45 replies to this topic

[Le petit piaf]

Ja nikako. Besim se za palceve od ove godine. Tacnije od septembra prosle godine. Do tada sam imala nekoga na koga sma mogla da se oslonim i zajedno smo sve .... u svim mogucim jezicima skidali sa vrata.
Jedino da se odselim negde gde nemam rodbinu- a to mu dodje Buenos Ajres (mislim, kada vec biram destinaciju, da to bude daleko i negde gde sigurno njih nema ).

Sva ona pitanja me izludjuju. Kao da osete kada mi nesto ne ide i bas tu gde ne ide, tu capkaju, seku, zare, pale, grizu, otkidaju. Uzas su. kao ti nisu rod, nego dusmani. uff Nemas decka, pa vreme ti je. Nemas simpatiju, pa treba da je imas. Nemas jedinice, pa i to je za djake. Kako faks? Decko? Kada ce svadba? Kada ces da radjas... AAAAAAAAAAA

Mada imam momenata kada sam bas zla Mama izludi sa mnom. Kako tako mozes da se ponasas, nije lepo, sta ce da pomisle..... ma.. briga me. Ne mislim ni ja nista lepo o njima i njihovoj deci (cednoj, da se naglasi XD koja znaju da uzivaju zivotu XD a vredni su i pametni i tako, i ja to ne bih smela, pogtovu ne pametnija i cednija od njih XD strasno..). Jednoj sam oplela da mi se skine sa vrata i pusti da zivim svoj zivot. A dosta sam se suzdrzavala da ne kazem jos nesto, nisam bas htela da je povredim jer znam koliko je nesto boli, ali onda nauci kako treba sa decom, ili usvajaj pa ces naici na isto ponasanje i kod tog deteta kada krenes sa takvim ponasanjem.