoznali, kad se raspituju, ne moraju sve da razumeju al bar da im je stalo. volim kad razumeju da su i lekari ljudi kao i da tehnika i tehnologija nisu savrsene. ne volim kad misle da lekari mogu sve da lece, ali isto tako ne volim ni kad misle da lekari ne mogu da izlece neke stvari al caj ili pilulica ili magnet mogu.
kod lekara volim kada mi objasnjava sta radi, normalnim, razumljivim recima, latinski ne razumem. ne volim kada su hladni, ne iskacu iz rutine i kada lekar ne shvata da je ispred njega osoba nego samo jos jedan pacijent. volim kad usput kazu nesto sto nema veze sa samom svrhom odlaska, nesto neobavezno, bude nekako prijatnije cak i ako nije nesto posebno duhovito.

[alberto.ascari]

Kolikogod mi kao ljudi imali nekakve svoje stavove i principe, kako su svi ljudi jednaki, a sto posebno mora da bude pravilo u medicinskoj profesiji, postoje ljudi, pa i pacijenti, koji su nam na prvi pogled manje ili vise simpaticni.
Naravno, lekar u startu mora da suzbija takvo osecanje i sve pacijente tretira jednako.
Medjutim, kad mi na pregled dodje predebela zena masne kose, polomljenih noktiju s kojih se dopola skinuo lak i ruznih i nezdravih zuba, moj primarni osecaj bice drugaciji nego ako dodje lepa, uredna i doterana zena (apsolutno isto vazi i za muskarce - znaci, apsolutno aseksualno).
Takodje, osoba koja racionalno i pribrano opisuje svoje tegobe bice mi simpaticnija od histericnog pacijenta, koju nabacuje i ponavlja beskorisne informacije, ne pokusavajuci cak uopste ni da sledi moja pitanja koja bi trebalo da mi daju neke relevantne informacije potrebne za dijagnozu i lecenje.
Sasvim sigurno da isto vazi, iz ugla pacijenta, za lekare.
Zato, ja ako vec ne mogu da budem lep, uvek sam obrijan, ne osecam se ni na znoj, a (sacuvaj boze), ne na duvan, uvek imam kratke i uredno isecene i ciste nokte.
Ovaj utisak na prvi pogled u psihologiji se naziva halo efekat i kolikogod mi pokusali da ga izbegnemo, on postoji; bilo kao pozitivni ili negativni halo efekat.
Zanimaju me vasa iskustva i misljenje o ovome, kako dozivljavate lekara u prvom susretu, a za onih nekoliko lekara na forumu, kako sa ove tacke gledista dozivljavate pacijenta.

Ovo je univerzalna tema, samo što ti kao lekar si pod zakletvom i moraš da primiš takvog čoveka i da mu guraš prste u telesne otvore itd, itd, itd, a ja mogu legitimno da od takvog čoveka ne napravim svog poslovnog partnera. Halo efekat uopšte ne pokušavam da izbegnem, zašto bih sam sebe lagao i pokušavao da ispravim prvi (i najvažniji) utisak.

[sta dalje]

ja sam se cesto susretala sa lekarima koji ne vole da ih pitas previse. u smislu, ako i ja nesto znam i krenem da se raspitujem "a sto i kako, a da nije mozda zbog toga i toga" vidim da je reakcija odbojna, ponekad i nadrkana...u stilu "kako ti sad to znas, pa valjda sam ja lekar".

priznajem da imam neke "diskriminatorske" faktore pri izboru lekara. uglavnom mi je bitno da deluje smireno i razlozno a ne histericno (a ima takvih).
takodje, ako vidim da krene da nabraja moguce uzroke i simptome "po knjizi", kao da recituje za ispit, otpisan je. moguce da iz istog razloga izbegavam mladje lekare.

[steins]

ja sam se cesto susretala sa lekarima koji ne vole da ih pitas previse. u smislu, ako i ja nesto znam i krenem da se raspitujem "a sto i kako, a da nije mozda zbog toga i toga" vidim da je reakcija odbojna, ponekad i nadrkana...u stilu "kako ti sad to znas, pa valjda sam ja lekar".

priznajem da imam neke "diskriminatorske" faktore pri izboru lekara. uglavnom mi je bitno da deluje smireno i razlozno a ne histericno (a ima takvih).
takodje, ako vidim da krene da nabraja moguce uzroke i simptome "po knjizi", kao da recituje za ispit, otpisan je. moguce da iz istog razloga izbegavam mladje lekare.

Izvini ali niko ne voli da mu "pametujes" o negovoj struci, ja sam se tako isto proveo sa bankarima i molerima.
Prosto se stice utisak da se takmicis sa lekarom. Ili da ga testiras. Normalno je imati neku teoriju o svom problemu, ali kad krene da se nabraja po enciklopedijskom spisku ili da se ulazi u neke visokospecijalizovane raspre ( proklijeti internet ) onda to ume jako da umori. Uz to kvari lekaru tok misli jer manje vise sve sto nabacis on hteo ili ne hteo mora da obradi u mozgu, plus stvara izvrsnu podlogu za i told you so efekat.

[sta dalje]

Izvini ali niko ne voli da mu "pametujes" o negovoj struci, ja sam se tako isto proveo sa bankarima i molerima.
Prosto se stice utisak da se takmicis sa lekarom. Ili da ga testiras.

aha, bas sam i ja stekla utisak da takvi lekari misle da ih testiram. a ja samo pitam zasto (ne samo lekare, nego je moj pristup problemu uvek takav) i ne prihvatam "zato sto je to tako" kao obasnjenje

[cyberwor/L/d]

Smatram da je poverenje izmedju lekara i pacijenta VEOMA vazno. To naravno zavisi od obe involvirane strane. I treba biti svestan da to ne moze uvek da funkcionise iz raznih razloga pa cak i kada nisu strucne prirode. U tom slucaju pokusati promeniti lekara ali bez halabuke. Postoje na zalost i lekari i pacijenti koji sebi previse daju za pravo i stvari pretvore u pitanje prestiza. To je kontaproduktivno.

Ja imam savrsenog lekara. Znam da srece pacijente kao na pokretnoj traci ali uvek osecam kao da sam mu jedini pacijent. Tacno zna sta sam mu rekla proli put. Impresonirana sam. Stalozen, otvoren za predloge, lepo sve objasni. Naravno da je vazno da pacijent zna sta ga je snaslo. Ne mora bas u sitna crevca ali da stekne predstavu o svom zdravstvenom stanju. To je naravno u interesu i lekara i pacijenta jer takav pacijent savesno postuje savet.

Znala sam jednog koji je lekare dovodio do ludila. A i menjao ih svako malo jer nikada nije bio zadovoljan. Citao je na svoju ruku prirucnike pa je smatrao da mu to daje za pravo da se takmici sa lekarom u dijagnostici. Potpun nedostatak svesti i zdravog razuma. To je naravno islo njemu na stetu.

[Rahel]

Iz (mog) ugla pacijenta - uz malo skretanje sa teme:

Nije mi mnogo bitan spoljašnji izgled lekara (to mi inače nije bitno, pa tako ni u ovom slučaju). Mada, ne znam da li bih mogla da imam apsolutno poverenje u lekara koji na teget košulju stavi braon kravatu

Od lekara očekujem da me gleda u oči tokom razgovora sa mnom; da mi, ako mu kažem da me boli ruka/noga/stomak, to isto i pregleda a ne da se odmah lati bloka sa receptima; da mi, na meni razumljivom jeziku, objasni šta mi je, šta treba da radim i šta će on da uradi da mi u tome pomogne; da moja pitanja shvati ozbiljno ma koliko se ona njemu činila nevažna i glupa i da mi razložno objasni zašto su nevažna i glupa; da bude iskren i da me ne tretira kao dete.

Od rođenja pa sve do pre osam godina sam imala svog "kućnog lekara" (Hausarzt – ne znam kako to drugačije da prevedem). Ta moja doktorka je znala napamet sve moje bolesti, sva moja dokumentacija u obliku nalaza, otpusnih lista iz bolnica, rentgenskih snimaka analiza i sl., se nalazila kod nje i nikad nije prošla kroz moje ruke. Saopštavala mi je samo ono što je smatrala da treba da znam. Mogla sam da je pozovem u svako doba dana/noći. Nebrojeno puta je i posle ponoći dolazila da mi da injekcije zbog žuči (dok se nisam oslobodila te napasti), a sećam se da sam je jednom probudila u cik zore jer mi se ukočio vrat tako da sam glavu morala da podižem vukući sebe za kosu. Stajala sam pred njenim vratima i zvonila oko 4 sata ujutro. Žena mi je u spavaćici otvorila i bez ijedne reči ili kiselog osmeha saslušala i ublažila tegobu.

I to je ono što mi najviše nedostaje ovde. U Domu zdravlja u koji odlazim – doktorka kojoj sam "zapala" verujem da ne bi znala ni da li sam muško ili žensko kada ne bih progovorila. Nikada me nije ljudski pogledala, taman posla dotakla. Svaki put imam osećaj da se nalazim u nekom proizvodnom pogonu - kako predam knjižicu na šalteru, svi me samo otaljavaju, onako redom kako kod koga dođem. Svako zategne poneki zavrtanj, ali niko nema celokupnu sliku mog problema. To je verovatno pre do sistema a ne do pojedinačnog lekara. Na sreću, nisam mnogo bolešljiva i ne moram često da odlazim kod lekara.

[steins]

aha, bas sam i ja stekla utisak da takvi lekari misle da ih testiram. a ja samo pitam zasto (ne samo lekare, nego je moj pristup problemu uvek takav) i ne prihvatam "zato sto je to tako" kao obasnjenje

Ovo nikada nije objasnjenje samo eufemizam za "ne gnjavi"

[John Finn's Wife]

Od lekara najviše volim da čujem šta su najrasprostranjenije, najučestalije zablude vezane za zdravlje ili određene zdravstvene probleme, kao i poznavanje indirektnih pokazatelja prisustva ili odsustva bolesti. To mi negde daje sigurnost da je njegovo/njeno znanje prežvakano i svareno u iskustvu.
Naravno, ono što mi je najbitnije jeste da me sasluša do kraja. Nervira me kad u sred rečenice već donosi zaključak, iako sledi jedno ili više "ali" i ali od ali. Na taj način, i verujem zbog toga, sam progutala bar 20 vrsta lekova bez ikakve potrebe (kasnije potvrđeno).
Što se tiče izgleda lekara, osim da je uredan i čist, kao i ordinacija, nije mi značajno ostalo, pa čak ni godine toliko.
Možda je predrasuda, ali mi poverenje u lekarsko mišljenje zavisi i od ustanove u kojoj sam se našla (npr. VMA spram drugih bolnica). Naravno da ne znači da na drugim mestima ne rade kvalitetni stručnjaci, već kad se sećam raznih mišljenja, negde mi najupečatljivije u pamćenju ostadoše njihove dijagnoze i recepti, možda zato što mi je definitivno i pomoglo.