80 replies to this topic

[Blue Lady]

Evo sve sam procitala, ali me mrzi da sve citiram pa cu onako uopsteno.
Malo je ljudi koji zavrse Filoloski i mogu da biraju koje i kakve prevode ce da rade. Narocito kad se ne radi o engleskom jeziku vec o nekim drugim. Engleski stavljam po strani, zato sto mislim da je katedra dobra, dobro ih obuce i nauce i trazi se uvek. Uvek ce naci posao bar kao nastavnik.
Mi sa drugih jezika imamo problem. Sto zbog sujete i kompleksa profesora, koji smatraju da se na neke druge upisuju jer nisu mogli na engleski pa onda vise uteruju strah nego znanje, sto zbog male potraznje nekih drugih jezika.
Naravno da ne mozes biti strucan za sve, i ne treba ali ovde je daj sta das princip. recimo, na fakultetu prevodis Pavica i Dostojevskog a onda u real life-u ti daju drobilice tog i tog kapaciteta. Pa ti malo podmetnu po neki ugovor jer je frka sa vremenom, pa malo i neki predmer i predracun pa te usmeno ovo, pa daj ono i na kraju nit znas sta znas, nit sta ne znas. I, na sve to si malo placen. Jer sta si ti ustvari?!! Koji ''zanat'' osim jezika ti znas. Moja koleginica koja radi u jednoj arhitektonskoj firmi kao pomocnik direktora i dalje ima nizi status od arhitekti svojih kolega. Zasto?Ima isto obrazovanje i obavlja kompleksniji posao. Ona ne radi samo ono za sta se shkolovala, vec dosta drugih stvari, da ne detaljisem, svako ko je radio taj posao zna o cemu pricam.
Naravno, ni kvalitet prevoda nije isti i zavisi o prevodioca i umeca. Ali kao sto rekoh, ovde nemaju svi srecu da se i usavrsavaju u svom pozivu. Cesto kad kazu ulazite u sebe, volim da kazem, da bi neko mogao da ulozi u mene da bih ja mogla da ulozim u sebe. Znate ono, akcija i reakcija. Dajte mi priliku da zaradim pare i odlicno cu ih uloziti. Naravno, mozemo sedeti kod kuce, usavrsavati se, ali po meni mnogo sporije nego sto bi nam neka ineraktivna nastava pomogla ili neko zanimljivo putovanje, par meseci zivota u zemlji ciji smo jezik ucili.
Takodje, htela sam da upisem kurs za simultane prevodioce. Nije jeftin, naprotiv. Jedna veca plata u zemlji Srbiji. Nalaze se u Deligratskoj. Je l isao neko?

[cyberwor/L/d]

Ja vidim ovde da je prepreka u sirem poimanju nekih stvari upravo nedostatak perspektive. I ne samo to.

Profesionalno se (izmedju ostalog) razvijamo u interakciji sa drugima. Treba se profesionalno kretati, dolaziti u dodir sa ljudima i profesionalnim dogadjajima, pratiti, biti deo sveta. Ne deluje meni taj Filoloski kao deo sveta. Ispravite me ako gresim. Slobodno!

U moje doba (mislim, kada sam zivela u matici) diploma nekog fakulteta je cesto bila nesto sto se stekne pa se posle tavori i u hladu sedi. Ne zelim da generalizujem, ovo je samo moj utisak. Iz toga su se izdvojili samo neki ciji je profesionalni apetit bio veci. To su oni koji su shvatili da dobivsi diplomu tek pocinju! A ne kao mnogi drugi zavrsavaju karijeru.

Ukoliko se usudimo da diskutujemo o kvalitetu necega onda moramo imati sa cime da poredimo.

Da je jedina hrana koju u zivotu jedemo piletina onda ne bismo mogli da se uzjasnjavamo o krmetini.

Ne ulivaju mi poverenje te opisne klasifikacije tipa "solidno", "sasvim dovoljno" (gosh! nikada nije dovoljno), "sta ces vise od toga" ...

OK, ako je solidno neka mi/nam se objasni ZASTO je solidno i u odnosu na sta.

Meni koliko je poznato na fakuletima se koristi analiticko razmisljanje i sudovi se donose na osnovu cinjecica. Barata se cinjenicama a ne emocijama.

Mozda gresim ali na osnovu onoga sto ja znam o Filoloskom meni se cini da je diploma tog fakulteta jedna vrsta holisticke magle. Od svega nesto pomalo a nista konkretno. I bez obzira na pomenutu holisticku primesu mnogi svrseni studenti ipak nemaju neku jasnu sliku von Oben o tome sta zapravo znaju (da rade). Neki odnjih koji su sticajem okolnosti probili lokalnu opnu i dosli u (profesionalni) dodir sa svetom izvan atara Filoloskog imaju velike sanse i na dobromom su putu.

[M. Fury]

Takodje, htela sam da upisem kurs za simultane prevodioce. Nije jeftin, naprotiv. Jedna veca plata u zemlji Srbiji. Nalaze se u Deligratskoj. Je l isao neko?

Ako misliš na kurs u Multilingvi, ja sam išao.

Mozda gresim ali na osnovu onoga sto ja znam o Filoloskom meni se cini da je diploma tog fakulteta jedna vrsta holisticke magle. Od svega nesto pomalo a nista konkretno.

Ovo često važi za celokupni obrazovni sistem u Srbiji, od osnovne škole do fakulteta. Sve nešto po malo, ništa konkretno, kad se zaposliš onda tek vidiš šta ti sve treba, a nisi imao prilike da naučiš.

[Blue Lady]

Ako misliš na kurs u Multilingvi, ja sam išao.

I?Mozes i na pm

[Blue Lady]

Mozda gresim ali na osnovu onoga sto ja znam o Filoloskom meni se cini da je diploma tog fakulteta jedna vrsta holisticke magle. Od svega nesto pomalo a nista konkretno.

Pa evo kad razmislim, ne znam ni kako konkretno. Ceo koncept je los. Na sve to, oni na fakultetu obucavaju studente za profesorsku-nastavnicku praksu i karijeru, najmanje za prevodioca na vecini katedri. Zato i dobijamo zvanje Profesor bla bla bla...Osim na nekim katedrama, tipa japanski, skadinavski jezici i tako. E sad, procenat onih koji se uopste zaposle u skolstvu je mali a onih koji dobiju pun fond, takoreci nikakav. Osim mozda engleskog. Ili opet bas ako ti se posreci da baba koja je predavala pre tebe ode u penziju Opet ako se slazemo (kao sto jesmo) da je jezik ziva stvar i ima mnogo manifestacija, ne mogu nas ni obuciti za sve oblasti. Opet, ostaje to da nam daju dobru osnovu, ali i to shkripi uglavnom.

[mango]

sta sprecava studente na primer engleskog ili norveskog jezika, u danasnje vreme, da sami prate stranu stampu - engleske novine, americke novine, australske novine, norveske novine itd...ili casopise ili tekstove o na primer bankarstvu ili gradjevini? da sami doaberu neku specijalizaciju, prate tektove iz neke oblasti, koriste online recnike?

sve online, sve besplatno, sve dostupno.

mozda je u pitanju neka mentalna pregrada ili nedostatak snalzljivosti ili ambicije, mozda profesori ne mogu da se sete da tim mladim ljudiam daju i poneki prakticni savet, ali mislim da uz diplomu filoloskog i uz pracenje jezika koji se studira - putem interneta ako ne moze drugacije - covek moze mnogo da nauci i da ostane u toku sa svetom i jezikom koji studira i sa koga i na koji zeli da prevodi.

but it's up to them, and not someone else, to figure it out.

[Kinik]

...

... Sta ti mislis o prevodima na srpski, onako generalno? Mislim, ako ih citas ...

Isto sto i o mnogim drugim pojavama u jednom drustvu koje prezivljava svoj civilizacijski / kulturoloski sunovrat.

Cujem price raznih ljudi, pa i prevodilaca, - kazu da se bore za svaki evric, gde neki narucilac odokativno odredjuje koliko sta vredi.
Barem da plati na vreme.
Dok, s druge strane, kad ti rikne ves-masina "majstor" ladno zacepi 100-200 evrica. I nema razgovora.
Daleko od toga da imam nesto protiv "tercijarne / usluzne / delatnosti", - taman posla.

Sa ovolikim poseljacenjem, provincijalizacijom, izletanjem na neku "zaustavnu traku", pa i u "jendek" u koje nas gura cak i sopstvena vlas', - kroz desetak godina ovakve tendencije, uopste nece biti vazno sta ja mislim o "prevodilastvu" u Srbiji. Nece imati nikakvu vaznost ni tema "prevodilastva" u Srbiji.

Uvek se moze pojavi neka strana kompanija, platiti 100-200% vise od bednih domacih cena za neki prevod, uzeti i otici. Mada ima i suprotnih pojava.
Garantovano znam za dve CRO velike firme koje su u Bgd. angazovale prevodioce za 50% vecu lokalnu cenu preko privatnih mesetara, (300% manju nego na tom jezickom podrucju) uzele prevode, doterali ih lingvisticki / strucno i okacili na svoje sajtove.

Kao sto znam za jedan vrlo bitan strucni prevod gde je strana firma insistirala da se uradi u Belgiji, a ne u Bgd./ ili zemlji investitora.
Nema te "prevodilacke" firme u Bgd. koja moze da plati troskove supervizije u inostranstvu / "penale" ako se utvrdi da je prevod slab.

Opet da kazem: "GG prezudece" i Kicevskoj je ocajna firma, oni mogu samo obmanjivati - "ometene u strucnom razvoju" - nesvrsene / svrsene filologe BU (posto ni taj BU vise nije onaj stari, jerbo su se drzave od SFRJ / SRJ / SRiCG / Srbije - smanjivale kao shagrinska koza, tako da danas u autobusu koji vozi prema Trgu / i u holu Filozofskog / Filoloskog fakulteta mozes cuti sve srbijanske / prekodrinske provincijske aksane, kao nekad u "zadruznom domu" u Rekovcu ili Sapcu).

Sta da pricamo o "prevodu"?
Uzmi bilo koji dnevni list i samo pogledaj naslove / "antrfile". Da se uplasis.
Nemoj misliti da po tim novinama rade "lektori". A ako slusas radio / TV na srpskom - valjda ti je sve jasno.

Kad neko ne vlada sopstvenim jezikom (pa i u ustima), - kako moze da vlada stranim?

PS.
Tek da ne govorim o "sudskim prevodiocima".
Oni su samo vlasnici "pecata" - stecenog na ovaj / onaj nacin.

A opet, - taman posla da sam se oskvrnuo "protiv svih".
Cast izuzecima. No toliko ih je malo da je to zastrasujuce / frustrirajuce.

PPS.
Neko je govorio kako mu je tesko da nadje "ucenika!"

>> ... Senpai (先輩?) and kōhai (後輩?) are an essential element of Japanese age-based status relationships, similar to the way that family and other relationships are decided based on age, with even twins being divided into older and younger sibling. Senpai is roughly equivalent to the western concept of "mentor", while kōhai are roughly equivalent to "trainees". A young person may be considered the senpai of an older person at times if the older person entered an organization, such as a company, at a later time than the younger person did. Senpai is often seen romanized as "sempai" because it is pronounced that way (the Japanese "n" (ん) is pronounced as "m" when it comes before bilabials, such as "p").

Zao mi je, - u "ucenika" se mora ulagati mnogo godina / truda / novaca.

...

[acajou]

Moja iskustva sa udruzenjem prevodilaca su losa...zavrsila kurs.Bacila pare.Naucila slabo sta,a od predavaca je bio samo jedan covek,G.Novak Strugar,obrazovan,civilizovan,svestran...ostalo?bolje da ne komentarisem.
Najbolji je bio covek koji je drzao predavanja na temu "pravne terminologije".Mi ga pitamo kako se prevodi betonski stub[bila je rec o nekoj saobracajnoj nesreci]-ON nam dao tekstove za prevodjenje gde se nalazi taj izraz-a on nama -Ne znam,cekajte da proverim????strasno.Mislim nije strasno ne znati u trenutku,strasno je ne pripremiti se za predavanje...i sve u tom stilu.Inace je francuski jezik bio u pitanju.
Nikom ne preporucujem.Ali,to je Srbija...

[M. Fury]

Naime, da li se na Filoloskom studira da bi se naucio jezik ili da bi se covek bavio jezikom. Razlika je presudna. Pristup necemu odredjuje i rezultat. Valjda se to oseca u praksi i vidi na profesionalnom terenu?

Mislim da to zavisi od grupe do grupe. Mogu samo da kažem za japanski jezik (pošto s njim imam iskustva); na toj grupi se ne nauči jezik, a samim tim se pomenutim jezikom ne možeš ni baviti. Znači dvaput ništa, što bi rekao onaj petao iz crtanog. Ne znam kako je na drugim grupama, naročito "glavnim" (en, de, fr...), možda će neko dopisati.

Edited by mjeftic, 20 January 2009 - 12:15.

[cyberwor/L/d]

Mislim da to zavisi od grupe do grupe. Mogu samo da kažem za japanski jezik (pošto s njim imam iskustva); na toj grupi se ne nauči jezik, a samim tim se pomenutim jezikom ne možeš ni baviti. Znači dvaput ništa, što bi rekao onaj petao iz crtanog. Ne znam kako je na drugim grupama, naročito "glavnim" (en, de, fr...), možda će neko dopisati.

Da, to verujem. Razlika postoji medju grupama.

Kada su u pitanju "manje popularni" ili omasovljeni jezici onda ovde postoji mogucnost za godinu dana tzv introdukcije. Tek posle se pocinje sa studiranjem.

Sto se tzv modernih jezika tice (te koje pominjes, en, de, fr) onda tu nema dileme na kom nivou se pocinje. Na instituciji za anglistiku se, na primer, i nakon polozenog prijemnog i dobijanja mesta u grupi prvo ide na fonetski test. Znaci, dodjes tamo pa cvrkuces u nadi da ces proci. Dok ne prodjes ne mozes da pocnes sa studijama. Daju ti biras da li ces da radis test na americkom ili britanskom engleskom. To vazi posle za citave studije, sta god da radis (pismeno i usmeno). Vazno je ne mesati i biti koneskventan.

Naravno, sto se znanja samog jezika tice uvek se desi veliki pomak unapred jer to je sasvim prirodan proces. Svakako se na postdiplomskim studijama vec sluzis jezikom koji je kvalitativno jaci od onog kojim si baratao na pocetku.

Ja ipak mislim da Filoloski MORA da razluci koji kadar skoluje. Za koje bavljenje i cime?

[Jimmy Page]

Никад ништа нисам постовао на овом форуму, али сам случајно иугуглао овај топик при тражењу информација о Удружењу преводилаца Србије и, прочитавши целу тему, осетио сам потребу да нешто напишем.
Што се тиче самог Филолошког факултета у Београду, ево праве истине везане за катедру за англистику:
На студије упада све и свашта, а исто то и излази са студија. Кад сам се ја уписивао, упао сам као самофинансирајући студент, па сам очекивао да они на буџету заиста бриљирају. Међутим, био сам згранут елементарним незнањем појединих буџетских студената. Неко је поменуо фонетске тестове који се раде на иностраним факултетима. Овде, у Београду, не само да тако нешто не постоји, већ се студенти без проблема провуку на испиту из фонетике, а затим и на каснијим годинама, а да им скоро нико не скрене пажњу на изговор појединих гласова. А има студената који на четвртој години think читају као тинк. Ни ја баш не звучим као Британац, али макар умем пристојно да изговорим све енглеске гласове. Тако сам се први пут разочарао у катедру за англистику кад сам се једва провукао на испиту из фонетике, а горепоменути студенти су издобијали деветке, пошто су се на време увукли профанки. Толико о томе да је оцена мерило знања на Филолошком факултету.
Неко је поменуо предмет педагошка психологија. То је све, само не 'педагошка' психологија. Нешто налик часовима психологије у средњој школи, само у много тежим условима, пошто на једно предавање уме да дође и по 100 људи у слушаоницу која прима дупло мање. Учи се о стварима које нису ни од какве користи за посао наставника, а то би требало да буде сврха те наставе, зар не?
А што се тиче превода, ставићу само . Лектори као да се труде да од студената направе дебиле. На англистици то функционише овако: Лектор за домаћи зада текст дужине око 200 речи, увек или књижевни, или новински, а на наредном часу, приликом читања превода, увек је њихова реч последња. Нема везе што понекад очигледно нису у праву. Немогуће им је доказати. Често се догоди да се за сат и по времена обради само један пасус. Ово се дешава зато што лектори не желе да њихови студенти икад постану добри преводиоци, па инсистирају на том књижевном преводу од кога је, сложићете се, јако слаба вајда. Издавачке куће понекад плаћају свега 300-400 евра за књиге од преко 200-300 страна. То је нехумано.

Дакле, ко је овде критиковао Филолошки факултет у Београду, био је у праву. С друге стране, приметио сам да и некима од корисника који су постовали на овом топику и који су критиковали, а који за себе кажу да су у преводилачком послу јако дуго, очигледно недостаје мало (а понекад мало више) писмености за тај посао.

И на крају, да се вратим на тему, чуо сам да неки чланови горепоменутог Удружења још увек раде преводе на писаћој машини, тако да се ја не бих баш подвргао обучавању код истих.

[Golubica]

Evo da dam i svoje misljenje o filoloskom iz prve ruke.

Katedra za anglistiku je neizmerno napredovala od uvodjenja Bolonje. Razlika je ocigledna, prvo, prijemni je bio znatno drugaciji (citaj: tezi i sveobuhvatniji), pa su fakultet upisali zaista samo najbolji. Sami profesori potvrdjuju i uvek isticu kako su bolonjske generacije u startu kvalitetnije od svih prethodnih. Sada nema mogucnosti da se isti ispit polaze po 15 puta, po principu "fakultet zavrsavaju uporni", iliti oni koji cekaju da profesori toliko snize kriterijume da mogu da se provuku. Otuda i studenti koji prave elementarne greske u izgovoru na cetvrtoj godini. Srpski jezik je postao obavezan predmet, vise paznje se polaze na izgovor, a iz mog iskustva, lektori su prilicno fleksibilni kad je prevod u pitanju: otvoreni su za sva resenja koja nose pravo znacenje i stilski su prihvatljiva (domaci inace, ima oko 750 reci). Knjizevno i neknjizevno prevodjenje su sada posebni predmeti na trecoj godini, a ne deo savremenog engleskog jezika 3, pa je time stavljen mnogo veci akcenat na njih.

Do kraja studija, student koji planira da se bavi prosvetom moze da prodje tri do cetiri razlicita kursa iz metodike nastave: jedan na drugoj godini, kao uvodni, na kome se uce osnove, drugi, znatno ozbiljniji u trecoj, koji obuhvata i obavezno drzanje casova u skolama, treci koji je pomalo drugaciji i bazira se na drami, i poslednji, specijalisticki na cetvrtoj godini. Tako razvojna i pedagoska psihologija ostaju predmeti za opstu kulturu, ali predmeti koji su ipak od koristi. Moja jedina zamerka je sto ne postoji opcija da se posebno izucava usmeno prevodjenje, makar kao izborni predmet, jer bi to mnogima bilo od koristi, a i ustedelo bi dosta novca, zar ne?

Sto se profesora tice, ni ja ni moje kolege do sada nismo primetili da se neko provukao jer se "uslihtao". I zasto iko ne bi zeleo da njegov student ne postane dobar prevodilac? Ne znam, Jimmy Page, mozda nam ne predaju isti ljudi, posto po godistu pretpostavljam da studiras po starom programu, ali ja i sada mogu da pitam bilo kog lektora bilo sta vezano za prevodjenje i dobicu jasan i precizan odgovor (dokazano u praksi

Tacno je da na opstim predmetima ima previse studenata za normalan rad, ali to je vec problem nedostatka prostora koji se nece resiti u skorije vreme. Sto se same anglistike tice, ja licno imam pozitivno misljenje o nacinu studiranja i kolicini stecenih znanja i vestina. I da se vratim na temu: filoloski fakultet pruza dovoljnu osnovu kad je u pitanju prevodjenje, ali za neke stvari je neophodno iskustvo. Nemoguce je da se za cetiri godine studiranja dovedu do savrsenstva tehnike knjizevnog prevoda, novinskih clanaka i vesti i tekstova vezanih za svaku mogucu struku koja postoji. Ali to se ne moze uraditi ni na kursu. Ipak, filolozi ipak vladaju vecim teoretskim znanjem, pa su generalno bolji knjizevni prevodioci. Ali, koliko god ja velicala svoju bransu, filolog nikad ne moze biti bolji strucni prevodilac od osobe koja se zaista bavi odredjenom strukom i pritom odlicno govori engleski. Druga je stvar sto je takvih ljudi malo.

[Jimmy Page]

Да, ја сам на старом програму, четврта година. Не бих се сложио с тобом у вези са болоњским системом. Болоња је толико пукла, да наставно особље не зна више шта да ради да би повратило равнотежу. Конкретно, на англистици, једина добра ствар је та што су уведени српски језик и увод у британске студије, мада, с обзиром на то ко их предаје, не верујем да је од неке користи.
Наравно да нема могућности да се испит полаже 15 пута, кад нема ни потребе. Скупљају се поени током целе године, излази се на колоквијуме и кад покажеш и минимално знање на испиту, добијеш добру оцену. А из неких предмета се стварно тражи минимално знање. На пример, болоњци су толико осакаћени у погледу ЕК у односу на стари програм, да је то смешно. Оно што ми радимо на четири године, а што је већ јако сажето, болоњци раде на две године. На почетку прве године обрађују једну једину англосаксонску елегију. Плус, човек који држи вежбе је јако велики стручњак, један од највећих код нас, али, морамо признати, очајан наставник.

I zasto iko ne bi zeleo da njegov student ne postane dobar prevodilac?

Из истог разлога из ког професори бирају глупље асистенте од себе, онда ти глупи асистенти после соле памет студентима, па се добију још глупљи студенти.
На другој години смо на Е-С превођењу имали лекторку (мислим да је сад на трећој години код болоњаца, али нисам сигуран) која јам је 'ладно говорила да се 'uh-huh' не преводи, а када је једна студенткиња читала свој одличан превод, дала јој је минус уз примедбу да је преписала превод од неког из претходне генерације. А да не помињем да је дотична особа имала обичај да каже ''Требали сте то да урадите''.

Страни лектори се и даље ваде из нафталина. Битно је само да им је енглески матерњи и ништа више. Осим Џонатана на првој години, тешко да неко може да се издвоји као квалитетан лектор.

[Golubica]

Mislim da si pogresno obavesten o skupljanju poena. Jeste ukorenjena predrasuda da je dovoljno da "redovno dolazis, polazes kolokvijume i polozio si ispit", ali nije bas tako. Prisustvo se gotovo i ne ocenjuje, samo je preduslov za polaganje ispita, a kolokvijumi nose do 50% ocene. Pritom su uvek pismeni i nemoguce je skupiti pristojan broj poena ako student nije dobro izucio materiju. Kod nekih predmeta se ocenjuje i usmena, odnosno pismena prezentacija ili neki slican projekat, bez koga je opet, nemoguce dobiti najvise ocene.
I naravno, najmanje 50% (a nekad i 70%) ocene odlazi na ispit, pa minimalno znanje apsolutno nije dovoljno.

U pravu si za englesku knjizevnost, to smo svi primetili. Nadam se da ce tu doci do nekih promena. Ali najveca reforma je uradjena na savremenom. Bas u petak sam slucajno uzela neki primer ispitnog testa za trecu godinu po starom programu i uradila ga. Ti zadaci su blagi receno, smesni. Nije mi namera bilo koga da nipodastavam, prosto vokabular je sada daleko ozbiljniji, vise se obraca paznja na vestine, sami lektori su nam rekli da imamo mnogo vise prilike ga govorimo jezik nego sto su oni imali kad su studirali. A sto se stranih lektora tice, i tu si u pravu, zalile su mi se neke kolege sa recima da "ono sto si imala konverzacije kod Dzonatana, imala si. Dalje je sve glupost". Ni mi nismo bili zadovoljni lektorkom na drugoj koja je drzala i writing, pa se mnogo vise fokusirala na to. Ali ove godine radimo sa fenomenalnom, iskusnom lektorkom koja je zavrsila nesto tipa "Teaching English as a Foreign Language", a radi i u Britanskom savetu kao ispitivac za CPE.

[cyberwor/L/d]

U Evropi se godisnje prevede oko 80 000 knjiga. Engleski dominira (60,4% knjiga se prevodi sa engleskog). Cifre kazuju puno toga. Volela bih da znam koliko se kod nas godisnje prevede knjiga sa engleskog.