80 replies to this topic

[Jimmy Page]

Mislim da si pogresno obavesten o skupljanju poena. Jeste ukorenjena predrasuda da je dovoljno da "redovno dolazis, polazes kolokvijume i polozio si ispit", ali nije bas tako. Prisustvo se gotovo i ne ocenjuje, samo je preduslov za polaganje ispita, a kolokvijumi nose do 50% ocene. Pritom su uvek pismeni i nemoguce je skupiti pristojan broj poena ako student nije dobro izucio materiju. Kod nekih predmeta se ocenjuje i usmena, odnosno pismena prezentacija ili neki slican projekat, bez koga je opet, nemoguce dobiti najvise ocene.
I naravno, najmanje 50% (a nekad i 70%) ocene odlazi na ispit, pa minimalno znanje apsolutno nije dovoljno.

U pravu si za englesku knjizevnost, to smo svi primetili. Nadam se da ce tu doci do nekih promena. Ali najveca reforma je uradjena na savremenom. Bas u petak sam slucajno uzela neki primer ispitnog testa za trecu godinu po starom programu i uradila ga. Ti zadaci su blagi receno, smesni. Nije mi namera bilo koga da nipodastavam, prosto vokabular je sada daleko ozbiljniji, vise se obraca paznja na vestine, sami lektori su nam rekli da imamo mnogo vise prilike ga govorimo jezik nego sto su oni imali kad su studirali. A sto se stranih lektora tice, i tu si u pravu, zalile su mi se neke kolege sa recima da "ono sto si imala konverzacije kod Dzonatana, imala si. Dalje je sve glupost". Ni mi nismo bili zadovoljni lektorkom na drugoj koja je drzala i writing, pa se mnogo vise fokusirala na to. Ali ove godine radimo sa fenomenalnom, iskusnom lektorkom koja je zavrsila nesto tipa "Teaching English as a Foreign Language", a radi i u Britanskom savetu kao ispitivac za CPE.

Дај боже да си у праву. Ја бих волео да се нешто промени.
А како се зове та лекторка из Британског савета?

U Evropi se godisnje prevede oko 80 000 knjiga. Engleski dominira (60,4% knjiga se prevodi sa engleskog). Cifre kazuju puno toga. Volela bih da znam koliko se kod nas godisnje prevede knjiga sa engleskog.

Мислиш на белетристику? Код нас се вероватно преведе мало, али колико издавачке куће плаћају преводиоце, и то је много.

[cyberwor/L/d]

Мислиш на белетристику? Код нас се вероватно преведе мало, али колико издавачке куће плаћају преводиоце, и то је много.

Cifra se odnosi na SVE vrste prevedenih knjiga.

Edited by cyberwor/L/d, 16 February 2009 - 11:27.

[mango]

Да, ја сам на старом програму, четврта година. Не бих се сложио с тобом у вези са болоњским системом. Болоња је толико пукла, да наставно особље не зна више шта да ради да би повратило равнотежу. Конкретно, на англистици, једина добра ствар је та што су уведени српски језик и увод у британске студије, мада, с обзиром на то ко их предаје, не верујем да је од неке користи.
Наравно да нема могућности да се испит полаже 15 пута, кад нема ни потребе. Скупљају се поени током целе године, излази се на колоквијуме и кад покажеш и минимално знање на испиту, добијеш добру оцену. А из неких предмета се стварно тражи минимално знање. На пример, болоњци су толико осакаћени у погледу ЕК у односу на стари програм, да је то смешно. Оно што ми радимо на четири године, а што је већ јако сажето, болоњци раде на две године. На почетку прве године обрађују једну једину англосаксонску елегију. Плус, човек који држи вежбе је јако велики стручњак, један од највећих код нас, али, морамо признати, очајан наставник.



Из истог разлога из ког професори бирају глупље асистенте од себе, онда ти глупи асистенти после соле памет студентима, па се добију још глупљи студенти.
На другој години смо на Е-С превођењу имали лекторку (мислим да је сад на трећој години код болоњаца, али нисам сигуран) која јам је 'ладно говорила да се 'uh-huh' не преводи, а када је једна студенткиња читала свој одличан превод, дала јој је минус уз примедбу да је преписала превод од неког из претходне генерације. А да не помињем да је дотична особа имала обичај да каже ''Требали сте то да урадите''.

Страни лектори се и даље ваде из нафталина. Битно је само да им је енглески матерњи и ништа више. Осим Џонатана на првој години, тешко да неко може да се издвоји као квалитетан лектор.

smem li da pitam zasto je fonetika bitna za strucni profil jednog filologa? ako neko ne ume da izgovori to ne znaci da ne ume da misli, nauci zancenja, i radi odlicne prevode.

ne kazem da nije pozeljno odlicno izgovarati, samo da nije presudno. izgovor je kao muzika. nisu svi muzicari ali mnogi znaju sta je dobra muzika.

izgovor jezika je vestina koja se razlikuje od vestine prevodjenja, vestine razumevanja, znanja idioma, itd....

[Golubica]

Fonetika jeste bitna za strucni profil jednog filologa, jer treba da ima opste znanje o svim aspektima jezika koje uci, a to ukljucuje, pored gramatike i vokabulara i fonetiku, fonologiju, morfologiju, leksikologiju, sintaksu, semantiku, knjizevnost na tom jeziku i jos mnogo toga. Nemoguce je da svi budu eksperti u svakoj oblasti, ali neophodno je bar neko opste znanje. Osoba koja gramaticki ispravno govori ali ima katastrofalan izgovor po meni, ne zna jezik. To je mozda i prihvatljivo za inzenjera ili ekonomistu, ako je vec u stanju da npr, cita strucnu literaturu na jeziku koji poznaje i da mu to bude sasvim dovoljno, ali je apsolutno neprihvatljivo za osobu koja je odredjeni jezik studirala i ima zvanje filologa.

S druge strane, sve te stvari nisu toliko bitne za dobrog prevodioca. Neki od najboljih prevodilaca u Srbiji, oni sa decenijama iskustva, nemaju dobar izgovor, na primer. Tu se apsolutno slazem. Ipak, cime god osoba da se bavi, ne sme da vlada samo tom vestinom i nicim vise. Svaka vestina mora biti bar prosecna da bi neko zasluzeno mogao da se nazove filologom.

[cyberwor/L/d]

Ipak, cime god osoba da se bavi, ne sme da vlada samo tom vestinom i nicim vise. Svaka vestina mora biti bar prosecna da bi neko zasluzeno mogao da se nazove filologom.

Zato i ne priznaju nasu diplomu vanka. Ne kapiraju cime se nas filolog tacno bavi tj. kojom to vestinom vlada. Uvek pitaju za specijalizaciju. Ne treba im od svega pomalo. Traze eksperta a ne svastare. Kazes da si filolog a oni te gledaju. Pitaju konkretno sta? Taj nas filoloski mu dodje kao opste znanje.

Edited by cyberwor/L/d, 19 February 2009 - 23:01.

[cyberwor/L/d]

smem li da pitam zasto je fonetika bitna za strucni profil jednog filologa? ako neko ne ume da izgovori to ne znaci da ne ume da misli, nauci zancenja, i radi odlicne prevode.

Znas, ne mora da bude perfektan ali iz iskustva znam da se bez izgovora ne prolazi (prema vazecim kriterijumima ovde). Vec sam ranije pomenula da se studije ne pocinju dok ne prodjes test.

Imala sam ja predavaca (realija) izvornog govornika, Ron Paul ali bio je truba za neke stvari u poredjenju sa jednom Irankom koja je knizevnost imala u malom prstu. A ona se malo frljalasa izgovorom. No, znala je znanje.

[Golubica]

Zato i ne priznaju nasu diplomu vanka. Ne kapiraju cime se nas filolog tacno bavi tj. kojom to vestinom vlada. Uvek pitaju za specijalizaciju. Ne treba im od svega pomalo. Traze eksperta a ne svastare. Kazes da si filolog a oni te gledaju. Pitaju konkretno sta? Taj nas filoloski mu dodje kao opste znanje.

Potpuno se slazem. Zato je najidealnije resenje zlatna sredina: specijalnost ti je jezik, knjizevnost ili prevodjenje, a pritom imas solidan izgovor i ostale vestine. Steta sto se na filoloskom mozes usmeriti tek na masteru...

[M. Fury]

Zar sad postoji neka specijalizacija za prevođenje? U moje vreme su bila samo dva predmeta na postdiplomskim, "nauka o jeziku" i "nauka o književnosti" ili tako nešto.

[Golubica]

Mislim da je jos uvek tako, ali ne drzi me za rec, posto prvi Bolonjci jos nisu stigli do mastera, pa niko jos uvek ne zna kako to tacno funkcionise. A ovo za prevodjenje je samo moja ideja kako bi sve to trebalo da izgleda...

[M. Fury]

U prevodu ništa od usmeravanja. Sećam se neke knjige od koleginice koja je tada bila na magistarskim, nauka o jeziku. Nešto na temu lingivistike; u jednom delu se govorilo o tome kako bajku o Crvenkapi izraziti matematičkim formulama. To je valjda jedna od najuvrnutijih stvari koje sam imao prilike da pročitam. Čemu to služi, a uz to i ne radi.

[cyberwor/L/d]

U prevodu ništa od usmeravanja. Sećam se neke knjige od koleginice koja je tada bila na magistarskim, nauka o jeziku. Nešto na temu lingivistike; u jednom delu se govorilo o tome kako bajku o Crvenkapi izraziti matematičkim formulama. To je valjda jedna od najuvrnutijih stvari koje sam imao prilike da pročitam. Čemu to služi, a uz to i ne radi.

To ti je samo dokaz vise da se kod nas na fakultetu gubi vreme sa abstrakcijama. A od konkretnog posla (skoro) nista.

[DJ_Vasa]

Naprotiv, sada postoji prevodilačko usmerenje. Pošto su kursevi organizovani na nov način, na trećoj godini se rade književno i neknjiževno prevođenje kao odvojeni predmeti, na drugoj je to u okviru istog predmeta, a i metodika nastave je donekle reorganizovana. Osim toga, broj časova je povećan, bar na prve dve godine. Bolonjci su sada na trećoj godini (prva generacija), a u zavisnosti od kurseva koje budu odobrili posle akreditacije, mislim da će četvrta i peta godina biti bolje organizovane.

Edited by DJ_Vasa, 20 February 2009 - 15:44.

[cyberwor/L/d]

Naprotiv, sada postoji prevodilačko usmerenje. Pošto su kursevi organizovani na nov način, na trećoj godini se rade književno i neknjiževno prevođenje kao odvojeni predmeti, na drugoj je to u okviru istog predmeta, a i metodika nastave je donekle reorganizovana. Osim toga, broj časova je povećan, bar na prve dve godine. Bolonjci su sada na trećoj godini (prva generacija), a u zavisnosti od kurseva koje budu odobrili posle akreditacije, mislim da će četvrta i peta godina biti bolje organizovane.

Odlicno, ako je tako. Bilo je vreme da se studije priblize nekim vazecim standardima. To je i jedini nacin ne samo da se studenti bolje pripreme na profesionalni zivot vec i da se nase diplome priznaju u svetu.

[M. Fury]

Naprotiv, sada postoji prevodilačko usmerenje. Pošto su kursevi organizovani na nov način, na trećoj godini se rade književno i neknjiževno prevođenje kao odvojeni predmeti, na drugoj je to u okviru istog predmeta, a i metodika nastave je donekle reorganizovana. Osim toga, broj časova je povećan, bar na prve dve godine. Bolonjci su sada na trećoj godini (prva generacija), a u zavisnosti od kurseva koje budu odobrili posle akreditacije, mislim da će četvrta i peta godina biti bolje organizovane.

Nisam siguran da su dva predmeta dovoljna, što se mene tiče ovo je recimo usmerenje:

# PG Diploma/MA in Audiovisual Translation
# PG Diploma/MA in Business Translation with Interpreting
# PG Diploma/MA in Monolingual Subtitling and Audiodescription
# PG Certificate/PG Diploma/MA in Public Service Interpreting
# PG Diploma/MA in Translation
# PG Diploma/MA in Translation Studies
# PG Diploma/MA in Translation Studies with Intercultural Communication
# PG Certificate/PG Diploma/MSc in Specialist Translation and Translation Technology

http://www.surrey.ac...ation/index.htm

Ali dobro, svakako bolje išta nego ništa.

Edited by mjeftic, 20 February 2009 - 17:56.

[DJ_Vasa]

Nisam siguran da su dva predmeta dovoljna, što se mene tiče ovo je recimo usmerenje:



http://www.surrey.ac...ation/index.htm

Ali dobro, svakako bolje išta nego ništa.

Naravno da je bolje imati užu specijalnost, ali mislim da je u ovom trenutku ono što se nudi jedino i moguće. Naime, već godinama postoje ideje da se drže još uži kursevi, ne samo iz prevođenja, ali jednostavno nema dovoljno ljudi koji bi pokrivali sve te kurseve. Osim toga, cela katedra ima samo pet učionica, ne postoji volja da se otvaraju nova radna mesta, a o tehničkoj opremljenosti i da ne govorimo. Ako neko želi da drži predavanje u Power Pointu treba da moli tehničku službu da mu donesu opremu, i to, naravno, u toku radnog vremena koje traje 9-15. Ko god drži predavanja posle 15h, može samo da sanja o korišćenju bilo čega drugog osim krede i table.