11 replies to this topic

[Dunadan]

glede ove pojave sam vec jednom pitala jednog forumasha pa nije znao da mi kaze kako to uspeva, tj. jeste rekao da npr. po pitanju struchne literature dosta toga otpada na vizuelno prepoznavanje, ali mene interesuje kako to shljaka kod beletristike.

moja keva ima 'tehniku', ako je mogu tako nazvati, do koje je sama doshla tokom godina (ko zna, mozda joj se spontano razvila josh tokom osnovne shkole jer je vec onda bila avid reader). anyway, ona kad chita levu stranicu, kad dodje do kraja reda, predje pogledom i red na desnoj strani, tako da kad predje na desnu stranicu, samo je preleti pogledom i zapravo gubi na brzini dok je na desnoj strani jer ne vidi narednu stranicu.
njoj za 400 strana treba plafon dva sata dok meni treba minimum 2 dana, nekad i 3 u zavisnosti od tezine literature. uzasno sporo.

je l ima neko slichnu tehniku/taktiku? znam da ima programa na netu, bash sam sad krenula da skidam neki pa cu videti shta je u njemu.

evo shta Viki kaze:
Speed reading is a collection of reading methods which attempt to increase rates of reading without greatly reducing comprehension or retention. Methods include as chunking and eliminating subvocalization.

Subvocalization, or silent speech, is defined as the internal speech made when reading a word, thus allowing the reader to imagine the sound of the word as it is read. This is a natural process when reading and helps to reduce cognitive load, and it helps the mind to access meanings to enable it to comprehend and remember what is read. Although some people associate subvocalization with moving one's lips, the actual term refers primarily to the movement of muscles associated with speaking, not the literal moving of lips. Most subvocalization is undetectable (without the aid of machines) even by the person doing the subvocalizing.

e sad, te subvokalizacije nisam ni bila svesna dosad, tj. nisam obracala paznju, ali stvarno se gubi dosta vremena na formiranje zvuka u glavi, shto zaista usporava chitanje. problem je shto, kad sam probala, eliminisanje subvokalizacije dosta otezava razumevanje prochitanog ili mozda zahteva vishe prakse.

ovo chunking pojma nemam shta je, al evo shta Viki kaze:
In cognitive psychology and mnemonics, chunking refers to a strategy for making more efficient use of short-term memory by recoding information. More generally, Herbert Simon has used the term chunk to indicate long-term memory structures that can be used as units of perception and meaning, and chunking as the learning mechanisms leading to the acquisition of these chunks.

probala sam dalje da chitam al shta vredi kad ni pochetni pasus nisam razumela.

anyone?

[BeatrisDal]

ove subvokalizacije nisam ni bila svesna, moram da probam pa da vidim kako to gubim vreme na izgovaranje texta u glavi.

za ove chunks nema nikakav primer, mislim da bi on mnogo pomogao...koje su to grupe reci (pretpostavljam) koje nose odredjeno znacenje? (tako sam bar razumela ) valjda samo takve chunks memorises pa ih onda medjusobno povezujes? treba nam primer!

[Flopnik]

Ja sam jedno vrijeme volio da zveknem flasu vina noc prije ispita dok sam citao materijal i uspio ga proci. Nakon toga su sva trijezna citanja bila 10 puta brza, jer sam rutinu stekao kroz tezak ali ugodan trening. Mislim da sam sa speed imao izmedju 40%-90% efikasnosti (zavisno od duzine teksta), jer sam eliminirao nebitno po nekom stecenom kriteriju, koji ipak nikad ne moze zamijeniti obicno citanje.
(obicno citanje: lezis na plazi izmedju 2 i 5 i znas da se raja okuplja u kafani oko osmice...i onda prepustis sva cula tom momentu...)

Edited by Flopnik, 23 September 2008 - 01:17.

[Dunadan]

ove subvokalizacije nisam ni bila svesna, moram da probam pa da vidim kako to gubim vreme na izgovaranje texta u glavi.

za ove chunks nema nikakav primer, mislim da bi on mnogo pomogao...koje su to grupe reci (pretpostavljam) koje nose odredjeno znacenje? (tako sam bar razumela ) valjda samo takve chunks memorises pa ih onda medjusobno povezujes? treba nam primer!

skinula sam neki program eyeQ za vezbanje, prvo prochitash text, kliknesh space kad zavrshish i prikaze ti koliko brzo chitash tj. wpm (words per minute)
zatim ide 7 minuta vezbanja ochnih mishica, a onda opet speed test i redovno se brzina chitanja poveca posle tih 7 minuta.
zatim postoje vezbe za treniranje perifernog vida, comprehension testovi itd. neke vezbe dosta zamaraju ochi pa se ne preporuchuju cheshce od jednom u svaka dva dana.

u okviru read vezbi ima i jedan popularno nauchni text o samom fenomenu chitanja i tu sam prochitala da nam se glasne zice pomeraju chak i kad chitamo u sebi.
ja sam pokushala da izbacim tu subvokalizaciju ali mi nikako ne polazi za rukom, ili mi podje za rukom ali onda ne pohvatam nishta od prochitanog, a u ovom programu stoji da prosechni chitalac chita 200 wpm, a comprehension level mu je 60% dok dobri chitachi chitaju oko 1000 wpm a comprehension level je 80%.

ovo chunking pretpostavljam da je to, samo mi objashnjenje nije bash najjasnije.

Ja sam jedno vrijeme volio da zveknem flasu vina noc prije ispita dok sam citao materijal i uspio ga proci. Nakon toga su sva trijezna citanja bila 10 puta brza, jer sam rutinu stekao kroz tezak ali ugodan trening. Mislim da sam sa speed imao izmedju 40%-90% efikasnosti (zavisno od duzine teksta), jer sam eliminirao nebitno po nekom stecenom kriteriju, koji ipak nikad ne moze zamijeniti obicno citanje.
(obicno citanje: lezis na plazi izmedju 2 i 5 i znas da se raja okuplja u kafani oko osmice...i onda prepustis sva cula tom momentu...)

sve je to lepo ali ne mogu vazda sa chashom

[Nosy Parker]

Mozda nisam u pravu, ali mislim da je sve stvar treninga...

Trebalo bi da utreniramo oci da nam grupisu vise reci odjednom, da naucimo sebe da se ne vracamo pogledom na ono sto smo vec procitali...
Negde sam procitala da ljudi koji su dobri citaci brze i bolje razumeju tekst i u stanju su i bolje da pamte.

[cyberwor/L/d]

Pre svega stvar rutine a i toga koliki je ko grafoman. Vremenom se razvije neverovatan osecaj sa intuitivno "upijanje" teksta. Citas jedan red a oko simultavno hvata i gore i dole i levo i desno. Nekima to prirodno ide od ruke zahvaljujuci prekaljenoj rutini u citanju i razumevanju texta. Mislim da je to stvar NLP (neurolingvisticko programiranje). Stvar jezickog instinkta.

Ko profesionalno cita nema drugi izbor nego da tako cita. Tehnike postoje ali ja se nikada nisam time zamajavala.

edit: Zaboravih da kazem. Ako tako citas strucnu literaturu jos je lakse. Ukoliko vladas materijom nemas potrebe da se zdrazavas na svakom strucnom terminu. Vidis prva dva slova i vec znas sta je. Samo picis dalje.

Edited by cyberwor/L/d, 21 December 2008 - 12:53.

[Indy]

I took a speed-reading course and read War and Peace in twenty minutes. It involves Russia.

--Woody

[kapetanm]

Ja čitam veoma brzo, to mi je dosta pomagalo na faxu. Kasnije je počelo da me nervira, pa kad kupujem knjige mašim se za one od bar petsto strana, da pošteno uživam neko vreme. Druga stvar je da sam tu manijak- kad okrenem prvi list, ne mogu da pravim pauzu do kraja.
A samu tehniku, kako uspevam, ne umem da objasnim, nekad imam utisak da ne čitam red po red nego stranu po stranu, kad bacim pogled

[Uma]

moja keva ima 'tehniku', ako je mogu tako nazvati, do koje je sama doshla tokom godina (ko zna, mozda joj se spontano razvila josh tokom osnovne shkole jer je vec onda bila avid reader). anyway, ona kad chita levu stranicu, kad dodje do kraja reda, predje pogledom i red na desnoj strani, tako da kad predje na desnu stranicu, samo je preleti pogledom i zapravo gubi na brzini dok je na desnoj strani jer ne vidi narednu stranicu.
njoj za 400 strana treba plafon dva sata dok meni treba minimum 2 dana, nekad i 3 u zavisnosti od tezine literature. uzasno sporo.

Nisam do sada videla ovu temu, bas je zanimljiva. Nego da li si razmisljala da patentiras kevinu metodu, danas je na ceni sve sto je brzo, nauciti strani jezik za 20 dana i sl. , pare da zaradite
Ja citam sporo, ako mi se knjiga svidja, vracam se na pojedine delove, zapisujem brojeve stranica, da ne bi sarala po knjizi, pa se opet vracam, posle prepisujem citate. Ako vidim da nije ono sto sam ocekivala, a pri tome sam presla odredjeni broj stranica citam brze, moj prosek je 100 str. za 4 sata, otprilike. Jednom sam cula o nekakvom "dijagonalnom citanju". Ljudi prelecu tekst, bas tako - dijagonalno i naravno citaju jako brzo, a pri tome ga pamte.
Mozda se ovo pominje na stranicama do kojih vode linkovi, ali kasno je, tako da ih nisam otvarala.
Sto se mene tice, ako mi se knjiga svidja - merak nema cenu .

[Golubica]

Evo i ja tek sad vidim ovu temu. Ja sam od onih osoba kao Dunina majka: uzasno brzo citam, takva sam bila jos od najranijeg detinjstva. Odnos u brzini je otprilike 1:2, mozda malo vise. U prevodu, ako citam isti tekst sa osobom koja cita normalnom brzinom, ja cu ga, dok ona zavrsi sa citanjem, procitati malo vise od dva puta.
Kada je u pitanju strucna literatura, neizmerno pomaze. Ali necu vas lagati: kod beletristike vidim problem, a i nauka se slaze. Da ne duzim sad previse, ne cita se "u liniji", vec se citanje sastoji od sakado pokreta (kad oko "skace" sa dela teksta na drugi i time obuhvata informacije) i fiksacionih pauza (kada se zadrzi na nekoj reci, slogu itd). Brzi citaci imaju nesto duze sakado pokrete, ali to nije kljucno. Najvaznije je da su im fiksacije krace i redje. To za posledicu ima odlicno pamcenje osnovne ideje teksta, ali se najvise gubi na detaljima. E upravo to sam osetila na sopstvenoj kozi: ponekad gubim na osecaju u citanju beletristike, ako propustim odredjeni broj detalja. Da ne pominjem da, ako citam neki dosadan tekst, zapadam u stanje koje ne mogu nazvati drugacije do "citanje ocima" - oci mi prelecu preko teksta velikom brzinom, a pamtim samo neznatan broj informacija, pa sam, ako je nesto vazno u pitanju, prinudjena da se vratim par redova, ponekad i strana unazad. Ali to se obicno desava kao posledica umora ili slabe koncentracije. I da, Duna, odnosno Vikipedia je u pravu, ja nemam subvokalizacije, ali ih koristim svesno, kad zaista zelim potpuno da uzivam u jeziku. Moj licni zakljucak je, da kursevi brzog citanja najcesce samo prevara (ne moze se covek tako lako istrenirati da promeni citav koncept citanja), obicno se polaznicima jednostavno da tezi tekst na pocetku, a nesto laksi na kraju, pa imaju utisak da su napredovali. Ali na kraju krajeva, ja sam se trudila da iznesem i dobre (neverovatna usteda vremena, lakse ucenje) i lose strane (uzivanje u literaturi mora poci iz svesne namere), a vi procenite sami

[Dunadan]

Nisam do sada videla ovu temu, bas je zanimljiva. Nego da li si razmisljala da patentiras kevinu metodu, danas je na ceni sve sto je brzo, nauciti strani jezik za 20 dana i sl. , pare da zaradite
Ja citam sporo, ako mi se knjiga svidja, vracam se na pojedine delove, zapisujem brojeve stranica, da ne bi sarala po knjizi, pa se opet vracam, posle prepisujem citate. Ako vidim da nije ono sto sam ocekivala, a pri tome sam presla odredjeni broj stranica citam brze, moj prosek je 100 str. za 4 sata, otprilike. Jednom sam cula o nekakvom "dijagonalnom citanju". Ljudi prelecu tekst, bas tako - dijagonalno i naravno citaju jako brzo, a pri tome ga pamte.
Mozda se ovo pominje na stranicama do kojih vode linkovi, ali kasno je, tako da ih nisam otvarala.

jeste. postoji i tehnika da prvo samo "detaljno" "preletish pogledom" preko stranice.
meni se taj metod ne dopada, pogotovo kad je beletristika u pitanju jer dobijesh spojler sa te strane, pogotovo ako je zanr tog tipa (dok, recimo, Shalamov nema spojlere )

Evo i ja tek sad vidim ovu temu. Ja sam od onih osoba kao Dunina majka: uzasno brzo citam, takva sam bila jos od najranijeg detinjstva. Odnos u brzini je otprilike 1:2, mozda malo vise. U prevodu, ako citam isti tekst sa osobom koja cita normalnom brzinom, ja cu ga, dok ona zavrsi sa citanjem, procitati malo vise od dva puta.
Kada je u pitanju strucna literatura, neizmerno pomaze. Ali necu vas lagati: kod beletristike vidim problem, a i nauka se slaze. Da ne duzim sad previse, ne cita se "u liniji", vec se citanje sastoji od sakado pokreta (kad oko "skace" sa dela teksta na drugi i time obuhvata informacije) i fiksacionih pauza (kada se zadrzi na nekoj reci, slogu itd). Brzi citaci imaju nesto duze sakado pokrete, ali to nije kljucno. Najvaznije je da su im fiksacije krace i redje. To za posledicu ima odlicno pamcenje osnovne ideje teksta, ali se najvise gubi na detaljima. E upravo to sam osetila na sopstvenoj kozi: ponekad gubim na osecaju u citanju beletristike, ako propustim odredjeni broj detalja. Da ne pominjem da, ako citam neki dosadan tekst, zapadam u stanje koje ne mogu nazvati drugacije do "citanje ocima" - oci mi prelecu preko teksta velikom brzinom, a pamtim samo neznatan broj informacija, pa sam, ako je nesto vazno u pitanju, prinudjena da se vratim par redova, ponekad i strana unazad. Ali to se obicno desava kao posledica umora ili slabe koncentracije. I da, Duna, odnosno Vikipedia je u pravu, ja nemam subvokalizacije, ali ih koristim svesno, kad zaista zelim potpuno da uzivam u jeziku. Moj licni zakljucak je, da kursevi brzog citanja najcesce samo prevara (ne moze se covek tako lako istrenirati da promeni citav koncept citanja), obicno se polaznicima jednostavno da tezi tekst na pocetku, a nesto laksi na kraju, pa imaju utisak da su napredovali. Ali na kraju krajeva, ja sam se trudila da iznesem i dobre (neverovatna usteda vremena, lakse ucenje) i lose strane (uzivanje u literaturi mora poci iz svesne namere), a vi procenite sami

i meni se deshava to chitanje ochima kad, posle pet minuta, skontam da sam preshla tri pasusa a bukvalno nishta nisam skontala, tj. deshava mi se samo kad paralelno mislim i na neshto drugo.
bash sam spomenula mami tu subvokalizaciju i kasnije mi je spomenula da je obratila paznju i kaze da ima tu subvokalizaciju, a onda stvarno ne znam kako uspeva tako brzo da chita. secam se da je jednom otishla na vikendaju u petak popodne, ponela Idiota i vratila se u nedelju popodne, a pritom je radila tamo, okopavala, sadila, drkala za futoshki vashar i ostali ratarski smor, i pored toga uspela da prochita Idiota dva i po puta. i pritom se savrsheno seca radnje, a ne ko Vudi Alen

i ja bih da zaradim al slaba vajda. pitala sam je kako joj uspeva ta tehnika al nije znala da mi objasni. probala sam jednom da je primenim. mal nisam dobila epi napad.

[TakeItEasy]

Prvo se izvinjavam sto vracam temu iz mrtvih posle puno vremena, ali tema je specificna i mislim da nema potrebe za novom jer malo ko pise o ovome. Slucajno sam naleteo trazeci o subvokalizaciji pa sam se i registrovao.

Imam oko 30 god. Od pre 1 god. sam primetio da imam problem sa subvokalizacijom. I time sprecavam sebi da uzivam u literaturama i brzom informisanju o raznim oblastima za koje se interesujem pa s time izgubim i koncentraciju. Ponovo sam se vratio da pokusam da popravim svoj problem jer mi sada treba i zbog strucnog usavrsavanja da vise citam.

 

Interesuje me da li ima ima neko ovaj problem koje i resio? Isao sam na brzo citanje ali mi nije pomoglo iz razloga sto pogledom ne mogu da shvatim sta sam video bez oblikovanja reci u sebi. Mozda nisma bio uporan dovoljno ali ni makac nisam video od rezultata. Takodje i dok ovo pisem moram u sebi da govorim da bi znao rec da napisem, tako je i sa svakim tekstom pa mislim da je povezano jedno sa drugim.