14 replies to this topic

[zarkomomirovic]

Molim iole iskusne,koji znaju kako se bazira sistem prenosa kredita u zemljama EU da prokomentarisu kako je to kod nas.
stalno zatvaramo oci a usta su nam puna prica!

[Scotland]

Teško pitanje. Jel može neko drugo?

Probaj da googlaš o tome, ubaci npr. "ects u srbiji" i možeš da naletiš na interesantne informacije.

Uostalom, ja nisam iskusna, samo sam htela da pomognem.

[dulek]

nisam sigurna da razumem pitanje, ali, ako misliš na sistem bodovanja, onda bi broj kredita (poena) koje nosi određeni kurs morao da predstavlja oznaku "težine" predmeta, odn. opterećenje studenta.
ali, kao i sve, kod nas je to malo obrnuto naopačke.
ja na fakultetu imam ispti koji se sastoji od 20000 (da da, dvadeset hiljada) strana teksta, a profesor ima običaj i da pita i ono što nam nije u programu, pa ga tako ležero proširuje za još par hiljada strana. i onda taj ispit "vredi" koliko i neki koji se spremaju iz par udžbenika.

[Indy]

ja na fakultetu imam ispti koji se sastoji od 20000 (da da, dvadeset hiljada) strana teksta, a profesor ima običaj i da pita i ono što nam nije u programu, pa ga tako ležero proširuje za još par hiljada strana. i onda taj ispit "vredi" koliko i neki koji se spremaju iz par udžbenika.

Mislim da se u odredjivanju ECTS kredita pre svega gleda broj casova nastave (predavanja i vezbe) po semestru. Sve se bazira na broju ECTS po semestru (=30) i 40-casovnoj radnoj nedelji. U ovom poslednjem je problem, posto je (tradicionalno) planirani prosecan broj sati potrebnog rada na fakultetima u Srbiji realno preko 40h/nedeljno (zato se tradicionalno kod nas i studira znatno duze od proklamovanog broja godina studija).

Znaci, osnovni problem ovde je da taj predmet sa 20000+ str. teksta (posebno ako su i ostali predmeti koji se uporedno studiraju slicni) nije uskladjen sa 40-casovnom radnom nedeljom. Treba ga ili naciniti multi-semestralnim, ili podeliti na odvojene predmete, ili mu izmeniti program (odluku o tome sta je neophodno da bude u predmetu ne bi smeli da donose pojedinacni nastavnici, vec veca/disciplinske grupe, sto bi trebalo da ukljuci i studente, kao i predstavnike odgovarajucih industrija/delatnosti).

[Shedou]

Indy je u pravu....

Dodacu samo jos sledece. Ovo je direct posledica pogresno shvacene autonomije univerziteta. Zakon o VO su pisali profesori univerziteta (za sebe), pravilnike i nastavne planove takodje. Jednom recju sve je uradjeno da se zadrze sopstvene privilegije i pozicije.

Prvobitna preporuka je bila da se broj kredita odredjuje na osnovu fonda chasova pa onda posle....Samo shto to posle nikad nije doshlo jer je svaki profesor zeleo da zadrzi svoj fond chasova i obim gradiva bez obzira na broj kredita. I onda imate paradoksalne situacije da dva predmeta (jednosemestralna) sa istim brojem kredita i istim fondom chasova imaju udzbenike od 200 i 2000 strana. Seckanje predmeta i smanjivanje gradiva (pokazalo se) je direktan udar na integritet profesora tako da su mnogi predmeti jednostavno pretvoreni u jednosemestralne a obim gradiva je ostao na nivou 2 ili 3 semestralnih.

Studenti imaju svoje predstavnike u savetu fakulteta i trebali bi da iskoriste to svoje pravo plus pravo na evaluaciju profesora....ali....

[Scotland]

Mislim da se u odredjivanju ECTS kredita pre svega gleda broj casova nastave (predavanja i vezbe) po semestru.

ECTS - European Credit Transfer System (Evropski sistem prenosa bodova) je sistem za merenje ukupnog opterecenja studenata. Znaci ne samo predavanja i vezbe (tzv. kontakt casovi) vec ukupan rad studenta potreban kako bi se dostigao odredjen ishod ucenja (znanje, vestine, kompetencije). Medjutim, ovo je kod nas, kao i sve ostalo, "pomalo" iskrivljeno.

@Shedou

Ou, boli koliko si u pravu.

[Indy]

ECTS - European Credit Transfer System (Evropski sistem prenosa bodova) je sistem za merenje ukupnog opterecenja studenata. Znaci ne samo predavanja i vezbe (tzv. kontakt casovi) vec ukupan rad studenta potreban kako bi se dostigao odredjen ishod ucenja (znanje, vestine, kompetencije). Medjutim, ovo je kod nas, kao i sve ostalo, "pomalo" iskrivljeno.

Da, od cega je najlakse utvrditi broj casova (ostalo je veoma slobodna procena - i to ne samo kod vas).

[Scotland]

Da, od cega je najlakse utvrditi broj casova (ostalo je veoma slobodna procena - i to ne samo kod vas).

Uvek je lakše baviti se brojanjem nego merenjem, ali nije u tome poenta. Postoji gomila priručnika na tu temu, profunkcionisalo je u mnogim zemljama i izgovora za loše odrađen posao nema. Razloga, naravno, ima. Eto, Shedou je naveo par. O izgovorima da ne govorim.

Kao što rekoh - ishod učenja, rezultat. Od toga se kreće. U Srbiji se uglavnom krenulo sa prekrajanjem starih programa. Da ne pominjem da su mnogi "vlasnici" predmeta nastojali da im se gradivo što manje "oskrnavi" "Bolonjom".

[Shedou]

Uvek je lakše baviti se brojanjem nego merenjem, ali nije u tome poenta. Postoji gomila priručnika na tu temu, profunkcionisalo je u mnogim zemljama i izgovora za loše odrađen posao nema. Razloga, naravno, ima. Eto, Shedou je naveo par. O izgovorima da ne govorim.

Kao što rekoh - ishod učenja, rezultat. Od toga se kreće. U Srbiji se uglavnom krenulo sa prekrajanjem starih programa. Da ne pominjem da su mnogi "vlasnici" predmeta nastojali da im se gradivo što manje "oskrnavi" "Bolonjom".

Zaboravih da kazem da su u Vuksanovicevi oterali iz ministarstva jedine dve osobe u Srbiji koje su posedovale ino-licence/kurseve za poslove akreditacije i reforme sistema obrazovanja.

[Indy]

Postoji gomila priručnika na tu temu, profunkcionisalo je u mnogim zemljama i izgovora za loše odrađen posao nema.

Pa, dobro, ja sam radio u tim "mnogim zemljama" i kazem da to ne funkcionise ni izbliza tako perfektno kako ispada iz tvojih postova. Puno i tamo ima sacometrije, samo su posli iz drugacije situacije (visokoobrazovni sistem ex-YU je na zalost bio u odredjenoj meri i socijalna funkcija, ne samo obrazovna).

[Scotland]

Iz mojih postova ne ispada perfektno. Poenta je da ima dosta primera dobre prakse.

"visokoobrazovni sistem ex-YU je na zalost bio u odredjenoj meri i socijalna funkcija, ne samo obrazovna"

to nije karakteristika samo viskoobrazovnog sistema u ex-YU. Za svaki visokoobrazovni sistem se moze reci da ima i socijalnu funkciju (zavisi kako definises socijalnu funkciju), pitanje je u kojoj je meri i na koji je nacin ostvaruje. Pored te i obrazovne, visoko obrazovanje obicno ima jos funkcija.

Istina je da se ista formula nece isto "primiti" u svakoj zemlji, i da njena sudbina u velikoj meri zavisi od jako mnogo faktora.

[dulek]

Studenti imaju svoje predstavnike u savetu fakulteta i trebali bi da iskoriste to svoje pravo plus pravo na evaluaciju profesora....ali....

kod nas na faksu studentski parlament služi kao odskočna daska za podmladak političkih partija, apsolutno su nezainteresovani za probleme studenata, više se bave državnim (kosovskim) pitanjem nego zlouptrebama uprave fakulteta, komisije za evaluacije ne postoje, tj. bili su raspisani konkursi ali se bez obrazloženja odustalo, a jedini kandidat za mesto predsedavajućeg komisije za evaluaciju profesora je bio upravo ovaj sadista zbog kojeg studenti ne mogu da diplomiraju u roku (u proseku 1 student godišnje položi ovaj ispit u predviđenom roku, tj. u tri ispitna roka pre početka naredne godine).
jednostavno, nemaš kome da se požališ, nema nikog ko bi štitio prava studenata.

[Indy]

zavisi kako definises socijalnu funkciju

Kako god da definisem, visoko obrazovanje ne treba da ima socijalnu ulogu. U ovom slucaju, mislio sam na to da je visoko obrazovanje - pored onog sto mu je osnovni zadatak - igralo i socijalnu ulogu odlaganja pitanja zaposlenja novih generacija, a takodje i ostvarivalo punu uposlenost nastavnog kadra (mimo stvarne potrebe). Mislio sam da je ocigledno na sta mislim, ali verovatno sam bio suvise stur. U socijalizmu su mnoge privredne aktivnosti imale socijalnu funkciju (=funkciju socijale). Zato se valjda i zove socijalizam. Mislim da su ti elementi i dalje prisutni u sistemu visokog obrazovanja tamo, bez obzira na pokusaje reformi. U njima je problem (u tim elementima socijalne funkcije, pre svega ostvarivanja potpune uposlenosti sustinski nepotrebnog nastavnog kadra), a ne u formulama za preracunavanje po sistemu Bolonje. (Inace sam skeptik u pogledu Bolonje, tj. veze iste deklaracije sa kvalitetom visokog obrazovanja, i o tome sam pisao ranije na forumu, pa ne bih da se ponavljam - uostalom, to vise i nije aktuelno.)

[Scotland]

Po pitanju Bolonje pokušavam da budem objektivna i da razumem, a mislim da za sada prilično lepo razumem šta se tu dešava. Bolonja je sama ya sebe, inace, jako nezgodna diskusija.

pored onog sto mu je osnovni zadatak - igralo i socijalnu ulogu odlaganja pitanja zaposlenja novih generacija, a takodje i ostvarivalo punu uposlenost nastavnog kadra (mimo stvarne potrebe)

Što se socijale i obrazovanja tiče, u to neću ni da ulazim, pošto mislim da to na šta si ti ukazao je jedan od niza problema (ili posledica) koji su se javili usled nekih drugih, većih problema, kao što se i neadekvatno "preračunavanje poena po sistemu Bolonje" može videti kao posledica. Samo mi još nije jasno šta si mislio pod tim "osnovnim zadatkom"? Jer ćeš se složiti da pružanje obrazovanje nije jedini zadatak univerziteta.

Ali nebitno je, ne želim da ulazim u dublju diskusiju o ovome, ovde.

[Indy]

Samo mi još nije jasno šta si mislio pod tim "osnovnim zadatkom"? Jer ćeš se složiti da pružanje obrazovanje nije jedini zadatak univerziteta.

Nije, naravno. Drugi (po meni i malo vazniji) je liderstvo u istrazivackom radu. I to bi bilo to.

Kako hoces, sto se tice "neulazenja u diskusiju". Mozda nemas vremena, ili volje - medjutim, mogla bi da bude i zanimljiva diskusija, jer bi se dalo naslutiti da imamo pomalo razlicite poglede na stvari. No, ipak je ovo samo forum.